понедељак, 15. децембар 2014.

Оскар Вајлд, Слика Доријана Греја

Књига која се већ дуже време налази и на мојој листи за читанје и на мојој листи за куповини. Књига од које сам много очекивала и још више добила. Драго ми је да сам одвојила време и посветила јој пажнју јер она то и заслужује. Заслужује и да се нађе на мојој полици.

Оскар Вајлд

Оскар Вајлд рођен је у Даблину 16. октобра 1854. као Фингал О'Флаетри Вилис, премину је 30. новембра 1900. у Паризу. Веома контраверзна личност, можда и за ово доба, а камо ли за оно у које је он живео. Ипак за собом оставља изузетна дела. Ја би га свакако сврстала у ону групу Уклетих песника иако је он пре свега писца. Све у свем, ја волим да читам о лудим животима великих писаца, била сам згранута читајући о његовом животу. Што луђи и контраверзнији живот имају то су им и дела боља, мрачнија, језивија, искренија.  Моја мала блесава теорија, али сада је реч о Вајлду, па да се вратим на његов живот.
Оскар на Оксфорду

Студирао је на Оксфорду где је имао проблема са професорима због свог ексцентричног понашања. Био је склон уживању у јелу, пићу, новцу, проводу. Оженио се и имао два сина. Са четрдесет година шокирао је Лондон када је започео хомосексулану везу са дупло млађим Робијем Росом. Али Рос није био његова највећа љубав.  Била је ту још једна велика романса са младим лордом Алфредом Дагласом. Даглас је завео писца и постао његова највећа љубав, као и узрок његове пропасти. Управо је Дагласов отац подигао тужбу против Оскара са циљем да га уништи. Оскару је судија изрекао пресуду од две године принудног рада због наказног понашања. За трен је од познатог писца постао познати криминалац. Због скандала, напушта га породица, одлазе у Швајцарску и чак мењају презиме. Занимљиво је и то, да га је мајка док је био дечак облачила као девојчицу и коврджала му косу. Мајка му је објављивала поезију под псеудонимом и увек је лагала да је пет година млађа, док је отац био залуђеник за жене па је имао и неколико ванбрачне деце. У затвору су били тешки услови, па му је то уништило здравље. По изласку из затвора живео је само пар година. Умрео је у највећој беди без новца, пријтеља, сасвим сам и болестан.

Оскар и Алфред

Познате су његове реченице : На путовању увек носим свој дневник. У возу ми је потребно сензационо штиво;  Желим да пробам све плодове из светске баште; Волим Лондон! Компонован је од дивних идиота и бриљантних лудака, баш онако како друштво треба да изгледа;

Слика Доријана Греја
Ов је једини објављени Оскаров роман, писао је поред овога и неколико драма, као и бајки и прича. Књига је издата 1890. у Енглеској. Радња је смештена у Париз у 19. век, а главни лик је Доријан Греј. Сликар Базил слика његов портрет занесен његовом лепотом и уноси у њега сва своја осећања која осећа према њему. Доријан је опседнут идејом о пролазности лепоте и младости и пожели да његов портрет стари уместо њега. Осамнест година касније, Доријан је млад, али његов портрет стари.
Дело се лагано чита. Има предивне описе, пуно лепих реченица. Имам осећај да је Оскар, када је стварао лик Доријана, уно део себе у њега. Тачно се осећа тај чудни неприродни однос када неки мушкарац прича о другом мушкарцу.


Цитати:

У светлост се најлакше верује ноћу.

Све зависи од околине. Сунце у светлом небеском пределу има о себи много скромније мишљење него свећа која гори у подруму.

Са сваком женом разговарај као да је волиш, а са сваким мушкарцем као да ти је досадан.

Циник је човек који свему зна цену, а ничему вредност.

Сваки човек убија оно што воли.
 

Оскар је посебан по лепим реченицама, цитатим, ово дело је препуно таквих, за сада само један веома мали делић, а ускоро ћу посветити један пост само цитатима из овог дела.

субота, 06. децембар 2014.

Bora Stanković, knjige iz Blica

U predhodnih mesec dana svake subote uz Blic na poklon se dobijala knjiga Bore Stankovića. Redakcija Blica nas je obradovala predivnim Borinim knjigama. Ono što je mene prvo oduševilo su predivne korice. Svaka im čast za dizajn. Izašlo je ukupno pet knjižica i prvo su išle kraće, a zatim i one malo duže pripovetke. Moram da priznam da nekada nisam volela da čitam Borina dela, Koštana i Nečista krv su mi zadale velike muke. Danas, kada čitam njegove pripovetke shvatam da su njegova dela savršena. Bora je na brilijantan način prikazao tradiciju i narav južne Srbije. Inspirisana ovim divnim knjigama, odlučila sam da Bori posvetim jedan malo duži post.





Borisav Bora Stanković rođen je u Vranju 1876. Pošto je vrlo rano ostao bez roditelja, odgajala ga je baka Zlata koja mu je i pričala priče o 'starom' Vranju. Završio je osnovnu školu i ginmaziju u Vranju. Umire mu baka, pa da bi nastavio školovanje morao je da proda svoju kuću. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Posle toga ženi se devojkom iz Beograda Angelinom Milutinović, sa njom je dobio tri kćeri. Kasnije neko vreme provodi u Parizu, da bi kasnije radio kao carinik i poreznik. Godine 1902.objavljuje svoju čuvenu dramu Koštanu, ono što je izazvalo veliku kritiku protiv ovog dela jeste upravo taj vranjanski dijalekat koji kritičari nisu odobrili. Godine 1910.objavio je svoj najveći roman Nečistu krv. Za vreme Prvog svetskog rata neko vreme provodi u logoru, po oslobođenju živi u Boeogradu i piše kulturnu rubriku u Beogradskim novinama. Preminuo je 1927.u Beogradu, sahranjen je na Novom groblju.

Stvara i piše u vreme realizma. Skoro sva njegova dela vezna su za Vranje, međutim on je, sme što je rođen tamo, retko odlazio, tako da je pisao na osnovu priča, što je i sam priznao. Pošto je pisao na vranjanskom dijalektu mnogi su kritikovali njegova dela govoreći da je nepismen. Ako neko želi da sazna nešto više o životu Vranjanaca može slobodno da traži u njegovim delim jer on daje veoma realnu sliku ljdske naravi, života i običaja iz tog mesta. Pored toga ona gradi i prikazuje psihologiju svojih junaka na jedan poseban način. Prikazuje patrijahalanost starog Vranja. Nijedan njegov rukopis nije sačuvan. Zanimljivo je to koliko je on kao ličnost poštovan u Vranju, tako biblioteka, pozorište, gimnazija i jedna ulica nose njegovo ime. Tu je i fabrika Koštana koja nosi ime njegove najpoznatije junakinje. Tu je i kuća u kojoj se Bora rodio i koja je danas muzej.

Stari dani
Prva knjiga koja je izašla u Blicu nosi ime Stari dani. Godine 1902.objavio je zborku Stari dani koja je sadržala sedam pripovedaka. Blic nam poklanja četiri pripovetke iz te zbirke.
 Prva pripovetka je Stari dani gde Bora pripoveda o jednom običaju znanom samo Srbiji. Na veoma realističan način predstavlja nam izgled slave u starom Vranju iz ugla jednog dečaka. Dečak sa svojom porodicom odlazi na slavu kod jedne druge porodice i Bora razvija taj mali događaj na takav način da nam u celosti predstavlja izgled slave u jednoj patrijahalnoj porodici i ulogu svakog člana, svakog gosta, šta se služilo, kako se ponašalo, koju ulogu je imala domaćica, koju neudate devojke, a šta su tom prilikom radila deca, koje su se pesme pevale. U vinogradima – pripovetka započinje opisom atmosvere koja trenutno vlada u mest, u toku je berba grožđa.  Centralno mesto u priči zauzima ljubav između pripovedača I Lenke, opisuje njene lepote, njihov odnos. Karakteristična je lepota devojke, u glavi se na osnovu njegovog opisa može stvoriti vrlo jasna slika njegove junakinje. U priči Nuška nam pripoveda o ženskoj lepoti, o jednoj vragolastoj devojci I pripovedaču koga ona privlači. Pored toga, prikazuje nam I vranjsku svadbu. Još jedna pripovetka napisan u prvom licu, poslednja I najduža u ovoj knjižici je Oni. Meni najdraža. Pripovedač govori o svom bolesnom drugu Miti, pripovedajući čitav njegov život. I opet, kao u predhodnim pripovetkama, Bora nam priča o jednom običaju, ovog puta je to sahrana.
Kuća Bore Stankovića, Vranje

U noći
Ova knjiga je vemoa slična predhodnoj. Ponovo imamo četiri pripovetke, od kojih je poslednja najduža.
Prva pripovetka je U noći, koja je, možda, poznatija od predhodnih jer se radi u školu. Ljubavna priča o Cveti I Stojanu. Sledeću pripovetku vidimo iz očiju dečaka, koji priča o Stanoju, predstavljajući nam opet jednog čoveka patrijahalono vaspitanig I o svojoj strini. Naš Božić, kao što samo ime kaže, je pripovetka gde Bora opisuje tradiciju I običaje vranjskog Božića.   A u poslednjoj priči Pokojnikova žena prikazana je tuga, patnja I bol za preminulim suprugom.

Božji ljudi
Knjiga Božji ljudi se razlikuje od predhodne dve. Pre svega ona sadrži znatno više priča, čak dvadeset i jednu. To je zato što su one znatno kraće, pa tu imamo i crtice. Po tematici su pak vrlo slične predhodnim, prikazuje realne slike, predstavlja društvene sukobe i društvene protrese. Svet koji prikazuje nije idiličan. U svakoj je glavni lik neki prosjak i to je  ono što ih pre svega povezuje. Pripovetke koje bih ja izdvojila i koje su se meni dopale su Zadušnica, gde pripoveda opet o jednom srpskom običaju gde se slave mrtvi; Ljuba i Naza ljubavna priča o prosjacima; Biljarica o beskućnici koja prodaje bilje i traga za biljkom koja će joj doneti bogatstvo.

Gazda Mladen
Ovaj roman je nedovršen i posthumano je objavljen. Govri o sudbini čoveka koji je postao dobrovoljna žrtva dužnosti, prosperitetu porodice. Žrtvovao je sve, pa i rođenu ženu. Knjiga je napisana 1927.

Tašana
Tašana je poslednja knjiga koja je izašla uz Blic. Drama napisana 1928.


Ako želite da pročitate više o životu Bore Stankovića posetite ovaj sajt.

понедељак, 01. децембар 2014.

Voljena - Toni Morison

Toni Morison je rođena 1931, u Ohajo. Dobitnica je Nobelove nagrade (1993) I Pulicerove. Od malena je volela da čita, najdraži pisci su joj Džejn Ostin I Tolostoj. Od oca je slušala priče o afroamerikancima koju su i glavna tema njenih dela. Po diplomiranju na univerzitetu Hauard, gde je studirala društvene nauke, udaje se, dobija dvoje dece, ali se brzo I razvodi. Posle razvoda seli se u Njujork gde radi kao urednik. Radi I kao professor društvenih nauka na Pristonu. Godine 2005. dobija I  titulu doktora. Trenutno radi za američki magazine Nacija.

 Kod nas je u izdanju Lagune izdato četiri njenih knjiga: Dom, Voljena, Milosrđe I Solomonova pesma.

Voljena

Za ovu knjigu sam čula dan pre sajma, kao što sam već spomenula. Kada sam videla korice i pročitala naslov knjige očekivala sam neku ljubavnu, srceparajuću priču. Čitam sadražaj knjige i u jednom trenutku srce prestaje da mi kuca. To je razlog zbog kojeg sam odlučila da baš ovu knjigu kupim na sajmu. To koliko je dobra govori činjenica da sam već pre neki dan završila sa čitanjem. Čita se u jednom dahu i pored toga što je stil malo teži.

U opisu knjige stoji da je Seta, crnkinja koja živi kao robinja u Americi u doba kada nije postojala ravnopravnost, kad su ljudi, kojima koža nije bila bela tretirani kao roblje. Seta beži iz Slatkog doma gde je služila. Kasnije ubija jedno od svoje dece, da bi ga spasila. To je bilo dovoljno. Sama ta činjenica, da je morala da ubije svoje dete me navela da uzmem ovu knjigu u ruke i počenem da je čitam što pre.

Već pri prvim stranicama vidi se da je delo dobro, pre svega, u prednost tome ide činjenica da je izašlo iz pera žene koja je dobila Nobelovu nagradu za celokupno stvaralaštvo i Pulicerovu za ovo delo.
Početak knjige prikazuje Setu, njenu ćerku Denver koje sam žive u kući koju opseda duh ubijene devojčice. U kući im se pridružuje Pol D, čovek koji je robovao u Slatkom domu zajedno sa Setom. Jednog dana, kada se njih troje vraćaju iz cirkusa ispred kuće ih čeka devojka koja im otkriva samo to da se zove Voljena.

Knjiga je u isto vreme i teška i laka za čitanje. Vreme je to koje može da napravi problem pri čitanju jer Toni stalno prelazi s jednog vremena na drugo, u jednom trenutku priča o prošlosti, u sledećem, bez ikakve najave počinje da priča o sadašnjosti. Vrlo lako i vrlo često. Priču sagledamo iz svih uglova. Ona na jedan iskren, tužan i stravičan način prikazuje sliku crnaca u Americi, poniženja koja su trpeli. Dakle, još jedna priča o rasnim nesuglasicama. Kao da je važno koje boje je nečija koža, koje je nečija veroispovest. Niko nema pravo da ponižava drugog samo zato što nije njegove nacionalnosti, zato što je druge vere ili ima drugačiju boju kože. Treba čitati ovakve knjige, možda ljudi konačno prestanu da se ponašaju kao životinje!

Citati:

To se đavo poigrava. Pušta me da izgledam dobro sve dok se osećam loše.
Pričala sam o vremenu. Tako mi je teško da verujem u njega. Neke stvari odu, prođu. Druge ostanu. Nekad sam mislila da je to do mog pamćenja. Nešto zaboraviš. Nešto nikad ne zaboraviš. Ali nije. Mesta su još tu. Ako kuća izgori, nema je više, ali mesto – njegova slika – ostaje, i to ne samo u pamćenju već i tamo, u stvarnom svetu. Moje sećanje je slika koja mi je izašla iz glave i lebdi. Moje sećanje je slika onog što sam radila, znala i videla još tamo. Tamo na mestu gde se nešto dogodilo.
Briga me je l velika ili nije. Majci ništa ne znači što je dete veliko. Dete je dete. Deca rastu, stare, ali šta uopšte znači 'velika'? U mom srcu to ne znači ništa.

уторак, 25. новембар 2014.

Niški sajam knjiga

Imala sam spisak knjiga sastavljen za Sajam knjiga i bila sam čvrsto rešena da ga se držim. Nekoliko dana pre sajma tragam internetom, slušam savete iskusnijih, pretražujem. Prepravljam spisak, prereačunavam se. Samo klasici dolaze u obzir. Svega ostalog se odričem do daljnjeg i jedva uspevam da se uklopim. Opet, ja nisam znala šta će tamo da me sačeka. Da li će cene biti onakve kave su na internetu. Da li ću baš pronaći te knjige koje želim. Razmišljam. Prepravljam spisak. Dodajem rezervni spisak. Veliko uzbuđenje koje se povećava kako se dan sajma približava. Razmišljam koje će mi knjige zaista trebati, koje su zaista vredne, koje mi mogu zatrebati za fakultet. Spisak je predugačak. Na kraju, sajam je protekao ovako, a koliko sam se ja pridržala svoje liste od pre nekoliko nedelja, procenite sami.



Pre svega moram da kažem da se sajam u Nišu zanemaruje u odnosu na onaj u Beogradu. Mediji mnogo manje govore o ovom događaju, mnogo manje pisaca dolazi i na kraju, mnogo manje je posećen. Zašto je to tako? Manje posetioca možda zbog previsokih cena knjiga. Verujem da je upravo to razlog. Ljudi dođu, pogledaju i odu. Pored svih 'sajamkih popusta' opet je teško priuštiti više knjiga. Ja sajam zamišljam kao veliku kupovinu gde mogu da se pronađu knjige po znatno nižim cenama nego li u knjižarama ili pak da mogu da nađem ono što nema u knjižarama. Međutim, to ovde izgleda ne važi. Možda je zato i sajam u Beogradu bolji, ne mogu da pričam sa sigurnošću o tome, jer u Beogradu nisam išla već tri godine. Sve u svem, da ne kritikujem više, već da konačno predstavim svoje malo blago koje sam tamo kupila i, naravno, ubacim još neki utisak ili komentar, nadam se, ne negativan.



Vulkan
Tvrđava – Meša Selimović

Iako je spisak za ovaj štand bio dugačak, ja sam se ipak odlučila samo za ovu knjigu. Pre svega, zato što klasika nije ni bilo. Rasprodato. Što se tiče Velikih očekivanja, planirala sam da ih kupim u izdanju Pčelice, ali tamo nisu mogli da nađu knjigu na štandu. Zatim su došli do zaključka da je uopšte nema. Sve u svemu, bitno da je Tvrđava tu, da imam Derviš i smrt, ali i da dodajem Ostrvo na spisku.

Laguna
Vreme smrti – Dobrica Ćosić

Neočekivana kupovina. Kad su prvo otpali Jadnici zamena za njih su bile knjige Dobrice Ćosića. Ceo komplet. Mislim da je ova kupovina nešto najbolje na sajmu. Svakako vredi imati ovaj komplet na polici. Meni je žao što se u školi radi samo prvi deo, ja sam ga pročitala i svakako ide na samom vrhu najboljih knjiga koje sam pročitala. Nadam se da ću uskoro da pročitam i ostale. Ćosić u četiri knjige opisuje svirepost Prvog svetskog rata na našim prostorima na veoma jeziv i realna način, sa puno poučnih stvari.

Voljena – Toni Morison

Što se tiče ove knjige, tek sam juče saznala za nju i odmah sam odlučila da je kupim. Od Toni Morison imam dve knjige Milosrđe i Dom, ali ni jednu nisam pročitala. Juče sam istraživala na internetu nešto o zabranjenim knjigam i među njima je bila i ova. Na Laguninom sajtu sam pročitala sadražaj i prosto sam morala da je imam. Roman prati strahote Građanskog rata u Ohajo i život odbegle robinje, njenog sećanja na život pre rata i sećanje na svoju ćerku koju je ubila da bi je spasila od neprijatelja. Kada sam pročitala naslov knjige Voljena svakako sam očekivala ljubavnu priču, ali to svakako nije.

Novosti

Brinula sam da li ću uopšte da pronađem ovaj štand na sajmu, ali jesam. Za razliku od predhodnih godina dobro sam iskoristila priliku i kupila četiri knjige za 400 rsd. Na zapadu ništa novo od Remarka – još jedna priča o ratu, Oliver Tvist od Dikinsa, Zapisi iz podzemlja od Dostojevskog i Čiča Gorio od Balzaka. Imalo je tu još dosta knjiga za svega 100rsd, ali sam morala da se odvojim od ovog štanda i da prošetam do drugih.

Zavod za udžbenike


Neki od klasika mogu da se nađu i ovde i to po povoljnoj ceni. Našla sam Foknerovu Buku i bes i Kafkin Proces za po 200 rsd. I tu je bilo još dobrih knjiga, ne tako skupih, ali morala sam da se zaustavim. Na dvanaest knjiga. Moja navjeć, najbolja i najkvalitetnija knjiga do sada. 

четвртак, 13. новембар 2014.

Čudesni svetovi Tolkina i Roulingove

Ponosna sam na to što je moja generacija ta koja je odrastala uz filmove i knjige o Hariju Poteru a pomalo i uz Gospodara prstenova, koji je stariji od Harija. Ta dva sveta su nešto posebno. Tolkin i Rouling nisu stvorili samo dva remek dela već dva neverovatna i fascinantna sveta. Od naučne fantastike samo mogu da čitam ova dva izuzetna pisca i ništa više. Žao mi je samo što nisam našla za shodno ranije da čitam Gospodara prstenova već ga čitam na pragu moje dvadeset prve godine. Mada kad malo bolje razmislim, nikad nije kasno za ovako dobru knjigu. Nadam se, da će generacije koje dolaze, bar upola manje od nas voleti ova dva sveta, u ovo doba interneta i društvenih mreža, teško je naterati dete da čita neku knjug, a kamo li neku ovako dobru i kvalitetnu. Mislim da nije postojala osoba u mom odeljenu u Gimnaziji koja nije pročitala bar jednu od Roulingovih ili Tolkonovih knjiga i odgledal baš sve filmove. Ovaj svet je pored knjiga dao i dobre filmove (izuzev malog skretanja sa puta kada su upitaynu četvrti i peti nastavak o Hariju). Prosto je neverovatno koliko su ova dva pisca nadarena kada su uspeli da stvore ta dva sveta koja žive i danas i za koje je svako čuo.
Knjige su toliko dobre, stil pisanja, likovi, priča, sve je tako sklopljeno i kod jednog i kod drugog pisca da kada jednom uđeš u svet magije prosto ne možeš da se odvojiš od njega i da prestaneš da čitaš. Ja sam poslednji deo Harija pročitala za jedan vikend. Nisam znala šta se zbiva oko mene, zaboravila sam ne sve oko mene, bila je važna samo ta knjiga koju držim u rukama, taj svet čarobnjaka.

Tolkin

Puno ime mu je Džon Ronald Ruel Tolkin. Rođen je 1892. u Oksfordu, a preminu je 1973.  Bio je profesor engleskog jezika i književnosti na Oksfordu. Pisao je i prozu i poeziju, ali ono što mu je donelo međunarodnu slavu jesu njegova čuvena dela o Hobitim, odnosno Gospodar prstenova.
Veoma rano je izgubi oca i majku, pa je mora sam o sebi da se stara. Još od malena su ga privlačili jezici. Upoznaje Edit Bart, kada je imao 16 godina, devojku u koju se zaljubljuje i koja mu je kasnije poslužila kao inspiracije za stvaranje lika Lutijene. Ona je bila starija od njega tri godine. Uprkos mnogim preprekama uspeo je da se oženi njome. Njegov štićenik mu je zabranio da se viđa sa njom dok ne napuni 21, kada je napunio, pronašao je, ali je ona bila verena za drugog, pa je raskinula veridbu, prešla u katolike i udala se za njega. Dobili su četvoro dece. Za vreme Prvog svetskog rata bio je na frontovima i tada počinje da piše o Srednjoj zemlji dok se odmara u rovu od borbe.

Tolkin je uživao u pisanju izmišljenih priča sa nestvarnim likovima I događajim, nikada nije ni slutio da će mu njegove knjige doneti slavu. Godine 1937, na nagovor bivšeg studenta, izdaje knjigu Hobit koju posvećuje svojoj deci. Iako delo namenjeo deci, ono postaje veoma popularno I kod odraslih, pa izdavačka kuća traži od njega da napiše nastavke. I tako nastaje čuveni serijal Gospodar prstenova. Trebalo mu je više od deset godina da u potpunosti završi ovo delo. Imao je veliku podrašku od prijateljice K.S. Lusi (za one koji ne znaju, autorke čuvenog serijala o Narniji). Delo piše u period od 1937. Do 1949. A izdato je u periodu od 1954. do 1955. Prvobitno je zamišljeno kao jednotomno, ali izlazi u tri toma – Družina prstena, Dve kule I Povratak kralja  (kasnije I filmovi izlaze u tri nastavka) zapravo sadrži pet delova: Povratak senke, Družina prstena, Izdaja Iznegarda, Put u Mordor, Rat za prsten, Povratak kralja. Radnja Gospodara prstenova počinje nakon 60 godina od one koja se dešava u Hobitu. Tolkin ovim knjigama nije stvorio samo delo, već čitav svet – Srednju zemlju, nove jezike kojima se služe njegovi junaci – vilovnjački jezici – kvenija I sindarin. Verujem da ne postoji osoba koja nije čula za Mordor, Froda, Orke, Froda, Pipina, Sema, Lagolasa, Bilba, Goluma, čuvenog čarobnjaka Gandalfa. Prikazuje nam doba hobita, vilovnjaka, čarobnjaka, patuljaka, drveća koje hoda, džinova. Ostavlja mape Srednjeg sveta i datira događaje.
U univerzitetu Market u SAD-u čuvaju se njegovi originalni rukopisi.

Piter Džekson je režirao Gospodara prstenova u tri filma od 2001. do 2003.  Tu je I animirani film iz 1978.koji nikada nije dobio nastavak. Hobit je adaptiran u tri nastavka od 2012. do 2014. Mislim da je svakako Gospodar prstenova stekao mnogo veću slavu od Hobita. Hobit predhodi Gospodaru prstenova, I ja baš nisam oduševljena tom činjenicum što su prvo sniili Gospodara.
Filmovi su dobili veliki broj Oskara, nalaze se na najvišim pozicijama rang lista, zaradili su veliku količinu novca, što samo govori koliko su dobro odrađeni. Sva tri dela snimana su odjednom I snimanje je trajalao 274 dana na Novom Zelandu. Iako I sada traje oko tri sata, prvi deo filma je pri prvoj montaži trajao 4 sata I 30 minuta.

Rouling

Džoana Mari Rouling, možda poznatija kao Dž. K. Rouling, rođena je 1965.u Engleskoj, u Bristolu. Poznata je po svom čuvenom serijalu o Hari Poteru.
Po zavrašetku univerziteta radi Amnesti Internešnel u Londonu, gde I počinje da piše svoje delo o Hari Poteru. Da bi se početkom devedesetih presečlila u Portugal, ali zbog neuspelog braka, vraća se sa ćerkom u Englesku, u Edinburg, gde živi od socijalne pomoći. Njeno prvo delo Hari Poter I kamen mudrosti odbijaju da izdaju mnoge izdavačke kuće, da bi delo, kada je konačno 1997. izdato napravilo veliki bum u svetu. Delo je izdato u preko 200 zemalja, prevedeno na više od 60 jezika. Jedna obična engleska domaćica postaje jedna od najbogatijih žena na svetu. Stvara novi svet čarobnjaka koji postaje popuularan I mnđu svim generacijama u društvu. Stvara čuvenu školu za čarobnjake I veštice Hogvorts, čuvenog čarobnjaka Dambladora, profesore, učenike, čarobnjački sport kvidič, čarobnjačke spravice, životinje, Diagon aleju, čarobnjačku banku. Snejp, Čudljivko, Lupin, Ron, Hermiona, Luna, Dobi, Belatriks, Lord Voldemor I mnoštvo drugih likova, magičnih stvorenja za koje je gotovo svaka osoba na planeti čula. Svaki lik je u potpunosti izgrađen, gotovo da može da se napiše njegova biografija, svaki predmet ima svoju istoriju. Serijal o Hariju Izlazi u sedam nastavka do 2007, a naravno, dobija I svoje mesto na filmskom platnu u osam filmova koji izlaze od 2001. Do 2012. Izdaje I knjige koje su vezan za Harijev svet Kvidič kroz vekove I Fantastične zveri I gde ih naći. Zanimljivo je das u junaci u serijalu o Hariju u svojoj čuvenoj školi upravo učili I iz ovh knjiga.

Rouling kasnije piše još neka dela koja doživljavaju veliki uspeh, ali ništa nije veliko kao Hari Poter.

Tako dva velika engleska pisca ostavljaju za sobom dva velika čarobna sveta koja su u potpunosti izgrađena I toliko popularna da deluju kao da su stvarni. Nadam se samo da nikad neće umerti jer vredi pročitai oba autra. Podjednako su dobri, po nečemu slični, po nečemu različiti. Njohova dela treba da dobiju status kalasika za sva vremena I za sve uzraste.

уторак, 11. новембар 2014.

Priprema za sajam knjiga u Nišu

Kako sam mogla da vidim na internetu, sajam knjiga u Nišu bi trebalo da počne 24. oktobra u hali Čair. Ta informacija nija najpouzdanija jer sam samo na jednom sajtu videla da to piše, ali se iskreno nadam da je tada, jer ne mogu više da čekam.
Beogradski sam propustila zbog obaveza na fakultetu, ali ovaj sigurno neću. Novac sam uštedela, spiskovi si spremni, samo još da ozvaniče taj datum i trčim odmah pravac Čair da se malo obogatim knjigama.

Sajam sam posetila i prošle godine. Ne mogu da kažem da je bio totalni promašaj,  kupila sam dve knjige koje sam jako želela da imam na svojoj polici (Majstor i Margarita i Mi deca sa stanice Zoo), ali ipak nisam bila zadovoljna. Otišla sam neplanirano, bez ušteđevine, spiska knjiga ili bilo kakve ideje o tome šta da pogledam i kupim. Zato se ove godine spremam mesec dana unapred. J
Mislim da je bitno da imam uvid u to koje knjige zaista želim da kupim, ko su njihovi izdavači i koja je njihova cena. Zato je tu i spisak sa svim tim podacima. Tako da ću prvo posetiti Vulkanov štand i, nadam se, kupiti:
Velika očekivanja
Jadnci
Slika Dorijana Greja
Tvrđava 

Novosti imaju izuzetne klasike sa izuzetnom cenom od 100 do 300 dinara. Ja sam na jednom od sajmova u Beogradu, dok sam išla u Gimnaziju, kupila Rat i mir za samo 100 dinara, da sam znala da pogledam malo bolje, videla bih da na tom štandu ima mnogo dobrih knjiga koje su veoma jeftine.
To je ono što ću svakako posetiti, međutim, tu je i rezervni spisak, za slučaj da ne pronađem ono što želim. Još uvek istražujem internet i sajtove izdavača, da vidim imali koja akcija ili neki sajamski popust, da kompletiram rezervni spisak.
Pomen
Gospodar muva - Golding
Krive su zvezde – Džon Grin
Mislim da kada se ide na ovak veliki događaj, u ovako veliku kupovinu knjiga, da treba da se ima spisak i cilj, jer ume da bude nezgodno kada uđete u salu punu ljudi i štandova knjiga. Ja iskreno, kad dođe taj trenutak ne znam gde bih prvo gledala i koju bih knjigu kupila, pa je bolje da se držim spiska, eventualno da pogledam po onim kutijama sa natpisima 'Sve za 100dinara' ko zna šta mogu naći. I da, nosim samo sa sobom količinu novca koji sam odredila za to. Znam da neke devoje troše puno, ne umeju da se zaustave kada je u pitanju garderoba, neke to rade za cipele ili šminku, a ja to radim kada su knjige u pitanju. Zato sam i veoma nestrpljiva i uzbuđena zbog prestojećeg sajma, imam osećaj da će da bude najbolji do sada. 


A već i vidim moj cilj za sajm 2015. mislim da će tada na samom vrhu spiska da budu Tolkinove knjige. Trenutno uživam u čitanju Gospodara prstenova, ali u pdf-u. Toliko volim te knjige da prosto moram da ih imam i na policu. Što se teče Harija Potera, čini mi se da sam pisala o tome, ali on će da sačeka moju prvu plat jer su knjige zaista skupe, prosto ne mogu toliko da uštedim trenutno, a želim ih sve odjednom.  

субота, 25. октобар 2014.

Godina prođe, dan nikad

Kada je ova knjiga izašla 2011.podigla je veliku prašinu. Svi su pričali o njoj. Nije mi privukla pažnju jer sve što sam znala o Lauževiću jeste da je  glumio Miloša u Boju na Kosovo. Ne volim domaće filmove, ni  savremene domaće pisce. O Lauševićevom slučaju nisam znala ništa do tada, a ona mi je ujak objasnio da je on ubio dva čoveka i jednog ranio, u svoju odbranu i da je zbog toga proveo neko vreme u zatvor, da bi kasnije o tim danima objavio knjigu. Ni to mi nije baš nešto privuklo pažnnju.



Tri godine nakon toga, pošto knjigu imam u pdf-u, odlučila sam pre neko veče da vidim o čemu se radi. I posle par stranica nisam mogla da se odvojim. Pošto je autobiografija, samim tim je i teža, ostavlja jači utisak, zbog toga što čovek piše iz iskustva i iskreno. Kao što sam već spomenula, i za one koji ne znaju, Žarko je naš glumac koji je 1993.u Podgorici, sa svojim bratom ubio dva čoveka, a ranio jednog, u samodbranu, da bi spasio sebe i brata. Knjiga predstavlja neku vrstu dnevnika koji je on vodio u prvoj godini provedenoj u zatvoru. Pre svega predstavlja stanje čoveka koji je ubio dva čoveka u svojoj odbrani. Ja ga ni u jednom trenutku čitanja nisam osudila, ali ipak... Teško je presuditi. A ko sam u ostalom ja da sudim o tome? Veoma su upečatljivi i jaki delovi kada piše o svome bratu Milu. Tu je takođe i realna slika Jugoslavije i zatvora devedesetih godina. Ima tu i sarkazma. Ipak, na mene najjači utisak ostavlja upravo odnos dva brata koji su blizo, a tako daleko, u istiom zločinu, u istom zatvoru, ali u različitim prostorijama, bez mogućnosti da komuniciraju. Vidi se daje Žarko inteligentan i načitan čovek što pokazuje kada pominje citate i delove i likove knjiga koje je pričitao. Tu je i veoma duga lista citata koje sam prepisala i koji su izuzetni. Ovde prilažem samo mali deo, jer je lista zaista preduga. Na svakoj strani je po neka duboka misao, neka lepa reč.
Ako najgore je noćas, sutra može biti samo bolje.




Znam da je to varka, ali život mi je priredio tolike trenutke surove stvarnosti  da mi prija malo da sanjam.

Odlazi i obriši tugu što je pala kao prašina po tvojim obrazima. Vreme će ti pokazati  da se sve dešava s razlogom, kao i ova noć.

Pesnici su osećanje, a filozofi razum čovečanstva.

Žalim prošlost, nadam se budućnosti, nezadovoljan sam sadašnjosću – to je moj život!

Pronađi srce koje će te voleti i ruke koje će te čuvati kad si najslabiji.

Svi mi putujemo snovima, svi smo putnici na auto-putu. Skitnice na kolovozu čežnje. Beskućnici u domu ljubavi. Borci u ratu tuge. Izgubljeni tražimo. Neshvaćeni shvatamo. Nevoljeni volimo. Nesigurni se nadamo. I svi smo isti. I svi smo različiti.

Oni koji duboko vole nikad ne ostare, ako i umru od starosti, umru mladi.

Moje ćutanje ne znači da ja ne znam šta ljudi govore iza mojih leđa. Moje ćutanje je samo znak da oni nezaslužuju moje komentare.

Mala nada donosi veliku sreću. Dok velika nada donosi još veća razočarenja.

Svako priča sa svojom tišinom, a tišina svašta kaže.

Čovek je jako dobar advokat za svoje greške, i odličan sudija za tuđe.

Svaki iskreni vernik bilo koje vere, na pravom je putu, sve dok ne počne da govori o tome kako su drugi na pogrešnom.

Ponekad se ljubav ne izražava rečima već onim što ne kažeš.

Čovek bez karaktera je isto što i jezik bez reči.

U Pandorinoj kutiji je ništa za ono zlo koje se krije u ljudima.

U dobru svi su tu, a kad dolaze teška vremena svi se sklanjaju. Izgelda da ne vole da nose teret drugih koji se ne plaća.

Sve laži, sve pakosti, sva nespokojstva ovog sveta dolaze iz sumnje. Da nema sumnje ne bi bilo takvih zla.

Reči mogu biti opasno oružje ako se nađu u rukama iskusnog ratnika.

A najgore je kad čovek prestane da rauzlikuje dobro i zlo.

Ovo je zemlja u kojoj se u svemu kasni samo se umire pre vremena.

Žao mi je što nisam rođen malo gluplji ili malo pametniji. Gluplji da ne primećujem neke stvari oko sebe, ili pametniji da ih primećujem nekomentarišući.

A šta je drugo život nego čekanje smrti? Kao u nekom čistilištu. Kao kad u vlikoj čekaonici osluškujemo spoljašnost.

Čim su poslednji nazvali Drugim , znali su da će biti i Trećeg. Što Drugi nisu nazvali Poslednji svetski rat? Hladno, racionalno, globalno promišljenje svetske politike. Kao o tuđem filmu.

Završava se ovaj dan. Jedan dan više u zatvoru. Jedan dan bliže slobodi,  ma kad bila. I jedan dan života manje.

Ne dao Bog da se požališ na zlo onom ko ti zlo misli – većeg mu dobra ne možeš napraviti.

''Dabogda se cjeli život penjao uz brdo i da Bog da jaki nikad na vrh iziđeš!''  u prvi tren bih zatečen, kao da čuh kletvu, a onda shvatih olemenitost želje. Sa vrha se nema kud više, može se samo nadole.


Prašina se spustila i mislim da knjiga danas nije popularna ko one godine kada je izašla. Izašao je i drugi deo, a ja sam o tome tek maločas saznala, za sad nemam želju da je pročitam, ma čak ni da vidim o čemu se radi.

субота, 18. октобар 2014.

Smrt i njeni hirovi


Saramagova knjiga Smrt i njeni hirovi me je strpljivo čekala godinu dana na polici. Tek sam pre neki dan uzela da je čitam i to ne zato što je meni palo na pamet onako iz čita mira, imam ja veliki broj nepročitanih knjiga na polici, već zato što mi je neko, u kog imam poverenja, preporučio rekavši da je neverovatna.
Knjiga je izdata u Laguni još 2011. Čula sam dosta o njoj, ali ono što mi je većina ljudi reklo jeste da je prilično teška.

Glavni lik ove knjige je smrt i to smrt napisana malim slovima. Saramago na veoma realan način prikazuje državu u kojoj smrt više ne dolazi. Većina ljudi bi verovatno pomislila da je biti besmrtan savršeno, međutim, ako neko ne umre to ne znači da će ostati večno mlad, već da će ostareti i oslabiti do te mere da neće moći sam ništa da obavlja. Ako se neko razboli neće umreti i time prekratiti svoje muke već će se mučiti večno. Visoka je cena besmrtnosti. Ako ljudi ne umiru zemlja će svakako propasti. Neki ljudi se snalaze na taj način što stare i bolesne prevode preko granice gde oni momentalno umiru. Ali ne mogu se svi ljudi prevesti tamo. 
Moglo bi se reći da knjiga sadraži dva dela. U prvom je opisana država u kojoj ne dolazi do smrti i veoma realna slika ljudi iz svih staleža. Drugi deo je veoma neočekivan i dosta se razlikuje od prvog. Sada Saramago prikazuje smrt koja je odlučila da se ponovo vrati i to na taj način što će onom koji treba da umre uručiti ljubičastu kovertu sa upozorenjem da će umreti za nekoliko dana. Međitim, knjiga ne bi bila potpuna da u njoj ne postoji ljubav (mislim da do sada nisam pročitala ni jednu knjigu u kojoj se nije umešala ljubav). Tako je i ljubav uplela svoje prste u sam kraj ove knjige i u potpunosti ga promenila. Ja svakako neću da napišem ništa o tome sem toga da je kraj neočekivan i bila sam veoma zbunjena kada sam zatvorila posednju stranicu ove knjige.
Moram da spomenem i to da je knjiga pisana veoma slobodnim stilom, da pisac ne poštuje čak ni pravopis pa se može dogoditi da se jedna rečenica prostire na više strana, znaci navoda ne postoje, dijalozi nisu posebno označeni. Puna je filozofije i naglih prelaza, pa je bilo trenutaka kada sam se pitala o čemu uopšte on priča. Ali svakako je jedna od boljih knjiga, vredi je pročitati i vredi joj posvetiti veliku pažnju, svaka rečenica je važna i utiče na dalji razvoj radnje.


U ponoć 1. januara, u jednoj neimenovanoj zemlji, na misteriozan način smrt prestaje da posećuje njene stanovnike. Od tog trenutka niko više ne umire i odgovor na ovu neverovatnu pojavu nisu u stanju da daju ni naučni, ni državni, ni crkveni autoriteti. Preko noći propadaju osiguravajuća društva, preti bankrot penzijskog sistema, a i hrišćansko učenje o vaskrsenju ozbiljno je dovedeno u pitanje... Kako obični ljudi doživljavaju smrt u ovim okolnostima, na šta su, uprkos prvobitnom ushićenju, spremni da bi je se ponovo domogli – pripoveda se u ovom romanu baroknog stila i raskošne imaginacije, još jednoj Saramagovoj alegoriji koja dotiče večna pitanja čovekovog postojanja i njegove sudbine.

 Saramago
Kratku biografiju pisca možete pročitati na Laguninom sajtu.

четвртак, 02. октобар 2014.

Pripreme za sajam knjiga

Veoma mi je žao što ove godine neću moći da posetim Beogradski sajam knjiga, ali tu je, nadam se, ovaj niški, koji bi trebalo da bude krajem novembra. Sličan je beogradskom, samo je Dvorana čair mnogo manja od Beogradskog sajma, ali poenta je ista.
Ove godine želim kloasike! Oni su veoma skupi, i pored svih popusta koje mogu da nahvatam, opet... Previše je. Knjige se kod veoma malo cene, a opet su prskupe. Skoro sve ove knjige koje ću sada spomenuti ja imam u pdf izdanju, ali nije isto držati laptop u ruci ili knjigu. Svakao je bolje dodirnuti papir i osetiti miris mastila nego plastike.

Vulkan izdavaštvo:
 Slika Dorijana Greja - Oskar Vajld
Za ovu knjigu bih bez popusta morala da izdvojim 800 rsd.

 Jadnici  - Viktor Igo
Ovu knjigu želim više od svih, a za nju bih morala da izdvojim 1300rsd.

 Tvrđava - Meša Selimović
Lepo od Vulkana što je izdao dve najveće Mešine knjige, srećom te sam skoro dobila od tate Derviš i smr, a za Tvrđavu mi je potrebno 700 rsd,

Velika očekivanja - Čarls Dikins
Za Velika očekivanja velika i cena 1000 rsd.

To je što se tiče Vulkanovih knjiga. Ja nisam član njihovog kluba, koliko se sećam mislim da imaju nekih 10/15% sniženja na količinski popust 3+ knjige, nadam se da je bar tako. Sve ove knjge vredi imati na polici.

Laguna:

Oni manje izdaju klasike, ali su uradili jednu veliku stvar. Ustvari, kad bolje razmislim, više njih. Pre svega je tu ona knjiga Ive Andrića, a zatim i romani Dobrice Ćosića, Za te romane mi je potrebno 3800 rsd, tj. ja imam popust kao član kulba, pa se nadam da će to izaći oko 2850 rsd.

Toliko košta ovaj divni komplet. Sada ne znam, da li se tome dodaje količinski popust 3+, ili se komplet računa kao jedna knjiga, ali ako računam svaku knjigu posebno, pa još količinski popust, onda bi sve tro trebalo da izadje.... Ne znam (imala sam jedva dvojku iz matematike). Nije važno, svakako ako budem uzimala lepo ću da pitam i uzeću jeftiniju varijantu.

Gospodar muva - Vilijem Golding
Knjiga o kojoj sam nedavno pisala i rekla da želim da je pročitam ponovo i želim je svakako za sebe. Nju ću sigurno kupiti, košta, sa popustom 450 rsd.

петак, 26. септембар 2014.

Gospodar muva

Sigurno ste čuli za ovu knjigu, ja sam je kao dete i pročitala. Lagana knjiga sa dečacima u glavnim ulogama čiji se avion ruši i oni završavaju sami, bez odraslih, na jednom pustom ostravu. Na prvi pogled, sasvim obična i dečija knjiga, naivna. Međutim kada se dublje zaviri u nju, kada se pažljivije čita ona zapravo nosi jednu sasvim drugačiju, skrivenu poruku. Ja baš i nisam obratila pažnju na taj deo, mene politika ne zanima, ali s druge strane nemoguće je ne primetiti šta se zapravo krije iza svađe i nesuglasica koja izbijaju između dečaka.
Jedan divan članak o ovoj knjizi izašao je na sajtu Leskovačke vesti. I ja sam uzela zashodno da ga iskopiram i podelim i ovde zato što mi je otvorio oči i skrenuo pažnju na detalje koje ja zapravo pri čitanju nisam videla. Nadam se da će ova knjiga ponovo dospeti u moje ruke i da ću tada bolje razumeti njenu pravu vrednost. Kada se ista knjiga čita više puta, svaki put je drugačije doživiš.
Ipak, našla sam citate koje sam zapisala pri čitanju. Bar mi lepa reč nikad ne promakne.
,,Stvari su počele da se raspadaju. Ne znam zašto. U početku je sve bilo dobro...A onda su ljdi počeli da zaboravljaju sve što je važno. ''
,,Možda zver ne postoji. Možda smo to Mi?!''





,,Ima tako nekih naslova prema kojima gajim jak i neobjašnjiv otpor. Ako i kada uspem da ga prevaziđem, često se desi da upravo te knjige postanu jedne od mojih omiljenih. Takav je bio slučaj sa knjigom koju vam danas preporučujem, sjajnim primerkom distopijske književnosti, koja je ostavila izuzetno jak utisak na mene, a koji ne bledi, uprkos godinama koje su prošle od kada sam je čitala.
Zašto baš Vilijam Golding: Vilijam Golding je rođen 1911. u jednom selu u Kornvolu i vrlo rano je pokazao sklonost ka knjževnosti. Svoj prvi roman počeo je da piše sa dvanaest godina ali su ga roditelji usmeravali ka prirodnim naukama. On je krenuo tim putem, ali je na Oksfordu izabrao englesku književnost kao središte svojih studija. Tokom studija objavio je svoju prvu knjigu, zbirku poezije. Nakon što je diplomirao, bavio se glumom, pozorišnom režijom, pisao je poeziju i radio kao profesor engleskog jezika i filozofije u školi. Kad je Engleska ušla u Drugi svetski rat, Golding se pridružio Kraljevskoj mornarici. Iskustvo u ovom ratu ostavilo je jak utisak na njega i veoma uticalo na njegovo shvatanje ljudskog roda i kapaciteta ljudskog zla. Po povratku iz rata nastavio je da se bavi podučavanjem i počeo je da piše knjige. Njegov prvi a ujedno i najveći uspeh doneo mu je roman „Gospodar muva” (1954), koji su mnogi izdavači odbili, da bi na kraju postao bestseler i u Engleskoj i u Americi. Finansijski uspeh ove knige omogućio mu je da se u potpunosti posveti pisanju. Napisao je još nekoliko romana i jednu dramu. Iako ni sa jednim od ovih knjiga nije dostigao uspeh „Gospodara muva”, uživao je ugled uticajnog i poštovanog pisca do kraja života i 1983. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
Zašto baš „Gospodar muva”: Knjiga govori o grupi dečaka koji su se našli na jednom tropskom ostrvu usred Pacifika u toku rata, nakon što je neprijateljski avion oborio njihov. Sve što se zna o ratu jeste da je Engleskoj pretila atomska bomba u sukobu protiv „crvenih” i da su dečaci evakuisani. Na početku, oni ne znaju kako da se ponašaju bez nadzora odraslih, pa se drže naučenog, civilizovanog ponašanja. Pokušavaju da imitiraju poznatu društvenu strukturu na ostrvu i biraju vođu, dele zadatke i istražuju ostrvo. Uspevaju da organizuju sistem koji liči na državu u kome najmlađi dečaci predstavljaju običan narod, a stariji zauzimaju razne funkcije u upravi. Međutim, vrlo brzo pojavljuje se sukob između civilizovanih i divljih nagona među dečacima. Neki strariji dečaci kao što su Ralf i Sajmon, su dobri prema najmlađima, dok su Džek i Rodžer okrutni. Oslobođeni od pravila i odnosa u društvu, kao i uticaja odraslih, dečacima na ostrvu je sve teže da budu disciplinovani. Njihova potreba za igrom i zadovoljstvima narušava jedinstvo i red u zajednici, a divljački instinkt, koji vremenom jača, navodi ih da više vrednuju snagu od inteligencije.
Već prilikom izbora vođe dolazi do sukoba između Ralfa i Džeka, i njihov sukob simbolizuje glavni sukob u knjizi. Tako se javljaju dve struje na ostrvu, dva koncepta vlasti. Sajmon, Pigi i Ralf predstavljaju ideju da se vlast mora koristiti za opštu dobrobit, očuvanje reda i zaštitu najmlađih, a Rodžer i Džek ideju da vlast služi onima koji je poseduju da zadovoljavaju sopstvene želje i tretiraju najmlađe kao svoje sluge i predmet zabave. Knjiga se završava veličanstvenom dvostrukom ironijom koja nikako ne može da vas ostavi ravnodušnim.
Inspiraciju za roman pisac je našao u Belentajnovom romanu „Koralno ostrvo”, odakle je preuzeo i imena glavnih junaka. Golding koristi relativno jednostavan jezik, bez poetičnih tendencija, dugačkih opisa i filozofskih razmišljanja. Priču priča narator u trećem licu, uglavnom sa Ralfovog stanovišta, ali pruža uvid u razmišljanja svih likova bez ličnog komentara. Većina knjige je alegorična što znači da likovi i objekti u knjizi imaju simbolični značaj i nose u sebi glavne teme, ideje i konflikte knjige.
Ovaj roman je nesumnjivo barem delimično zasnovan na Goldingovom suočavanju sa brutalnošću i i nasiljem u toku Drugog svetskog rata. Opisivanjem malog sveta na ostrvu, Golding pruža sliku o jednoj od najosnovnijih ljudskih borbi između civilizacijskog nagona – potrebe za poštovanjem pravila, moralom, pravdom i kulturom, i divljačkog nagona – potrebe za brutalnom vlašću nad drugima, sebičnošću, nemotalnošću, agresivnošću i krvoprolićem. Vrlo je bitno to što ovo društvo sačinjavaju isključivo dečaci, đaci iz Engleske, jer se radi o poluformiranim ličnostima koje se još uvek bore između civilizacijskih i divljačkih nagona, i tako uspostavljaju centralni konflikt u romanu. Golding polazi od ideje da se moral i poštovanje pravila i naredbi uče i da ih nameće sistem, a da oni nisu urođeni deo ljudske prirode. Upravo zato su mladi dečaci najpogodniji za likove pošto se nalaze u uzrastu kad počinje da se očekuje od njih da se ponašaju u skladu sa pravilima društva. Međutim, oni još uvek često reaguju pod uticajem instinktivne potrebe za nasiljem, pogotovu kada nema odraslih. Epizoda sa lovom na svinju predstavlja dokaz jačine divljačkih instinkta u čoveku. Ralf se priključuje lovu i tako ne uspeva da se odupre instinktivnom uzbuđenju koje donosi lov.
Meni je svakako najupečatljivija bila scena Sajmonovog susreta na šumskom proplanku sa Gospodarom muva, glavom svinje nabodenom na štap. Sajmom je jedini lik u knjizi koji se može posmatrati kao suprotnost urođenom zlu ljudske vrste. On predstavlja dobrotu koja je sastavni deo ljudske prirode i nije naučena. On ne oseća da je moralnost veštački nametnulo društvo. Sajmon shvata da je ponašanje dečaka izazvano brutalnim nagonom koji nose u sebi. Iz straha da i on sam poseduje taj instinkt, njemu se čini da čuje Gospodara muva kako priča s njim i preti mu. Pošto više ne može da podnese prizor, Sajmon pada u nesvest.
Ova knjiga je doživela veliki broj različitih tumačenja, od istorije civilizacije, preko istraživanja religijskih tema, Frojdove psihoanalitičke teorije, do kritike političkih i društvenih institucija. Svaka od ovih interpretacija ima izvesno pokriće i može delovati ispravno. Međutim, mišljenja sam da je u stvari najbitnije tumačenje samog čitaoca i da je, u krajnjem ishodu, ono jedino i bitno.''

Dakle, tekst nisam ja napisala, več sam ga pozajmila sa ovog sajta. Ko god da ga je napisao svaka mu čast i nadam se da će uskoro objaviti još neki ovakav.

петак, 18. јул 2014.

Džejn Ostin

Na današnji dan 1817.godine preminula je čuvena engleska književnica Džejn Ostin.



Rođena je 16.decembra 1775. u Stiventonu u Engleskoj. Otac joj je bio parohijski sveštenik. Imala je šestoro braće i stariju sestru. Osnovno obrazovanja je dobila pohađajući školu za devojke. Bila je mnogo više obrazovanije od ostalih devojaka u to doba. Veoma rano je počela da piše i već 1789. je objavila svoju prvu priču. Dobija bračnu ponudu jednog bogatog čoveka koji je bio šest godina mlađi od nje. Ona je u prvi mah pristala, ali se predomislila uz obrazloženje da ne voli svog budućeg muža. ,,Sve se može istrpeti i zdržati, ali brak bez ljubavi ne.'' Posle smrti oca, ona se sa majko seli u Četonu gde živi mirnim životom, ta kuća je danas muzej.  Tamo se razbolela i morala je da se preseli u Vinčester gde je i preminula 18.jula 1817. i sahranjena u jednoj katedrali. 
Svoja dela, Džejn je objavljivala anonimno. Sva njena dela su bila pisan pod uticajem romantizma i bila su ljubavnog karaktera. Za sobom je ostavila šest romana Razum i osećajnost 1811, Gordost i predrasude 1813, Mensfild park 1814, Ema 1815, Nortangerska opatija 1818. i Pod tuđim uticajem 1818. kao i mnoga kraća dela.

Njena dela važe za svetske klasike, za dela koja nikad neće ni zastareti ni umreti. Zanimljivo je to kako devojka koja se nikada nije udavala i živela kao usedelica usamljeničkim životom piše o ljubavi koja sve pobeđuje. Iz njenih dela se može naučiti puno o Engleskoj kulturi iz tog doba. Stil je malo složeniji i teži za čitanje, ali je veoma lep sa puno detaljnih opisa engleske tradicije i kulture. Ona je umela na jedan poseban način da predstvai devojke toga doba.

Zanimljiva izdanja njenih dela u Engleskoj.





четвртак, 17. јул 2014.

Citati




Ili kako se već zovu. Aforizmi, odloci, poučenija... Nađe se i po neka lepa pesma, neka kratka priča, poučni natpis iz novine. Jednostavno, volim da zapišem neku lepu rečenicu kada je pročitam ili čujem negde. Najdraži su mi odlomci koje sama prepišem u svesku kada čitam neku knjigu. Imam četiri pune sveskice, jednu fasciklu i ponosim se time. Pored toga što je dobro pročitati povremeno nešto lepo i poučno može da bude i te kako korisno. Ako nemam inspiraciju za pisanje uvek je pronađem tu. 

P.S. Moja FB stranica.