Aplikacije - Čitač elektronskih knjiga - Aldiko i Klasici srpske književnosti

Pošto sam već dva posta posvetila sajtovima sa elektronskim knjigama, da se nadovežem na tu temu, spomenuću danas i dve aplikacije za telefone i tablete koje su vezane za elektronska izdanja. 

Kao što vidite u Play prodavnici postoji veliki broj čitača elektronskih knjiga, ja sam skinula, a zatim odmah i obrisala, bar desetak dok nisam naišla na onaj koji mi najviše odgovara. 

Aldiko

Reč je o aplikaciji koja se zove Aldiko. Zauzima vrlo malo memoriju. Ono što je važno jeste da je potrebno da najpre skinemo elektronska izdanja knjiga koja želimo da pročitamo u telefon i da ih dodamo u aplikaciju. 

Dobijamo našu virtuelnu biblioteku gde vidimo naslovne strane knjiga. Možemo ih organizovati po bilo kom sistemu, po imenima autora, po redosledu kojim želimo da ih pročitamo.

Kada napravimo pauzu od čitanja aplikacija automatski pamti stranicu do koje smo stali. Knjige koje smo započeli da čitamo smeštene su pod karticom Recent reads, gde pored svake knjige piše kada smo započeli sa čitanjem i koliko od koliko stranica smo pročitali.

Postoje još neke opcije za lakšu pretragu ako imamo veliki broj knjiga, ali ja uvek ubacim samo nekoliko pa kada završim sa čitanjem, ili ako počnem da ih čitam pa mi se ne dopadnu, odmah ih brišem.

Klasici srpske književnosti

Aplikacija koja sadrži veliki broj srpskih klasika, uglavnom one koji ulaze u školsku lektiru. Potpnuo je besplatna i vrlo je jednostavna za korišćenje. Ovo su zapravo knjige iz one čuvene Antologije. 

Kada se aplikacija otvori nudi mogućnost da odaberemo da li želimo da pretražimo dela po naslovima ili po imenima autora. 

Kada odaberemo knjigu koju želimo da pročitamo potrebno je da kliknemo na ikonicu pored da bi se ta knjiga skinula u uređaj i onda možemo početi sa čitanjem. 

Sve je ovo vrlo lepo urađeno. Međutim, naišla sam na dve ogromne greške koje su nedopustive, a verujem da ih ima i više. Razumem ja sve, pravimo svi mi pravopisne greške, progutamo po koje slovce. Ja ih pravim jer sam brzopleta i i brzo kucam još brže pročitam post koji sam napisala i kad se posle nekog vremena vratim tom istom postu onda se čudim kako sam mogla da napravim tako glupe greške. Obično odmah i ispravim greške, ali ovo niko ne ispravlja iako vidim u komentarim da su mnogi ukazali da postoje greške. 

Magic Beyond Words: The J.K.Rowling Story

Obožavam Hari Potera. Odrasla sam uz taj serijal i uz knjige i uz filmove. Knjige sam čitala više puta, filmove sam odgledala milion puta. 

Mislila sam da znam sve o knjigama, o filmovima, o Džoani, a onda sam slučajno naletela na blog Libromanija i post koji je bio posvećen Džoani i tu saznam da je snimljen film o njenom životu i radu za koji ja ne znam. Bravo Jovana! Baš sam se rastužila što nisam ranije saznala za njega. Nisam gubila vreme. Odmah sam ga pronašla na internetu i čim je film počeo odmah sam se naježila. Zaista volim Džoanu i njen rad. Ko želi da pogleda film samo neka kuca na pretraživaču naziv filma (ako želi prevod nek doda i prevod na srpskom) i odmah će pronaći film. 

Magic Beyond Words: The J.K.Rowling Story

Film počinje tako što nam prikazuje premijeru filma Hari Poter i Kamen mudrosti. Džoana je u automobilu i priprema se da izađe pred publiku, a onda počinje da se seća svoje prošlosti i kroz to sećanje mi vidimo njen život sve od detinjstva do premijere filma. Prikazano nam je njeno detinjstvo, mladalački dani, sazrevanje, šta je sve uticalo, šta je inspirisalo da napiše serijal o Hariju Poteru, kako je knjiga objavljena. Kada vidimo njene nastavnike jasno nam je ko je inspirisao kada je stvarala likove profesora. Ko je inspirisao da stvori Ronov lik. 

Film je izašao još 2011. verovatno nije reklamiran kod nas jer nisam do sada čula za njega, a možda mi je i promaklo, mada mislim da je prikazivan na televiziji, ne i u bioskopima. 😩 Džoanu glumi Popi Montgomeri . Film traje nešto manje od sat i po, tako da nije to previše vremena, sve se brzo dešava. Ja sam se oduševila i naučila sam dosta toga o Džoani, knjigama i Hariju. Toplo ga preporučujem svima. 

Kradljivica knjiga - knjiga i film

Ko me prati zna da sam na Instangramu upisana kao Kradljivica_knjigaa, verovatno i na ostalim društvenim mrežama koje manje koristim, ili ih uopšte ne koristim, ali ih eto... imam.

Kradljivica knjiga je jedna od mojih najdražih knjiga, ne zato što je najkvalitetnija od svih koje sam pročitala, prosto ima nečeg u njoj što me je naterala da se zaljubim čim sam pročitala sadržaj.
Na ovom blogu nema njene recenzije jer sam počela da ga pišem posle čitanja. Za knjigu sam čula 2012. i od tada sam tragala za njom sve do početka 2013. Prošla sam ceo Niš i Leskovac, sve knjižare i biblioteke i na kraju kad se nisam ni nadala dočekala me je zaturena na jednoj polici u jednoj knjižaru dok sam tražila nešto sasvim drugo. Imala sam sreću da moje izdanje ima stare korice jer mi se ovo nove koje su se pojavile posle popularnosti filma nikako ne dopadaju.
Danas ne bih ni uzela da pišem o ovome da nisam sinoć pogledala film. Da, tek sam ga sada prvi put pogledala. Mogu da čitam o ratu, mogu da čitam o svim užasima koje čovek čini, ali nikako, ali nikako ne mogu da gledam o ratu, ni filmove, ni ništa slično. Onda sam skupila hrabrost, pomislila šta je najgore što može da mi se dogodi i pustila film...

Sada samo želim da podelim utiske i o knjizi i o filmu i biću vrlo kratka.

Naslovna strana novog izdanja

Što se tiče knjige glavna junakinja je devetogodišnja Lizel, radnja je smeštena za vreme Drugog svetskog rata u Nemačku. Njeni roditelji su u logoru, na početku joj umire mali brat, a nju šalju u jednu hraniteljsku porodicu. Uskoro se toj porodici pridružuje i jedan Jevrej, a kao što znamo Nemci nikako nisu smeli da pomažu Jevrejima da se kriju za vreme rata, a ova porodica to radi. Lizel voli da čita, a do knjiga dolazi tako što ih krade.
Stil je veoma neobičan. Smrt meša svoje prste, pa možemo da vidimo šta misli i ona. Brzo se čita i veoma je zanimljiva. Čitavo savršenstvo je pokvario kraj, iznervirala me jedna sitnica, ali koju ja neću spomenuti jer onaj ko bude čitao prost neće doživeti knjigu na isti način ako ja sada ovde napišem šta je bilo na kraju i šta mi je zasmetalo.

Izdavač: Laguna;
Godina izdanja: 2006, kod nas 2008;
Naslov originala: The book thife;
Broj strana: 533;
Žanr: rat, drama;
Ocena (od 1 do 5): 5.

Što se tiče filma, on se u bioskopima pojavio 2014, a reklame su počele da se vrte već 2013. Čast da glumi Lizel pripala je glumici po imenu Sofi Nelis. Traje čitavih 125 minuta, ali ja sam navikla na duge filmove.

Plakat filma 

Gledanje filma sam odlagala tako dugo jer sam se plašila da će mi pokvariti savršenstvo koje mi je dala knjiga. Moram da priznam da je predugo trajao. Što se tiče detalja i da li su isti kao u knjizi ne mogu ništa da napišem jer sam svakako te detalje zaboravila. Sviđa mi se kako izgledaju glumci, kako su predstavili likove. Neke stvari sam doživela mnogo emotivnije nego za vreme čitanja knjige jer sam ja to zamišljala na malo manje suroviji i tragičniji način. 

Iako je film dobro odrađen ja biram knjigu. 

Kome pisci posećuju svoja dela.... #1

Da li pogledate kada uzmete da čitate neku knjigu kaome je ona posvećena i da li počinje nekim posebnim citatom?
Gotovo da na početku svake knjige piše kome je pisac posvetio, obično napišu i neki citat, najčešće sam sretala one iz Biblije.

Danas sam nesumično uzela neke knjige sa moje police i podeliću ovde kome su one posvećene i da li postoji neki citat na početku iste i koliko je to važno za samo rudnju.

Prvo mi je bila zanimljiva Toni Morison. Ona knjigu Voljena posvećuje Šezdeset miliona i više. Knjigu Žena u belom Tebi, Solomonovu pesmu Tati...
A u romanu Voljena dodaje još i ovo:

Gospođa Bovari započinje ovako:

A Haled Husein je svoje prve dve knjige posvetio deci Avganistana (Lovac na zmajeve) i ženama Avganistana (Hiljadu čudnesnih sunaca).

Treću knjigu - A planine odjeknuše započinje ovako:

Helga je svoj dnevnik iz logora posvetila unukama:

A knjiga Sećanje na ljubav počinje citatom iz Solomonovih pesama:

Jedan dan započinje ovako:

A Suzanin dnevnik za Nikolasa ima malo opširniju posvetu:

Trejsi Ševalije je Devojku sa bisernom minđušom posvetila svome Ocu, s Devičanski plavo započinje Geteovim citatom o bojama:

Plameni sjaj je posvetila roditeljima, Damu i jednoroga sestri, Izuzetna stvorenja sinu, Poslednjeg begunca kampu u kojem je kao mlada boravila.

Sara Desen je svoje knjige posvetili ovako:
Prepusti se:

Istina o večnosti:

A knjiga Samo slušaj započinje citatom Roberta Grosta ,, Najbolji put do izlaza uvek vodi kroz samo središte''.

Knjiga sutrašnjice započinje ovako, a uvek sam se pitala kakva li je ta tevojka koja se kreće tiho a diže veliku buku:

Lola Džej svoju knjigu Kad ovo budeš čitala posvetila Rajskoj devojci.

Gradovi i knjige #1

Pre neki dan sam završila čitanje knjige Sedam sestara i baš sam nešto razmišljala kako sam kroz tu knjigu naučila toliko toga o Riu i Parizu dvadesetih godina. Već sam spomenula da bih volela da napišem jedan post o tome gde je smeštena radnja nekih romana. U razmišljanju sam otišla toliko daleko da sam se zapitala da li bih kupila neku knjigu samo zato što se radnja odigrava u nekom određenom gradu i baš sam se setila da sam to jednom uradila. Kupila sam knjigu Knjiga o ludilu i lekovima samo zato što je na naslovnoj strani bila Venecija i zato što sam pretpostavila da se radnja odigrava upravo tu, ali ništa od toga, nisam je ni pročitala. Nemojte da kupujete knjige na taj način.

Sve u svemu, kada pisac smesti radnju u određeni grad i posveti tom gradu neki deo onda onaj ko čita na drugoj strani planete može da sazna nešto novo o tom gradu. Još je uzbudljivije kada pomene stvarna mesta i stvarne likove i događaje pa prosto možeš da nađeš sliku na internetu i vidiš gde se stvarno nešto dogodilo, a i da su izmišljeni likovi i radnja, a mesto postoji, opet je zanimljivo da se vidi kako to mesto izgleda.

Odabrala sam neke knjige i pokušaću da koliko toliko ubacim slike gradova, približno iz vremena kada se radnja odigrava. 

Barselona

Naravno, odmah pomislim na Safona. Sve njegove četiri knjige Senka vetra, Igra anđela, Zatočenik nebesa i Marina su smeštene u ovde. Dok nisam uzela da čitam ove knjigu Barselona me nije privlačila, ali je Safon tako divno opisao da sam tih dana provodilia sate tražeći slike stare Barselone da bih što bolje stvorila sliku u glavi okruženja gde se odigrava radnja.

Berlin

O tome kako je izgledao Berlin za vreme Drugog svetskog rata najbolje govori Kradljivica knjiga, a o tome kako je izgledao sedamdesetih u Mi deca sa stanice Zoo. Mi deca sa stanice Zoo je roman koji je napisan po istinitoj priči i sudbini Kristijane F, tako da to upotpunjuje vernu sliku Berlina tog doba.

Delft 

(Holandija)

Devojka sa bisernom minđušom je roman Trejsi Ševalije gde se ona oslanja na istorijske činjenice i piše nam o slikaru Johanesu Vermeru i devojci koju je naslikao, o njihovom odnoso. Na veoma lep način nam i slika vreme baroka u Delftu.

A ovako ga je i sam Vermer video

(Vermerove slike)

Amsterdam

Verujem da svi znate za Anu Frank. Bila sam veoma srećn kada sam pre mnogo godina dobila internet i videla kuću, odnosno njeno skrovište. Ja sam ovu knjigu čitala više puta i mnogo je volim. 

London

Dve moje omiljene knjige čija je radnja smeštena u Londonu su Plameni sjaj Trejsi Ševaliji i Pomen Ane Houp. U prvoj nam je prikazan 18. vek, a u drugoj Drugi svetski rat. 

Kabul

Svi romani Halida Huseina su smešteni u Kabulu, ili bar deo radnje. Znamo kava je situacija u njegovim romanima, slična je i danas, tako da nisam smela da istražujem puno po internetu, ko zna kakve slike može da mi izbaci, ja zaista ne bih mogla da podnesem da vidim to. Ali ono malo što sam videla... bio je zaista lep grad. 

 

Njujork

U Njujorku su smeštene knjige Leto i grad i Volim Njujork gde je opisan savremeni i ubrazani život mladih devojaka. I u jednom i u drugom romanu je Njujor prikazan zanimljivo. 

 

San Francisko

Ovaj grad sam najbolje upoznala u romanu Ostani kraj mene Gijoma Musoa, iako mi on nije toliko drag kao pisac, prvih nekoliko romana su dobri.  

Stari Rim

A za kraj nešto posebno. Stari Rim je odlično prikazan u Vestalkinoj priči. Imala sam tu čast da se uverim i uživo. Ne, nisam se vratila u prošlost, već sam posetila Rim i videla ostatek hramova gde je smeštena radnja.

U ovom postu sam spomenula samo knjige koje su mi bile pri ruci i za koje nisam morala puno da razmišljam i da se prisećam gde je radnja smeštena. U svima je dobra deo posvećen gradovima i mestima gde se radnja odigrava. Ja sam, naravno, pročitala mnogo više knjiaga i nadam se da ću posvetiti još jedan post ovoj temi, ili bar dopuniti ovaj, samo kada imam malo više vremenea, jer ovo sada je bilo brzooooooo.