недеља, 25. јун 2017.

Olujna sestra - Lusinda Rajli

Verujem da sam više puta pomenula da volim knjige Lusinde Rajli. Kako je koja izlazila tako sam je i kupovala i odmah čitala. Nedavno je izašla i knjiga pod naslovom Olujna sestra i ona zapravo predstavlja drugu knjigu iz serijala Sedma sestara




Naime, na obali Ženavskog jezera postoji palata u kojoj je odraslo šest sestara koje je njihov Tata Solt usvojio. On je iznenada umro te sve sestre, koje su već odrasle i imaju svoj život, dolaze u svoj stari dom da čuju testament. Tata je svakoj ostavio koordinate izvesnog mesta na ovom svetu koje ima otkriva tajnu njihoveog porekla, ali ne više od toga, one same moraju da odluče da li će tragati za svojim poreklom. Ono što je zanimljivo jeste da sve one nose imena po Plejadam iz grčke mitologije, takođe sedam sestara, koje imaju i svoje sazvežđe. (nemojte da se zbunite što čas spominjem njih šest a čas sedam, naime, jedna sestra nedostaje i ja se nadam da će na samom kraju i Lusinda otkriti ko je i gde je)



U prvoj knjizi nam je prikazana najstarija sestra Maja i njeno putovanje u Brazil. O tome sam pisala ovde. Uživala sam u toj knjizi i naučila sam puno toga o Brazilu i sada sam, naravno, očekivala bar podjednako dobro upoznavanje sa nekom drugom državom.



Drugi roman nam prikazuje sledću sestru Ali (što je i podnaslov knjige Alina priča). Ona je naime na moru i voli da jedri. Tek što je upoznala momka po imenu Teo i uživa na jahti sa njim, te se spremaju da pođu na izvesnu trku, kad ona dobije vest o smrti smog tate, te se vraća kući. Otkriva da njeno poreklo ima veze sa Norveškom, ali ne odlučuje da odmah krene u potragu za svojim poreklom već se vraća svom dragom, što je mene iznerviralo, jer sam morala da pročitam čitavih 150 strana, možda i više, da već jednom počne da se dešava nešto i da gospođica konačno uradi nešto što nije blebetanje o svojoj ljubavi. Zatim, sam početak kada ona dolazi u svoj dom je već opisan u Majinoj priči, samo iz drugog ugla. Mislila sam da će mi biti dosadno da opet prolazim kroz to, neki delovi zaista jesu bili dosadni ali mi je i na  neki način pomoglo da se prisetim nekih pojedinosti. Sve u svemu, iznenada se događa nešto što će je naterati da ipak krene u potragu za svojim poreklom.  

Što se tiče priče koja je vezan za prošlost smeštena je u godinu 1875. Prvo nam je prikazan život devojke po imenu Ana koja živi sa pordicom u jednom norveškom selu. U posetu im dolazi izvesni gospodin koji traga za lepim devojčakim glasovima, uz dozvolu njenih roditelja on je odvodi u grad da usavrši svoj glas i peva. Ona pre polaska obećava svom drugi iz detinjstava da će se za godinu dana, koliko je po planu da ostane u gradu, vratiti I prihvatiti njegovu veridbu. Sa druge strane, prikazan nam je momak po imenu Jens koji je buntovan, voli da se provodi sa društvom, pije I posećuje dame lakog morala, ali onda  je tu njegova majka koja insistira je insistirala da nauči da svira razne instrumente te ga nagovara de se prijavi da svira u orkestar. I kako obično biva, naravno da će život Ane i Jensa ukrstiti. 


Kao što i obično biva sa Lusindinim knjigama, uvek se prepliću prošlost i sadašnjost i uvek je bolje prikazana prošlost. Sadašnjost je ispripovedana iz ugla Al, dakle u prvom licu, prošlost je napisana u trećem licu. Iskreno, previše opisa, previše nevažnih I ne bitnih detalja koji nemaju nikakvu svrhu u radnju I samo su tu da popune ove sline listove. Radnja u početku teče presporo, kao što napisah gore, tek posle više od 150 strana počinje da se dešava nešto, a I kada se dogodi, opet se sve usporova, pogotovo kada govori o segmmentima koji su posvećeni sadašnjosti. 

Naučila sam mnogo toga o jedrenju, životu kompozitora s kraj 19.veka, organizovanju opera i pevačima-duhovima koji su stajali iza scene i pevali umesto glumaca koji su samo otvarali usta a uzimali svu slavu za sebe. Lepo sam upoznala i Norvešku i život kako na selu, tako i u gradu. 


Moram priznati da mi se mnogo više dopala prva knjiga. Sledeća priča je Zvezdina I nadam se da će je Laguna brzo prevesti kao što je i ovu. 



 Lajpciški konzervatorijum
 Norveška
Glumci s kraja 19.veka

Naslov originala: The Strom Sister;
Godina izdanja: 2015, kod nas 2017;
Izdavač: Laguna;
Broj strana: 612;
Vreme radnje: sadašnjost - 2007, prošlost 1875;
Mesto radnje: Egejsko more, Ženavsko jezero, Felemark (Norveška), Lajpcig; 
Ocean (od 1 do 5): 4.

Fotografije preuzete sa ovog sajta gde možete saznati i nešto više i Lusindinim knjigama. 


субота, 24. јун 2017.

Trilogija magle - Safon

Karlos Luis Safon je španski pisac. Rođen je 1964. Verujem da je mnogima poznat po knjizi Senka vetra i njenim nastavcima. Sva njegova dela je kod nas  prevela i izdala izdavačka kuća Čarobna knjiga. Ja sam do sada pročitala Marinu, Senku vetra, Igru anđela i Zatočenika nebesa. Nedavno sam kupila i poslednji nastavk Grad duhova koji je izašao u dve knjige ali ga nisam pročitala, plan mi je bio da obnovim gradivo, odnosno da pročitam ponovo sve knjige i podsetim se nekih detalja jer sam knjige čitala još dok sam bila srednjoškolka. Moram da naglasim da su sve odlične i da ih toplo i uvek preporučujem svima, za sve koji vole misterije sa malo horora. Knjige se prosto ne ispuštaju iz ruke, a neke rečenice i opisi ostaju zauvek u sećanju.
Samo da naglasim,za one koji ne znaju, da knjiga Marina ne ulazi u serijal Senka vetra već je priča za sebe i podjednako je dobra.
Safon je napisao i jedan serijal koji je posvećen malđim čitaocima. Reč je o trilogiji koju čine Princ magle, Ponoćna palata i Septembarska svetla. Pošto dela nisu obimna i lagana su jer su namenjena omladini, a imam ih u pdf-u veoma dugo, odlučila sam da ih pročitam.

Princ magle


Kako sam pisac kaže u predgovoru ovog romana, Princ magle je prva knjiga koju je napisao sa 26 godina, pošto nije moga da pronađe izdavača, dosetio se da rukopis pošalje na jedan konkurs i tom prilikom je dobio nagradu, te tako izdao knjigu. Knjigu je pisao za decu uzrasta od 13 do 14 godina, ali kako pisac kaže, da zanim i one sa 23 ( ta sam), ali čak i one sa 83.
Glavni junak romana je dečak po imenu Maks, radnja je smeštena u 1943. Maks ima 13 godina, a njegov otac je časovničar. Ima dve sestre Alisiju i Irinu. Na samom početku saznajemo da se Maks sa porodicom seli na obalu mora da bi se sklonili od rata. On od svog oca na poklon dobija sat sa natpisom Maksova vremenska mašina. Već na samom dolasku u to novo mesto Maks shvata da nešto nije u redu jer sat na stanici ne radi, a sve izgleda kao da je vreme stalo. Onog trenutka kada se usele u staru kuću, počinju da se dešavaju misteriozne i jezive stvari. Valja naglasiti da je u toj kući nekada živeo bračni par iz Londona, te da se njihovo jedino dete koje su dobili utopilo u moru. Maks otkriva zapušteni vrt pun statua koje su urasle u korov.  Sutradan upoznaje nešto starijeg dečaka po imenu Roland koji živi u svetioniku sa svetioničarem koji ga je usvojio kada su njegovi roditelji poginuli.
Kao što obično biva kad je reč o Safonivim knjigama  I ovde imamo priču u priči, naime, pored ove koju sam ja pomenula o Maksu I njegovim avanturama, tu je I ona koju priča svetioničar o Princu magle. Princ magle je čudesn čovek koji ispunjava ljudima želje, ali za uzvrat traži od njih da mu se oduže, obično tako što im ubiti prvo dete koje im se bude rodilo.
Priče će se pri kraju stopiti u jednu.  
Knjiga je pisana u trećem licu, u prvom delu je pažnja usmerena samo na Maksa, ali kako se radnja zahuktava tako pisac posvećuje sve više segmenta I ostalim junacima I daje nam njihovu tačku gledišta.
Citati:



Naslov originala: El principe de la niebla;
Izdavačka kuća: Čarobna knjiga;
Godina izdanja: 1993, kod nas 2004;
Mesto radnje: Barselona;
Godina radnje: 1943;
Žanr: knjiga za omladinu, misterija;
Broj strana: 114.
Ocean (od 1 do 5): 3;

Ponoćna palata

Prošlost – Kalkuta 1917. Na početku dela pisac nam prikazuje poručnika Pika koji se iskrcava u noći sa svog broda u Kalkutu, sav u očajanju pokušava da dođe do doma Ajrami Bose dok u naručju drži dve bebe, odamah za njim u luku stiže još jedan brod  sa misteriznim čovekom koji šalje svoje ljude da uhvate Pika.
Ajrami je imala ćerku po imenu Klijan, I sada joj je Pik doneo njenu decu I vest da joj je ćerka preminula. Pošto su deca u opasnosti ona odlučuje da ih razdvoji, iako su oni bliznci,  I promeni njihov identitet jer samo tako ona mogu preživeti. Jedini trag koji ostavlja je medaljon koji se sastoji iz dva dela – sunca I meseca. Svakom detetu ostavlja po jednu polovinu.
Sadašnjost – Kalkuta 1932. Pisac nam sada prikazuje družinu dece od po 16 godina koja je odrasla u domu za nezbrinutu decu, kucnuo je čas da svako od njih pođe svojim putem. U noći kada prave oproštajnu zabavu u domu se pojavljuje starica koja dolazi u društvu jedne devojčice I u tom trenutku počinje avantura. Ben, jedan od dečaka, saznaje od vlasnika doma da mora da se sakrije jer se pojavi neki čovek koji želi da ga ubije.
I ne bih više ništa da vam otkrivam, da ne pokvarim uzbuđenje koje bi trebalo da se javi tokom čitanja.
Neki delovi su ispripovedani u trećem licu, a neke nam pripoveda Ijana, jedan od dečaka iz družine.
Citati:

Naslov originala: El palacio de la medianoche;
Izdavačka kuća: Čarobna knjiga;
Godina izdanja: 1994, kod nas 2004;
Mesto radnje: Kalkuta;
Godina radnje: 1916, 1932;
Žanr: knjiga za omladinu, misterija;
Broj strana: 173;
Ocean (od 1 do 5): 3;

Septembarska svetla

Na samom početku dela pisac nam prikazuje pismo koje je upućeno izvesnoj Ireni. Mladić koji piše seća se događaja iz njihove zajedničke prošlosti I boravak na nekoj obali. Saznajemo još I da je on poslao mnoga pisma, ali da mu ona ne odgovorava.
Godina je 1937, Pariz, Ireni tek što je preminuo otac po imenu Arman Sovel koji je za sobom ostavio velike dugove. Njena majka zatim dobija ponudu da radi u jednoj privatnoj palati koja se nalazi na obali Normandije. Poziva je Lazarus Jan, izumitelj igračaka, nekadašnji vlasnik fabrike igračaka koja je trenutno zatvorena, ali se nalazi u blizini njegovog doma. I tako, gospođa Simona kreće u Normandiju sa svoje dvoje dece verujući u bolji život. Lazarus im daje kućicu na litici da tu žive, a što se tiče njegove palate ona je puna ‘’živih’’ igračaka koje se kreću kroz svaku prostoriju, a ni jedan jedini predmet nije izgledao kao da pripada ovom svetu. Njegova supruga Aleksandra je nepokretna, a osim njih u palate živi I devojčica Hana koja je kuvarica I pomoćnica. On pridošlicama objašnjava da im je zabranjeno da posećuju fabriku, spratove kuće, a posebno deo gde živi njegova supruga.
Sa druge strane, pisac nam pripoveda I o mladalačkoj ljubavi između Irene I Ismaela. Piše I dečijoj nevinosti, snovima I maštanjima, o avanturama. Ismael ima svoj jedranjak I voli da posećuje ostrvce na koje se nalazi zapušteni svetionik. 

Naslov originala:Las luces de septiember;
Izdavačka kuća: Čarobna knjiga;
Godina izdanja: 1994, kod nas 2004;
Mesto radnje: Pariz, Normandija;
Godina radnje: 1936, 1937;
Žanr: knjiga za omladinu, misterija;
Broj strana: 157;
Ocean (od 1 do 5): 4;

Celokupni utisak

Moram priznati da sam uživala u čitanju svih knjiga i da mi je žao što ih nisam ranije pročitala jer ih posedujem veoma dugo. Najviše mi se dopala treća knjiga Septembarska svetlost, priča mi je delovala najpotpunije.


Sve knjige su karakteristične po tome što su priča u priči, uvek se prepliću prošlost i sadašnjost, pune su mgije i pomalo zastrašujućih i grotesknih scena. Pisac posebnu pažnju posvećuje opisivanju eksterijera i to radi vrlo lepo. Uvek ima neki junak koji drži neki poučni monogolg o životu, o prolaznosti života, knjigama...