Ljubav na prvo čitanje: Zanimljivosti

Приказивање постова са ознаком Zanimljivosti. Прикажи све постове

Pseudonimi | Prvobitni naslovi

Možda bi bilo bolje da sam o ovim temama napisala dva različita posta, ali sam se ipak ršila da to lepo upakujem u jedan.

Pre svega, želim da vas upoznam sa piscima i njihovim pseudonima, a onda želim da spomenem i neke prvobitne naslove velikih romana.

Mnogi pisci su pisali pod pseudonimom, za neke verujem da svi znaju, a opet za neke misle da su im to bili prava imena, ali su to zapravo njihovi pseudonimi.

Verujem da ste svi čuli za sestre Bronte. Sve one su stvarale pod psedonimima. Tako je Emili Bronte objavljivala knjige kao Alis Bel.

Mark Tven se zapravo zvao Semjuel Lenghorn Klemens.

Čarls Bukovski je pisao pod pseudonimom Henri Kinaski.

Džek London je rođen kao Džon Grifit, a Džordž Orvel kao Erik Artur Bel.

Svi znamo da je Alisu u Zemlji čuda napisao Luis Kerol, ali njegovo pravo ime je zpravo Čarls Latvidz Dodzson. On je radio kao profesor matematike, a objavljivao je pod pseudonimom knjige za decu.

Molijer je pri rođenju dobio ime Žan-Batist Poklen, a Oskar Vajld Fingal O Flaerti Vilis.

Verujem da nikada niste čuli za Neftali Rikardo Rejes, ali to je kršteno ime Pabla Nerude.

Dž. K. Rouling je odlučila da jednu svoju knjigu objavi kao Robert Galbrajt.

Gotovo sam sigurna da svi znate da je Nušić jedno vreme pisao kao Ben Akiba, kod njega je još zanimljivije i to što je on zapravo rođen kao Alkibijad Nuša pa je odlučio da promeni svoje ime u Branislav Nušić.

A verujem i da svi znate da se Mir Jam zapravo zvala Milica Jakovljević.

Izdavačke kuće se često ne slažu sa autorima i njihovim idejama te traže od njih da promene neke delove ili pak nasove. A nekad se dogodi da se i sam autor u poslednjem trenutku predomisli i promeni ime svog dela.

Stranci iznutra je prvobitni naslov Gospodara muva.

Roman Ubiti pticu rugalicu je prvobitno trebao da nosi naslov po svom glavnom junaku - Atikus.

Sremac je pri prvom objavljivanju svoj roman Pop Ćira i pop Spira nazvao Baš njegov zub.

Knjiga 1984. je prvo trebala da bude objavljena pod naslovom Poslednji čovek u Evropi.

„Sutra ću misliti o tome. Sutra ću pronaći način da ga vratim. Na kraju krajeva, sutra je novi dan…“ rekla je Skarlet O’Hara, junakinja romana Prohujalo s vihorom, koji je trebalo da ponese naslov poput poslednjih reči iz ovog citata.

Nabakov je svoju Lolitu hteo da nazove U carstvu kraj mora. Međutim, ovaj prvobitni naslov nije nimalo slučajan, to su zapravo reči iz čuvene pesme Anabel Li koju je napisao Edgar Alan Po.

Zanimljivosti o Šekspiru / Šekspirovi citati

Na današnji dan, 23.04.1616. preminula su dva velika svetska književnika - Servantes i Šekspir i ovaj dan se obeležava kao Setski dan knjiga, u tu čast, evo nekoliko zanimljivosti o Šekspiru i nekoliko njegovih citata.

I Šekspirovi roditelji i Šekspirova deca su bila nepismena.
U Šekspirovo vreme ženama nije bilo dozoveljno da glume u pozorištu, dakle, muškarci su se preoblačili u žene i glumili i ženske uloge. U komadu Kako vam drago devojka Roslinda se pretvara da je muškarac, zamislite muškarca koji glumi ženu koja se pretvara da je muškarac. :)
Napisao je 37 drama i 154 soneta.
Njegova žena zvala se Ana Hatavej i bila je starija od njega osam godina. Imali su troje dece. Njihov sin Hamnet preminu je kada je imao 11 godina.
Smišljao je nove reč. U Hamletu su pominju čak 600 novih reči koje je sam izmislio.
Tolostoj ga je smatrao šovinistom.

Biti ili ne biti?

Svet je zanimljiv onoliko koliko smo mi radoznali.

Ovo je iznad svega: budi sebi veran. I onda će dođi, ko za danom noć, da nećeš biti krivac nikome.

Kako oni koji su izdani bolno osećaju izdaju, ipak je izdajica onaj koji je nesrećniji.

Dobro otvori oči kad se ženiš, a posle ih zatvori.

Ženi koja nije kadar da svali svoje pogreške na svog muža ne dajte da sama doji dete, jer će ga odagajiti kao budalu.

Ima ih koji se rađaju veliki... i onih koji osvajaju visine.

Moja je dobrota bezgranična poput mora. Moja je ljubav podjednako duboka. Što više dajem tebi, to više imam sam, jer oboje smo beskonačni.

Mnogo je bolje plakati od radosti nego se radovati tuđem plaču.

Edgar Alan Po

Već sam nekoliko puta spomenula da mi je jedan od najdražih pisaca Edgar Alan Po i moram da priznam da sam se mnogo više zanimala za njegov život nego za njegova dela. Oduvek me je fascinirao i oduvek sam težila ka tome da saznam što više zanimljivosti o njegovom životu. Kada ga dobro upoznam i kada uspem da priuštim njegova dela svakako će mi čitanje biti lakše i zanimljivije.

Moja omiljena pesma (nemam omiljenu knjigu, ni pisca, ali imam omiljenu pesmu) je upravo njegova Anabel Li. Volim i Gavrana, ali mi je prva mnogo draža.

Jedna od mojih omiljenih priča je Izdajničko srce i preporučujem je svima!

Poa uglavnom crtaju i prikazuju sa mačkama ili sa gavranom. Gavran je na neki način njegov zaštitni znak. Međutim, on je prvobitno hteo da nazove ovu pesmu Papagaj! Hteo je da stavi pticu koja može da govori i srećom je to promenio. Ova pesma ima tačno 100 stiha.

Godine 1838. Po piše priču o kanibalizmu gde ljudi koji su zarobljeni na jednom brodu bez hrane odlučuju da pojedu malog od palube pod imenom Ričard Parker. Godine 1848. upravo se to i dogodilo, na jednom brodu ljudi su ostali bez hrane i odlučili su da pojednu malog od palube i ne bi tu bilo mnogo čuđenja, da se on nije zvao Ričard Parker!

Obično su velike pisce inspirisale žene, ali Poa je inspirisala njegova mačka Katarina. Ali to nije njegova jedina mačka. Često je pisao sa njima, ali su se često javljale u njegovim delima. Tu je njegova poznata horor priča ,Mačka'.

U 19.veku pisci su svoja dela pisali rukom, to je znatno otežavalo njihov posao. Po je to radio tako što je sam pravio rolne papira spajajući voskom svoje listove i tako ih urolane slao urednicima.

Za ljude njegovog vremena njegove priče su bile previše morbidne, nisu se prepuručivale onim sa slabim stomakom. Mnogi su smatrali da ih ne treba objavljivati.

Uvek se potpisivao samo sa A.

Bio je usvojen.

Svi ga znamo kao mračnog pisca, zanamo njegove detektivske i horor priče, ali on je pisao i humorističke.

Poova fotografija koja se najčešće sreće je nastala samo četiri dana posle njegovog pokušaja samoubistva.

Bio je oženjen svojom trinaestogotišnjom rođakom Virdžinijom Klem.

Imao je srčane tegobe, epilepsiju, koleru, besnilo.

Prećeg oktobra 1849. pronađen je na ulici u delirijumu. Četiri dana posle toga je preminuo. Izveštaj lekara je nestao. Nikada nije utvrđeno da li se ubio ili ga je neko ubio.

Postovi posvećeni Edgaru:

Edgar Alan Po

Ukleti pesnici

Edgar Alan Po

Zanimljivosti o piscima 5

Kada je reč o debelim knjigama, većina ljudi pomisli na Tolstojev Rat i mir. Upravo je tu knjigu njegova žena prepisivala (rukom) 7 puta.

Šekspir ima samo nekoliko godina školovanja. On se još i rodioi i umro na isti dan ( 23. aprila).

Selindžer je o tome kako je doživeo Drugi svetski rat rekao ,,Nikad se iz nozdrava neću osloboditi mirisa spaljenih ljudskih tela.'' On se posle 1965. povukao iz javnog života, a one koji su probali da mu priđu jurio je puškom.

Neki tvrde da je Bajron za jednu godinu provedenu u Veneciji promenio ok 250 žena.

Kada je Stendal preminuo pronašli su jedan kovčeg pun ispisanih paipra neuredno nabacanih, pošto nisu znali šta će sa njim poslali su je u njegovo rodno mesto u arhivno biblioteku gde je godinama stajala u nekom uglu. Kasnije je jedan studnet pronašao i utvrdio da su prapiri ispisani lepim stilom, sredio ih je i utvrđeno je da je tu, između ostalog, i rkuopis Crveno i cerno.

Molijer je umro dok je na sceni igrao bolesnika koji umire u svojoj drami Uobraženi bolesnik.

Krleža i njegova žena Bela nikad nisu prešli na ti, do kraja života su jedan drugom persirali.

Bodler se farbao u zeleno i bio je opsednut ženskim stopalima.

Pravo ime Marka Tvena je Samjuel Klemens. Kada je kao mali učio za brodskog krmanoša, pa mu je učitelj stalno govorio 'mark twain' (zapiši dva) što se njemu veoma dopalo i odlučio je da baš to uzme kao svoj pesudonim.

20 000 milja pod morem se ne odnosi na dubinu mora već na pređeni put ispod mora.

Agata Kristi je imala takvu bolest da nije mogla da piše svojom rukom, tako da je sva svoja dela morala da diktira nekom. U toku Prvog svetskog rata radila je kao bolničarka, znanje koje je stekla tom prilikom, a posebno ono o otrovima, veoma joj je pomoglo pri stvaranju dela.

Meša Selimović na indirektan načinu u svom delu Derviš i smrt piše o svom bratu. Na taj način je hteo da kaže o onome što se zaista dogodilo za vreme Drugog svetskog rata. Naime, Meša i njegov brat su se borili sa Partizanima, jednom prilikom je njegov brat ukrao neki krevet da bi svojoj ženi koja je bila pred sam porođaj bilo udobno, zbog toga je osuđen na smrt, a Meša se tom prilikom nije pobunio.

Zanimljivosti o piscima 4

Sigurno ste viđali na raznim filmovima i crtaćima policu prepunu knjiga, ali zapravo iza nje se kriju tajana vrata, upravo takvu jednu prostoriju je imao Dikens, pord toga njegov hobi je bio hipnoza, pa je na taj način i pokušavao da izleči svoju ženu od insomnije. Ona je svakog dana pisao najmanje 4000 reči.

Evelin Vauh je pokušao da se ubije davljenjem, ali je odustao jer ga je pecnula meduza.

Ivo Andrić je insistirao da dok prima Nobelovu nagradu bude puštena kompozicija Marš na Drinu.

Porodica Luisa Kerola je spalila sve njegove dnevnike jer su, izgleda, hteli nešto krupno da sakriju iz njegovog života. Neki smatraju da je on Džek Trbosek i da je upravo o tome pisao u svojim dnevnicima. On je bio, inače, sklon fotografisanju nagih devojčica (da podsetim, bio je dečiji pisac).

Puškinov deda bio je Etijopljanin, koga je u Craigradu kupio srpski grof Sava Vladisavljević.

Deda Franca Kafke je bio kasapin, Kafka je bio vagetarijanac.

Andesren se plašio da će ga živog sahraniti zato je u džepu nosi cedulju na koju je pisalo ,,Samo se čini da sam mrtav''.

Svi ljubitelji knjiga sanjaju o tome da imaju veliku biblioteku, kolika li je bila Džejmsa Frejzera kada je morao da se iseli iz stana jer je pod počeo da popušta zbog težine knjiga.

Pravo ime Branka Radičevića je Aleksej.

Volt Vitmen je donirao svoj mozak u medicinske svrhe, međutim, jedan medicinar ga je slčajno bacio u smeće.

Remarkov rukopis za roman Na zapadu ništa novo bio je odbijen čak 14 put, niko nije hteo da ga izda. Međutim, kada je konačno ugledao svetlost dana, raspordat je za 18 meseci u tri i po miliona primeraka.

Saramago je bio mašinbravar.

Da li je Hemivej imao sreće u životu? On je, naime, preživeo četiri saobraćajne nesreće i dve avionske, bio je otporan i na više teških bolesti, pobedio je malariju, dijabetes, rak kože i hepatitis. Međutim, život je okončao tako što se ubio svojom omiljenom puškom. On je kao dečak prošao kroz neku vrstu pakla jer ga je majka oblačila kao devojčicu, razlog tome je bio što je htela da ima dve ćerke bliznakinje, a imala je samo devojčicu stariju od Hemigveja 18 meseci.

Sestre Bronte

Sestre Bronte su za sobom ostavile dela koja posle čitava dva veka od njihovog objavljivanja i dalje žive i zrače podjednako istom svetlošću kao i prvog trena.

Trenutno posedujem tri njihove knjige i veoma dugu tragam za preostale dve iz ove kolekcije. Nekako, kada vidim i dodirnem ova izdanja uživam još više, stari papir i miris hartije upotpunjavaju doživljaj.

Šarlot Bronte (21. april 1816, Toronto - 31. mart 1855, Havort) - Dela: Džejn Ejr, Širli, Vilet

Emili Bronte (30. jul 1818, Toronto - 18. decembar 1848, Havort) - Dela: Orkanski visovi

En Bronte (17. januar1820, Toronto - 28. maj 1849, Havort) - Dela: Agnes Grej, Stanarka napuštenog zamka

Šarlot Bronte

Emili Bronte

En Bronte

Kao što možemo da vidimo po godinama rođenja i smrti sve sestre Bronte živele su veom kratko, njihov život je obeležen oskudicom i porodičnim tragedijama.

Živele su u Havortu (Engleska), njihov otac, Patrik Bronte, bio je sveštenik. Njihova majka se zvala Marija. Imali su šestoro dece. Iz Toronta se sele u Havort, malo, siromašno, pusto mesto, gde vladaju razne bolesti. Tako da je Marija odmah po dolasku preminula. Brigu o deci preuzima njena sestra Elizabet. Patrik 1824. šalje svoje četiri ćerke u internat gde vladaju užasni uslovi (deo atmosferem Šarlot prikazuje u romanu Džejn Ejr kad je opisivan Lovud). Kasnije, zbog uslova kojim su bile izložene, njegove dve kćeri, najstarija Marija (tada je imala svega 12 godina) i godinu dana mlađa Elizabeta, umiru. Internat je ostavio jake posledice i na Šarlot, uticao je na njeno zdravlje ali I psihičko stanje.

Internat u kojem su se školovale

Neki kažu da je za bujnu maštu ove četiri sestre zaslužna njihova sluškinja koja im je pričala priče o duhovima, ali I očeva bibliteka. Smišljale su priče o izmišljenim zemljama. Šarlot je radila kao učiteljica, a En kao guvernanta (En svoje iskustvo prenosi u romanu Agnes Grej). Pošto tu nisu imale dorbre uslove, Šarlot i Emili, 1842. odlaze u Brisel (Brisle je inspiracija za Vilet) da bi se školovale. Šarlot je pre puta bila zaprošena od strane očevog prijatelje, ali ona odbija jer želi da se uda iz ljubavi. U školi se zaljubljuje u profesora Ežea, ali ova ljubav je neuzvraćena. Vraćaju se kući zbog smrti svoje tetke. Šarlot se vraća po drugi put u Brisel, ali ne ostaje dugo zbog teških uslova.

Otac počije da gubi vid. Ali problemi prate i brata Branvela, koji je pored toga što je bio dobar pesnik bio još bolji slikar, međutim upuštio se u vezu sa ženom svoga poslodavca tako da gubi mesto učitelja i odaje se alkoholu.

Godine 1846. izlaze zbirke njihovih pesama, ali pod muškim imenima Karer, Elis i Ekton Bel. Sledeće godine izlaze njihovi prvi romani - Džejn Ejr, Orkanski visovi i Agnes Grej, da bi En, već 1848. izdala Stanarku napuštenog zamka. Knjige su odmah veoma dobro prihvaćene. Iste te godine umire im brat, ali i Emili, naredne godine umire i En, obe od tuberkuloze. Šarlot je živela malo duže i za to vreme objavila još Širli i Vilet, ali ovog puta pod svojim pravim imenom. Odbija još jednu bračnu ponudu, da bi ipak prihvatila treću za Artura Nikolsoma, ali je posle samo devet meseci braka preminula je i to u toku trudnoće.

Naslovna strana prvog izdanja Džej Ejr

Patrik je nadživeo svu svoju decu i umro u svojoj dubokoj starosti.

Kao i većina velikih pisaca i sestre Bronten su imale veoma tragičnu sudbinu, ostavile su mali broj dela, ali veoma vredan. Iako su pisale u isto vreme svako njihovo delo je posebno i ima svoj jedinstveni stil. Svaka ima osobit način na koji prikazuje likove i ističe njihove osobine. Šarlotina dela su puna emocija. En je ironična i realstična. A Emili, ona je napisala jednu od najpoznatijih ljubavnih priča na svetu - Orkanske visove. Sve su one pisale o stvarima o kojima ne bi smele, njihove junakinje su bile znatno slobodnije nego što je to bilo dozvoljeno za to vreme.

Kuća u kojoj su živele sestre Bronte, danas muzej

Unutrašnjost kuće

Spomenik koji prikazuje sestre Bronte

Po njihovima knjigam snimljeni su brojni filmovi i serije.

Scena iz filma Džejn Ejr

Scena uz filma Orkanski visovi

Moje knjige

Ja sam do sada pročitala Džejn Ejr (utiske vidite ovde), a trenutno čitam Vilet.

I za kraj neka izdanja (naravno, ne sa naših prostora) njihovih knjiga.

Sitnice u knjigama

Sinoć sam počela da čitam knjigu Vilet i kada sam je konačno otvorila i osetila onaj stari debeli papir pod prstima i prašnjav miris koji potiče još iz 1973. počela sam da osećam neku spokojnost, nešto što me je nateralo da još više uživam u čitanju. Vidim da svako poglavlje ima naslov što me još više oduševilo.

Zato sam i odlučila da napišem ovaj post o sitnicama koje idu uz knjigu i koje mogu, ali i ne moraju da utiču na doživljaj pri čitanju.

Izdavač?

MIslim da se kod nas retko dešava da dva različita izdavača izdaju jednu istu knjigu, sem ako su u pitanju klasici. Ja nikada nism bila stroga kada je reč o tome, prosto umem da pogledam cenu, pa da uzmem jeftinije. Kada sam kupovala Velikog Gedsbija uzela sam Laguninu knjigu zato što je bila jeftinija od Vulkanove. Ona starija izdanja su verovatno kvalitetnija u svakom smislu, ali ih je teško naći, jedino negde gde se prodaju polovne knjige ili pak ako su ih kupili roditelji ili bake i deke. Ja uglavnom imam novije knjige jer moji nikad nisu čitala. Međutim, ono što je meni veoma drago da posedujeme jesu knjige sestre Bronte i to, na moju neopisivo veliku žalost, samo tri od pet koliko ih je bilo u kolekciji. Ja sam ih ukrala od mog dečka jer on ima dosta starih knjiga koje niko nikad nije otvorio, a sa druge strane neće da mi ih da jer... ma ne razumem ga nikako. Nema veze... Dakle, imam tri, dve su izgubljene ko zna gde ili su njegovi jednostavno založili šporet sa njima.

Skrenuh ja sa teme i raspisah se. Sve u svemu, volim stara izdanja, stare knjige, osećaj je lepiši kada se čita iz njih.

Naslovna strana?

Nekad su knjige imale ispisan samo naslov na korici sad su tu raznoraze slike, ukrasi, fontovi... Ja stalno spominjem da sam samo jednom birala knjigu po naslovnoj strani (O ludilu i lekovima, samo zbog Venecije), ali gotovo da nikad ne biram po tome. Može ona da me privuče i da ja pogledam knjigu, ali ako shvatim da mi se ta knjiga neće dopasti zbog njenog sadražaja ma i da je poslednja na svetu neću da je kupim zbog slike na naslovnoj strane. Ono što mi se ne sviđa je to što neki izdavači (Vulkan) stavljaju na naslovnoj slike iz filma, da stvar bude još gora, ono znaju i da promaše. Tako knjiga Gijoma Musoa Kako bih bez tebe na korici ima glumce iz filma Vremeplovčeva žena, da stvar bude još zanimljivija, knjigu Vremeplovčevu ženu je izdala Laguna.

Naslovna strana Musove knjige. (Vulkan)

Plakat za film Vremeplovčeva žena.

Naslovna strana Vremeplovčeve žene (Laguna)

I toliko o našim izdavačima i naslovnim stranama, ko zna koliko ovakvih greškica ima, ova mi je zapala za oko i nimalo mi se ne dopada. Lepo je videti lepu naslovnu stranu, ali to ne treba da sudi o knjizi.. Ipak ne volim kada se na naslovnoj nađu neki ljudi.

Font?

Obično i ne obratim pažnju kada je reč o fontu, ali mi se do sada najviše dopao font u Autobiografiji Džeka Trboseka. Izgleda kao da je kucan na mašini za kucanje. Volim kada se kroz knjigu protežu više fonta, kada je rednja prikazana iz više ugla pa svaki ugao ima svoj font.

Autobiografija Džeka Trboseka (Laguna)

Naslov poglavlja ili broj?

Neki pisci označavaju svoja poglavlja samo brojem.

1.Aleksandra Poter - Ko je ta devojka (Vulkan)

2. Trejsi Ševalije - Plameni sjaj (Laguna)

Neki pak daju imena poglavlju i meni se više sviđa ova druga opcija jer upravo ta jedna reč ume da zagolica maštu i uputi me o čemu će biti reč u poglavlju.

Orhanovo nasleđe - Alin Ohanesjan (Laguna)

U nekim knjigama poglavlja nisu označena ni na koji način (Neizbrisivo sećanje - Elen Gremijon), međutim postoje i one koje nemaju ni poglavlja (U senci moga brata - Uve Tim).

Ono što posebno volim je i kada su poglavlja označena godinom ili datumom. Neki pisci idu toliko detaljno da napišu i vreme odigravanja radnje.

Citati?

E ovo je nešto što mi posebno privlači pažnju. Kada knjiga na početku poglavlja ima neki citat. Većina knjiga zapravo i počinje nekim citatom, nekog velikog pisca ili neke druge ličnosti koja je znala da kaže po koju pametnu.