Оскар Вајлд – цитати

Верујем да сам већ више пута споменула да сакупљам цитате. Обично се на интернету најчешће цитирају Коељо, Андрић и Селимовић. Моји омиљени су они из Сафонових књига. Међутим када сам недавно узела у руке  Вајлдову књигу Слика Доријана Греја схавтила сам да из ње може да се извуче много тога. Зато сам одлучила да поделим са вама моје омиљене. Додуше, нису сви из Доријана Греја, али не мари.

Данас људи знају цену свему, а ничему вредност.

Живот је најређа ствар на свету. Већина људи само постоји, то је све.

Нема моралних и неморалних књига. Књиге су или добро или лоше написане. То је све.

Ко жели маску мора је и носити и нема се права жалити што му сунце никада неће огрејати.

Можда нису сви добри, али у свакоме има нешто добро. Немој никоме судити, јер и светац има своју прошлост, а грешник има своју будућност.

Верност апсолутно постоји. То се најбоље види по оним женама које су верне: изгледају тако искрено несрећне.

Безвредни људи и безвредне књиге одузимају нам драгоцено време.

Циљ живота је саморазвој. Остварити савршено сопствену природу – то је разлог нашег постојања...Страх од друштва, које је основ морала, страх од Бога, која је тајна религија – то су две ствари које владају нама.

Публика је одувек, у свом добу, лоше одгојена. Она упорно захтева да уметност буде популарна, да задовољи њен укус, да ласка њеној апсурдној сујети, да јој говори оно што су јој већ говорили, да јој покаже оно што би већ морала да је уморна, да даље гледа, да је забави кад се осећа тешко после обилног оброка или да јој скрене мисли када је изморена својом сопственом глупишћу.

На путовању увек носим свој дневник. У возу ми је потребно сензационо штиво.

Желим да пробам све плодове из светске баште.

Једини начин да се ослободите неког искушења јесте да му подлегнете.

Никада не можеш бити превише дотеран нити превише образован.

Мало искрености је опасна ствар, а много је сасвим кобна.

Увек опраштај својим непријатељима, ништа их не нервира више.

Ако не можеш исту књигу читати изнова и изнова, не би требало да је читаш уопште.

Следећи цитати које делим: Иво Андрић

Еротски романи – да ли их треба читати или не?

Већ сам се неколико пута дотакла ове теме, када сам писала о роману Даблин стрит и Педесет нијанси сива. Доблин стрит сам већ некако могла и да 'скувам', као што сам и написала том приликом, предпоставила сам да ћу већину ствари и да заборавим после недељу дана, што се и догодило, готово да се ничег и не сећам. И сад се питам, какве су то књиге чији садражај заборавим. Вероватно књиге за тренутак. Наравно да сам уживала док сам читала. Научила сам нешто – да док си дете мислиш да све знаш, али кад порастеш онда схватиш да ништа не знаш. Управо ту реченицу понављам стално. Што се тиче Педесет нијанси, већ сам рекла да је то једна прилично глупа и плитка књига.

Није срамота читати романе из ове категорије. Верујем да их многи читају, само не причју о томе. Искрено, мислим да би ми било прилично непријатно да одем у књижару и тражим књигу такве садржине, али сада је ту интернет и лагано могу без било какве непријатности да скинем и прочитам скоро све што пожелим. Када уђеш на неком од сајтова издавачких кућа имаш и категорију 'еротика' која је и те како богата. Праву експлозију је направио роман Педесет нијанси сиве, али и те како има много, много квалитетнијих романа из ове категорије. И сад се опет питам и мучим себе да ли је уопште нормално и добро читати књиге из ове категорије? Или је то само обично губљење времена? Да ли је морално? Али ја се никад нисам стидела оног што читам. Волим класике и мистерије, али волим да се дотакнем и оног у потпуности супротног од тога. У осталом, и многе добре и велике књиге, па чак и класици, дотичу се еротике и имају трачак оваквих сцена, само што када се класификују оне поред себе имају неки други епитет (класик, љубавни, историјски, драма). Књиге Филипе Грегори, које се воде у категорију историјских романа, су препуне еротских сцена, ту је и роман који је добио Нобелову награду Авантуре неваљале девојчице који је, опет, препун оваквих сцена и мнго одвратнијх од оних у Педесет нијанси сиве. И зашто су сада те књиге мање еротичније од оних које се воде у категорију еротских? Дотакла бих се и два класика Мадам Бовари и Љубавник леди Четерли који су ето класици, али и еротски романи. И слободно могу да тврдим, да књиге које сам споменула, а не воде се под категорију еротских романа, имају много више еротских и детаљнијих сцена од оних који се воде под категорију еротских.

Сакако би ми било непријатно да тек тако кажем на глас да тренутно читам еротски роман, много је лакше рећи читам Даблин стрит, можда тај неко и не зна где он припада.

Дотакла сам се ове теме јер се управо спремам да прочитам књигу Саманте Јанг – Лондон роуд. Иако сам рекла да ћу се трудити да читам мало озбиљније књиге сада бих ипак да читам нешто лагано. За озбиљније кењиге треба одвојити више времена и посветити им пуну пажњу, док се неке књиге, као што су ове, читају ради разоноде и опуштања.

Препорука за читање - мистерије

Одмах на другом месту, после књига о рату, волим да читам мистерије, књиге које су до самог краја неизвесне, помало нестварне, које држе пажњу до последње странице и које прате по неколико радњи.

Карлос Руис Сафон
На првом месту је, наравно, чувени шпански писац Сафон, један од мојих најдражих писаца. За собом је оставио два велика серијала, један за децу, Трилогија магле,  који сада нећу поменути, већ ћу се фокусирати на трилогији о Гробљу заборављених књига.

Сенка ветра
Трилогију започиње књигом Сенка ветра где нам представља Барселону 1945. главни јунак је Данијел, син продавца књига који проналази књигу Сенка ветра коју је написао Хулијан Караш. Добија жељу да прочита све његове књиге, али сазнаје да их неко уништава и тако почиње његова авантура.
Игра анђела
Овог пута нас Сафон враћа у прошлост у односу на Сенку ветра. Сада нам приказује Барселону двадесетих година. Главни јунак је писац Давид Мартин који добија мистериозну понуду да напише књигу од још мистериознијег човека. Он се тада уплиће у мрачну причу која је започета много година раније.
Заточеник небеса
Ово је последња књига која коначно у потпуности разрешава мистерију. Сада је година 1957. Данијел је наследио књижару од свога оца и једног дана у њу улази извесни Торес који купује књигу Гроф Монте Кристо и у њу оставља необичну поруку.

Ја сам на овом блогу више пута поменула Сафонова дела, пре свега због његових изврсних цитата, поготову када пише о књигама.
Све његове књиге издате су у издавачкој кући Чаробна књига., а неке се могу наћи и у електронском издању.

Лусинда Рајли
Мој први сусрет са овом ауторком је био када сам за осамнаести рођендан од одељења, између осталог, добила и књигу Кућа орхидеја. После читања ово књиге просто сам добила жељу да прочитам и остале.

Кућа орхидеја
У овој књизи имамо две приче кој иду паралелно, једна је прошлост за време Другог светског рата, једна је садашњост. Чувена пијанисткиња Џулија Форестер у детињству је често проводила време у стакленој башти властелинског имања Вортон парк, где су егзотични цветови које је узгајао њен деда цветали и венули са сменом годишњих доба.
Сада, док се опоравља од породичне трагедије, Џулија поново тражи утеху у Вортон парку, који је недавно наследио Кит Крофорд, харизматични мушкарац чији је живот такође испуњен тугом. Када приликом реновирања куће пронађу деценијама стар дневник, њих двоје се обраћају Џулијиној баки не би ли открили тајну која је променила судбину Вортон парка.
Џулија тако урања у прошлост, у свет Оливије и Харија Крофорда, младог пара чији је крхки брак раздвојио Други светски рат, стварајући ожиљке који ће, изненада, дотаћи и саму Џулију.
Девојчица на литици
Ова књига је по стилу веома слична предходној. Погођена недавним губитком, Гроња Рајан се враћа у Ирску, у загрљај породице која је воли. И управо ту, на ивици литице, први пут среће девојчицу Аурору, која ће јој променити живот из корена. Аурора мистериозно привлачи Гроњу, која открива да је историја њихових породица необично и дубоко испреплетена...
Од горке романсе у ратном Лондону па до једне сложене и тешке везе у савременом Њујорку, од оданости једном нахочету па до заборављених успомена на изгубљеног брата, прошлост и садашњост, Рајанови и Лајлови – преплићу се већ читаво једно столеће. Коначно Аурора, својом интуицијом и изузетним духом, раскида чини и откључава ланце прошлости.
Поноћна ружа
Ову књигу нисам прочитала али је морам споменути. Већ дуже време ме стрпљиво чека на полици. Поноћна ружа прати необичан живот Анахите Чаван и дочарава нам призоре велелепних палата Индије и величанствених властелинских здања Енглеске.
У време кад је британска Индија била на врхунцу, једанаестогодишња Анахита, из племените али осиромашене породице, склапа доживотно пријатељство с принцезом Индиром, повлашћеном кћерком богатог индијског владара. Поставши принцезина званична дружбеница, Анахита уочи избијања Великог рата прати пријатељицу у Енглеску. Тамо упознаје младог Доналда Астберија, наследника величанственог, удаљеног поседа Астбери, и његову лукаву мајку.
Осамдесет година касније Ребека Бредли уздиже се међу америчким филмским звездама и цео свет јој је под ногама. Међутим, кад њена бурна веза са исто тако познатим човеком крене неочекиваним током, са олакшањем ће прихватити улогу младе лепотице из двадесетих година прошлог века, која ће је одвести ван очију јавности, далеко у дивљину Дартмура у Енглеској. Убрзо након што почне снимање у сад трошном Астбери холу, неочекивано стиже Ари Малик, Анахитин праунук, у потрази за прошлошћу своје породице. Ребека и он откривају мрачне тајне које прогањају династију Астберијевих…
 
Све Лусиндине књиге издала је издавачка кућа Лагуна.

Кејт Мортон
Са Кејт сам се такође сусрела када и са Лусиндом. Мада мислим, да су књиге које је написала Кејт мало више мистериозније и сложеније, држе и мало више пажње од оних Лусиндиних.

Заборављени врт
Овога пута имамо три паралелне радње које се на крају спајају у једну и откривају нам мистерију.
Уочи Првог светског рата једна девојчица нађена је напуштена на броду за Аустралију. Тајанствена жена звана Књижевница обећала је да ће се старати о њој – али Књижевница је нестала без трага.
Вече уочи свог двадесет првог рођендана Нел О’Конор сазнаје тајну која ће јој заувек променити живот. Деценијама касније она креће у потрагу за истином, која је доводи на ветром ишибану обалу Корнвола, у чудни и лепи дворац Блекхерст, некадашње власништво племићке породице Монтраше.

После Нелине смрти њена унука Касандра неочекивано добија наследство. Кућа на литици и њен заборављени врт озлоглашени су међу месним становницима због тајни које крију –тајни о уклетој породици Монтраше и њеној штићеници Елизи Мејкпис, ауторки мрачних викторијанских бајки. Ту ће Касандра најзад разоткрити истину о породици и решити читав век стару тајну изгубљене девојчице.

Давни сати

Идит Берчил никада није била блиска с мајком. Једног поподнева стиже им давно загубљено писмо са повратном адресом замка Милдерхерст и тај догађај изазива необичну реакцију Идитине мајке. Идит почиње да сумња да је емоционална удаљеност међу њима одувек била параван иза којег је мајка крила неке старе тајне. Пратећи траг писма Идит одлази у Милдерхерст, код необичних сестара Блајт и открива да је њена мајка ту боравила као тринаестогодишња девојчица за време Другог светског рата. Две старије сестре су близнакиње и већи део живота старале су се за млађу, која се променила откако ју је вереник оставио 1941. Међу оронулим зидинама замка Идит трага за мајчином прошлошћу и открива више него што је очекивала – истину о догађајима који су се одиграли у „давним сатима“.

Неизбирсиво сећање 

За крај бих споменула и ову књигу коју сам баш одавно прочитала и која у себи има помало те мистичности, али много мање од предходних књига.

Године 1975, међу писмима саучешћа које је примила због мајчине смрти, Камиј Вернер пронашла је писмо које је било доста дуже од осталих. Непознати пошиљалац обећао је да ће јој сваког уторка слати ново писмо, настављајући необичну причу. Камиј ће лако схватити да је у питању прича о њеном рођењу...

Све је почело 1939. године... Млада девојка Ана спријатељила се са госпођом М. С временом ове две жене постају необично блиске и госпођа ће Ани поверити да не може да затрудни. Искрено дирнута њеном тугом, Ана јој предлаже да га она роди дете уместо ње. У доба тешких друштвених превирања, господин М. схвата да је на помолу рат који неће моци да избегне и невољно прихвата овај предлог: спаваће само једном са Аном. Док рат бесни око њих, госпођа М. после порођаја одлучује да се неће зауставити док не избрише сваки траг који је Ана оставила у њеном животу, како би сачувала тајну и заштитила кћерку...

Мистерије треба разликовати од трилера и криминалистичких романа. Оне свакоко у себи садрже и по нешто од трилера. Можда сте приметили да никад нисам поменула те криминалистичке романе, они су за мене прилично ниски и предвидиви. Читала сам неке, али они на мене нису оставили ама баш никакав утисак. 

За сада завршавам овај серијал препорука књига. Наравно наставићу да прпоручујем књиге које прочитам или које сам већ прочитала, али не овако по жанровима. Пре свега, зато што сам поменула све моје драге жанрове, а не желим да пишем о оним које не волим да читам.

Дневник једне наркоманке, непознат аутор

Није ми било у плану да читам неку књигу, поготово не ову, али сам сличајно налетела на њу, видела да је кратка, да је писана у форми дневника, а то је нешто што обожавам. Што да не? Већ сам читала једну одличну књигу која говори о младима и наркотицима, наравно, реч је о Ми деца са станице Зоо, тако да ми је ова кењига још више привукла пажњу. Нема никаквог описа, нема имена аутора, једноставно почиње приказ из дневника, тако да нисам знала шта ме чека сем тог наслова који сам имала на врху документа.

Главна јунакиња је петнаестогодишња девојчица. Не знамо где је радња смештена ни када се дешава. Видимо на почетку да она има типичне проблеме које имају млади, момци, школа, родитељи, селидба, дијета.  Пише о проблемиа кроз које пролази кад пође у нову школу. Једне вечери, код једне другарице учествује у једној игри где сви добијају по флашу Кока-коле, а у некима је таблета LSD-a и она је она 'срећница' у чијој је флаши била. Тада се први пут сусреће са дрогом. Кроз следеће две године она пролази кроз пакао. Пошто се књига састоји од страница дневника ми немамо баш много широк преглед њеног живота, нема пуно описа, нема пуно радње. Само износи хронолишки оно што јој се дешава. Стил је на нивоу њених година, са мало речи, кратких реченица и недоречености. Међутим, то је управо оно што представља дневник. Све се дешава некако пребрзо. Ако упоредим са књигом Ми деца са станице Зоо, наравно да је много боља Ми деца са станице Зоо, али и ову бих радо препоручила свима. Млади треба да виде какво зло доноси дрога и да беже од ње што даље.

Оцена (од 1 до 5): 3

Књигу у електронском издању можете пронаћи на овом блогу.

Добрица Ћосић - Време смрти, Књига 3, Ваљевска болница

Скоро сам писала о књизи Сувоборска битка, која предходи овој. Мислим да сам тај пост написала превише брзо и са веома мало детаља јер сам хтела да обухватим и још нека друга Ћосићева дела, али не мари, сада ћу то свакако исправити.

Ово је трећа књига из периода Првог светског рата и мени најдража.

Као и у предходне две Добрица нам приказује живот великог броја људи и њихове муке и патње за време рата. Овога пута готово сва радња смештена је у Ваљевској болници. Болница је препуна рањеника, без особља и најосновнијих ствари. Почиње да се шири епидемија тифуса. Овај део је насуровији, са највише патње и реалности. Кроз читаво дело се протежу само смрт и пакао. Ипак, ту је и помало хумора, да некако расветли оне слике страве и ужаса. Много је јача и снажнија од предходне две, са много више описа и са много више ликова и дешавања.

У овом делу пратимо судбину Гаврила Станковића, мајора који је рањен у ногу и који је сада дотеран у болницу са гангреном, његово размишљање о томе да ли да прихвати да му амплутирају ногу или не. Ту је и Богдан који је и рањен и још добија тифус. Милена, Вукашинова ћерка је болничарка, кроз њу видимо све болничарке које су помагале рањеницима у рату. Милоју Дачићу је амплутирана рука и у његовој глави су размишљања о томе како ће сада кад се врати су село. Ту је и Тола Дачић са својим мудролијама, и овде се мота по болници трагајући за синове и покушавајућу да помогне. У болницу долази нови управник Михаило Радић, док стари Паун Алексић одлази. Суровост блонице најбоље видимо кроз Михаила, а то колико људи могу да буду себични чак и у оваквој ситуацији видимо код Пауна. Болници се придружује и Миленина мајка Олга Катић, као и историјска личност, чувена сликарка Надежда Петровић. Просто морам да споменем да сам очекивала много више када је упитању приказ њене личности.

Овде се Добрица много више усредсређује на психу својих ликова, на њихову душевну патњу и бол.

Мислим да се ово дело може читати независно од предходне две књиге. Заиста једно одлично дело, само треба стрепљења и јак стомак при читању.

За сада са овом књигом завршавам са Добрициним радом, кући ме чека и последњи део као и Деобе, али то ћу читати касније.

Препорука за читање – класици

Пре свега треба разјаснити појам класик. Мислимда би се за већину књига сви људи сложили које су то класици, међутим то опет може да зависи и од самог појединца. Ја бих ето, међу класике сврстала Хари Потера и Господара прстенова, али верујем да тако многи не мисле. Класици су оне књиге које никад не умиру, које свако треба да прочита, које улазе у школску лектиру, које су на неки начин боље од других, које носе снажну поруку.

До сада сам у препорукама писала о књигама које сам прочитала, међутим, на овим листама могам да додам и неке које нисам, а које јесу класици и које свако треба да прочита.

Пре свега ћу препоручити светске класике. Ми имамо срећу да су нам добро организован школски систем када је упитању дабир лектира. Било би још боље када би их сви читали.

Мајстор и Маргарита – Булгаков

Чича Горио – Балзак

Ана Карењина – Толостој

Процес – Кафка

Старац и море – Хемигвеј

Бука и бес – Фокнер

Странац – Ками

Чекајући Годоа – Бекет

Злочин и казна – Достојевски

Браћа Карамазови – Достојевски

Ловац у житу – Селинџер

Едгар Алан По – Приповетке

Квака 22 – Хелер

На западу ништа ново – Ремарк

Џејн Ејр – Шарлот Бронте

Оркански висови – Е. Бронте

Лолита – Набаков

Јадници – Иго

Сто година самоће – Херман Хесе

Степски вук – Херман Хесе

Велика очекивања – Дикенс

Декамерон – Бокачо

Убити птицу ругалицу – Харпер Ли

Слика Доријана Греја - Вајлд 

Издвајам домаће писце, кад кажем домаће мислим и на бившу Југославију:

Дервиш и смрт – Меша Селимовић

Тврђава – Меша Селимовић

На Дрини ћуприја – Андрић

Проклета авлија – Андрић

Корени – Ћосић

Време смрти – Ћосић

Приповеткем – Бора Станковић

Комедије – Нушић

Комедије – Ј. С. Поповић

Следећа препорука: мистерије

Соба, Ема Донахју

Ема је рођена у Даблину 1969. За собом је оставила многобријне савремене и историјске романе. Код нас је од њених дела преведено једино роман Соба у издању Лагуне. Ја сам искористила прилику и купила га када је био на акцији 3 за 999.

Са једног необичног Џека, прешла сам на читање о дргом Џеку. Већ сам писала о утисцима о роману Аутобиографиј Џека Трбосека и то како свет види сериски убица. Случајност је да се главни јунак Собе зове Џек.

,, Ми смо као људи у књизи а он не да ником другом да је чита.''

Радњу овог романа пратимо из очију петогодишњег Џека који живи са својом мамом у свега 16 квадрата. Ту је рођен и никада није изашао ван собе. Соба је за њега читав свет. Понекад у њу уђе Стари Џек, али он мора да поштује правило и да седи у ормару када он дође. Трудим се да не напишем нешто што би покварило узбуђење при читању оних који ово дело нису још увек прочитали. Мислим да би свака ситница коју бих даље рекла о радњи романа на неки начин допринела да се поквари утисак. Зато ћу се задржати само на том кратком опису.

Поменула бих стил писања који је одличан. Верујем да је било тешко писати из угла петогодишњег дечака који још и није видео свет, али то је одлично одрађено. Књига држи пажњу до самог краја, увек се нешто дешава. Иако драма, веома је духовита. Џек има тако блесаво размишљање да ме у једном минуту насмеје и растужи. Добро је приказан и лик мајке и њена брига за Џеком, то како га је васпитала у најтежим могућим условима и како се борила за њихове животе.

Оцена (од 1 до 5): 4

Најдражи лик: Наравно Џек

Нјагори лик: Стари Ник, иако има веома важну улогу у овом делу, готово да се не спомиње и знамо веома мало о њему.

Шта сам нучила: Свет је веома окрутан пун одвратних људи који мисле да могу све и да је све дозвољено па чак и то да управљају туђим животом и да третирају друге људе као да НИСУ ЉУДИ. Никад не знаш шта може да ти се догоди. Али опет, увек постоји нека нада, нека светлост. Овде ја та светлост мали Џек који даје снагу својој мами да живи.

Следеће читам: Време смрти 3, Ваљевска болница – Добрица Ћосић

Препорука за читање – кнњиге за младе

Сара Десен

Наравно на првом месту је Сара Десен. Лагуна је издала четири књиге ове дивне књижевнице: Само слушај, Неко као ти, Препусти се, Истина о вечности. На мојој полици су све четири. Иако спадају у књиге за младе, мислим да свако може да их чита. Њене књиге су оне којима се враћам поново и поново, то је она 'љубав на прво читање­'. Не могу да издвојим ни једну јер су све одличне. Добра је прича, добар је стил, реченице су одличне,још боље су поруке које оне носе. Она је у ове четири књиге успела да обухвати све проблеме који могу да се догоде младима. Сару сам већ једном споменула на блогу.

Само слушај

Прив сусрет са њеним делом је био када сам купила књигу Само слушај. Мислим да сам за њу чула у часопису Океј и свидео ми се опис. Књига ме одушевила. Анабел је девојк која има све. Или се бар тако представља на манекенским снимањима (не, није она никако једна од оних размажених девојчица). Има проблем са својом пријатељицом Софи. Њена сестра болује од анорексије. Она бива одбачена и у школи и код куће и повлачи се у себи. Онда упознаје Овена, дечка који је опседнут музиком и увек каже истину.

Неко као ти

Прича о две најбоље пријатељице Хали и Скарлет иако потпуно различите. Хали повчена и тиха са строгим родитељима, а Скарлет храбра и радознала. Проблем почиње када Скарлетин момак погине, а она схвати да је трудна. Ова књига има ону јаку и тешку тему – малолетничка трудноћа. Приказује нам како је Скарлет кроз све то прошла.

Препусти се

Овен је прошла кроз тежак период у животу, њени родитељи су се развели, а њен отац има нову жено и бебу са њом. Мора да проведе лето са њима у малом месту. Тамо упознаје Ели, дечака који као и она пати од несанице и који је другачији од других.

Истина о вечности

Последња Сарина књига која је изашла код нас говори о Мејси која покушава да се суочи са губитком оца. Почиње да ради у кетеринг служби и тамо упознаје Веса.

Ми деца са станице Зоо – Кристијана Ф

Шта да кажем о овој књизи што већ нисам рекла када сам пислао њој овде. Осим да свако треба да је прочита.

Тринаест разлога – Џеј Агер

Причу пратимо из угла Клеја, који једног дана добија пакет са касетама са поруком да их редом преслуша и проследи даље. Тринест разлога због којих се његова другарица убила и синимла их на касетам, један од њих је и он.Он је дакле, на неки начин, одговоран за њену смрт. Из прва он не жели да преслуша касет и види зашто је Хана одлучила да се убије, али не зна, зашто би један од разлога њене смрти био управо он.

Џпн Грин – У потрази за Аљаском

Верујем да је свима Џон познат као аутор тренутно веома популарне књиге Криве су звезде, али ја бих се овде ипак ослонила на књигу У потрази за Аљаском. Да разјасним, Аљаска је девојка, не онај хладни део Америке, како већина помисли кад прочита наслов. Главни јунак је Мајлс који воли да чита о реченицама које су пре смрти изговорили велики људи. Одлази у интернет и тамо упознаје Аљаску забавну и уврнуту девојку.

Бели олеандер – Џенет Фич

Можда сте гледали филм приказали су га неколико пута на Првој. Филм је добар, али је књига савршенство. И о њој сам писала, па да се не понављам.

Сесилија Ахерн

Вероватно сте чули за филм П.С. Волим те, управо је снимљен по књизи ове дивне књижевнице, али ја сада нећу споменути ту књигу, већ друге две.

На крају дуге

Прича о Рози и Алексу и њиховом детињству, пријатељству, раздвајању. Шта је посебно код ове књиге? Њен стил! Ово није књига написан класичним стилом, она се састоји из преписке Рози и Алекса. Радњу видимо и пратимо само на основу њихове преписке, од цедуљица на часу, преко писама, мејлова, порука. И то је оно што ову књигу чини другачијом.

Књига сутрашњице

Тамара је цура која никад није мислила на своју будућност и живела је само у садашњости. Сели се у малом селу и тамо упознаје момка који има путујућу библиотеку у којој она проналази једну стару закључану књигу која ће јој променити поглед на свет.

Кад ово будеш читала – Лола Џеј

Још једна занимљива књига која говори о Лоси која добија приручник који јој је написао отац пре смрти. Она тако пролази кроз тинјеџерске пробле уз савете оца које је он записао у тој бележници.

Кенделс Бушне

Она је можда познатија као ауторка Сикс и град, али ја то нећу да препоручим јер је књига изузетно глупа, али ћу да препоручим две књиге које су намењене девојчицама и које нам приказују тинејџерске дане чувене Кери Бредшо.

Керини дневници

Кери је девојка која живи у малом граду и жели више. Овде још увек не видимо њене чувене три другарице, још се није сусрела са њима, али има старе и проблеме са њима. Упознаје дасу Себастијана Кида. Приказана је и њена породица и однос са њом.

Лето и град

Ово је наставак Кериних дневника и она је сада стигла у Њујорк. Сада видимо њене прве дане у великом граду, како се снашла и како започиње да пише. Овде већ упознаје Самнту.

Следећа препорука: Класици

Аутобиографија Џека Трбосека, Џејмс Карнак

Сигурно сте чули за чувеног убицу Џека Трбосека који је 1888. године у Лондону убио већи број жена. Кад кажем убио не мислим само убио, можда би права реч за то била раскомадао, унаказио.

И ево, сада се појавила аутобиографија, где аутор исте, тврди да је сам Џек Трбосек и да  је он одговоран за сва та убиства, на читаоцу је да закључи да ли ће у то да поверује или не, да је баш лично ОН написао ово дело.

Књига садржи дугачак предговор и поговор где је веома детаљно наведено како је ова аутобиографија пронађена и размишљање о томе да ли је управо прави Џек написао редове аутобиографије.

Аутобиографија се састоји из три дела. Први део обухвата Трбосеково детињство, други део је посвећен оним годинама када је био сериски убица, а трећи говори о годинама после тога. Стил је лаган и занимљив. Књига јесте језива, али мислим да је недостатак то што, ако већ говори о убиствима, зашто нису описана мало детаљнијие. (Ако желите детаље и фотографије посетите Википедију) Сам чин убиства је описан у две реч, док је, срећом, оно што следи пре и после мало детаљније. Књига држи пажњу, просто нисам могла да престанем да је читам, али опет иако има одличних описа и детаља, мени као да нешто недостаје. Не посматрам ову књигу као истиниту или не, већ је посматрам као само ДЕЛО. То да ли ће неко поверовати да ли је ово само пука измишљотина или је ипак сам Трбосек написао је сасвим друга ствар. Занимљиво је искуство читати о човеку који се спрема да убије, шта га је навело на то, да ли се каје, како сакрива доказе, како бира жртве.

Књига је изашла код нас у издању Лагуне 2013.

Оцена (од 1 до 5): 3

Следеће читам: Соба – Ема Донахју 

Добрица Ћосић – Време смрти, Сувоборска битка

Добросав Добрица Ћосић рођен је 29. децембра 1921. у Великој Дренови, премину је 18. маја 2014. у Београду. Могу слободно да кажем један од наших последњих великих  писаца. Био је писац романа, есеја, политичар, редован члан САНУ, али и први председник Савезне Републике Југославије (1992-1993).

Похађао је пољопривредну школу у Александровцу, али је морао да је прекине због Другог светског рата, касније је завршио Вишу политичку школу. О његовој умешаности у политику нећу да пишем, мада се по нешто може закључити из његових дела. Први је добитни Нинове награде за своје дело Корени.

Први пут сам се са његовим делом сусрела у основној школи, тада се чита један одломак из његовог романа Деобе, то је она прича која говори о страдању Срба у Другом светском рату, где их Немци затварају у једну цркву, а затим је пале. У средњој школи се читају Корени, а затим и први део Време смрти, ја сам поред тога прочитала и другу књигу Време смрти, остају ми дакле још две. Иако овај пост претежно треба да говори о управо прочитаној књизи, ја просто морам да споменем још нека његова дела.

Добрицин први роман је Далеко је сунце који излази 1951, где представља своје доживљаје из народноослободилачке борбе.

Роман Корени излази 1954. и њиме почиње прича о Прерову и Катићима. Роман нам представља српску патријахалну породицу из села с краја 19. века.  Ово дело је веома важно зато што се Катићи јављају и у наредним Ћосићевим делима. Могло би се рећи да је главни лик Аћим Катић од кога је све и почело. Ту су и његови синови Вукашин и Ђорђе. Вукашин се школовао у француску и на самом почетку се враћа на село да би саопшти оцу да се жени за ћерку Аћимовог политичког супарника. Са својом женом добија ћерку и сина, Милену и Ивана. Аћим га се одриче. С друге стране Ђорђе и Симка не могу да добију дете после дугог брака. Аћим покушава да наговори сељаке на буну. Симка остаје трудна са слугом Толом Дачићем и дбоја сина Адама.

Време смрти садржи четири књиге које су написане од 1972. до 1979. Овде нам писац приповеда о Првом светском рату и враћа се породици Катић. Прва књига носи име Прерово иде у рат. Дело започиње саопштењем о убијању Франца Фердин, а затим нас Ћосић води у Прерово где приказује скуп људи који слушају списак погинулих на фронту. Ту су и Аћим, Ђорђе Катић и Тола Дачић који слушају имена погинулих јер су и њихова деца у војску, Адам и остала четири Толина сина. Сада боље упознајемо Вукашниа и његову децу коју Аћим никада није видео. Важно место у роману заузимају историјске личности Живојин Мишић и Никола Пашић. Ово је тек увод у време смрти које тек настаје.

Друга књига овог романа је Сувоборска битка која би требало да заузме централни део у овом посту, али ја се расписала. Овде нам Ћосић веома детаљно и сликовито описује стање српске војске пре саме битке и за време битке. Све време се држи само ове битке и приказује мноштво ликова, старих и али и нових. Велико место заузима прича о ђачком батаљону у којем је и Иван Катић. Видимо судбину ђака, који су морали да се одрекну књига и учења и да пођу на фронт да се боре за своју домовину. Приказује нам и Адама, али и Толу Дачића који још увек лута међу војском трагајући за својим синовима. Приказана је сва суровост рата, сва беда, патња и бол, реалност, суровост, ужас. Јунаке прати зима, мраз, глад, мрак. Немају довољно оружја. Влада велика неслога. Иако је стил прилично тежак и помало кнфузан држи пажњу до самог краја, крај није завршетак приче јер се завршава прилично мистично, надам се да ће се та мистерија решити у трећој књизи. Када Ћосић описује своје јунаке или дигађаје он то ради тако глатко и детаљно да се ствара кристално јасна слика у глави онога који чита. Нема никаквих нејасноћа нити заблуда.  Понекад скрене са фронта и прикаже нам Живојина Мишића и његово планирање даље одбране и напада.

 Године 1961. објављен је роман Деобе који се сатоји од три дела и говори о Другом светском рату. Као што сам назив каже писац управо пише о деобама међу народ, на пратизане и четнике.

Време зла се састоји из три књиге које су написане од 1984 до 1986. И овог пута је главна тема политика и овде се држи ликова из породице Катић.

Још једно 'време' приказује 1996. у роману Време власти.

На крају спомињем и Време змија које представља пишчеве записе из дневника из период за време НАТО бомбардовања 1999.

Слободно се  може рећи да су Ћосићева дела једна од најважнијих за српску културу и историју.