петак, 13. децембар 2013.

Ноћ књига (и још нешто)

Управо сам се вретила! Дивна стварчица. Нажалост сам купила само две књиге - Безумље (коначно) и Стаклени град. Једва чекам да их прочитам, али то неће бити скоро. Када одеш да посетиш ову манифестацију мораш тачно да знаш шта хоћеш. Гужва је огромна. Не може ни да се дише.




Фотографије које су обелжиле предходну недељу:
 Будала памти, паметан пише...


Ходник мог факултета...

четвртак, 12. децембар 2013.

Чудесна судбина и смрт великих писаца #2

Први део можеш прочитати овде.

Сергеј Јесењин, руски песник, убио се у соби број 5 петроградског хотела ,,Англетер''. Пронађен је обешен за радијатор, пресечених вена. Сматра се да је иза његове смрти стајала совјетска полиција.

Албер Ками, француски писац, Нобеловац, страдао је у саобраћајној несрећи. Многи сматрају да је саобраћајна несрећа била намештена.

Оскар Вајлд је на почетку своје каријер био славан и богат, имао је жену и двоје деце. Међутим, у једном тренутку је започео аферу са Алфредом Дагласом. У то време је хомосексуалност била забрањена. Дагласов отац га је тужио. Вајлд је морао да проведе две године у затвору. Када је коначно изашао ослабљен и болестан, сви су га одбацили, није смео да виђа своју децу. Умро је у Паризу у великом сиромаштву.

Бајрон ,луд, лиш и опасан за оне који га познају'' тако су га неки описивали. Са три године је остао без оца, одгајила га је дадиља која га је тукла и сексуално злостављала. Био је хром. Када је био на колеџу нису му дозволили да чива псе, па је као љубимца набавио медведа. Због скандала да је имао аферу са полусестром морао је да напушти Енглеску. Путовао је Европом и имао је разне афере за женама, али и са мушкарцима. Преминуо је од грознице.

Пушкин је био опседнут бојевима. Учествовао је у чак двадесет девет. Када су на двору почеле да круже гласине да га жена вара са француским официром Пушкин га је позвао на двобој. Тако је и окончан његов живот, као и живот једног његовог јунака из романа у стиховима ,,Евгеније Оњегин''.

Виктпр Иго је своја дела писао потпуно го, а својим собарима би наредио да му сакрију сву одећу да не би остао у искушењу да прекине писање и изађе из куће.

Балзак је писао у континуитету и по 48 сати. Остао је будан тако што је пио велику количину кафе.

Чудесна судбина и смрт великих писаца #1

Волим да читам занимљивости о књигама и писцима. На пример Коељо је писац који је највише ,превођен' у свету. Оно што ми је највише привукло пажњу је начин на који су неки писци изгубили своје животе. Неки су извршили самоубиство, неки можда, неки су убијени, неки су преминули у великом сиромаштву... Наравно, политика је морала да умеша своје прсте у живот скоро сваког писца.

Хемигвеј је добио Нобелову награду за своје чувено дело ,,Старац и море'',то би свако требао да зан, оно што је мање познато да је 1961.извршио самоубиство својом ловачком пушком.


Бранко Ћопић, чувени дечији писац, је себи окончао живот скочивши са моста у Београду. У опроштајном писму је написао да је намерно скочио на бетон поред реке, јер да је скочио у реку, постојала би могућност да га неко спаси.



Пабло Неруда умро је 1973. у болници, наводно, од рака простате. Међутим огромна је сумња да је убијен, јер његови познаници тврде да је он дан пре смрти био сасвим уреду.

Мајаковски, руски песник и сликар, био је велики бунтовник. Када ми је преминуо отац морао је да напусти школу. Већ са 14 година учествује у социјалистичким демонстрацијама. Са 16 година постаје члан Бољшевичке партије и први пут завршава у затвору. Тада почиње да пише поезију.  После изласка из затвора почиње да похађа уметничку школу али убрзо бива избачен због политичког опредељења. Учествовао је у Октобарској револуцији и постао је трн у оку руском режиму. Његов љубавни живот је био веома буран, имао је велики број љубавница. Убио се на рукама једне своје љубавнице, због друге. Већина људи сматра да је ту била умешана политика. Мајаковски је изјавио да је волео живот, какав год био и да мрзи све оно где се смрт јавља. Смрт је остала вечита тајна. 



Бранко Миљковић је свој живот ,окончао' у 27. години живота. Нађен је обешен на једном слабашном дрвету на периферији Загреба. Након антирежимског испада у једној кафани, зато што је наглас рекао ,,Зашто убијају песнике у социјализму?'', био је ухапшен. Само неколико дана после тога пронађен је обешен. Сведоци су тврдили да је грана на којој је висео била слабашна и нижа од његове висине и да никако не би могла да издржи његову тежину тела. Данас се сумња да ту је била умешана политика. 

уторак, 10. децембар 2013.

Сумњиво лице

Имала сам ту част да синоћ у Народном позоришту одгледам Бранину комедију ,,Сумњиво лице''.
Радња је овог пута била смештена у 1991. када се Македонија одцепила од Југославију. Брана пише тако да његова дела никако не застаре. Драма је реална и сурова онолико колико је била и када је написана. Једино ми се није допало насиље и псовке. Остало је било сасвим добро, глумци, костими, позорница, текст (сасвим мало измењен). Оно што је било одвратно јесте видео који су приказали на крају представе. Неки низ глупих и одвратних клипова о рату и не знам чему већ јер га нисам одгледала до краја. Заиста имам слаб стомак када су упитању слике рата.



субота, 30. новембар 2013.

Rukopis otktiven u Akri


Nisam pročitala celu knjigu, ali sam pročitala dovoljno da joj posvetim jedan post.
Ova knjiga nema nikakvu radnju, ja bih ovo nazvala zbirkom divnih citata. Imamo grupu ljudi koja traži od čoveka po imenu Kopot da im priča o nekim stvarim. I tako im on priča mudrosti, gde nema nikakve radnje. Može da se čita i preko reda. Te mudrosti su predivne (mogu sada da upotrebim tu reč, inače je mrzim). Zaista sam oduševljena. Iz svake rečenice može da se nauči nešto veoma lepo i poučno.
Mala zbirka mudrosti, ja bih je tako opisala u jednoj rečenici.
Ima mudrosti o:
  • porazu
  • poraženima
  • samoći
  • strahu od promena
  • lepoti
  • ljudim koji ne znaju gde da odu
  • ljubavi koja okreće leđa
  • izgubljenim trenucima
  • telesnoj ljubavi
  • čudu
  • starenju
  • budućnosti
  • odanosti
  • neprijateljima
Nisam sve navela. Svako poglavlje je posvećeno jednoj temi. 
Stvarno izuzetno delo. Može da se čita bilo kad i na bilo koji način.

петак, 29. новембар 2013.

Niški sajam kniga

Divno je bilo... Nisam baš dugo ostala, nisam stigla sve da pregledam, ali dobro. Našla sam skoro sve što sam želela i to vrlo jeftino.... Koliko sam ja primetila veoma je teško u Leskovcu i Nišu kupiti neku dobru knjigu. Moja potraga za Majtor i Margaritu, kao i za Mi deca sa stanice Zoo je bila veoma duga. Na sajmu možeš da nađeš Dostojevskog za 300-500rsd.


  1. Mi deca sa stanice Zoo - Ja sam najsrećniji čovek na svetu. Platila sam je oko 400din. Ne mogu da opišem koliko sam bila srećna kada sam je kupila. Jedva čekam da je pročitam ponovo. :)
  2. Mastor i Margarita - Jedna od mojih najdražih lektira. I nju moram obavezno da pročitam, po drugi put.
  3. Dom - Čula sam da je Toni Morison odličan pisac, već imam jednu njenu knjigu i nadam se da ću uskoro imati sve.
  4. Rukopis otkriven u Akri - Prva knjiga Paula samo za mene. Mislim da sam spomenula da sam već pročitala njegove dve knjige. A vala dobar deo i ove.
  5. Smrt i njeni hirovi - Za ovu knjigu sam dugo razmišljala da li da je kupim ili ne, čula sam da je veoma lepa ali i teška za čitanje. Videćemo.
Sada već imam spreman spisak za Laguninu noć knjiga koja je 13.decembra.
  1. Stakleni grad
  2. Dosije K
  3. Bezumlje
  4. Promena
  5. Vodenica na Flosi
  6. Istina o večnosti
Spisak raste, a ja neću moći sve da priuštim sebi :( 

недеља, 27. октобар 2013.

Књиге које желим на својој полици...

Ове године, на велику жалост, нисам посетила сајам књига. Надамс е да ћу имати прилику да следеће године одем.
Мој списак књига је веома дугачак. Неке желим да прочитам, неке сам читала, али су ми се толико допале да их желим на мојој полици.

P.S. Од када идем на часове правописа схватам колико смо ми заправо неписмени, почев од мене. Али добро, знам да има пуно грешака на овом блогу, што працописних, што оних где сам гутала слова. Не волим да мењам ствари, за сада ће то остати тако, ако некада имам времена, можда натерам себе да испаравим те грешкице.
P.S.P.S. Лисста је много дужа!!!

недеља, 13. октобар 2013.

Beli oleander

Evo knijge koju želim da ćitam ponovo i ponovo. Samo ne mogu nigde da je pronađem da je kupim. Ali dobro, tu je online izdanje. 
,, Svuda hvaljen kao roman retke lepote i snage, Beli oleander pripoveda priču o Ingrid, briljantnoj pesnikinji zatvorenoj zbog ubistva, i njenoj kćeri Astrid, čija se odiseja kroz niz losanđeleskih starateljskih porodica – a svaka je zaseban svet sa svojim zakonima, svojim opasnostima, sopstvenim teškim lekcijama koje valja naučiti – postepeno pretvara u spasonosno i iznenađujuće otkrivanje sopstvene ličnosti.''
Odgledala sam film prošle godine i ostala sam bez teksta. Naježila sam se.... Ne znam odakle da počnem, iako sam čitanje završila pre nedelju dana još uvek sam pod utiskom.
Moram da priznam da su i knjiga i film odlični, svako na svoj način. Iz filma su izbacili dve starateljke kod kojih je Astrid bila, jedne kod koje je gladovala i jedne kod koje su je ujeli psi,  a kasnije je ona izbacila samo zato što je Astred htela da se druži sa komšinicom. 
Na divan način je opisan odnos majle i ćerke, njihova ljubav, mržnja, slaganje i neslaganje. Dok sam gledala film, doživela sam utisak da je Astred jedna devojka bez mana, čista, koja ptai, ali u filmu su izistavili najteže i najjezivije scene. Ne govore ništa o njenim vezama sa starijim muškarcima, drogi, prostituciji. U filmu se ne vidim ljubomora majke kada joj je ćerka u dobroj starateljskoj porodici, ona se plaši da će je izgubiti i ako je u zatvoru on uspeva da natera jedinu dobru starateljku da se ubije. Previše sam otkrila detalje. Uf. Ne volim to da radim, volim da svako doživi knjigu na svoj način, da ne čita i ne sluša ničije mišljenje dok ne dodje do nekog svog mišljenja.
Pronašal sam se u nekim rečenicama, mada to nevoljno priznajem. 
Žamo mi je jedino što nisam uspela da zapišem citate, našla sam neke na internetu, ali moj engleski je veoma loš, tako da... Ali staviću ih nekog drugog dana, sada nemam vreme.

 Scene iz filma...


















понедељак, 23. септембар 2013.

Dostojevski i Tolstoj



Mogu slobodno da kažem da su ova dva čoveka najveći ruski pisci, a može se reći i da su oni pisci za sva vremena. Iako su odavno napustili ovaj svet, njihova dela su još uvek sa nama, još uvek se čitaju i izučavaju. Oboje su, svako na svoj način, znali da opišu ljudsku psihu kao malo koji pisac. Mnogi pisci su pokušavali da kopiriaju njihov stil pisanja, ali to je nemoguće. Posmatrali su ljude i to prenosili na hartiju, bolje od bilo kog pisca. Zato njihova dela i danas žive. Zato su već godinama, širom sveta, njihove knjige obavezne školske lektire. Njihova dela mora svako da pročita, svako ko želi da nauči nešto o životu, ali i o sebi, svako može da se pronađe u njima. Jer oni su pisali o stvarnim ljudima.
Nažalost, imala sam priliku da pročitam samo Tolstojevu Ana Karenjinu (Rat i mir čeka na polici godinama), a od Dostojevskog sam pročitala Zločin i kaznu i Braću Karamazov. Moram da priznam, i da izdvojim, knjigu Zločin i kazna jer je ona na mene ostavila najjači utisak od ovih knjiga, a i na samom je vrhu mojih najdražih lektira. Nisam mogla da prestanem da je čitam, postaje sve zanimljivija i zanimljivija. 
Verujem da svako zna koja je tema ovih romana.
Ana Karenjina je žena koja je prevarila svog supruga. U Zločinu i kazni Rakoljnikov ubija jednu staricu samo da bi video da li to može da uradi. U Karamazovima je opisana propast jedne porodice.
 Na mojoj listi želja za čitanje, nalaze se još i Idiot, Bedni ljudi, Kockar, Zapisi iz podzemlja, Zapisi iz mrtvog doma. Puno. Neeeee. Nikako. Dostojevski se teško, ali brzo čita. Čudno.
Našla sam i jedan veoma zanimljiv tekst na internetu koji govori o njihovom poznanstvu.

 Nažalost, moja sveska sa citatima je spakovana, tako da ću njihove citate zapisati nekom drugom prilikom.

Prva žena Dostojevskog
Marija Dimitrijevna

,,Braća Karamazovi'' originalni rukopis


Pismo koje je Dostojevski napisao svom bratu .

Sto na kojem je Dostojevski napisao Karamazove.

Ana Grigorevna

Fjodorov grob.

 Tolstoj 1848.

Tolstojeva žena Sofija i ćerka Aleksandra.

 Tolstojev grob.

 Tolstoj sa ćerkom Aleksandrom.

Tolstojev grob.