петак, 13. децембар 2013.

Ноћ књига (и још нешто)

Управо сам се вретила! Дивна стварчица. Нажалост сам купила само две књиге - Безумље (коначно) и Стаклени град. Једва чекам да их прочитам, али то неће бити скоро. Када одеш да посетиш ову манифестацију мораш тачно да знаш шта хоћеш. Гужва је огромна. Не може ни да се дише.




Фотографије које су обелжиле предходну недељу:
 Будала памти, паметан пише...


Ходник мог факултета...

четвртак, 12. децембар 2013.

Чудесна судбина и смрт великих писаца #2

Први део можеш прочитати овде.

Сергеј Јесењин, руски песник, убио се у соби број 5 петроградског хотела ,,Англетер''. Пронађен је обешен за радијатор, пресечених вена. Сматра се да је иза његове смрти стајала совјетска полиција.

Албер Ками, француски писац, Нобеловац, страдао је у саобраћајној несрећи. Многи сматрају да је саобраћајна несрећа била намештена.

Оскар Вајлд је на почетку своје каријер био славан и богат, имао је жену и двоје деце. Међутим, у једном тренутку је започео аферу са Алфредом Дагласом. У то време је хомосексуалност била забрањена. Дагласов отац га је тужио. Вајлд је морао да проведе две године у затвору. Када је коначно изашао ослабљен и болестан, сви су га одбацили, није смео да виђа своју децу. Умро је у Паризу у великом сиромаштву.

Бајрон ,луд, лиш и опасан за оне који га познају'' тако су га неки описивали. Са три године је остао без оца, одгајила га је дадиља која га је тукла и сексуално злостављала. Био је хром. Када је био на колеџу нису му дозволили да чива псе, па је као љубимца набавио медведа. Због скандала да је имао аферу са полусестром морао је да напушти Енглеску. Путовао је Европом и имао је разне афере за женама, али и са мушкарцима. Преминуо је од грознице.

Пушкин је био опседнут бојевима. Учествовао је у чак двадесет девет. Када су на двору почеле да круже гласине да га жена вара са француским официром Пушкин га је позвао на двобој. Тако је и окончан његов живот, као и живот једног његовог јунака из романа у стиховима ,,Евгеније Оњегин''.

Виктпр Иго је своја дела писао потпуно го, а својим собарима би наредио да му сакрију сву одећу да не би остао у искушењу да прекине писање и изађе из куће.

Балзак је писао у континуитету и по 48 сати. Остао је будан тако што је пио велику количину кафе.

Чудесна судбина и смрт великих писаца #1

Волим да читам занимљивости о књигама и писцима. На пример Коељо је писац који је највише ,превођен' у свету. Оно што ми је највише привукло пажњу је начин на који су неки писци изгубили своје животе. Неки су извршили самоубиство, неки можда, неки су убијени, неки су преминули у великом сиромаштву... Наравно, политика је морала да умеша своје прсте у живот скоро сваког писца.

Хемигвеј је добио Нобелову награду за своје чувено дело ,,Старац и море'',то би свако требао да зан, оно што је мање познато да је 1961.извршио самоубиство својом ловачком пушком.


Бранко Ћопић, чувени дечији писац, је себи окончао живот скочивши са моста у Београду. У опроштајном писму је написао да је намерно скочио на бетон поред реке, јер да је скочио у реку, постојала би могућност да га неко спаси.



Пабло Неруда умро је 1973. у болници, наводно, од рака простате. Међутим огромна је сумња да је убијен, јер његови познаници тврде да је он дан пре смрти био сасвим уреду.

Мајаковски, руски песник и сликар, био је велики бунтовник. Када ми је преминуо отац морао је да напусти школу. Већ са 14 година учествује у социјалистичким демонстрацијама. Са 16 година постаје члан Бољшевичке партије и први пут завршава у затвору. Тада почиње да пише поезију.  После изласка из затвора почиње да похађа уметничку школу али убрзо бива избачен због политичког опредељења. Учествовао је у Октобарској револуцији и постао је трн у оку руском режиму. Његов љубавни живот је био веома буран, имао је велики број љубавница. Убио се на рукама једне своје љубавнице, због друге. Већина људи сматра да је ту била умешана политика. Мајаковски је изјавио да је волео живот, какав год био и да мрзи све оно где се смрт јавља. Смрт је остала вечита тајна. 



Бранко Миљковић је свој живот ,окончао' у 27. години живота. Нађен је обешен на једном слабашном дрвету на периферији Загреба. Након антирежимског испада у једној кафани, зато што је наглас рекао ,,Зашто убијају песнике у социјализму?'', био је ухапшен. Само неколико дана после тога пронађен је обешен. Сведоци су тврдили да је грана на којој је висео била слабашна и нижа од његове висине и да никако не би могла да издржи његову тежину тела. Данас се сумња да ту је била умешана политика. 

уторак, 10. децембар 2013.

Сумњиво лице

Имала сам ту част да синоћ у Народном позоришту одгледам Бранину комедију ,,Сумњиво лице''.
Радња је овог пута била смештена у 1991. када се Македонија одцепила од Југославију. Брана пише тако да његова дела никако не застаре. Драма је реална и сурова онолико колико је била и када је написана. Једино ми се није допало насиље и псовке. Остало је било сасвим добро, глумци, костими, позорница, текст (сасвим мало измењен). Оно што је било одвратно јесте видео који су приказали на крају представе. Неки низ глупих и одвратних клипова о рату и не знам чему већ јер га нисам одгледала до краја. Заиста имам слаб стомак када су упитању слике рата.