петак, 17. фебруар 2017.

Pisci i dela srpskog realizma

Ne može se sa sigurnošću utvrditi tačna godina kada su naši pisci počeli da stvaraju u duhu realizma. Kod nas je uvek sve bilo nekako izmešano i bez reda, tako da se epoha realizma vezuje za kraj 19. i početak 20. vek. Zanimljivo je i to da dok su neki pisci stvrali i objavljivali svoja dela u duhu romantizma u istom tom periodu su nastajala i dela u duhu realizma. Tako je na primer najlepša pesma Santa Maria della Salute iz doba romantizma objavljena 1909, a roman Nečista krv, koji je napisan u duhu realizma, objavljen je 1910. 



Jakov Ignjatović

Jedan od prvih pisaca koji stvara u duhu realizma je Jakov Ignjatović, tako da je roman Večiti mladoženja jedan od prvih iz tog perioda. Roman govori o raspadu jedne srpske porodice koja živi s kraja devetnaestog veka u Južnoj ugarskoj. Trgovac Sofronije Kirić je čitavog života sticao i bogatio se, da bi njegova deca sve to izgubila. Stariji sin Pera nije bio zainteresovan za trgovački posao, ali je zato stalno započinjao neke svoje poslove i to bezuspešno, dok je drugi sin Šamika završio za advokata, družio se sa ženama, ali se nikada nije oženio, te je polako rasprodao sve što je otac stekao. 

Laza Lazarević

Iako je Laza za života napisao svega devet pripovedaka sve su izuzetne. On na odličan način prikazuje psihički život svojih junaka. Napisao je sledeće pripovetke: Švabica, Vetar, Verter, Sve će to narod pozlatiti, Prvi put s ocem na jutrnje, U dobr čas hajduci, Na bunaru, Školska ikona.
Švabica je napisana na vrlo zanimljiv način, u epistolarnoj formi, gde mi na osnovu Mišinih pisama, koje on upućuje svom drugu, saznajemo o  njegovoj ljubavi prema Švabici Ani. Naime, on je studirao medicinu u Berlinu a gazdraica kod koje je stanovao je imala ćerku Anu u koju se zaljubio.
Sve će to narod pozlatiti govorio o položaju ratnih invalida, o tome kako država nije brinula o mladićima koji su u ratu postali invalidi braneći svoju državu, a ta ista država posle toga nije htela ni malo da im pomogne, te su oni morali da prose da bi dobili nešto novca za život.

Stevan Sremac

Sremac piše tri čuvena romana Pop Ćira i pop Spira, Ivkova slava i Zona Zamfirova. Veruje da svi znate njihov sadržaj sbog filmova, ali svakako vredi pročitati i dela.

Branislav Nušić

Naš najveći komediograf je napisao 17 velikih komedija i 15 jednočinki. On veoma realno prikazuje život Srba, njihovu narav, navike, ismeva političare, vlast, društvo. Kada čitam njegove komedije shvatim kako se naše društvo i država nisu ni malo promenili ni posle sto godina od nastanka njegovih dela.
Narodni poslanik govori o čoveku koji je sasvim neobrazovan i nepismen a odlučuje da se kandiduje za narodnog poslanika. Poznato?
Gospođa ministarka govori o živki čiji je muž postao novi ministar i kakve je sve to promene unelo u njen život.

Radoje Domanović

Naš najbolji satiričar svih vremena. On u svojim pripovetkama ismeva vlast, političare, društvo. I ponovo vidimo da se u našoj državi ništa nije promenilo. 
Po mom mišljenju, njegova najbolja pripovetka je Mrtvo more gde on govori o srpskoj naravi da nikako ne prihvataju ništa što je novo i dobro u društvu, ne cene ničiji rad i trud, te odmah osuđuju i ismeva pesnika, naučnika i umetnika iako zapravo nisu ni pogledali njihova dela. 

Svetolik Ranković

Tek sam sada imala tu čast da pročitam delo Gorski car, većinu pomenutih dela sam čitala i ranije. Gorski car nam govori o hajdučkom životu, ali ne na onakav način kako smo navikli iz epskih pesama. On hajduke predstavlja onakve kavi zaista jesu, razbojnici koji su pljačkali srpska sela. Glavni junak je Đurica kome društvo nije dalo da stane na svoj put i guralo ga je u propast samo zato što je njegov otac bio lopov (krao je da bi imao šta da jede). Matori i mudri ča Vuju uvlači jake i bistre mladiće u hajdučki život, te ih uči kako da ubijaju i pljačkaju, a onda im uzima veći deo plena.

Bora Stanković

Bora Stanković polako zakoračuje u svet modernizma. Napisao je jedan od naših njboljih romana Nečista krv koji govri o Sofki koju je otac, čija porodica polako propada, prodao Marku, odnosno njegovom dvanaestogodišnjem sinu Tomči. Govori nam o običaju snohačestva, odnosno običaja gde svekar imam pravo da uzme svoju mladu snahu za sebe.
Još jedno izuzetno delo je pripovetka Uvela ruža koja govori o ljubavi naratora i njegove komšinice. 

Većina ovih knjiga se radi u školama kao lektira, neke su pomalo dosadne, pre svega Večiti mladoženja, ali sve nose veoma snažnu poruku i svako treba da ih pročita i za vreme školovanja ali i da im se varti kasnije i tako vidi koliko je sazreo. Ja sam Nečistu krv doživela potpuno drugačije kada sam je čitala kao lektiru nego li sada. Tada mi je bila veoma dosadna, stil mi je bio pretežak, sve mi je bilo mutno i nejasno. Međutim, sada mogu da kažem da je to jedan o mojih omiljenih romana. 

четвртак, 16. фебруар 2017.

Pseudonimi | Prvobitni naslovi

Možda bi bilo bolje da sam o ovim temama napisala dva različita posta, ali sam se ipak ršila da to lepo upakujem u jedan. 

Pre svega, želim da vas upoznam sa piscima i njihovim pseudonima, a onda želim da spomenem i neke prvobitne naslove velikih romana.



Mnogi pisci su pisali pod pseudonimom, za neke verujem da svi znaju, a opet za neke misle da su im to bili prava imena, ali su to zapravo njihovi pseudonimi.

Verujem da ste svi čuli za sestre Bronte. Sve one su stvarale pod psedonimima. Tako je Emili Bronte objavljivala knjige kao Alis Bel. 

Mark Tven se zapravo zvao Semjuel Lenghorn Klemens. 

Čarls Bukovski je pisao pod pseudonimom Henri Kinaski.

Džek London je rođen kao Džon Grifit, a Džordž Orvel kao Erik Artur Bel

Svi znamo da je Alisu u Zemlji čuda napisao Luis Kerol, ali njegovo pravo ime je zpravo Čarls Latvidz Dodzson. On je radio kao profesor matematike, a objavljivao je pod pseudonimom knjige za decu.  

Molijer je pri rođenju dobio ime Žan-Batist Poklen, a Oskar Vajld Fingal O Flaerti Vilis.

Verujem da nikada niste čuli za Neftali Rikardo Rejes, ali to je kršteno ime Pabla Nerude

Dž. K. Rouling je odlučila da jednu svoju knjigu objavi kao Robert Galbrajt

Gotovo sam sigurna da svi znate da je Nušić jedno vreme pisao kao Ben Akiba, kod njega je još zanimljivije i to što je on zapravo rođen kao Alkibijad Nuša pa je odlučio da promeni svoje ime u Branislav Nušić.

A verujem i da svi znate da se Mir Jam zapravo zvala Milica Jakovljević.

Izdavačke kuće se često ne slažu sa autorima i njihovim idejama te traže od njih da promene neke delove ili pak nasove. A nekad se dogodi da se i sam autor u poslednjem trenutku predomisli i promeni ime svog dela. 

Stranci iznutra je prvobitni naslov Gospodara muva. 

Roman Ubiti pticu rugalicu je prvobitno trebao da nosi naslov po svom glavnom junaku - Atikus

Sremac je pri prvom objavljivanju svoj roman Pop Ćira i pop Spira nazvao Baš njegov zub.

Knjiga 1984. je prvo trebala da bude objavljena pod naslovom Poslednji čovek u Evropi.

„Sutra ću misliti o tome. Sutra ću pronaći način da ga vratim. Na kraju krajeva, sutra je novi dan…“ rekla je Skarlet O’Hara, junakinja romana Prohujalo s vihoromkoji je trebalo da ponese naslov poput poslednjih reči iz ovog citata. 

Nabakov je svoju Lolitu hteo da nazove U carstvu kraj mora. Međutim, ovaj prvobitni naslov nije nimalo slučajan, to su zapravo reči iz čuvene pesme Anabel Li koju je napisao Edgar Alan Po.

среда, 15. фебруар 2017.

Vrati se Zone

Posle filma Santa Maria della Salute u našim bioskopima se pojavio još jedan film koji uz sebe nosi ime jednog od naših najvećih pisaca... 
Odamah da kažem da ova Zona nam baš nikakve veze sa Stevanom Sremcem. Iako je i ovaj nastavak rađen po knjizi to nikako nije ono što je Sremac napisao, već neka savremena spisateljica koja je htela da nastavi nešto što je veliki književnik davno završio. Evo ja nemam šta da radim i sad ću da napišem nastavak Nečiste krvi, a ti koji čitaš ovo idi napiši nastavak Na Drini ćuprija. Dakle, da ponovim, ova Zona nema nikakve veze sa Sremcem, samo je neko ukrao likove koje je on stvorio. 

Prvo nisam ni htela da gledam film i odmah sam imala negativan stav prema njemu, ali ipak nisam mogla ni da sedim mirno i slušam ljude kako ga hvale, prosto sam morala da odem i vidim... Bolje da sam za tih 270 dinara kupila čokolade ili šta već...



Priča nam prikazuje Niš na početku dvadesetog veka. Zavirujemo u život nama dobro poznatih junaka koji su sada srećno venčani i pokušavaju da dobiju decu, te njihovu idiličnu ljubav kvari Kalina koja je zaljubljena u Maneta. Što se tiče samog sadržaja ja sam to shvatila ovako, zbog onih scena sa dečicom, kao da su ovim filom hteli da pošalju poruku da se mladi ljudi vole, rađaju decu, budu uporni u osnivanju porodice, uživaju u tome što su dobili decu i provode divne trenutke sa njima. I to je jedino što mi se dopalo, ta poruka koju su oni pokušali da prenesu publici, ako su uopšte to hteli, možda sam ja jedina to tako shvaila. Ostalo velika nula. 
Film je režirao Jug Radivojević. Glavne uloge su pripale Brankici Sebastijanović i Milanu Vasiću. Naša Zona nije mogla ni da savlada dijalekat kako treba te u jednom trenutku priča po niškom a u sledećem kao savremena Beograđanka. Kako su to dopustili? Brinkica jeste veoma lepa, ali je i veoma ukočeni i veoma ne zna da glumi. Sa druge strane, svidelo mi se kako Milan glumi još više kako pivea, ali me ni to nije oduševilo. Lik tetka Doke je pripao odličnoj glumici, ali je previše iskarikiran, njena jedina uloga je tu da da nasmeje pubiku. Tu je i jedna glumica koj je jedina uloga da govori ''Lele'', jedan crnac i lezbejski poljubac 😔. Vrhunac svega je silikonska folk pevačica! Od toliko naših pevača, oni stavili Ljupku Stević. Moram da priznam, i to iskreno kažem, da me je na početku bilo sramota što sedim u bioskpu i gledam toliko lošu glumu, kasnije su se malo popravili. Uloga ovog filma je da nasmeje ljude i to one koji isključe mozak i gledaju ga tako što ne misle na prethodni nastavak. Ja nisam mogla tako da gledam jer sam stalno mislila na predhodni nastavak i upoređivala glumce.  
Zdravko Šotra, naravno, nije hteo da učestvuje u ovom, kao ni svi ostali glumci koji su radili na prvom filmu, koji je snimljen po romanu Zona Zamfirova koji je napisao Stevan Sremac.  Volim ja kada se snimi film po nekoj knjizi, ali ne i da izmišljaju i nastavljaju nešto što je ovako veliki pisac završio. 

P.S. I zašto se film ne zove Vrni se Zone već Vrati?