среда, 30. децембар 2015.

Sluškinjina priča - Margaret Atvud

Već duže vreme tragam za ovom knjigom, u knjižarama je nema. Odvano rasprodata. Nalazim je na nekim sajtovima gde je preporučuju kao knjigu koju svaka žena treba da pročita, il pak među onima gde navode da je zabranjena u nekim državama. Nisam ni čitala sadržinu knjige. Prosto me privlači to što toliko ljudi preporuči. Pozajmila sam je iz biblioteke pre neki dan I počela da čitam. Nisam znala ništa o njoj, očekivala sam da je radnja smeštena u srednjem veku ili bar s početkom 20.veka. Međutim…

Margaret  Atvud


Rođena u Otavi 1939. 

Sluškinjina priča




Koja je uloga žene u društvu? U Republici Galada postoje žene koje služe samo za razmnožavanje. I naša junakinja je jedna od njih. Ona svojim rođenjem nije predodređena da bude sluškinja, već je živela normalnim I srećnim životom, imala svoju ljubav I svoje dete. Posle državnog udara I onog trenutka kada Amerika postaje fašištička država, kada se uvode novi zakoni, a žena gubi sva prava, ona postaje jedna od Sluškinja. Dobija crvenu odeću koju mora uvek da nosi, kao I svaka druga žena koja ima tu ulogu, kao znak raspoznavanja.Sad živi kod jedne porodice, ima svog Gospodara, tu je I njegova žena koja nije mogla da mu rodi naslednika, pa su sada doveli Sluškinju sa kojom će se razmnožavati. Njena jednia svrha je da mu bude pokorna, ako to ne uradi, biće obešena na zidu Spasenja. Njeno trenutno ime je Fredovica, tako se zove jer trenutno pripada Fredu, sa njim treba da se razmnožava. Dok sedi u toj kući, ona se bez ikakvog reda priseća ranijeg života, I onog dobrog I onog lošeg. Njene misli lutaju I menjaju se, a mi ih veoma jasno vidimo. Ne sme da napravi ni jednu grešku, ne sme da prekraši ni jedno pravilo. Oko je posmatra. I za najvanju sitnicu može da bude ubijena.
Stil je živopisan. Svi opisi su vrlo detaljni. Sve deluje realno, njena patnja, njena iskušenja.

Izadavč:  Laguna;
Godina izdanja: 1985; kod nas 2006;
Žanr:  Socijalna fantastika;
Ocena (od 1 do 5): 5;
Naslov originala:  The Handmaid’s Tale;
Broj strana: 337;

Po ovoj knjizi je 1990. snimljen i istoimeni film.

среда, 23. децембар 2015.

Spisak knjiga za 2016.

Volim spiskove ali ih se ne pridržavam uvek. U poslednjih nekoliko dana otkrivam čari kataloga knjiga. Reč je o onim katalozima koje po nekad dobijete u nekoj knjižari kada kupite knjigu. Ja ih nikada nisam uzimala, uvek sam bila u fazonu 'ma videću to na internet', ali sam pogrešila, jer kada mi je komšinica pre neki dan donela neki stari Lagunin katalog, pa... bila sam oduševljena i morala sam da ga zadržim ali i da skinem još neke sa interneta. Sada se kajem što sam uvek odbijala da uzmem katalog L


Uvek imam po nekoliko spisakova. Sada sam najviše pažnje posvetila onom za biblioteku. Kako sam mogla da je zapostavim predhodnih godina. Ako se vreme lepo oraganizuje uvek se ima vremena za sve. Mene uvek grize savest kada čitam neku knjigu koja mi nije potrebna za fakultet,prosto sam takva. Radim na tome da poravim to.

Odlučila sam da svake druge nedelje jednom posetim biblioteku, da odredim neki dan, za sada je to ponedeljak, I tako pozajmljujem po jednu knjigu. Nadam se da ću se toga pridražavati.

Što se tiče spisak za kupovinu... više ni sama ne znam šta hoću. Volela bih da lepo iskoristim ovaj rođendanski popust koji me čeka kod Lagune, ali spisak je dug, a ja ima pravo samo na tri ili četiri knjige. Videću.

Spisak knjiga za biblioteku:
  • Ljuljaška daha - Herta Miler
  • Čovek je veliki vazan na ovom svetu - Herta Miler
  • Lisac je oduvek bio lovac - Herta Miler
  • Otmenost ježa - Mjuriel Barberi
  • Put - Kormak Makarti
  • Sluškinjina priča - Margaret Atvud
  • Kvaka 22 - Jozef Heler
  • Jadnici - Vikotr Igo
  • Frankenštajn - Meri Šeli
  • Dosije K - Imer Kertes
  • Limunovi na mesečini - Đina Majer
  • Svako umire sam - Hans Falada
Spisak knjiga koje želim da kupim:

  • Sva svetlost koju ne vidimo - Entoni Dor
  • Gospodar muva - Golding 
  • San o ljubavi i smrti - Filip David
  • Čizmaši - Dragoslav Mihajović
Prosto moram da dodam da su neke knjige toliko skupe da nikako ne mogu da ih priuštim. Stajnbek košta 1700 dinara. Pa da li je to realno za jednu knjigu? I onda se žale zašto ljudi ne kupuju dobre knjige, pa ko može da odvoji toliki novac za knjigu?

Violina iz Aušvica – Marija Anđels Anglada

Nema potrebe da se ponavljam koliko volim da čitam knjige o ratu. Za ovu knjigu sam saznala od Simone Jovanović koja je spomenula u komentrau posta gde sam ja preporučila knjige koje su sa tematikom rata i holokausta. Nisam mogla nigde da je pronađem da je kupim, a iskreno, nisam se ni trudila kao što umem. Kada sam odlučila da započnem moju malu avanturu pozamljivanja i čitanja knjiga iz biblioteka odmah sam potražila ovu knjigu. Tako da, još jednom hvala curi koja mi je preporučila ovo delo, sama ga nikad ne bih pronašla, a knjiga me je priločno dobra.


U priču nas prvo uvodi violinista koji upoznaje violinistkinju Reginu i od nje dobija neke beleške koje zapravo svedoče o njenom stricu Danijelu koji je prošao kroz pako logora. Regina je sasvim slučajno, kao trogodišnjakinja, uspela da izbegne logor i smrt, ali ne i njena porodica. Ona je sada starija žena koja svira jednu posebnu violinu. Kako je do nje došla, saznajemo iz malopre pomenutih beležaka.
Upoznjemo se zatim sa Danijelom, koji je završio u logoru zato što je jevrejin. Odvojen od svoje porodice, odmah po hapšenju, pokušava da zaradi za hranu redeći kao stolar, trudi se da izbegne strašne logorske kazne svojom poslušnošću i da izbegne iživljavanja bezdušnih SS-ovca.  Jednog dana instinktivno stupa u sred zabave vojnika pokušavajući da odbrani violinistu koji je loše svirao zbog pukotine  violini, a ne da bi se šalio sa vojnicima. Time otkriva svoje pravo zanimanje. Izbegava kaznu, ali dobija zadatak da popravi violin do zore, a zatim I da nampravi jednu.
Stil je lagan. Iako stalno skače sa teme na temu to nikako ne smeta. Veoma slikovito I realno opisuje sve strahote rata I logora. Danijelovo unutrašnje stanje, njegova psiha, veoma su lepo, slikovito I detaljno opisani. Zasmetali su mi predugi opisi izgradnje violin. Zasmetao mi je drugi deo koji je nekako nedorečen I nabacan, kao da nešto nedostaje. Očekivala sam malo više jezivih scena.
Zanimljivi su dokumenti koje pisac prilaže na početku svakog poglavlja, jer su oni, kako i sama svedoči na početku knjige, originalni i istiniti, što samo daje još veću snagu ovoj knjizi.

Izadavč: Dereta;
Godina izdanja: 1994, kod nas 2014;                                
Ocena (od 1 do 5): 4;
Naslov originala: El violi d’ Auschwitz;
Broj strana: 100;


уторак, 22. децембар 2015.

Trilogija nevidljivog – Milarepa i Gospodin Ibrahim i cvetovi iz kurana– Erik-Emanuel Šmit

Kao što spomenuh u predhodnom postu, pošto sam knjigu Oskar i gospođa u ružičastom mantilu pročitala u jednom dahu, već sam sutradan otišla u biblioteku da uzmem i još dve knjige iz triulogije. Iako je ovo prva knjiga, knjige se mogu čitati i preko reda, nisu vezane istom radnjom.



Milarepa

Ova kratka priča sadrži nekoliko kraćih međusobno povezanih priča. Jedna nam govori o Milarepi i Svastiki. Radnja je smeštena u Tibet. Svastika je imao veliko stado koza i živeo sa svojim roditeljima, međutim jednog dana je đavo zaposeo njegove koze te su sve izginule. Zbog toga se on i njegova porodica sele kod jednog bogatog rođaka koji ima sinčića Milarepu. Kada je Milarepa imao šest godina, njegov otac je preminuo, te je nasledstvo ostavio Svastiki, ali samo da ga sačuva dok Milarepa ne sazre. Međutim, Svastika ne poštuje to pravilo već iz dna duše mrzi i maltretira Milarepu, njgovu sestru i majku. Zanimljivo je to da različite delove priče vidimo iz različitih uglova, I iz Svastikinog I iz Milarepinog.
Priča kratka i jasna, sa veoma jasnom i poučnom porukom. Govori nam o krađi, osveti, pokajanju,  ne bih više ništa da otkrivam.
Citati:

Lakše je činiti zlo nego dobro, zlo se nanese očas posla, bez ikakve muke, ali je to lepak koji se teško skida.

Ko previše želi narušava svoj duševni mir.

Duh koji ume da se zadovolji onim što ima, da ograniči svoju želju za susretom, jeste pobednički duh.

Izadavč: Laguna;
Godina izdanja: 1997, kod nas 2004;
Broj strana: 69;
Ocena (od 1 do 5): 5
Naslov originala: Milarepa

Gospodin Ibrahim i cvetovi iz kurana

Priča o dečaku koji se zove Mojsije, a zovu ga Moma. On živi u tamnom stanu sa ocem advokatom, koji je strog, hladan i velika škrtica. Odlučuje da počne da potkrada svoga oce. Upoznaje starog prodavca Ibrahima. Pisac nam na dirljiv i snažan način prikazuje odnso oca i sina. Odnos dečaka jevrejina I starca muslimana. Piše nam o prijateljstvu, lopovluku, sazrevanju.
I za ovu knjigu važi sve ono što I za predhdne dve. Da se ne ponavlajm.

Izadavč: Laguna;
Godina izdanja: 2001, kod nas 2004;
Broj strana: 90;
Ocena (od 1 do 5):
Naslov originala:Monsieur Ibrahim et las fleurs du Coran


Trilogija nevidljivog – Oskar i gospođa u ružičastom mantilu – Erik – Emanuel Šmit

U ponedeljak 14. decembra povodom Dana biblioteke, niška biblioteka je ponudila popust za članarinu umanjen 50%, što je svakako lepa stvar, jer su knjiški moljci mogli da priušte godišnju članarinu za svega 350 dinara umesto 700, koliko je inače. Meni je kartica bila istekla još pre mesec dana i srećom je nisam odmah produžila jer ne bih uštedela koji dinar. Razmišljam kako se redvno učlanjujem u biblioteku u Nišu već tri godine, a uzimam samo knjige koje su mi potrebne za fakultet. Bilo je vreme kada sam, dok sam išla u gimnaziju i bila član leskovačke biblioteke svake nedelje uzimala po dve knjige, a sada ni jednu za tri godine. Nije da nisam čitala, jesam, ali nije to kao pre. Uglavnom, ono i što sam pročitala bilo je iz moje biblioteke ili u elektronskom iydanju. Rekoh, hajde za promenu da uzmem nešto lagano i kratko da pročitam. Bliže mi se ispiti, a ja još  nisam pročitala ni jednu Njegoševu knjigu, ostala su mi još neka Sterijina dela, pa još i Gundulić. Pošto sam videla kod Aleksandre sa bloga Books and Lilies (ponovo) ovu knjigu, zagolicala mi je maštu i dobila sam želju da je pročitam. Kratka i lagana. To mi treba. I tako sam, ne znajući da je ovo trilogija, otišla da produžim člansku karticu i uzmem ovu knjigu, sa ciljem da za dve nedelje posetim ponovo biblioteku, vratim je i uzmem Memoare Mateje Nenadovića koji su mi potrebni za ispot. Međutim...



Pre nego što počnem da pišem o delu, da spomenem i to da sam već posle jednog dana trčala u biblioteku da uzmem i druge dve knjige ove divne trilogije.

Sve tri knjige su vrlo kratke. Lako se čitaju, teško se zaboravljaju.
Knjiga Oskar i gospođa u ružičastom mantilu je zapravo skup pisama koje desetogodišnji Oskar šalje Bogu iz bolnice. On ima rak, nema kosu i zovu ga Ćela. Druži se sa gospođom Ružom koja tu volontira. I tako nam on na jedan naivan dečiji način prepričava ono što mu se dešava. Daleko od toga da je ovo delo dečije, ovo je zapravo vrlo potresna knjiga o poslednjim danima života jednog malog dečak i tome kakav je njegov pogled na sve to. Ovde vidimo poslednjih dvanest dana njegovog života. Pisma su sve kraća i kraća…
Knjiga jeste laka za čitanje,priču pratimo iz ugla desetogodišnjaka, ali je sama priča teška, u nekim trenucima duhovita. Gotovo na svakoj stranici mi je zastala knedla u grlo. Puna je lepih rečenica iz kojih može toliko toga da se nauči i koje su knjigoljupci već podvukli olovkom, što mi je svakoko drago, iako sam ja protivnik žvrljkanja po knjigama, ali ako je to samo olovkom podvučena lepa reč, onda zašto da ne.
Knjiga ima svega 105 strana, font je krupan. Izdvojite dva sata, možda i manje, i pročitajte je. Vredi!

Citati

...Jer, pisanje podrazumeva kićenje, doterivanje, itd. Pisanje je najobičnija laž koja ulepšava stvarnost, a to samo odrasli mogu.

Zaboravljamo da je život loman, trošan i prolazan. Svi se pravimo da smo besmtrtni.

Kad bi me interesovalo šta misle kreteni, ne bih imao vremena za ono o čemu razmišljaju pametni ljudi.
Život ne može da se objasni, jedino može da se živi.

Pokušao sam da objasnim roditeljima da je život čudan poklon. U početku procenjujemo taj poklon: mislimo da ćemo živeti večno. Posle ga potcenjujemo, čini nam se trulim, previše kratkim, prosto nam dođe da ga bacimo. Na kraju shvatimo da to uopšte nije poklon, već zajam. Onda se trudimo da ga zaslužimo. Veruj mi da sa sto godina znam šta pričam. Što više starimo, to više moramo da volimo život kako bi smo mu i dalje pridavali važnost. Čovek mora da postane prefinjen da bude umetnik. Svaki kreten može da se raduje sa deset ili dvadeset godina, ali sa sto, kad onemoća, treba upotrebiti mozak.

Izadavč: Laguna;
Godina izdanja: 2002, kod nas 2004;
Broj strana: 109;
Naslov originala:

Ocena (od 1 do 5): 5

Utisci sa Niškog sajma knjiga 2015.

(žao mi je što je ovaj post postavljen sa zakašnjenjemo od mesec dana  J )
Konačno je došao i prošao ovaj naš mali sajam knjiga. Ja sam jedva čekala da dođe ponedeljak i da već prvog dana sajma prošetam među štandove. Kad sam konačno ušla na sajam malo sam se razočarala. Nema onih izdavača čije sam štandove htela da posetim. Nema Makarte, nema Prometija (šta je uopšte sa tom izdavačkom kućom?) ili ja nisam videla ikao sam obišla salu deset puta bez preterivanja. Napravila sam prvi krug i gledala u natpise iznad štandova da vidim koje su izdavačke kuće tu, a onda sam krenula onako po spisku da kupujem.


Prvo sam na Vulkanovom štandu kupila Ostrvo i time konačno zaokružilua moju skromnu zbirku Mešinih dela. Tu sam imala neki mali popust, pa je knjiga umesto 600, koliko inače košta, koštala 500 dinara.

Posetila sam Lagunin štand. Kupila sam Seobe (zbog fakulteta), Kad su cvetale tikve i Idi postavi čuvara (ovu knjigu sam jako želela, isto kao i predhodni deo - Ubiti pticu rugalicu). Tu nisam imala neki dodatni popust iako sam se nadala, dakle samo onih mojih 25% + 15% (za količinu). Moram da pohvalim devojke koje su radile, toliko su svi ljubazni, svaka im čast. Možda zato što je bio tek prvi dan, pa se još nisu umorili.

Na štandu Novosti sam uzela pripovetke Gi De Mopasana za 100 dinara (konačno) i Don Kihota za 250 dinara.

Pošto mi je ostalo još 600 dinara, a žele sam i sve i ništa vrtela sam se sa cimerkom dva sata kroz halu i razmišljala sam šta da kupim, šta još stvarno želim da imam na policu, čemu bih se rado vraćala. Htela sam Lolitu, i zamisli mangupe, prodaju je na neki štand za 600 dinara i to ono izdanje iz Novosti, koje verujem, nije koštalo više 200 dinara kada je izašlo. Razmišljala sam da li da to bude neka Orvelova knjiga, bilo ih je svuda za do 400 dinara, ili možda Lovac u žitu. Videl sam i Majstora i Margaritu za do 600 dinara, ali ja već imam jedno izdanje na bosanskom i mnogo mi je žao što pre tri godine nisam bila pametnija i kupila izdanje Zavoda za udžbenike, a ne ovo bosansko, ali dobro. I na  kraju odlučim da to bude Dnevnik Ane Frank. Ima ga skoro na svakom štandu, samo koje izdanje izabrati. I tako počnemo novi krug sa strahom da ne uzmem neko bosansko izdanje, da bude dobro ali ne skupu. Ne znam da li je moglo jeftinije, ali sam se na kraju odlučila da to bude izdanje Belotere koje  ima korice kao originalni dnevnik. Koštalo je 400 dinara, pitala sam za cenu na još dva štanda i tamo je bilo neko sa koricama za 450, ali ovo mi jebilo lepše. Ipak, svi znamo onu staru, o knjizi ne treba suditi po koricama. Ali ko može odoleti ovome.

Raspisah se ja... Konačno je prošao i sajam. Sad čekam da 'konačno' dođe i prođe ispitni rok. Iskreno, malo sam se razočarala u odnosu na prošlu godinu. Osećam neku malu prazninu. Znam da sam kupila dobre knjige, ali kao da je moglo bolje. 

четвртак, 12. новембар 2015.

Bajke - Srećni kraj ili malo morbidnosti?

Kažu da bajke imaju srećan kraj, ali da li je oduvek bilo tako?! Da li do nas dolaze originalne verzije, znamo da se bajke uglavnom prenose usmenim putem, prilagođavaju se deci, tu su da pouče. Morbidnost u bajakam? Ja sam malo istraživala i pronašala zanimljive verzije.
Većina verzija je stigla do nas nakon što su prošle kroz pera sakupljača, Šarla Peroa ili Braće Grim.

Pepeljuga
Jedna od najstarijih bajki i sigurno ona sa najviše verzija je Pepeljuga. Postoje verzije još iz drevne Kine i Egipta. Postoji oko 300 različitih priča sa Pepeljugom kao glavnom junakinjom, veliki broj filmova, i još veći broj crtaća. Kod nas postoji narodna bajka pod tim imenom. Možda je javnosti najpoznatija ona Diznijeva adaptacija. Uglavnom su sve verzije koje dođu do mališana 'čiste'. Što se tiče cipelice, nije uvek staklena, u nekim verzijama je zlatna, u drugim slamnata! U nekim je reč o papučicama. Ali ima i verzija gde Pepeljuga gubi prsten. Morbidno je to što u nekim verzijama maćiha natera svoje kćeri da iseku nožne prste da bi uspele da uguraju svoje noge u staklenu cipelicu. Međutim tu nije kraj, na kraju bajke, golubovi iskopaju oči  sestrama.


Uspavana lepotica
U jednoj veziji iz 14.veka devojci koja je pala u začarani san mladić pravi dete! Ali može i gore, jer u jednoj verziji devojku ne budi poljubac, već silovanje.
I da li se ova bajka uopšte zove Uspavana lepotica ili Trnova ružica?


Snežana i sedam patuljaka
U prvim verzijama zla kraljica nije Snežanina maćiha već majka. Snežana se ne budi posle poljupca već je princ onako mrtvu nosi sa sobom da bi se divio njenoj lepoti. Ona se budi tek onog trenutka kada je neki sluga udari s leđa a ona se nakašlja i ispljuje parče jabuke. Na dan venčanja kraljica obuva usijane gvozdene cipele i umire u najgorim mukama.


Zlatokosa
U jednoj od verzija otac je svoju ćerku odmah po rođenju predao čarobnici. Posle vremena provedenog u kuli i upoznavanja sa princem ona ostaje trudna. Ovde nema toliko morbidnosti, ali je zanimljiva poslednja verzija Diznijeve adaptacije, jer ovde se ona ne zaljubljuje u princa, već u razbojnika, a njena kosa ima i čarobnu moć.

Crvenkapa
Ova bajka je veoma stvara, verovatno da je nastala još u 14.veku. Naravno, u prvim verzijama vuk pojede i baku i devojčicu i nema lovca koji ih oslobodi iz njegovog stamaka (mada je meni i sama ta verzija da lovac seče vukov stomak i vadi baku i devojčicu (žive!) bila prilično mrska). Ona malo morbidnija verzija jeste ona gde vuk stigne pre Crvenkape, ubije baku i onda oni skupa jednu njeno meseo i piju njenu krv!


Ivica i Marica

I ovde je lako zaključiti da je u prvoj verziji baka pojele i Ivicu i Maricu. Ali je zanimljivo i to da njih napušta majak, a ne maćiha.

Edgar Alan Po

Već sam nekoliko puta spomenula da mi je jedan od najdražih pisaca Edgar Alan Po i moram da priznam da sam se mnogo više zanimala za njegov život nego za njegova dela. Oduvek me je fascinirao i oduvek sam težila ka tome da saznam što više zanimljivosti o njegovom životu. Kada ga dobro upoznam i kada uspem da priuštim njegova dela svakako će mi čitanje biti lakše i zanimljivije.
Moja omiljena pesma (nemam omiljenu knjigu, ni pisca, ali imam omiljenu pesmu) je upravo njegova Anabel Li. Volim i Gavrana, ali mi je prva mnogo draža.
Jedna od mojih omiljenih priča je Izdajničko srce i preporučujem je svima!


Poa uglavnom crtaju i prikazuju sa mačkama ili sa gavranom. Gavran je na neki način njegov zaštitni znak. Međutim, on je prvobitno hteo da nazove ovu pesmu Papagaj! Hteo je da stavi pticu koja može da govori i srećom je to promenio. Ova pesma ima tačno 100 stiha.

Godine 1838. Po piše priču o kanibalizmu gde ljudi koji su zarobljeni na jednom brodu bez hrane odlučuju da pojedu malog od palube pod imenom Ričard Parker. Godine 1848. upravo se to i dogodilo, na jednom brodu ljudi su ostali bez hrane i odlučili su da pojednu malog od palube i ne bi tu bilo mnogo čuđenja, da se on nije zvao Ričard Parker!

Obično su velike pisce inspirisale žene, ali Poa je inspirisala njegova mačka Katarina. Ali to nije njegova jedina mačka. Često je pisao sa njima, ali su se često javljale u njegovim delima. Tu je njegova poznata horor priča ,Mačka'.

U 19.veku pisci su svoja dela pisali rukom, to je znatno otežavalo njihov posao. Po je to radio tako što je sam pravio rolne papira spajajući voskom svoje listove i tako ih urolane slao urednicima.
Za ljude njegovog vremena njegove priče su bile previše morbidne, nisu se prepuručivale onim sa slabim stomakom. Mnogi su smatrali da ih ne treba objavljivati.



Uvek se potpisivao samo sa A.

Bio je usvojen.

Svi ga znamo kao mračnog pisca, zanamo njegove detektivske i horor priče, ali on je pisao i humorističke.

Poova fotografija koja se najčešće sreće je nastala samo četiri dana posle njegovog pokušaja samoubistva.

Bio je oženjen svojom trinaestogotišnjom rođakom Virdžinijom Klem.

Imao je srčane tegobe, epilepsiju, koleru, besnilo.


Prećeg oktobra 1849. pronađen je na ulici u delirijumu. Četiri dana posle toga je preminuo. Izveštaj lekara je nestao. Nikada nije utvrđeno da li se ubio ili ga je neko ubio.

Postovi posvećeni Edgaru:

среда, 11. новембар 2015.

U susret Niškom sajmu knjiga

Već sam više puta spomenula da sajam u Beogradu nisam posetila, ali zato sa velikim ushićenjem čekam ovaj mali u Nišu. Žao mi je što se ovom u Beogradu daje toliko velika pažnja, tamo dolaze pisci, ima mnogo više izdavača, verujem da su i cene niže, ali i Niš ima jednu malu prednost – nema gužve. Gledam slike iz Beograda i prosto ne verujem, pa ljudi ne mogu da priđu štandu, a kamo li da pogledaju lepo i polako ono što se nudi. Ja ne volim gužvu! Prošle godine u Niš jedva da je bilo ljudi, tako da sam salu obišla par puta. Verujem da će i ove godine biti tako.


Sajam počinje u ponedeljak 23. novembra, a završava se 30. novembra.  Održava se u hali Čair. Očekuje se oko 70 izdavača. Nemam informaciju kolika će biti cena ulaznica, ali do sada je bila 150 dinara, ne verujem da će preći cenu od 200. Što se tiče radong vremena, do sada je to uvek bilo od 10h do 20h, verujem da se I to nije promenjeno. 

Ono što je najvažnije pre sajma jeste da se lepo pogledaju sajtovi izdavačkih kuća koje će gostovati, da se pogledaju cene, da se vidi gde će biti popousta. Ja sam gledala i čitala izveštaje nekih blogerki koje su posetile sajam u Beogradu, pa se nadam da će neke od akcija koje su one spomenule biti i ovde. Spisak je spreman. Pre toga sam odvojila sumu novca koju ću da potrošim. Ove godine je to 3000 dinara (prošle je bilo 5000). Već imam i plan kretanja, gde ću prvo i šta kupovati. Ali pre nego što to izložim, važno je da spomenem još jedan detalj. Treba povesti sa sobom 'savest' – onog koji će da nosi kese sa knjigam dok ja trčkaram od štanda do štanda i prekopavam i koji će da kaže ,,Izlazi napolje'' ili će, još bolje, da mi uzme novčanik. Prošle godine je to bila moja cimerka, nadam se da će i ove.

Verovatno ću prvo posetiti Lagunin štand, iako njihove knjige mogu i ovako da kupim sa istim popustom, ali dobro, već sam se suzdržavala da ne kupim ove knjige pre sajma, pa kad je bal nek je bal. Tu bih uzela tri knjige: Seobe – Miloš Crnjanski, Idi postavi čuvara – Harper Li, rekoh da zaokružim na tri, da bih imala onih dodatnih deset posto, međutim, sve one koje ja želim su prskupe (čekaću 20.januar i rđendanski popust), pa sam se na kraju odlučila da to bude Kad su cvetale tikve. Po mojim proračunima, to treba da košta oko 1540 dinara.

Svakao ću posetiti štand Novosti, mada nisam sigurna šta ću tu naći, ali se nadam da će uzeti ili Don Kihot ili Grof Monte Kristo. Oni izdaju dobre klasike i veoma jefitne, ali uglavnom im je štand veoma oskudan. Videćemo.

Bila sam odlučila da zaobiđem Vulkanov štand, ali sam se onda, srećom, setila da mi nedostaje knjiga Meše Selimovića – Ostrvo, tako da ću nju svakako uzeti.

Pročitala sam da izdavačka kuća Makart nudi odlične knjige za 150 dinara (Četiri sestre – četiri kraljice). A pročitala sam još i da Knjiga komerc ima klasike od oko 300 dinara. Zavod za udžbenike takođe ima sjajne cene kada je reč o klasicima.

Ne znam. Videću koliko ću da se držim liste. Nadam se de ću iskoristiti pametno ovaj moj skromni budžet.


Koje knjige sam kupila, a koje pročitala. Knjige koje se dobijaju uz Blic ženu.

Dugo nisam pisala na blogu, veoma mi je žao zbog toga. Nije da nisam čitala i nije da nisam kupila ni jednu knjigu, prosto nisam imala vremena. Konačno sam upisala drugu godinu, konačno sam shvatila gde sam grešila, samo da ne ponavljam te greške iznova i iznova. Čitala sam blog pre neki dan i uvidela sam neke sitne greškice koje sam napravila, neke su zanemarive, neke su veoma ozbiljne pa ću morati da odvjim koji trenutak i ispravim to. Ono što je meni važno je da sam shvatila da sam veoma sazrela kada je reč o pisanju, kada je reč o knjigama. Ovaj blog je, možda, samo mala vežba za ono što me čeka.
Dobro, da ne dužim, da ovaj mali izveštaj o knjigama ne postane lična ispovest.

Kao što sam već napisala Sajam knjiga u Beogradu nisam posetila. Jednostavno, radije ću tih hiljadu – dve koje bih potrošiti na put do Beograda i hranu i šta već, bolje iskoristim za kupovinu još neke knjige na Niškom samju knjiga. (O tome detaljnije u narednom postu).
Prvo što sam kupila je Gorski vjenac – Petra Petrovića Njegoša. Knjiga koja je bila na listi za sajam, ali kad sam već naletela na nju u marketu za neke sitne pare i kada se tata ponudio da plati, što da ne. Gorski vjenac sam čitala u srednjoj školi, ali mi uskoro sledi mnogo detaljnije čitanje.
Blic žena ima dobru akciju, za one koji vole Agatu Kristi, svake poslednje subote u mesecu izlazi, uz novinu, jedan njen roman, po ceni od nekih 200 dinara. Tu je i nešto za one koji vole Danijelu Stil i, čini mi se, da poklanjaju knjigu još jedne autorke, ali nisam sigurna koje. Nije ni važno, jer ni jednu od njih ne volim, ali ko voli, može da iskoristi tu sjajnu ponudu. Ono što je mene oduševilo je romana Džej Ostin – Razum i osećajnost. Kada sam videla reklamu u petak, u subotu sam od rane zore počela da trčkaram od kioska do kioska i tek sam na trećem uspela da nađem svoj primerak. Dakle, jedan izuzetan roman za svega 200 dinara. Oduševljena sam, pogotovo zato što u Vulkanau ta ista knjiga košta sigurno preko 700 dinara. Ono što je još važno, kada je reč o Blic ženi i knjigama koje mogu da se kupe uz nju je ona edicija dečijih kalasika. Tako ja, već kasno, vidim reklamu da je neke predhodne subote izašao Frankenštajn i veoma se razočaram što ranije nisam došla do te informacije. Propustila sam knjigu! Pose nekog vremena sam išla sa drugaricom na kafu, i kada smo prošle pored Kalče, videla sam da kod jednog od onih prodavaca ima taj stari broj sa knjigom. I tako ja blesava, prvo odem na kafu i sva srećna trčkaram iz kafića da kupim svoju knjigu, ali eto razočaranja. Prodavac otišao. Novine spakovane. Šta ću?! Jedva sam čekala ponedeljak i da mi se završe predavanja i da otrčim na pauzi po svoj primerak. Međutim – rasprodato! Čemu sad ova moja priča? Kad slučajno naletite na neku jeftinu knjigu, kupite je odmah. Jer.. može svašta da se dogodi.  Dakle, obratite pažnju svake subote na Blic ženu, svašta moe da  se nađe. Informacije o tome koja knjiga izlazi možete pronaći na FB stranici Liber Novus. Knjige se mogu kupiti samo uz novinu.

Što se tiče čitanja, nisam čitala ništa što nije vezana za fakultet, moja lista je kratka, ali vredna. Pre svega, mogu da se pohvalim da sam pročitala neka dela Dositeja Obradovića – Život I priključenije I Sovjeti zdravago razuma. Uvek bih se sva naježila na spomen ovih dela, nekako sam imala veliku odbojnost, ali I strah od njih, osećala sam da imaju veliku težinu koju ne mogu da podnesem. Ali kada sam počela da ih čitam moje mišljenje se promenilio. Jedino što mi je zadalo malo muka je jezik, ali sve drugo je božanstveno. Uživala sam pri čitanju Života I priključenija kao da čitam neki avanturistički roman, u nekim trenucima kao da se Dositej obraćao  meni. Naučila sam puno o Dositeju, o životu toga vremena, o ljudima, o vaspitanju. Imam osećaj, da se svi nekako plaše ovih knjiga, ali nema razloga za to. Pročitala sam I Žitije Hajduk Veljka Petrovića.


Čitala sam još neke pesme koje su napisane u starom Dubrovniku. Pesnici tog doba imitirali su Petrarku. Pesme su ljubavne, ali su meni bile presmešne. Koliko su ljudi bili blesavi. Naučila sam puno toga o Dubrovniku, humanizmu I renesansi.

 Ono što me čeka do kraja godine su Jovan Sterija Popović, Njegoš , Marin Držić, Dživo Gundulić… Najviše se radujem Steriji I Njegošu. Jedva čekam da počnemo da radimo njihova dela. Nadam se da ću uhvatiti koji trenutak slobodnog vremena da napišem nešto više o Dositejevim delima, ali I o Sterijinim I Njegoševim kad ih pročitam.  

среда, 30. септембар 2015.

Čuvar tajni – Kejt Morton

Kejt Morton je britanska književnica. Laguna je objavila dva njena romana Zaboravljeni vrt i Davni sati. Pročitala sam oba dela i nalaze se na samom vrhu mojih omiljenih knjiga. Bila sam oduševljena kada sam videla da će krajem septembra izaći i treći roman Čuvar tajni. Jedva sam čekla da ga kupim, kada sam ga konačno donela kući iz knjižare i otvorila ga nisam mogla da prestanem da čitam. Čitanje sam završila za dva dana iako knjiga ima skoro 500 strana.


Odakle da počnem?
Kao što je bio slučaj i u predhodne dve knjige imamo dve paralelne radnje, preplićiu se prošlost i sadašnjost.
Godina je 2011. Lorel je poznata glumica, priseća se leta 1961. kada je sasvim slučajno videla svoju mamu koja je ubila jednog čoveka,  za to ubistvo nije odgovarala jer su policiji rekli da je bilo u samodbranu, međutim, Lorel zna da to nije bilo tako. Sada, njena majka je na pragu smrti i Lorel želi da sazna istinu.
Sa druge strane prikazana je radnja za vreme Drugog svetskog rata. Doroti je napustila roditeljski dom i otišla u London, zaljubljena je u svoju prvu ljubav Džimija, radi kao družbenica jedne matore dame, a preko puta nje živi devojka kojoj se potajno divi – Vivijen.
Uglavnom, priča se vrti oko prošlosti – Doroti, Vivijen i Džimija, i sadašnjosti, gde Lol pokušava da istrži zašto je njena mama Doroti ubila čoveka.
Stil je lagan, na momente dosadan, ali samo na momente, međutim, priča je toliko zanimljiva da kada počne da se čita ne može da se stane. I kraj je toliko neočekivan i koliko god sam nagađala kroz čitavo delo kako će se knjiga završiti nisam bila ni blizu onom što je na kraju prikazano ka rasplet priče.
Pošto je ovo misterija ne bih više ništa da otkrivam, samo ću je rado preporučiti svima, kao i sve ostale Kejtine knjige.

Omiljeni lik: Džimi, Vivijan;
Najgori lik: Doroti;
Žanr: Drama, istorijski, ljubavni;
Godina izdanja: 2015 (kod nas), Engleska (2012);
Naslov originala: The secret keeper;
Izdavač: Laguna;

Ocena (od 1 do 5): 5; 

недеља, 27. септембар 2015.

Knjige koje želim da kupim...

Bliže nam se sajmovi knjiga. Beogradski sigurno neću da posetim, ali se iskreno nadam da ću ovaj niški. Bila sam u gužvi poslednjih mesec dana zbog fakulteta, ispiti, hvatanje uslova... Nisam imala vreme za čitanje. Započela sam da čitam Prohujalo s vihorom i Vilet i nisam ništa završila. Ne zato što su knjige teške ili dosadne, već zato što im treba posvetiti punu pažnju a ja za to nisam imala vreme. Pročitala sam par 'onih' romana koji se brzo čitaju brzo i zaborave.

Sada, kada budem upisala drugu godinu moraću mnogo više da se posvetim fakultetu, a i čitaću knjige koje su mi potrebne za ispite, pošto su, srećom, sve one naši klasici, nadam se da ću uspeti da podelim utiske i ovde. 




Da ne skrećem sa teme, da se vratim mojoj listi...



Ako sve bude kako sam planirala, ova knjiga će već sutra biti u mojim rukama. Obožavam Kejtine knjige i već sam pročitala dve, tako da jedva čekam da pročitam i ovu.

Jednog sparnog letnjeg dana 1961. godine, šesnaestogodišnja Lorel sakrila se u svoju staru kućicu na drvetu ne bi li na miru sanjarila dok se ostali članovi njene porodice zabavljaju na izletu kraj potoka nedaleko od njihove farme u Sofoku. To idilično popodne u kojem je Lorel maštala o skorom preseljenju u London, o Biliju i o svim lepim iznenađenjima koja joj budućnost može doneti biće prekinuto strašnim zločinom.

Pedeset godina kasnije, iako je poznata i voljena glumica, Lorel oseća da se sve više povija pod teretom senki iz prošlosti. Kada je sestre pozovu da s njima ode na proslavu majčinog devedesetog rođendana, Lorel nazire da se koreni događaja koji joj je promenio život nalaze u majčinoj prošlosti i da ima još malo vremena da ih razotkrije. Korak po korak ona saznaje tajnu istoriju tri osobe – Vivijen, Džima i njene majke Doroti – čije su se sudbine zauvek preplele za vreme Drugog svetskog rata u razrušenom Londonu.




Zabavna romantična priča o mladoj ženi koja traži svoj poziv dok pokušava da spase knjižaru polovnih knjiga.

Megi Dupre, „skinuta s platnog spiska“ kako bi imala priliku da „traga za novim mogućnostima“ u Silicijumskoj dolini, provodi vreme u Knjižari polovnih knjiga Vilin konjic i čeka da se nešto važno desi. 

Kada dobije priliku da se učlani u klub čitalaca Udruženja žena izvršnih direktora Silicijumske doline, ona je prihvata, čak i ako to znači da mora da pročita Ljubavnika ledi Četerli za jedno veče. Izdanje do kojeg dolazi je staro, u tvrdom povezu, sa beleškama nekadašnjih ljubavnika na marginama. Ono što će Megi naći u svojoj istrazi o ljubavnicima i njihovoj sudbini, i ono što će o sebi naučiti tokom te potrage, iznenadiće i dirnuti svakog čitaoca.




Ovu knjigu želim, želim, želim, kao i sve ostale ovog autora, ali vidi cenu. Teško je ovo priuštiti i uz sve popuste koje mogu da nahvatam.

Amerika tridesetih godina XX veka. Nakon katastrofalnih peščanih oluja i suša koje su im uništile useve, farmeri iz Oklahome i susednih država proterani su sa zemlje i pušteni da lutaju drumovima u potrazi za poslom. Među njima je i porodica Džoud, koja se sa ostalima zaputila u plodne doline Kalifornije pokušavajući da nađe mesto pod suncem. U Kaliforniji, međutim, pridošlicama je jednako teško: posla nema, kada ga i ima, nadnice su bedne, a došljaci su sve samo ne dobrodošli...

Ovaj roman velikog američkog književnika odmah po objavljivanju uzburkao je javnost i čak razbesneo deo publike zbog opisa ruralne sirotinje, te bio zabranjen u raznim delovima SAD, uključujući Kanzas i Kaliforniju. S druge strane, privukao je ogromnu pažnju i postao jedna od najčitanijih knjiga XX veka, knjiga koja i danas ima uticaja jer se svet nije mnogo promenio.





Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja. 

Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost.

Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta.




I za kraj, knjiga koja još nije ni izašla u prodaju, ali se nadam da će uskoro. Drugi roman Hraper Li i nastavak priče Ubiti pticu rugalicu.

Mejkom u Alabami. Džin Luiz Finč vraća se iz Njujorka kući kod svog ostarelog oca Atikusa. U vreme političkih previranja koja prate dodeljivanje građanskih prava crncima i preoblikuju stari Jug, Džin Luizin povratak kući dobija gorkosladak ukus dok otkriva uznemirujuće istine o svojoj porodici, gradiću, ljudima koji su joj najdraži u životu. Uspomene iz detinjstva naviru, a sve njene vrednosti i shvatanja dovedeni su pod sumnju. Izvodeći ponovo na pozornicu nezaboravne likove iz romana Ubiti pticu rugalicu, ovo delo savršeno hvata psihu jedne mlade žene i sveta usred bolnog, mada neophodnog izranjanja iz iluzija o prošlosti, putovanja na kome čoveku vodič može da bude jedino vlastita savest. 

Napisan sredinom prethodnog veka, roman Idi postavi stražara donosi čitaocu potpunije i bogatije shvatanje dela Harper Li. Pred nama je nezaboravna priča satkana s mnogo mudrosti, čovečnosti, strasti, humora i preciznosti postignute bez imalo napora – umetničko delo koje ostavlja duboki trag dočaravajući jedno proteklo doba i istovremeno nam saopštavajući mnogo toga o našem sopstvenom vremenu. Idi postavi stražara ne samo što potvrđuje neprolaznu izuzetnost prethodnog romana nego je i njegov suštinski važan pratilac koji dodaje dubinu, kontekst i novo značenje jednom klasičnom delu američke književnosti. 


P.S. Svi opisi preuzeti sa sajta Laguna.

четвртак, 24. септембар 2015.

Samanta Jang - Jamajka lejn


Ovo je treća knjiga Samante Jang iz serijala vezanih za ljubavi koje se događaju po Edinburskim ulicama. Kao što sam već spomenula kada sam pisala predhodni post, u svakoj od tri knjige, priču smo gledali iz drugog ugla. Svaka knjiga je posvećena jednom paru i vidimo je iz ugla druge devojke. Posle Džoš i Džo, sada se upoznajemo sa Olivijom, Amerikankom koja je u predhodnoj knjizi dosleila u Edingburg i pridružila se družini. 
Pre svega, sviđa mi se što nas sad Olivija na samom početku kratko upoznaje sa događajima iz predhodne dve knjige, za one koji su zaboravili. Džoš i Brejdonu je bila posvećena prva knjiga (Dablin strit), tu smo se susreli i sa Eli, njenom cimerkom, a Brejdonovom sestrom, i Adamom, njenim momkom (pomalo konfuzno, pomalo kao 'španska serija' ali ti likovi su u knjizi uvođeni postepeno). Tu su još i Džo i Kam, sa kojima se srećemo u London roudu. Kol, Džoin mlađi brat. I naravno Olivija i Najt koji su sada u centru priče. (prosto sam morala da iznesem ovo i prisetim se starih likova pre nego što napišem nešto o uvodu u ovu priči).
Kao što rekoh, Olivija se upravo doselila iz Amerike. Njen otac je odgajao Džo, pa je napustio i onda se vratio zbog nje. Olivija se upoznaje sa Najtom, najbonjim Semovim prijateljem. Odmah vidimo da se ona zaljubila u njega a da je on od onih tipova koji ne žele da se vežu i menjaju cure svake večeri. Naravno, između njih se javlja hemija, počinje onog trenutka kada njemu pada na pamet da je podučava kako da se muva sa momcima, jer je, eto ona, kao i većina junakinja u ovakvim knjigama, jadna, plitka i naivna. Najt je u predhodnoj knjizi pravi ljigavac, dok je ovde predstavljen...pa ponovo ljigavo. Ne znam, jednostavno mi se nije dopao.
Veliki nedostatak, kad pogledam sve tri knjige, jeste što iako priču vidimo iz tri očiju tri različite cure, stil u sva tri romana je potpuno isti, kao da sve govori jedna osoba, a ne tri različite. Ko želi malo erotike, nek zaobiđe Pedeset nijansi i nek uzme ovo. Oba serijala su bljutava, ali ovo je manje. 
P. S. Ovu knjigu sam počela da čitam pre tri – četiri meseca i nisam je završila, kada sam uzela da nastavim čitanje, shvatila sam da sam skoro sve zaboravia, međutim, još veći problem je nastao kada sam shvatila da sam zaboravila i sve iz predhodna dva dela, likove, radnju, u kakvim su međusobnim odnosima, ko je kome brat, ko kome cimer, ko kome momak. Dakle, da zaključim sa Samantom Jang, kojoj se definitivno više neću vratiti – lako se čita, još lakše zaboravlja.
Mislim da Laguna sada treba da izda još jednu njenu knjigu, ali svakako je neću pročitati, niti je kupiti. Već sam spomenula da sam i ove tri čitala u elektronskom izdanju.

London roud
Dablin strit

Omiljeni lik: Trenutno ne mogu da izdvojim ni jednog;
Najgori lik: Najt;
Ocena (od 1 do 5): 2;
Izdavač: Laguna; Može da se pronađe i elektronsko izdanje na internetu;
Žanr: Ljubav, komedija, erotika;
Broj strana: 195;
Šta sam naučila: Ništa;
Omiljena knjiga iz serijala: Možda prva; 

среда, 09. септембар 2015.

Sofi Kinsela - Imam tvoj broj


Ako bih morala da izdvojim jednu književnicu koja piše ljubavne komedeije, definitivno bi to bila Sofi Kinsela. Najviše se smejam uz njene knjige. Prva knjiga koju sam čitala je Devojka iz dvadesetih i toliko sare m se smejala i uživala. Skoro sam pročitala i knjigu Prva bračna noć i ona je dobra. Zanimljivo je to da nikad nisam pročitala Kupoholičarku.
Knjiga Imam tvoj broj je pre par godina prevedena kod nas, ja je imam u elektrenskom izdanju i osetila sam pre neko veče potrebu da pročitam neku laganu knjigu i odabrala sam nju.
U današnje vreme svako ima (bar jedan) mobilni telefon ili bolje da kažem mali kompjuter pun privatnih podataka, od intimnih poruka I fotografija do spiskova obaveza. Međutim šta se dogodi ako svoj telefon izgubite I sa njim sve ono što je u njem ili pak nađete nečiji telefon I u njemu nečije podatke?
Popi se nedavno verila za Magnusa i sada, deset dana pre svadbe, proslavlja sa svojim drugaricama. Međutim, problem nastaje kada ona shvati da je izgubila presten u toku proslave, verenički prsten koji je dugo u porodici njenog verenika. Pored toga, neko joj ukrade telefon. S druge strane ona pronalazi u kanti za smeće telefon neke devojke po imenu Violeta i odlučuje da ga zadrži. Violeta je Semova sekretarica i upravo na ovaj telefon stižu sve njegove poruke, i privetne i poslovne.
Popi treba da se vidi sa Magnusovim roditeljima, ali kako će bez prstena. Oni čak i nisu oduševljeni što će im ona uskoro postati novi član porodice. S druge strane ona mora da izigrava Semovu sekretaricu I odgovara na njegove mejlove, ali I da nađe prsten. 
Ono što mi se ne dopada je to da knjiga puna nepotrebnih podataka, previše okolišanja, previše scena koje nikako nisu uticale na tok radnje kao i previše likova koji nemaju nikakvu svrhu. 
Stil je u Sofinom fazonu, svi koji su je čitali razumeće. Toplo preporučujem svim devojkama, da se opuste I nasmeju.

Omiljeni lik: Sem I Popi;
Najgori lik: Magnus;
Ocena ( od 1 do 5): 4;
Izdavač: Laguna;
Žanr: Komedija, ljubavna;
Broj strana: 426;

уторак, 18. август 2015.

Aleksandra Poter - Zbogom nije kraj (+ Mudrovanje o prvoj knjizi :)

Obično kad me pitaju koja je prva knjiga koju sam pročitala, ona zbog koje se rodila ovolika ljubav prema istim,  odgovorim da je to Dečaci Pavlove ulice, zato što je to knjiga koja nije ulazila u školsku lektiru (bar ne kada sam ja išla u osnovnu školu) a koja je bila u kompletu lektira koji sam ja nasledila od moje sestre od tetke. U to vreme, ja lektiru nisam smatrala knjigom, već obavezov, kada sam sazrela I duboko zaplivala u književničke vode, shvatila sam da su lektire najbolje knjige koje sam ikad pročitala – klasici koji su besmrtni I vredni. Posle toga su sledile knjige Čarli i fabrika čokolade, Matilda, Ispovesti jedne loše ribe, Srce (pa sam zavolela da čitam dnevnike), Dnevnik Nika Tvipsa, Tebi, moja Dolores (pa se rodila ljubav prema ratnoj književnosti)... Međutim, prva moja knjiga, samo moja, koju sam dobila od mame (ako ne računam Na Drini ćuprija koju neko nije vratio u biblioteku, da, do tada moja kuća nije posedovala ama baš ni jednu knjigu), koja je ušla u moj dom je Pazi šta želiš Aleksandr Poter. Znaš šta je zanimljivo? Tu knjigu sam dala jednoj curi i nije mi je nikad vratila (koliko sam samo knjiga izgubila na taj način). Da se vratim na Aleksandru, kao što rekoh, moja prava knjiga, pročitala sam je u jednom dahu, svidela mi se, i zatim sam odmah kupila i Moj gospodin savršeni i Ko je ta devojka, kasnije I Nisi onaj koga želim, kupila sam ja i U potrazi za Romeom, ali je i ta knjiga izgubljena. Moram da priznam da su mi od tih pet veoma drge: Pazi šta želiš, Koj je ta devojka i Nisi onaj koga želim, uz njih sam najviše uživala. Što se tiče knjige Moj gospodin savršeni, mislim da će mi biti zanimljivija kada jednog dana pročitam Gordost i predrasude. Međutim U potrzi za Romeom je pravo razočaranje, prosto nisam mogla da je progutam i da je pročitam do kraja. Mislim da je to prva knjiga koja izlazi kod nas od nje, a da nije koncipirana u prvom licu, što je meni veoma zasmetalo, jednostavno nisam mogla da doživim likove kako je to bilo do tada sa njenim knjigama. Nisam mogla da plovi lagano kroz stranice, kao da je pisala potpuno nek druga osoba. I u tom trenutku sam zapostavila sve njene knjige. Do pre neki dan…
Pre neki dan, kada sam 'obilazila' moju elektronsku biblioteku naletela sam i na njeno ime. Rekoh da vidim o čemu je reč, otvorim prvu knjigu, vidim nije boasnski ni hrvatski već srpski (većina knjiga koje posedujem sun a tim jezicima što ponekad ume das meta). Pisana u prvom licu. Divno. I tako sam započela da čitam, posle skoro pet godina, književnicu sa kojom je začela moja biblioteka.

Aleksandra Poter
Aleksandra je engleska književnica rođena 1980, diplomirala je englesku književnost. Pisala je za velike magazine – Vog, Kosmopoliten, El. Godine 1999. poslal je rukopis svog prvog romana na više izdavačkih kuća i sve su prihvatile da ga izdaju. Veoma je popularna među devojkama i mladim ženama, kako u Engleskoj, tako i u čitavom svetu. Njene romane kod nas izdaje Vulkan, a za one koji ne mogu da ih priušte mogu se uz malo truda pronaći i u elektronskom izdanju. Kod nas su za sada objavljeni sledeći romani:
Moj gospodin savršeni
Pazi šta želiš
Ko je ta devojka
Nisi onaj koga želim
Da li smo se nekad sreli
U potrazi za Romeom
Luda ljubav
Zbogom nije kraj
Detektiv za ljubav

Svi romani su ljubavne komedije, lagani, jednostavni, duhovit, sa pomalo naučne fantastike, za uživanje i opuštanje uz puno smeha. Svaka devojka se može pronaći u nekoj od njenih junakinja, ako mislite da ste se nekad izblamirale, tek da vidite šta se njenim junaknjama dešava, ako ste imale problem sa raskidom, možda naučite kako da ga rešite. Toplo preporučujem (skoro) sve njene knjige. Ne očekujte ko zna kakav kvalitet I poetičnost, ovo su prosto one knjige za odmaranje, uživanje I smejanje, dok traje čitanje, posle se, uglavnom, sve zaboravi. 

Zbogom nije kraj

Raskid? Seb je ostavi Tes pre dva meseca, nedelju I tri dana. I ona sada sedi u svojoj kancelariji u oči dečeka Nove godine. Svi smo mi sedeli ispred ekrana koji prikazuje početnu stranu Fejsbuka I uzdisali gledajući slike ljubavnih parova, upravo ona to radi. Posle laganog uvoda I opisa kako je došlo do raskida I kako živi sa cimerkom po imenu Fiona, sa kojom odlazi na novogodišnju žurku, shvatiši da tamo nema šta da traži, vraća se u svoj stan da dočeka Novu godinu preturajući po kutiji predmeta koje je podesećju na bivšeg momka. Na televiziji pričaju o novogodišnjim običajima, I tako ona čuje da postoi običaj gde treba da se napiše na papir sve što želiš da zaboraviš ili da izbrišeš iz života, ružnu naviku, osobu, događaj ili izabereš neki predmet koji te podseća na nešto I to sve baciš u vatru, a onda, dok to gori, treba da se zamisli želja koja će se ispuniti u Novoj godini. Naravno, ona baca kutiju u vatru I poželi da nikada nije upoznala svog bivšeg momka. Tog trenutka počinje magija.
Naime, uz malo čarolije, kako to biva kada je reč o Aleksandrinim romanima, svi zaboravljaju da je Tes bila u vezi sa Sabom, ona ga ponovo sreće, on je se ne seća, svi su zaboravili na njihovu vezu, svi dokazi se gube, sem njenog dnevnika koji je vodila za vreme veze sa njim I njenog sećanja. Da li će ona, sada, kada ima drugu šansu da započne vezu sa Sebom I kada zna gde je grešila da to I ispravi?
Tes kao I većina junakinja ljubavnih komedija je lakomislena, trapava, naivna, brbljiva, nepromišljena, skolna blamiranju.
Fiona živi dva života, jedan za javnost gde je novinarka koja vodi savršeno zdrav život, I onaj privatni koji je sušta suprotnost onom prvom. Stalno trči za ONIM devojkama, koje se opet javljaju u svakoj knjizi ovakvog tipa, bogate, uobražene, modern, prelepe, uzdignute….
Što se tiče Seba, ama baš nije dobro predstavljen tako da ne znam šta bih rekla o mnjemu.
Kao što naposah, njen stil je lagan I lepršav. Ona piše u prvom licu, o sadašnjem trenutku, jasno I duhovito. Čita se u jednom dahu isto tako se I zaboravi. 

Izdavač: Vulkan, ali se može naći I elektronsko izdanje;
Žanr: Ljubavna komedija; čiklit;
Broj strana: 328;
Ocena (od 1 do 5): 3;
Šta sam naučila: Ne treba se pretvarati ni zbog koga.

понедељак, 17. август 2015.

Lolita - Nabokov

Ne volim da čitam dve knjige istovremeno. Već sam spomenula da sam počela da čitam Vilet, međutim, pošto sam morala da odem u Niš zbog fakulteta, a knjiga je osgtala kući, a opet, morala sam da iskoristim pauze između učenja da bih pročitala nešto, preturala sam po mom laptopu i po fascikli u kojoj su mi smešteni klasici i odlučila sam da se konačno dohvatim Lolite.


Nabakov (1899. Sankt Peterburg – 1977. Švajcarska)
Rođen u Rusiju, ubrzo se preselio u Englesku, zatim u Berlin (odatle beži zbog Drugog svetskog rata), boravi I u Francusku, a zatim u Ameriku, gde I nastaje njegova Lolita. Pre ove knjige ni jedno njegovo delo nije bilo prihvaćeno, a rad na Loliti započinje 1947. Ono što je zanimljivo, on je hteo ovaj rukopis da spali, I to više puta, međutim, sprečila ga je njegova žena Vera. Napisao ga je na ruskom jeziku, a zatim ga je sam preveo I na englesom. Prvu put je objavljeno 1955. u Englesku.
U Rusiju je poznat kao Vladimir Sirin. Bio je svestrana ličnost, pored pisanja bavio se sportom, šahom, glumom, prevodilačkim radom ( preveo je na engleski Alisu u Zemlji čuda, Evgenije Onjegina), sakupljao je leptiri, I danas se u muzeju na Harvardu nalazi njegova zbirka od 4324 leptira.
Kao što sam spomenula u nekom od predhodinh postova, sve do svoje smrti svojoj ženi se obraćao sa Vi, kao I ona njemu. Preminuo je od infekcije plića zbog preteranog konzumiranja cigarta.

Lolita
Pre same radnje, koju pratim iz ugla Hamberta, imamo kratak uvod, gde nam pisac objašnjava o čemu se zapravo radi u knjizi.
Na samom početku svojih memoara Hambert govori o svom detinjstvu. Kako je rano izgubio mamu, bez obzira na ton, njegovo detinjstvo je bilo uobičajno i srećno. Piše o svojoj prvoj ljubavi Anabeli, koja je preminula od tifusa. Bio je oženjen I nekom ženom pa se razvode jer je ona našla drugog mladića. Odlazi u Ameriku, odmah posle završetka Drugog svetskog rata,  I tamo nalazi kuću u kojoj živi gospoađa Hazet I njena ćerka Dolores. U toj kući ostaje, naravno, samo zbog Dolores, ili kako je on nazvao - Lolita. On vodi dnevnik gde veoma detaljno opisuje Lolitu, to kako je on vidi i doživljava i šta oseća prema njoj. Iskreno, pri opisu nekih slika bilo mi je muka ali i sramota. Kako je sve to moguće? Očekivala sam kontraverzno delo, ali mnogo manje detaljno. Ženi se svojom gazdaricom. U jednom trenutku ona pronalazi njegov dnevnik gde on, kao što rekoh, opisuje seksualni nagon koji oseća prema njenoj devojčici. Posle svađe ona izlazi iz kuće I udara je auto I ona umire. Lolita je u tom trenutku u kampu, Hambert odlazi kod nje sa rečenicom da je njena mama u bolnici I započinju njihovo putovanje. Šta je dalje bilo? Možda neki već znaju, jer ovo delo spade u svetske klasike, ali ja svakako neću više ništa da otkrijem, uzmite knjigu I pročitajte je. Mislim da je vredna pažnje.

Da li ga osuđujem? Svakako! Iako je on svestan svog poremećaja, ja osuđujem svakog pedofila, pa šta je on ako nije samo jedan običan pedofil? Razumem ja I gejeve, I da se devojka rodi u muškom telu I obrnutu, razumem I one koji prome pol, ali pedofile – nikako. Nije to ljubav, odrastao čovek I devojčica, dva različita sveta. Njoj je samo 12 godina!

Što se tiče Lolite, daleko od toga da je ona naivna I nevina, ona je svesna svog uticaja koji vrši nad Hambertom. Nikako je ne branim već je osuđujem skoro pa jednako kao I Hamberta, možda on jeste odgovorniji, ali daleko od toga da je Lolita žrtva. Njoj on čak nije ni prvi ljubavnik, već je uspela da spava sa nekim u kampu I to zajedno sa drugaricom! Užas!

Stil je lagan, pisac kao da plovi kroz reči, sve iznosi jasno ali I poetično. Ništa mi nije otežavalo čitanje, niti je pak bilo nejasnih delova. Sve je jasno I vrlo detaljno opisano, osećanja, naracija, piščevi komentari I obraćanje onom ko čita, sve je lepo upakovano.  

Zanimljivo je I pominjanje Edgar Alan Poa I njegove Anabel Li. Šta je Nobakov hteo da kaže pominjući ovog velikog pesnika? (Koliko ja poznajem Poovu biografiju, on se kada je imao 27 oženio trinaestogodišnjom rođakom Virdžinijom). Ok. A kako se beše zvala Hambertova prva ljubav? Anabel. A gde je upoznao? Na plažu. Pored toga, on u nekoliko navrata spominje I druge velike pesnike I njihove mlade ljubavi. Ali on ovde aludira I na Kerola (Alisa u zemlji čuda, a svima nama je dobro poznato kakve su glasine kružile o njemu). Međutim, te njegove upadice I pominjanje drugih pisaca I dela zaslužuju posebnu pažnju, ja nisam baš toliko pažljivo čitala da sve primetime, a mislim da imam malo čitalačkog iskustva, kada je reč o klasicima, tako da nisam sve ni primetila ni razumela, ali svakako ću tome posvetiti više pažnje kada budem imala više slobodnog vremena I kada budem držala knjigu u rukama, a ne da se mučim čitajući sa laptopa.

Za mene čitava ova priča sada deluje skandalozno, kao li je bilo kada je pre pola veka bila objavljena mogu samo da zamislim.

I sada, iako mi je mnogo toga zasmetalo u ovom delu, ipak ide na sam vrh mojih omiljenih knjiga, jer je kao KNJIŽEVNO delo savršeno. Ovo delo je odlično I mogla bi se sprovesti odlična debata o njemu. Ko je kriv I koliko? Šta je moralno a šta nije? Da li je ovde reč o ljubavi?
Ovo delo je čak dva puta predstavljeno na filmskom platnu, 1962. I 1997.

Ocena (od 1 do 5): 4;
Žanr: Nikad mi nije bilo teže da odredim žanr nekog dela. Da li je ovo ljubavna priča? Ne bih se zaklela. Prosto ne mogu da poverujem u takvu ljubav. Drame ima, ali ima I erotike, međutim ima na kraju I kriminalističkih delova;
Izdavač: Jas am knjigu čitala u elektronskom izdanju I to na bosanskom, nisam videla da je skoro neko obajvio kod nas, znam da je izašla u izdanju Novosti kad su izlazili svi oni klasici;
Broj strana: Oko 300;

Šta sam naučila: Praznina. Mislim da ništa nisam naučila. Čudno? Obično kada pročitam neko delo imam toliko toga da kažem, međutim sada osećam veliku prazninu iako mi se delo veoma dopada, mozak I duša nemaju šta više da dodaju. Osećam samo neku malu zgroženost. Ne znam. Mislim da će drugo čitanje, kada prođe izvesno vreme I kada ja steknem još malo životnog I čitalačkog iskustva, da mi otvori oči.