уторак, 25. новембар 2014.

Niški sajam knjiga

Imala sam spisak knjiga sastavljen za Sajam knjiga i bila sam čvrsto rešena da ga se držim. Nekoliko dana pre sajma tragam internetom, slušam savete iskusnijih, pretražujem. Prepravljam spisak, prereačunavam se. Samo klasici dolaze u obzir. Svega ostalog se odričem do daljnjeg i jedva uspevam da se uklopim. Opet, ja nisam znala šta će tamo da me sačeka. Da li će cene biti onakve kave su na internetu. Da li ću baš pronaći te knjige koje želim. Razmišljam. Prepravljam spisak. Dodajem rezervni spisak. Veliko uzbuđenje koje se povećava kako se dan sajma približava. Razmišljam koje će mi knjige zaista trebati, koje su zaista vredne, koje mi mogu zatrebati za fakultet. Spisak je predugačak. Na kraju, sajam je protekao ovako, a koliko sam se ja pridržala svoje liste od pre nekoliko nedelja, procenite sami.



Pre svega moram da kažem da se sajam u Nišu zanemaruje u odnosu na onaj u Beogradu. Mediji mnogo manje govore o ovom događaju, mnogo manje pisaca dolazi i na kraju, mnogo manje je posećen. Zašto je to tako? Manje posetioca možda zbog previsokih cena knjiga. Verujem da je upravo to razlog. Ljudi dođu, pogledaju i odu. Pored svih 'sajamkih popusta' opet je teško priuštiti više knjiga. Ja sajam zamišljam kao veliku kupovinu gde mogu da se pronađu knjige po znatno nižim cenama nego li u knjižarama ili pak da mogu da nađem ono što nema u knjižarama. Međutim, to ovde izgleda ne važi. Možda je zato i sajam u Beogradu bolji, ne mogu da pričam sa sigurnošću o tome, jer u Beogradu nisam išla već tri godine. Sve u svem, da ne kritikujem više, već da konačno predstavim svoje malo blago koje sam tamo kupila i, naravno, ubacim još neki utisak ili komentar, nadam se, ne negativan.



Vulkan
Tvrđava – Meša Selimović

Iako je spisak za ovaj štand bio dugačak, ja sam se ipak odlučila samo za ovu knjigu. Pre svega, zato što klasika nije ni bilo. Rasprodato. Što se tiče Velikih očekivanja, planirala sam da ih kupim u izdanju Pčelice, ali tamo nisu mogli da nađu knjigu na štandu. Zatim su došli do zaključka da je uopšte nema. Sve u svemu, bitno da je Tvrđava tu, da imam Derviš i smrt, ali i da dodajem Ostrvo na spisku.

Laguna
Vreme smrti – Dobrica Ćosić

Neočekivana kupovina. Kad su prvo otpali Jadnici zamena za njih su bile knjige Dobrice Ćosića. Ceo komplet. Mislim da je ova kupovina nešto najbolje na sajmu. Svakako vredi imati ovaj komplet na polici. Meni je žao što se u školi radi samo prvi deo, ja sam ga pročitala i svakako ide na samom vrhu najboljih knjiga koje sam pročitala. Nadam se da ću uskoro da pročitam i ostale. Ćosić u četiri knjige opisuje svirepost Prvog svetskog rata na našim prostorima na veoma jeziv i realna način, sa puno poučnih stvari.

Voljena – Toni Morison

Što se tiče ove knjige, tek sam juče saznala za nju i odmah sam odlučila da je kupim. Od Toni Morison imam dve knjige Milosrđe i Dom, ali ni jednu nisam pročitala. Juče sam istraživala na internetu nešto o zabranjenim knjigam i među njima je bila i ova. Na Laguninom sajtu sam pročitala sadražaj i prosto sam morala da je imam. Roman prati strahote Građanskog rata u Ohajo i život odbegle robinje, njenog sećanja na život pre rata i sećanje na svoju ćerku koju je ubila da bi je spasila od neprijatelja. Kada sam pročitala naslov knjige Voljena svakako sam očekivala ljubavnu priču, ali to svakako nije.

Novosti

Brinula sam da li ću uopšte da pronađem ovaj štand na sajmu, ali jesam. Za razliku od predhodnih godina dobro sam iskoristila priliku i kupila četiri knjige za 400 rsd. Na zapadu ništa novo od Remarka – još jedna priča o ratu, Oliver Tvist od Dikinsa, Zapisi iz podzemlja od Dostojevskog i Čiča Gorio od Balzaka. Imalo je tu još dosta knjiga za svega 100rsd, ali sam morala da se odvojim od ovog štanda i da prošetam do drugih.

Zavod za udžbenike


Neki od klasika mogu da se nađu i ovde i to po povoljnoj ceni. Našla sam Foknerovu Buku i bes i Kafkin Proces za po 200 rsd. I tu je bilo još dobrih knjiga, ne tako skupih, ali morala sam da se zaustavim. Na dvanaest knjiga. Moja navjeć, najbolja i najkvalitetnija knjiga do sada. 

четвртак, 13. новембар 2014.

Čudesni svetovi Tolkina i Roulingove

Ponosna sam na to što je moja generacija ta koja je odrastala uz filmove i knjige o Hariju Poteru a pomalo i uz Gospodara prstenova, koji je stariji od Harija. Ta dva sveta su nešto posebno. Tolkin i Rouling nisu stvorili samo dva remek dela već dva neverovatna i fascinantna sveta. Od naučne fantastike samo mogu da čitam ova dva izuzetna pisca i ništa više. Žao mi je samo što nisam našla za shodno ranije da čitam Gospodara prstenova već ga čitam na pragu moje dvadeset prve godine. Mada kad malo bolje razmislim, nikad nije kasno za ovako dobru knjigu. Nadam se, da će generacije koje dolaze, bar upola manje od nas voleti ova dva sveta, u ovo doba interneta i društvenih mreža, teško je naterati dete da čita neku knjug, a kamo li neku ovako dobru i kvalitetnu. Mislim da nije postojala osoba u mom odeljenu u Gimnaziji koja nije pročitala bar jednu od Roulingovih ili Tolkonovih knjiga i odgledal baš sve filmove. Ovaj svet je pored knjiga dao i dobre filmove (izuzev malog skretanja sa puta kada su upitaynu četvrti i peti nastavak o Hariju). Prosto je neverovatno koliko su ova dva pisca nadarena kada su uspeli da stvore ta dva sveta koja žive i danas i za koje je svako čuo.
Knjige su toliko dobre, stil pisanja, likovi, priča, sve je tako sklopljeno i kod jednog i kod drugog pisca da kada jednom uđeš u svet magije prosto ne možeš da se odvojiš od njega i da prestaneš da čitaš. Ja sam poslednji deo Harija pročitala za jedan vikend. Nisam znala šta se zbiva oko mene, zaboravila sam ne sve oko mene, bila je važna samo ta knjiga koju držim u rukama, taj svet čarobnjaka.

Tolkin

Puno ime mu je Džon Ronald Ruel Tolkin. Rođen je 1892. u Oksfordu, a preminu je 1973.  Bio je profesor engleskog jezika i književnosti na Oksfordu. Pisao je i prozu i poeziju, ali ono što mu je donelo međunarodnu slavu jesu njegova čuvena dela o Hobitim, odnosno Gospodar prstenova.
Veoma rano je izgubi oca i majku, pa je mora sam o sebi da se stara. Još od malena su ga privlačili jezici. Upoznaje Edit Bart, kada je imao 16 godina, devojku u koju se zaljubljuje i koja mu je kasnije poslužila kao inspiracije za stvaranje lika Lutijene. Ona je bila starija od njega tri godine. Uprkos mnogim preprekama uspeo je da se oženi njome. Njegov štićenik mu je zabranio da se viđa sa njom dok ne napuni 21, kada je napunio, pronašao je, ali je ona bila verena za drugog, pa je raskinula veridbu, prešla u katolike i udala se za njega. Dobili su četvoro dece. Za vreme Prvog svetskog rata bio je na frontovima i tada počinje da piše o Srednjoj zemlji dok se odmara u rovu od borbe.

Tolkin je uživao u pisanju izmišljenih priča sa nestvarnim likovima I događajim, nikada nije ni slutio da će mu njegove knjige doneti slavu. Godine 1937, na nagovor bivšeg studenta, izdaje knjigu Hobit koju posvećuje svojoj deci. Iako delo namenjeo deci, ono postaje veoma popularno I kod odraslih, pa izdavačka kuća traži od njega da napiše nastavke. I tako nastaje čuveni serijal Gospodar prstenova. Trebalo mu je više od deset godina da u potpunosti završi ovo delo. Imao je veliku podrašku od prijateljice K.S. Lusi (za one koji ne znaju, autorke čuvenog serijala o Narniji). Delo piše u period od 1937. Do 1949. A izdato je u periodu od 1954. do 1955. Prvobitno je zamišljeno kao jednotomno, ali izlazi u tri toma – Družina prstena, Dve kule I Povratak kralja  (kasnije I filmovi izlaze u tri nastavka) zapravo sadrži pet delova: Povratak senke, Družina prstena, Izdaja Iznegarda, Put u Mordor, Rat za prsten, Povratak kralja. Radnja Gospodara prstenova počinje nakon 60 godina od one koja se dešava u Hobitu. Tolkin ovim knjigama nije stvorio samo delo, već čitav svet – Srednju zemlju, nove jezike kojima se služe njegovi junaci – vilovnjački jezici – kvenija I sindarin. Verujem da ne postoji osoba koja nije čula za Mordor, Froda, Orke, Froda, Pipina, Sema, Lagolasa, Bilba, Goluma, čuvenog čarobnjaka Gandalfa. Prikazuje nam doba hobita, vilovnjaka, čarobnjaka, patuljaka, drveća koje hoda, džinova. Ostavlja mape Srednjeg sveta i datira događaje.
U univerzitetu Market u SAD-u čuvaju se njegovi originalni rukopisi.

Piter Džekson je režirao Gospodara prstenova u tri filma od 2001. do 2003.  Tu je I animirani film iz 1978.koji nikada nije dobio nastavak. Hobit je adaptiran u tri nastavka od 2012. do 2014. Mislim da je svakako Gospodar prstenova stekao mnogo veću slavu od Hobita. Hobit predhodi Gospodaru prstenova, I ja baš nisam oduševljena tom činjenicum što su prvo sniili Gospodara.
Filmovi su dobili veliki broj Oskara, nalaze se na najvišim pozicijama rang lista, zaradili su veliku količinu novca, što samo govori koliko su dobro odrađeni. Sva tri dela snimana su odjednom I snimanje je trajalao 274 dana na Novom Zelandu. Iako I sada traje oko tri sata, prvi deo filma je pri prvoj montaži trajao 4 sata I 30 minuta.

Rouling

Džoana Mari Rouling, možda poznatija kao Dž. K. Rouling, rođena je 1965.u Engleskoj, u Bristolu. Poznata je po svom čuvenom serijalu o Hari Poteru.
Po zavrašetku univerziteta radi Amnesti Internešnel u Londonu, gde I počinje da piše svoje delo o Hari Poteru. Da bi se početkom devedesetih presečlila u Portugal, ali zbog neuspelog braka, vraća se sa ćerkom u Englesku, u Edinburg, gde živi od socijalne pomoći. Njeno prvo delo Hari Poter I kamen mudrosti odbijaju da izdaju mnoge izdavačke kuće, da bi delo, kada je konačno 1997. izdato napravilo veliki bum u svetu. Delo je izdato u preko 200 zemalja, prevedeno na više od 60 jezika. Jedna obična engleska domaćica postaje jedna od najbogatijih žena na svetu. Stvara novi svet čarobnjaka koji postaje popuularan I mnđu svim generacijama u društvu. Stvara čuvenu školu za čarobnjake I veštice Hogvorts, čuvenog čarobnjaka Dambladora, profesore, učenike, čarobnjački sport kvidič, čarobnjačke spravice, životinje, Diagon aleju, čarobnjačku banku. Snejp, Čudljivko, Lupin, Ron, Hermiona, Luna, Dobi, Belatriks, Lord Voldemor I mnoštvo drugih likova, magičnih stvorenja za koje je gotovo svaka osoba na planeti čula. Svaki lik je u potpunosti izgrađen, gotovo da može da se napiše njegova biografija, svaki predmet ima svoju istoriju. Serijal o Hariju Izlazi u sedam nastavka do 2007, a naravno, dobija I svoje mesto na filmskom platnu u osam filmova koji izlaze od 2001. Do 2012. Izdaje I knjige koje su vezan za Harijev svet Kvidič kroz vekove I Fantastične zveri I gde ih naći. Zanimljivo je das u junaci u serijalu o Hariju u svojoj čuvenoj školi upravo učili I iz ovh knjiga.

Rouling kasnije piše još neka dela koja doživljavaju veliki uspeh, ali ništa nije veliko kao Hari Poter.

Tako dva velika engleska pisca ostavljaju za sobom dva velika čarobna sveta koja su u potpunosti izgrađena I toliko popularna da deluju kao da su stvarni. Nadam se samo da nikad neće umerti jer vredi pročitai oba autra. Podjednako su dobri, po nečemu slični, po nečemu različiti. Njohova dela treba da dobiju status kalasika za sva vremena I za sve uzraste.

уторак, 11. новембар 2014.

Priprema za sajam knjiga u Nišu

Kako sam mogla da vidim na internetu, sajam knjiga u Nišu bi trebalo da počne 24. oktobra u hali Čair. Ta informacija nija najpouzdanija jer sam samo na jednom sajtu videla da to piše, ali se iskreno nadam da je tada, jer ne mogu više da čekam.
Beogradski sam propustila zbog obaveza na fakultetu, ali ovaj sigurno neću. Novac sam uštedela, spiskovi si spremni, samo još da ozvaniče taj datum i trčim odmah pravac Čair da se malo obogatim knjigama.

Sajam sam posetila i prošle godine. Ne mogu da kažem da je bio totalni promašaj,  kupila sam dve knjige koje sam jako želela da imam na svojoj polici (Majstor i Margarita i Mi deca sa stanice Zoo), ali ipak nisam bila zadovoljna. Otišla sam neplanirano, bez ušteđevine, spiska knjiga ili bilo kakve ideje o tome šta da pogledam i kupim. Zato se ove godine spremam mesec dana unapred. J
Mislim da je bitno da imam uvid u to koje knjige zaista želim da kupim, ko su njihovi izdavači i koja je njihova cena. Zato je tu i spisak sa svim tim podacima. Tako da ću prvo posetiti Vulkanov štand i, nadam se, kupiti:
Velika očekivanja
Jadnci
Slika Dorijana Greja
Tvrđava 

Novosti imaju izuzetne klasike sa izuzetnom cenom od 100 do 300 dinara. Ja sam na jednom od sajmova u Beogradu, dok sam išla u Gimnaziju, kupila Rat i mir za samo 100 dinara, da sam znala da pogledam malo bolje, videla bih da na tom štandu ima mnogo dobrih knjiga koje su veoma jeftine.
To je ono što ću svakako posetiti, međutim, tu je i rezervni spisak, za slučaj da ne pronađem ono što želim. Još uvek istražujem internet i sajtove izdavača, da vidim imali koja akcija ili neki sajamski popust, da kompletiram rezervni spisak.
Pomen
Gospodar muva - Golding
Krive su zvezde – Džon Grin
Mislim da kada se ide na ovak veliki događaj, u ovako veliku kupovinu knjiga, da treba da se ima spisak i cilj, jer ume da bude nezgodno kada uđete u salu punu ljudi i štandova knjiga. Ja iskreno, kad dođe taj trenutak ne znam gde bih prvo gledala i koju bih knjigu kupila, pa je bolje da se držim spiska, eventualno da pogledam po onim kutijama sa natpisima 'Sve za 100dinara' ko zna šta mogu naći. I da, nosim samo sa sobom količinu novca koji sam odredila za to. Znam da neke devoje troše puno, ne umeju da se zaustave kada je u pitanju garderoba, neke to rade za cipele ili šminku, a ja to radim kada su knjige u pitanju. Zato sam i veoma nestrpljiva i uzbuđena zbog prestojećeg sajma, imam osećaj da će da bude najbolji do sada. 


A već i vidim moj cilj za sajm 2015. mislim da će tada na samom vrhu spiska da budu Tolkinove knjige. Trenutno uživam u čitanju Gospodara prstenova, ali u pdf-u. Toliko volim te knjige da prosto moram da ih imam i na policu. Što se teče Harija Potera, čini mi se da sam pisala o tome, ali on će da sačeka moju prvu plat jer su knjige zaista skupe, prosto ne mogu toliko da uštedim trenutno, a želim ih sve odjednom.