(žao mi je što je ovaj post postavljen sa zakašnjenjemo od
mesec dana J )
Konačno je došao i prošao ovaj naš mali sajam knjiga. Ja sam
jedva čekala da dođe ponedeljak i da već prvog dana sajma prošetam među
štandove. Kad sam konačno ušla na sajam malo sam se razočarala. Nema onih
izdavača čije sam štandove htela da posetim. Nema Makarte, nema Prometija (šta
je uopšte sa tom izdavačkom kućom?) ili ja nisam videla ikao sam obišla salu
deset puta bez preterivanja. Napravila sam prvi krug i gledala u natpise iznad
štandova da vidim koje su izdavačke kuće tu, a onda sam krenula onako po spisku
da kupujem.
Prvo sam na Vulkanovom štandu kupila Ostrvo i time konačno
zaokružilua moju skromnu zbirku Mešinih dela. Tu sam imala neki mali popust, pa
je knjiga umesto 600, koliko inače košta, koštala 500 dinara.
Posetila sam Lagunin štand. Kupila sam Seobe (zbog
fakulteta), Kad su cvetale tikve i Idi postavi čuvara (ovu knjigu sam jako
želela, isto kao i predhodni deo - Ubiti pticu rugalicu). Tu nisam imala neki
dodatni popust iako sam se nadala, dakle samo onih mojih 25% + 15% (za
količinu). Moram da pohvalim devojke koje su radile, toliko su svi ljubazni,
svaka im čast. Možda zato što je bio tek prvi dan, pa se još nisu umorili.
Na štandu Novosti sam uzela pripovetke Gi De Mopasana za 100
dinara (konačno) i Don Kihota za 250 dinara.
Pošto mi je ostalo još 600 dinara, a žele sam i sve i ništa
vrtela sam se sa cimerkom dva sata kroz halu i razmišljala sam šta da kupim,
šta još stvarno želim da imam na policu, čemu bih se rado vraćala. Htela sam
Lolitu, i zamisli mangupe, prodaju je na neki štand za 600 dinara i to ono
izdanje iz Novosti, koje verujem, nije koštalo više 200 dinara kada je izašlo.
Razmišljala sam da li da to bude neka Orvelova knjiga, bilo ih je svuda za do
400 dinara, ili možda Lovac u žitu. Videl sam i Majstora i Margaritu za do 600
dinara, ali ja već imam jedno izdanje na bosanskom i mnogo mi je žao što pre
tri godine nisam bila pametnija i kupila izdanje Zavoda za udžbenike, a ne ovo
bosansko, ali dobro. I na kraju odlučim
da to bude Dnevnik Ane Frank. Ima ga skoro na svakom štandu, samo koje izdanje
izabrati. I tako počnemo novi krug sa strahom da ne uzmem neko bosansko
izdanje, da bude dobro ali ne skupu. Ne znam da li je moglo jeftinije, ali sam
se na kraju odlučila da to bude izdanje Belotere koje ima korice kao originalni dnevnik. Koštalo je
400 dinara, pitala sam za cenu na još dva štanda i tamo je bilo neko sa
koricama za 450, ali ovo mi jebilo lepše. Ipak, svi znamo onu staru, o knjizi
ne treba suditi po koricama. Ali ko može odoleti ovome.
Raspisah se ja... Konačno je prošao i sajam. Sad čekam da
'konačno' dođe i prođe ispitni rok. Iskreno, malo sam se razočarala u odnosu na
prošlu godinu. Osećam neku malu prazninu. Znam da sam kupila dobre knjige, ali
kao da je moglo bolje.
