среда, 30. децембар 2015.

Sluškinjina priča - Margaret Atvud

Već duže vreme tragam za ovom knjigom, u knjižarama je nema. Odvano rasprodata. Nalazim je na nekim sajtovima gde je preporučuju kao knjigu koju svaka žena treba da pročita, il pak među onima gde navode da je zabranjena u nekim državama. Nisam ni čitala sadržinu knjige. Prosto me privlači to što toliko ljudi preporuči. Pozajmila sam je iz biblioteke pre neki dan I počela da čitam. Nisam znala ništa o njoj, očekivala sam da je radnja smeštena u srednjem veku ili bar s početkom 20.veka. Međutim…

Margaret  Atvud


Rođena u Otavi 1939. 

Sluškinjina priča




Koja je uloga žene u društvu? U Republici Galada postoje žene koje služe samo za razmnožavanje. I naša junakinja je jedna od njih. Ona svojim rođenjem nije predodređena da bude sluškinja, već je živela normalnim I srećnim životom, imala svoju ljubav I svoje dete. Posle državnog udara I onog trenutka kada Amerika postaje fašištička država, kada se uvode novi zakoni, a žena gubi sva prava, ona postaje jedna od Sluškinja. Dobija crvenu odeću koju mora uvek da nosi, kao I svaka druga žena koja ima tu ulogu, kao znak raspoznavanja.Sad živi kod jedne porodice, ima svog Gospodara, tu je I njegova žena koja nije mogla da mu rodi naslednika, pa su sada doveli Sluškinju sa kojom će se razmnožavati. Njena jednia svrha je da mu bude pokorna, ako to ne uradi, biće obešena na zidu Spasenja. Njeno trenutno ime je Fredovica, tako se zove jer trenutno pripada Fredu, sa njim treba da se razmnožava. Dok sedi u toj kući, ona se bez ikakvog reda priseća ranijeg života, I onog dobrog I onog lošeg. Njene misli lutaju I menjaju se, a mi ih veoma jasno vidimo. Ne sme da napravi ni jednu grešku, ne sme da prekraši ni jedno pravilo. Oko je posmatra. I za najvanju sitnicu može da bude ubijena.
Stil je živopisan. Svi opisi su vrlo detaljni. Sve deluje realno, njena patnja, njena iskušenja.

Izadavč:  Laguna;
Godina izdanja: 1985; kod nas 2006;
Žanr:  Socijalna fantastika;
Ocena (od 1 do 5): 5;
Naslov originala:  The Handmaid’s Tale;
Broj strana: 337;

Po ovoj knjizi je 1990. snimljen i istoimeni film.

среда, 23. децембар 2015.

Spisak knjiga za 2016.

Volim spiskove ali ih se ne pridržavam uvek. U poslednjih nekoliko dana otkrivam čari kataloga knjiga. Reč je o onim katalozima koje po nekad dobijete u nekoj knjižari kada kupite knjigu. Ja ih nikada nisam uzimala, uvek sam bila u fazonu 'ma videću to na internet', ali sam pogrešila, jer kada mi je komšinica pre neki dan donela neki stari Lagunin katalog, pa... bila sam oduševljena i morala sam da ga zadržim ali i da skinem još neke sa interneta. Sada se kajem što sam uvek odbijala da uzmem katalog L


Uvek imam po nekoliko spisakova. Sada sam najviše pažnje posvetila onom za biblioteku. Kako sam mogla da je zapostavim predhodnih godina. Ako se vreme lepo oraganizuje uvek se ima vremena za sve. Mene uvek grize savest kada čitam neku knjigu koja mi nije potrebna za fakultet,prosto sam takva. Radim na tome da poravim to.

Odlučila sam da svake druge nedelje jednom posetim biblioteku, da odredim neki dan, za sada je to ponedeljak, I tako pozajmljujem po jednu knjigu. Nadam se da ću se toga pridražavati.

Što se tiče spisak za kupovinu... više ni sama ne znam šta hoću. Volela bih da lepo iskoristim ovaj rođendanski popust koji me čeka kod Lagune, ali spisak je dug, a ja ima pravo samo na tri ili četiri knjige. Videću.

Spisak knjiga za biblioteku:
  • Ljuljaška daha - Herta Miler
  • Čovek je veliki vazan na ovom svetu - Herta Miler
  • Lisac je oduvek bio lovac - Herta Miler
  • Otmenost ježa - Mjuriel Barberi
  • Put - Kormak Makarti
  • Sluškinjina priča - Margaret Atvud
  • Kvaka 22 - Jozef Heler
  • Jadnici - Vikotr Igo
  • Frankenštajn - Meri Šeli
  • Dosije K - Imer Kertes
  • Limunovi na mesečini - Đina Majer
  • Svako umire sam - Hans Falada
Spisak knjiga koje želim da kupim:

  • Sva svetlost koju ne vidimo - Entoni Dor
  • Gospodar muva - Golding 
  • San o ljubavi i smrti - Filip David
  • Čizmaši - Dragoslav Mihajović
Prosto moram da dodam da su neke knjige toliko skupe da nikako ne mogu da ih priuštim. Stajnbek košta 1700 dinara. Pa da li je to realno za jednu knjigu? I onda se žale zašto ljudi ne kupuju dobre knjige, pa ko može da odvoji toliki novac za knjigu?

Violina iz Aušvica – Marija Anđels Anglada

Nema potrebe da se ponavljam koliko volim da čitam knjige o ratu. Za ovu knjigu sam saznala od Simone Jovanović koja je spomenula u komentrau posta gde sam ja preporučila knjige koje su sa tematikom rata i holokausta. Nisam mogla nigde da je pronađem da je kupim, a iskreno, nisam se ni trudila kao što umem. Kada sam odlučila da započnem moju malu avanturu pozamljivanja i čitanja knjiga iz biblioteka odmah sam potražila ovu knjigu. Tako da, još jednom hvala curi koja mi je preporučila ovo delo, sama ga nikad ne bih pronašla, a knjiga me je priločno dobra.


U priču nas prvo uvodi violinista koji upoznaje violinistkinju Reginu i od nje dobija neke beleške koje zapravo svedoče o njenom stricu Danijelu koji je prošao kroz pako logora. Regina je sasvim slučajno, kao trogodišnjakinja, uspela da izbegne logor i smrt, ali ne i njena porodica. Ona je sada starija žena koja svira jednu posebnu violinu. Kako je do nje došla, saznajemo iz malopre pomenutih beležaka.
Upoznjemo se zatim sa Danijelom, koji je završio u logoru zato što je jevrejin. Odvojen od svoje porodice, odmah po hapšenju, pokušava da zaradi za hranu redeći kao stolar, trudi se da izbegne strašne logorske kazne svojom poslušnošću i da izbegne iživljavanja bezdušnih SS-ovca.  Jednog dana instinktivno stupa u sred zabave vojnika pokušavajući da odbrani violinistu koji je loše svirao zbog pukotine  violini, a ne da bi se šalio sa vojnicima. Time otkriva svoje pravo zanimanje. Izbegava kaznu, ali dobija zadatak da popravi violin do zore, a zatim I da nampravi jednu.
Stil je lagan. Iako stalno skače sa teme na temu to nikako ne smeta. Veoma slikovito I realno opisuje sve strahote rata I logora. Danijelovo unutrašnje stanje, njegova psiha, veoma su lepo, slikovito I detaljno opisani. Zasmetali su mi predugi opisi izgradnje violin. Zasmetao mi je drugi deo koji je nekako nedorečen I nabacan, kao da nešto nedostaje. Očekivala sam malo više jezivih scena.
Zanimljivi su dokumenti koje pisac prilaže na početku svakog poglavlja, jer su oni, kako i sama svedoči na početku knjige, originalni i istiniti, što samo daje još veću snagu ovoj knjizi.

Izadavč: Dereta;
Godina izdanja: 1994, kod nas 2014;                                
Ocena (od 1 do 5): 4;
Naslov originala: El violi d’ Auschwitz;
Broj strana: 100;


уторак, 22. децембар 2015.

Trilogija nevidljivog – Milarepa i Gospodin Ibrahim i cvetovi iz kurana– Erik-Emanuel Šmit

Kao što spomenuh u predhodnom postu, pošto sam knjigu Oskar i gospođa u ružičastom mantilu pročitala u jednom dahu, već sam sutradan otišla u biblioteku da uzmem i još dve knjige iz triulogije. Iako je ovo prva knjiga, knjige se mogu čitati i preko reda, nisu vezane istom radnjom.



Milarepa

Ova kratka priča sadrži nekoliko kraćih međusobno povezanih priča. Jedna nam govori o Milarepi i Svastiki. Radnja je smeštena u Tibet. Svastika je imao veliko stado koza i živeo sa svojim roditeljima, međutim jednog dana je đavo zaposeo njegove koze te su sve izginule. Zbog toga se on i njegova porodica sele kod jednog bogatog rođaka koji ima sinčića Milarepu. Kada je Milarepa imao šest godina, njegov otac je preminuo, te je nasledstvo ostavio Svastiki, ali samo da ga sačuva dok Milarepa ne sazre. Međutim, Svastika ne poštuje to pravilo već iz dna duše mrzi i maltretira Milarepu, njgovu sestru i majku. Zanimljivo je to da različite delove priče vidimo iz različitih uglova, I iz Svastikinog I iz Milarepinog.
Priča kratka i jasna, sa veoma jasnom i poučnom porukom. Govori nam o krađi, osveti, pokajanju,  ne bih više ništa da otkrivam.
Citati:

Lakše je činiti zlo nego dobro, zlo se nanese očas posla, bez ikakve muke, ali je to lepak koji se teško skida.

Ko previše želi narušava svoj duševni mir.

Duh koji ume da se zadovolji onim što ima, da ograniči svoju želju za susretom, jeste pobednički duh.

Izadavč: Laguna;
Godina izdanja: 1997, kod nas 2004;
Broj strana: 69;
Ocena (od 1 do 5): 5
Naslov originala: Milarepa

Gospodin Ibrahim i cvetovi iz kurana

Priča o dečaku koji se zove Mojsije, a zovu ga Moma. On živi u tamnom stanu sa ocem advokatom, koji je strog, hladan i velika škrtica. Odlučuje da počne da potkrada svoga oce. Upoznaje starog prodavca Ibrahima. Pisac nam na dirljiv i snažan način prikazuje odnso oca i sina. Odnos dečaka jevrejina I starca muslimana. Piše nam o prijateljstvu, lopovluku, sazrevanju.
I za ovu knjigu važi sve ono što I za predhdne dve. Da se ne ponavlajm.

Izadavč: Laguna;
Godina izdanja: 2001, kod nas 2004;
Broj strana: 90;
Ocena (od 1 do 5):
Naslov originala:Monsieur Ibrahim et las fleurs du Coran


Trilogija nevidljivog – Oskar i gospođa u ružičastom mantilu – Erik – Emanuel Šmit

U ponedeljak 14. decembra povodom Dana biblioteke, niška biblioteka je ponudila popust za članarinu umanjen 50%, što je svakako lepa stvar, jer su knjiški moljci mogli da priušte godišnju članarinu za svega 350 dinara umesto 700, koliko je inače. Meni je kartica bila istekla još pre mesec dana i srećom je nisam odmah produžila jer ne bih uštedela koji dinar. Razmišljam kako se redvno učlanjujem u biblioteku u Nišu već tri godine, a uzimam samo knjige koje su mi potrebne za fakultet. Bilo je vreme kada sam, dok sam išla u gimnaziju i bila član leskovačke biblioteke svake nedelje uzimala po dve knjige, a sada ni jednu za tri godine. Nije da nisam čitala, jesam, ali nije to kao pre. Uglavnom, ono i što sam pročitala bilo je iz moje biblioteke ili u elektronskom iydanju. Rekoh, hajde za promenu da uzmem nešto lagano i kratko da pročitam. Bliže mi se ispiti, a ja još  nisam pročitala ni jednu Njegoševu knjigu, ostala su mi još neka Sterijina dela, pa još i Gundulić. Pošto sam videla kod Aleksandre sa bloga Books and Lilies (ponovo) ovu knjigu, zagolicala mi je maštu i dobila sam želju da je pročitam. Kratka i lagana. To mi treba. I tako sam, ne znajući da je ovo trilogija, otišla da produžim člansku karticu i uzmem ovu knjigu, sa ciljem da za dve nedelje posetim ponovo biblioteku, vratim je i uzmem Memoare Mateje Nenadovića koji su mi potrebni za ispot. Međutim...



Pre nego što počnem da pišem o delu, da spomenem i to da sam već posle jednog dana trčala u biblioteku da uzmem i druge dve knjige ove divne trilogije.

Sve tri knjige su vrlo kratke. Lako se čitaju, teško se zaboravljaju.
Knjiga Oskar i gospođa u ružičastom mantilu je zapravo skup pisama koje desetogodišnji Oskar šalje Bogu iz bolnice. On ima rak, nema kosu i zovu ga Ćela. Druži se sa gospođom Ružom koja tu volontira. I tako nam on na jedan naivan dečiji način prepričava ono što mu se dešava. Daleko od toga da je ovo delo dečije, ovo je zapravo vrlo potresna knjiga o poslednjim danima života jednog malog dečak i tome kakav je njegov pogled na sve to. Ovde vidimo poslednjih dvanest dana njegovog života. Pisma su sve kraća i kraća…
Knjiga jeste laka za čitanje,priču pratimo iz ugla desetogodišnjaka, ali je sama priča teška, u nekim trenucima duhovita. Gotovo na svakoj stranici mi je zastala knedla u grlo. Puna je lepih rečenica iz kojih može toliko toga da se nauči i koje su knjigoljupci već podvukli olovkom, što mi je svakoko drago, iako sam ja protivnik žvrljkanja po knjigama, ali ako je to samo olovkom podvučena lepa reč, onda zašto da ne.
Knjiga ima svega 105 strana, font je krupan. Izdvojite dva sata, možda i manje, i pročitajte je. Vredi!

Citati

...Jer, pisanje podrazumeva kićenje, doterivanje, itd. Pisanje je najobičnija laž koja ulepšava stvarnost, a to samo odrasli mogu.

Zaboravljamo da je život loman, trošan i prolazan. Svi se pravimo da smo besmtrtni.

Kad bi me interesovalo šta misle kreteni, ne bih imao vremena za ono o čemu razmišljaju pametni ljudi.
Život ne može da se objasni, jedino može da se živi.

Pokušao sam da objasnim roditeljima da je život čudan poklon. U početku procenjujemo taj poklon: mislimo da ćemo živeti večno. Posle ga potcenjujemo, čini nam se trulim, previše kratkim, prosto nam dođe da ga bacimo. Na kraju shvatimo da to uopšte nije poklon, već zajam. Onda se trudimo da ga zaslužimo. Veruj mi da sa sto godina znam šta pričam. Što više starimo, to više moramo da volimo život kako bi smo mu i dalje pridavali važnost. Čovek mora da postane prefinjen da bude umetnik. Svaki kreten može da se raduje sa deset ili dvadeset godina, ali sa sto, kad onemoća, treba upotrebiti mozak.

Izadavč: Laguna;
Godina izdanja: 2002, kod nas 2004;
Broj strana: 109;
Naslov originala:

Ocena (od 1 do 5): 5

Utisci sa Niškog sajma knjiga 2015.

(žao mi je što je ovaj post postavljen sa zakašnjenjemo od mesec dana  J )
Konačno je došao i prošao ovaj naš mali sajam knjiga. Ja sam jedva čekala da dođe ponedeljak i da već prvog dana sajma prošetam među štandove. Kad sam konačno ušla na sajam malo sam se razočarala. Nema onih izdavača čije sam štandove htela da posetim. Nema Makarte, nema Prometija (šta je uopšte sa tom izdavačkom kućom?) ili ja nisam videla ikao sam obišla salu deset puta bez preterivanja. Napravila sam prvi krug i gledala u natpise iznad štandova da vidim koje su izdavačke kuće tu, a onda sam krenula onako po spisku da kupujem.


Prvo sam na Vulkanovom štandu kupila Ostrvo i time konačno zaokružilua moju skromnu zbirku Mešinih dela. Tu sam imala neki mali popust, pa je knjiga umesto 600, koliko inače košta, koštala 500 dinara.

Posetila sam Lagunin štand. Kupila sam Seobe (zbog fakulteta), Kad su cvetale tikve i Idi postavi čuvara (ovu knjigu sam jako želela, isto kao i predhodni deo - Ubiti pticu rugalicu). Tu nisam imala neki dodatni popust iako sam se nadala, dakle samo onih mojih 25% + 15% (za količinu). Moram da pohvalim devojke koje su radile, toliko su svi ljubazni, svaka im čast. Možda zato što je bio tek prvi dan, pa se još nisu umorili.

Na štandu Novosti sam uzela pripovetke Gi De Mopasana za 100 dinara (konačno) i Don Kihota za 250 dinara.

Pošto mi je ostalo još 600 dinara, a žele sam i sve i ništa vrtela sam se sa cimerkom dva sata kroz halu i razmišljala sam šta da kupim, šta još stvarno želim da imam na policu, čemu bih se rado vraćala. Htela sam Lolitu, i zamisli mangupe, prodaju je na neki štand za 600 dinara i to ono izdanje iz Novosti, koje verujem, nije koštalo više 200 dinara kada je izašlo. Razmišljala sam da li da to bude neka Orvelova knjiga, bilo ih je svuda za do 400 dinara, ili možda Lovac u žitu. Videl sam i Majstora i Margaritu za do 600 dinara, ali ja već imam jedno izdanje na bosanskom i mnogo mi je žao što pre tri godine nisam bila pametnija i kupila izdanje Zavoda za udžbenike, a ne ovo bosansko, ali dobro. I na  kraju odlučim da to bude Dnevnik Ane Frank. Ima ga skoro na svakom štandu, samo koje izdanje izabrati. I tako počnemo novi krug sa strahom da ne uzmem neko bosansko izdanje, da bude dobro ali ne skupu. Ne znam da li je moglo jeftinije, ali sam se na kraju odlučila da to bude izdanje Belotere koje  ima korice kao originalni dnevnik. Koštalo je 400 dinara, pitala sam za cenu na još dva štanda i tamo je bilo neko sa koricama za 450, ali ovo mi jebilo lepše. Ipak, svi znamo onu staru, o knjizi ne treba suditi po koricama. Ali ko može odoleti ovome.

Raspisah se ja... Konačno je prošao i sajam. Sad čekam da 'konačno' dođe i prođe ispitni rok. Iskreno, malo sam se razočarala u odnosu na prošlu godinu. Osećam neku malu prazninu. Znam da sam kupila dobre knjige, ali kao da je moglo bolje.