Moj ne tako savršeni život - Sofi Kinsela (+ Delfi aplikacija)

Videla sam u FB grupi Delfi kutak da je pokrenuta aplikacija Delfi knjižara i da svako ko je skine uz određeni promo kod može da dobije jedan roman po izboru u elektronskom formatu. Iako sam ljubitelj knjiga u fizičkom obliku, više puta sam pisala o tome da neke knjige prosto ne želim da imam na svojoj polici i da se zadovoljavam time da ih pročitam ovako. 

Što se tiče same aplikacije trenutno je dostupna samo za android telefone, skida se besplatno u Play prodavnici i veoma je jednostavna za korišćenje. Nudi se mogućnost kupovine velikog broja knjiga, za sada samo onih u izdanju Lagune, ali po veoma povoljnim cenama (retko koja knjiga prelazi 500 rsd). Kada je kupite, odmah je dobijete u elektronskom formatu i čitate u aplikaciji. Vidim da su se u grupi mnogi žalili na veličinu fonta, sporo učitavanje, ali meni je najiskrenije sve ovo dobro. Ako se malo istraži, veličina fonta može da se promeni, brzina je možda zbog telefona (kod mene se knjiga učita za desetak sekundi), postoje i bukmarkeri... Sve pohvale!

Kao što rekoh, dobili smo mogućnost da preuzmemo jednu knjigu po izbru, i ja sam dugo razmišljala i odlučila da to ne bude ništa ozbiljno i veliko, već knjiga koju sigurno neću kupiti, već samo eto želim da je pročitam - Sofi Kinsela - Moj ne tako savrešeni život.

Iskreno, ovu knjigu sam htela da pročitam još kada je objavljena jer sam mislila da obrađuje temu koja je veoma aktuelna danas: življenje dva života - jedan miran, skroman kod kuće i jedan raskošan, sjajan na društvenim mrežama.

Od Sofi sam do sada čitala: Prva bračna noć, Imam tvoj broj, Potraga za Odri, Devojka iz Dvadestih i Sećaš me se? Sve knjige su slične, romantične komedije, lepršave, što bi se reklo - za odmoriti mozak. 

Moj ne tako savršeni život

Kejti, ili kako ona voli da je zovu Ket, nedavno se doselila iz provincije u London. Ima 26 godina i radi za marketinšku kompaniju. Na samom početku nas uvodi u priču i upoznaje sa svojim životom, vidimo da je opsednuta šeficom Demetrom za koju misli da vodi savršen život jer živi u luksuznoj kući, ima muža i dvoje dece, nosi skupu garderobu, dok Kat putuje skoro dva sata do posla i nosi garderobu sa buvljaka. Već na samom početku romana, ona upoznaje izvesnog Aleksa, koji je putem mejla odmah poziva na neku vrstu sastanka, a onda se ispostavi da on ima i neku važnu ulogu u toj kompaniji. (Koji momak poziva svoju, da kažem radnicu, jer ona tehnički radi za njega, i to posle petominutnog razgovora? Lakše ću poverovati da postoji Hari Pote!) Iako je knjiga dobila ogroman minus, nastavila sam da čitam. 
Dalje saznajemo još i da Ket slika tuđu hranu, pića, život i to objavljuje na svom Insta profilu. Dakle, ciljano ulazi u kafiće i slika tuđe porudžbenice samo da bi ih objavila. Kad sam malo bolje razmislila, i meni se dešavalo da neko sa kim izađem u kafić slika moju porudžbinu (pije čaj, i sad čaj nije dovoljno kul, i onda fotne moju moku i objavi je). 

Ono što mi je zasmetalo odmah na početku jeste predug opis putovanja do posla i skakanje sa teme na temu, za ovakav žanr previše nebitnih detalja i sitnica, imam utisak da su tu samo da bi se popunile stranice. Radnja ne ide u pravcu u kom sam očekivala i sve više me je zanimao Demetrin život i to što Kejt govori o njemu, nego ono što govori o sebi jer sam je doživela kao plitku, površnu, dosadila mi je ta priča o malim, savršenim, jadnim, devojkama, koje misle da su ružne, a u koje se zaljubljuje svaki mladić koga sretnu.

Izdavač: Laguna;

Godina izdanja: 2017;

Naslov originala: My Not So Perfect Life;

Broj strana 423;
Ocena: ★★☆☆☆

Za kraj, još par fotografija i rečenica o aplikaciji. 

Ovako izgleda ponuda knjiga, kada kliknete na određenu knjigu, naravno imate opis, cenu, broj strana, odlomak, mogućnost da ostavite komentar i ocenite knjigu.

Ovako izgleda biblioteka. Samo kliknete na knjigu i otvorite je. 

A ovako kada počenete da čitate.

Što se tiče plaćanja, ja se u to ne razumem baš najbolje, ali videla sam da to funkcioniše tako što se unose podaci sa kreditne kartice....

Čudo (Wonder) - film

Film Čudo (2017) nikada mi nije privukao pažnju, čak nisam pogledala ni najavu, sve dok mi pre neki dan nije izašao kao preporuka na IMDb-u, kada sam videla o čemu se radi, odmah sam poželela da ga pogledam.

IMDb

Agi ima deset godine, imao je 27 operacija koje su mu pomogle da diše, vidi i čuje bez aparata. On je svestan da nije kao druga deca. Živi sa mamom, tatom i starijom sestrom Viom. Film počinje kada on prvi put kreće u školu i to u peti razred jer se do tada školovao kod kuće. Ožiljke na svom licu pokušava da sakrije tako što nosi astronautsku kacigu. U školi se susreće sa ogromnim problemima jer su neka deca veoma okrutna i ne prihvataju ga. 

Sviđa mi se što je priča prikazan i iz uglova drugih likova, posebno Viinog. Moram priznati da mi je bilo veoma teško da gledam taj deo jer odlično znam kako joj je pošto se nalazim u gotovo istoj situaciji (moj brat ima svoj problem koji nije kao Agijem, ali je iste težine). I da, pogledajte poster filma↑, nije sestra slučajno iza roditelja i brata. 

Očekivala sam da je akcenat stavljen samo na Agijevo uklapanje u školu, ali drago mi je da su se dotakli i ostalih likova a pre svega porodice  i njihovih problema, osećanja, mišljenja.  

Film prikazuje realnost od koje svi bežimo. Znam da u svakoj školi postoje deca koja nisu prihvaćena (bilo da imaju neki fizički nedostatak ili neki drugi problem) i koja prolaze možda i kroz veće probleme od Agijevih i čije priče neće imati ovakav kraj.

Ovo je porodični film i treba ga svako pogledati, pre svega deca, ali i roditelji. 

Što se tiče glumaca Agija igra Džejkob Trembli (dečak koga možda znate po ulozi u fimu Soba), mamu igra Džulija Roberts, tatu Oven Vilson, a seku Izabela Vidovic. Svi su odlično odradili svoj posao. 

Film je snimljen po knjizi koja nosi isti naslov, autor je R. H. Palasio, izdavaćka kuća Dereta.

P.S. Uvek se trudim da ne pišem detaljno o filmovima da ne namećem svoje mišljenje onima koji tek planiraju da ga pogledaju ili da ne otkrijem previše od radnje i pokvarim uzbuđenja i iznenađenja. 

Knjige koje su napisali jutjuberi...

Svi smo svesni koliko je balksanska YT scena jaka, koliko jutjubera imamo i koliko ih ljudi prati i podržava. Naravno, izdavačke kuće u njima vide idealne mlade ljude čije ime može lako da proda bilo šta.

Mnogi naši yutjuberi su napisali i obajvili knjige za najveće izdavačke kuće, a ja sam dobila potrebu da iznesem svoje mišljenje.

Prvo ono što mi se sviđa - interaktivne knjige. Dakle, knjige koje nisu romani. Takve su Janina knjiga i Leina knjiga (koja tek treba da bude objavljena). Imala sam priliku da ih prelistam i videla sam da su namenjene devojčicama, upravo uzrastu koji ih najviše prati, gde se nalaze saveti i motivacije koje odgovaraju uzrastu i što mi se posebno dopalo, devojčice mogu da daju svoj pečat, odnosno da popunjavaju razne upitnike, crtaju, boje, dizajniraju. Sve sasvim pristojno i prilagođeno uzrastu. Takva je i Milanova knjiga, koja sadrži mnogo savete i pouke, uči lepom ponašanju...

Janin kalendar i Zoranin dnevnik su mi sasvim ok. Janin dnevnik je zamišljen kao neka vrsta planera koji stoji na stolu i gde devojčice mogu da zapisuju svoje obaveze i planove. Sećam se da su postojali slični kalenadari, samo manje kvalitetni, kada sam bila mala sa fotogragijama tadašnjih popularnih pevača i glumica. Zoranin dnevnik mi se ne dopada toliko, prvo zbog velike upotrebe engleskog jezika i mislim da je nekako preteran u svakom smislu.

Imamo i dva romana, jedan koji je objavila Marija Moj slatki život i Zoranin Vanilla Sky. Nisam čitala ni jedan ni drugi, pročitala sam mnoge recenzije na internetu i plašim se da napišem svoje mišljenje samo na osnovu toga. Samo ću reći uopšteno da pisac ne može da bude bilo ko i da je ovde reč samo o IMENU. Verujem da postoje mnoge talentovane devojčice čiji radovi nisu i neće biti objavljeni jer prosto nemaju IME. U današnje vreme, kada je internet, a i jutjub pojeo sve, veoma je teško dati dobru reklamu i dopreti do publike, a yutjuberi imaju odličan način da dopru do publike, pogledajte samo broj pregleda ispod klipova koje objavljuju. Oni od toga zarađuju i žive i verujem da im posao nije baš jednostavan (ideje, snimanje, montiranje...), pa zašto ne bi na lagan način zaradili još koji dinar... I oni i izdavači.

Ono što mi se najmanje doplao jeste Zoranina prva knjiga Life & Style, koja je sasvim besmislena, gde je ona štampala svoje fotografije i pisala o onome šta verovatno može da se čuje na njenom kanalu. Stvarno mi nije jasno čemu tolika upotreba engleskog jezika.

Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše (film)

Još jedan film za koji nisam znala da je snimljen po knjizi (isti slučaj kao sa filmom Bruklin). Još kada je najavljen dobila sam želju da ga pogledam i jedva sam čekala da nađem neki dobar snimak na internetu, srećom,  za to mi nije trebalo puno vremena.

IMDb

Dakle, film snimljen po romanu koja je kod nas preveden u izdanju Lagune pre mnogo godina i koji je napisan u epistolarnoj formi. (klik ovde)

Film je sniman prošle godine, objavljen u aprilu ove godine. Glavne uloge tumače Lili Džejms i Mišel Hojsman (ako se tako čita njegovo ime 😓).

Radnja je smeštena u periodu tek po završetku Drugog svetskog rata kada Londom pokušava da se oporavi. Malad književnica Džulijet, koja je tokom rata izgubila roditelje, pokušava da nađe inspiraciju za novo delo. U međuvremenu, dobija pismo od izvesnog Dozija koji živi na ostravu Grenzi, sa njim započeinje prepisku i saznaje da na ostravu postoji udruženje koje nosi naziv Udruženje ljubitelja knjiga i pite ljuskaše, saznaje da je to udruženje nastalo kao alibi za vreme okupacije da bi ti ljudi koji su ostali zarobljeni na ostravu mogli da se druže. Džulijet to shvata kao dobru inspiraciju za svoje pisanje te se odmah upućuje na tom ostravu. Na samom polasku njen momak je zaprosi, ali ona ne izgleda srećno iako to prihvata. 

Na ostravu se upoznaje sa članovima udruženja i pokušava da sazna sve o devojci koja je osnovala klub - Elizabet, koja seada nema. 

U ovom filmu sam dobila sve ono što sam tražila u filmu Bruklin, a nisam našla. Prelepi, ma savršeni kadrovi, kako je prikazan London iz tog perioda, a tek ostravo. Sve je divno! Dopala mi se Lili Džejms i odmah sam poželala da odgledam još neki film u kome ona glumi. Sviđa mi se kako teče radnja i kako su prikazana sećanja na rat (upozorenje: postoje neke škatljive scene, ja to ne volim, htela sam da umrem jer nisam očekivala), sviđa mi se kako se film razvija i kako ide u nekom drugom pravcu, pomalo neočekivanom. Ako kažem šta mi se još dopalo bio bi to spojler, tako da ću se ovde zaustaviti. Svakako preporučujem film. 

Ocena: ★★★★☆