недеља, 31. јул 2016.

Hari Poter i ja

Danas je savršen dan da se piše o Hari Poteru jer je danas njegov rođendan. Pa Hari, srećan ti rođendan, hvala ti što si mi ulepšao doe detinjstva!


Hari Poter je moja posebna ljubav. Mislim da bar jednom nedeljno pomislim na njegove knjige, koje ne posedujem. Da. Moju policu ne krase njegove knjige, iako imam skoro pa 400 knjiga, iako sam uložila novce i novce za njih, a od Harija samo druga knjiga. Imala sam ja i prvi deo, ali sam nekom pozajmila i nisu mi vratili. Tuga.
Naravno da sam pročitala sve knjige, Kao što sam spomenula, prvi i drugi deo sam kupila možda 2005. ili 2006. i znam da su tada bile veoma jeftine, možda 200 dinrara. A onda im je cena odjednom skočila kako je koji deo izlazio i ja sam prestala da ih kupujem. Kad bolje razmislim, možda je i Hari Poter prva knjiga koju sam sama kupila, sećam se da je to bilo kod jednog uličnog prodavca i ja sam tada prvi put dobila dozvolu da sama izađem u grad sa drugaricama i da prvi put prošetamo same i ja sam eto, taj novac koji su mi dali iskoristila umesto za gumice za kosu, makazice koje seku papir u cik cak i sladoled iskoristila za knjige. I sećam se da sam pošla kući sa jednom knjigom, ali sam se onda vratila po još jednu. 
Ostale delove sam pročitala tek kad sam pošla u Gimnaziju i to sam počela od sedmog pa unazad sve do prvog. Pozajmljivala sam ih iz biblioteke dok su svi kupovali. I stalno pravim spiskove i računam cene knjiga i Hari je tu, ali ja ne želim da kupujem jednu po jednu knjigu, želim ih sve od jednom. I sad me već hvata panika jer... šta ako se rasprodaju. Kako ću onda? Mada imam svih sedam knjig u pdf-u i to original, onako kao su prevedena kod nas. Možda mogu to da odštampam... Jednog dana.


Što se tiče Harija, danas se digla velika velika velika prašina jer je izašao osmi nastavak na engleskemo. Ima ga i kod nas, ko je spreman da da nešto više od 3000 dinara. Prevod je tu za Sajam knjiga. Ja, iskreno, nisam verovala u ovaj nastavak sve do juče, dok nisam počela da vidim masovno slike na Instangramu gde se oduševljeni ljudi slikaju sa svojom novom knjigom. Blago njima. :(


Knjiga je dobila naslove Hari Poter i ukleto dete, pre svega da naglasim da je ovo drama. Koliko sam informisana predstava je koliko juče izvedena u London. Što se tiče radnje, započinje onde gde se sedma knjiga završila, 19 godina posle velike bitke.  Hari radi u Ministarstvu magije, oženjen je sa Džini i imaju troje dece. I koliko sam se ja informisala mislim da će se radnja vrteti oko jednog od njegovih sinova i njegovim suočavanjem sa činjenicom da je njegov otac onaj koji je spasao čarobnjački svet. Blic ima zanimljiv članak o tome ovde

Veliko uzbuđenje vlada i oko filma Fantastične zveri i gde ih naći.  

Malo se plašim zbog svega toga, kako li će film i predstava izgledati bez one dobro poznate ekipe glumaca. I kako li će biti čitati dramu o Hariju.

Mogu ja da pišem o Hariju ceo dan, ali nije u tome stvar. Prosto želim da skrenem pažnju onima koji nisu pročitali njegove knjige da to urade što pre koliko god godina da imaju jer nikad nije kasno, magija ne nestaje kad god da se čita ovo delo. To je klasik ovog novog doba. Život je lepši uz Harija. Ne mogu da opišem uzbuđenje koje osećam dok čitam knjigu ili gledam film, a filmove sam odgledala po 100 puta i to su jedini filmovi pored Gospodara prstenova koje mogu da gledam po više puta i to je jedina fantastika koju volim.


Postovi koje sam posvetila Hariju:
Hari Poter (zanimljivosti)
Čudesni svetovi Tolkina i Roulingove
Citati iz Hari Potera

четвртак, 28. јул 2016.

Gradovi i knjige #1

Pre neki dan sam završila čitanje knjige Sedam sestara i baš sam nešto razmišljala kako sam kroz tu knjigu naučila toliko toga o Riu i Parizu dvadesetih godina. Već sam spomenula da bih volela da napišem jedan post o tome gde je smeštena radnja nekih romana. U razmišljanju sam otišla toliko daleko da sam se zapitala da li bih kupila neku knjigu samo zato što se radnja odigrava u nekom određenom gradu i baš sam se setila da sam to jednom uradila. Kupila sam knjigu Knjiga o ludilu i lekovima samo zato što je na naslovnoj strani bila Venecija i zato što sam pretpostavila da se radnja odigrava upravo tu, ali ništa od toga, nisam je ni pročitala. Nemojte da kupujete knjige na taj način.
Sve u svemu, kada pisac smesti radnju u određeni grad i posveti tom gradu neki deo onda onaj ko čita na drugoj strani planete može da sazna nešto novo o tom gradu. Još je uzbudljivije kada pomene stvarna mesta i stvarne likove i događaje pa prosto možeš da nađeš sliku na internetu i vidiš gde se stvarno nešto dogodilo, a i da su izmišljeni likovi i radnja, a mesto postoji, opet je zanimljivo da se vidi kako to mesto izgleda.
Odabrala sam neke knjige i pokušaću da koliko toliko ubacim slike gradova, približno iz vremena kada se radnja odigrava. 


Barselona
Naravno, odmah pomislim na Safona. Sve njegove četiri knjige Senka vetra, Igra anđela, Zatočenik nebesa i Marina su smeštene u ovde. Dok nisam uzela da čitam ove knjigu Barselona me nije privlačila, ali je Safon tako divno opisao da sam tih dana provodilia sate tražeći slike stare Barselone da bih što bolje stvorila sliku u glavi okruženja gde se odigrava radnja.

Berlin
O tome kako je izgledao Berlin za vreme Drugog svetskog rata najbolje govori Kradljivica knjiga, a o tome kako je izgledao sedamdesetih u Mi deca sa stanice Zoo. Mi deca sa stanice Zoo je roman koji je napisan po istinitoj priči i sudbini Kristijane F, tako da to upotpunjuje vernu sliku Berlina tog doba.


Delft 
(Holandija)
Devojka sa bisernom minđušom je roman Trejsi Ševalije gde se ona oslanja na istorijske činjenice i piše nam o slikaru Johanesu Vermeru i devojci koju je naslikao, o njihovom odnoso. Na veoma lep način nam i slika vreme baroka u Delftu.
A ovako ga je i sam Vermer video
(Vermerove slike)


Amsterdam
Verujem da svi znate za Anu Frank. Bila sam veoma srećn kada sam pre mnogo godina dobila internet i videla kuću, odnosno njeno skrovište. Ja sam ovu knjigu čitala više puta i mnogo je volim. 

London
Dve moje omiljene knjige čija je radnja smeštena u Londonu su Plameni sjaj Trejsi Ševaliji i Pomen Ane Houp. U prvoj nam je prikazan 18. vek, a u drugoj Drugi svetski rat. 

Kabul
Svi romani Halida Huseina su smešteni u Kabulu, ili bar deo radnje. Znamo kava je situacija u njegovim romanima, slična je i danas, tako da nisam smela da istražujem puno po internetu, ko zna kakve slike može da mi izbaci, ja zaista ne bih mogla da podnesem da vidim to. Ali ono malo što sam videla... bio je zaista lep grad. 
 

Njujork
U Njujorku su smeštene knjige Leto i grad i Volim Njujork gde je opisan savremeni i ubrazani život mladih devojaka. I u jednom i u drugom romanu je Njujor prikazan zanimljivo. 
 


San Francisko
Ovaj grad sam najbolje upoznala u romanu Ostani kraj mene Gijoma Musoa, iako mi on nije toliko drag kao pisac, prvih nekoliko romana su dobri.  


Stari Rim
A za kraj nešto posebno. Stari Rim je odlično prikazan u Vestalkinoj priči. Imala sam tu čast da se uverim i uživo. Ne, nisam se vratila u prošlost, već sam posetila Rim i videla ostatek hramova gde je smeštena radnja.

U ovom postu sam spomenula samo knjige koje su mi bile pri ruci i za koje nisam morala puno da razmišljam i da se prisećam gde je radnja smeštena. U svima je dobra deo posvećen gradovima i mestima gde se radnja odigrava. Ja sam, naravno, pročitala mnogo više knjiaga i nadam se da ću posvetiti još jedan post ovoj temi, ili bar dopuniti ovaj, samo kada imam malo više vremenea, jer ovo sada je bilo brzooooooo.

недеља, 24. јул 2016.

Sedam Sestara - Lusinda Rajli

Verujem da sam više puta spomenula kako mi je Lusinda jedan od omiljenih pisaca (ne, neću upotrebiti reč književnica a još manje spisateljica). Njene knjige izadaje Laguna, ona je napisala ukupno deset, a kod nas je objavljeno pet, a ja se nadam da će draga MI Laguna objaviti i ostale. 
Ovde možete pogledati koje su sve to knjige prevedene kod nas, a ovde koje je sve napisala.
Prvi put sam se susrela sa njom kada su mi drugovi i drugarice iz odeljenja kupili za osamnesti rođendan, između ostalog, i knjigu Devojčica na litici koju sam ja pročitala za jedan dan i od tada kako koja izađe ja je odmah kupim. 
Ja bih sve njene knjige svrstala u misterije, iako Laguna kaže drama/ljubavna meni lepše zvuči ovo misterija. U svakoj knjizi ima neke mistike, neke tajne, nešto što se tek na poslednjoj strani razotkrije. U svim knjigama se prepliću prošlost i sadašnjost a ja mogo volim kada je knjiga napisana na taj način.
Nedavno sam pročitala Svetlo u prozoru, ali toj knjizi nisam posvetila post, ne znam zašto, možda nisam imala internet, ali sam bila odševljena. Veoma dobra knjiga i toplo je preporučujem.  

Što se tiče knjige Sedam sestara, ona mi je posebno draga jer sam je dobila od Lagune na onom foto-konkrsu, sve jedno bih je kupila prvom prilikom. 



Koliko sam ja razumela, ovo je prvi deo trilogije a glavni motiv koji će se provlačiti kroz sve knjige jesu zvezde i astronomija.
Glavna junakinja, i osoba kroz čije oči pratimo veći deo priče je Maja, najstarije od šest sestara (ne, nisam pogrešila, šest ih je). Nju i još pet devojčica je usvojio čovek po imenu Soult koji živi u zamku na obali Ženavskog jezera. Zanimljivo je to da su sve devojke iz različitih krajeva sveta i sve su dobile ime po zezdama iz sazvežđa Sedam sestara:


Sve one žive svoje živote odvojeno po svetu, sem Maje koja je sa tatom kući kraj zamka. 
Jednog dana, dobijaju vest da je njihov tata preminuo i sve dolaze u dvorac da saslušaju testament. I tog trenutka počinje prava zavrzlama, a šta je dalje bilo ja nikako neću otkriti.... Zanimljivo je i to da telo njihovog oca nije videla ni jedna od njih, već samo dobijaju informaciju od kućepaziteljke da je on tako želeo, da ga sahrane u moru....

Lusinda ne bi bila ona, kada nam ovde ne bi ubacila još jednu priču, a ovog puta nas vodi u Rio u godinu 1927. gde se upoznajemo sa Izabel koju je otac hteo da uda za nekog bogataša, međutim ona nekako dobija dozvolu od njega da pre venčanja ode u Pariz sa porodicom Ejtora de Silva koji projektuje sklpturu Hrista Iskupitelja. Ona će u Parizu upoznati Lorana i tu počinje njena priča. 
Ako želite da upoznate Rio i pročitate zanimljivu priču o tome kako je nastala ćuvena Hristova statua, ako želite da upoznate Pariz dvadesetih godina prošlog veka i umetnike koji su tu stvarali, obavezno pročitajte ovu knjigu....

I ja zaista ne bih više ništa da otkrivam jer onda neće biti zanimljivo onome ko bude čitao. Stil je lagan, čitljiv, zanimljiv. Brzo sam je pročitala jer sam jedva čekala kraj.

Izdavač: Laguna;
Godina izdanja: 2014, kod nas 2016;
Naslov originala: The Seven Sisters;
Broj strana: 600;
Žanr: misterija, drama, ljubavni;
Ocena (od 1 do 5): 5.

P.S. Nadam se da će Laguna skoro izdati i drugi nastavak, koliko sam ja upućena, treći nije još ni završen. 

четвртак, 21. јул 2016.

Ostrvo - Meša Selimović

Meša Selimović je jedan od naših najpoznatijih i načitanijih pisaca. O njegovom životu sam već pisala ovde. Do sada sam pročitala dve njegove knjige Derviš i smrt i Tvrđavu. A danas sam završila čitanje i treće Ostrvo. Nekako su mi ove tri knjige uvek išle zajedno, iako nisu povezena ni na koji način, Vulkan ih je izdao, takođe zajedno. 
Derviš i smrt i Tvrđava su slične i po stilu i po radnji i po opisima, i jedna i druga radnja je smeštena u prošlost. Ostrvo se dosta razlikuje. 



U romanu Ostrvo radnja je smeštena u svaremeno doba (kada je pisac živeo i stvarao) i kako sam naslov kaže, smeštena je na jednom ostrvo gde žive i glavni junaci Ivan i Katarina strai bračni par. I sam termin ostvrvo označava nešto što je udaljeno i usamljeno od ostatka sveta, pa su tako i naši junaci ostavljeni i udaljen od ostalih meštana ovog ostrava. Udaljeni su i jedan od drugog. Imaju dva sina koji ne žive sa njima i koji i ne vode brigu o svojim roditeljima. 
Knjiga ima više poglavlja i svako poglavlje može da se shvati kao jedna posebna kratka priča, svako poglavlje nosi u sebi neki događaj, neku pouku, uglavnom je o samoći i otuđenosti.
Knjiga se brzo čita i nije obimna. Iznenadio me je stil koji nije ni nalik onom u Tvrđavi i Dervišu. Ima, kao što smo već navikli kada je reč o Meši, puno lepih rečenica, opisa, istina koje bole, realnosti! Ja sam se pronašča u par navrata u nekim likovima i iskreno, to me je uplašilo. 

Izdavač: Vulkan;
Godina izdanja: Vulkan 2014, delo je prvi put objavljeno 1974;
Broj strana: 198.
Žanr: drama;
Ocena (od 1 do 5): 5.

петак, 15. јул 2016.

Konačno...

I konačno su stigle moje knjige. Prvo sam sve oko sebe zamarala pričom da sam dobila dve knjige, a onda sam ih predhodnih dva - tri dana progonila govoreći ima da nema mojih knjiga i da nikada neće stići (baš sam se zabrinula), sada ću nastaviti da se falim kako sam dobila knjige. Mislim da će me pre vremena poslati za Niš jer ih maltretiram. 



Sve u svemu, knjige su stigle danas. Ja oduševljena! Hvala Laguni do neba. Zaista Stajnbeka ne bih mogla da priuštim, ne mogu da da dam preko 1000 dinara za jednu knjigu, tako da mi ovo baš znači.
Sada samo da odlučim koju prvo da čitam. Stajnbek je bio moje otkriće godine 2015. Evo šta san tada napisala o knjizi O miševima i ljudima . Što se  tiče Lusinde i nju baš volim, pročitala sam sve njene knjige do sada i one ponosno krase moju policu. Njene knjige sam spomenula ovde. Iako sam nedavno pročitala Svetlo u prozoru, tog posta na blogu nema. A lepo se sećam da sam pisala nešto o tome, možda samo ne mogu da ga nađem, ili sam tada bili bez interneta pa nije objavljen ili sam bila u nekoj depresiji pa sam obrisala. Nije ni važno.
 Lepo je osećaj kada se dobije neka nagrada, pogotovo kada je to prvi put. I samo želim da dodam da ovo takmičenje niakako nije namešteno (iako sam ja ponekad pomislila da jeste, iako je moja mama rekla da to samo njihovi dobiju). Ne, nikako nije. Jer ja sam dokaz za to. 

Dobila sam ideju da napišem post gde ću odabrati nekoliko gradova  ili država iz čitavog sveta i onda napisati naslove knjiga čija je radnja smeštena tu i naravno neki moj komentar o toj knjizi, ako sam je pročitala, ako nisam da li bih volela. Ako neko želi, nek napiše grad ili državu koji bi voleo da vidi u tom postu. 

среда, 13. јул 2016.

Lagunin fotok-konkurs

Verujem da su svi oni koji prate redovno Lagunu čuli za foto-konkurs koji je trajao predhodnih mesec dana, možda čak i dva. Možda je neko i učestvovao. Tema je bila Moj kutak za čitanje
Laguna, inače, svake godine organizuje ovako nešto, obično je vezan za leto i ljudi se slikaju sa svojim knjigama pored plaže, reke, jezera. Ja sam i prošle godine slala svoje fotografije (pogledajte ih ovde), i godine pre te, i verujem ako je bilo nekog konkuras pre toga da sam i tad slala samo ne mogu da se setim. Volim da učestvujem na takvim konkursima gde se šalju fotografije i uvek imam neko očekivanje, ali do sada nikad ništa nisam osvojila. Čak sam, kako vidim po postu prošle godine već bila smislila koje ću knjige da izaberem kad osvojim treće mesto. (Da! Ko li je to pisao umesto mene na MOM blogu...)
Ove godine nisam ništa očekivala, poslala sam tu jednu fotografiju, tačnije stavila sam je na Instrangram. Bilo je vruće dok sam se slikala, niko nije hteo da me slika, sela sam u gomno (DA!), srećom bilo je ispod ćebeta (pokakila se kuca u travi). To je bila jedina normalnija fotografija i reko ajde da je pošaljem. I bila sam i zaboravila i na konkurs i na fotografiju. 
I tako ja u utorak (05.06.2016.) nervozna zbog prestojećeg ispita ulazim na fejs i vidim da su izašli rezultati. Pobedila prelepa fotografija (pozdrav za devojku koja studira engleski na istom fakultetu gde sam i ja) i tako meni drago zbog te devojke jer je iz Niša i onako gledam da vidim ostale kad ono... eto i mene. Da l me oči varaju? Da li sam stvarno to ja? Nisam mogla da verujem. Skakala sam po stanu pola sata. Pa ja nikad ništa nisam osvojila. Nikad nisam pobedila ni na jednom takmičenju. Zovem moje da im javim, zovem dečka, koleginice...
Baš sam bila ponosna na sebe. Odmah pošaljem mejl Laguni i oni me provere preko Instangrama. Kažu može da se pošalje preko pošte. Dam im adresu moje kuće. I nikako se nisam smirila. Nisam mogla da verujem sve dok ne stignu knjige. 
Inaček, kako sam prošle godine znala koje ću knjige, tako sada nisam mogla da se odlučim koju drugu knjigu da izaberem. Prva je naravno Sedam sestara, nju bi svakako kupila i bez ovoga. Onda se setim da sam tako puno želela Stajnebekove knjige koje nisam mogla da priuštim i pazite sad moju skromnost, bilo me sramota da im potražim i Plodove gneva i Istočno od raja (a da odustanem od Lusinde), pa sam ipak odlučila da uzmem ovu jeftiniju - Plodovi gneva, jer zaista mi je bilo glupavo da im tražim dve najskuplje knjige kad su oni već odlučili da mi ih pošalju besplatno. Zato nek bude jedna jeftnija jedna skuplja.  

I evo je moja fotografiju. Mislim da ću je izraditi i staviti u ram ili u ove knjige da me uvek podseća na ovaj divan dan.


I da, ovaj post je napisan još prošle nedelje i čeka da bude objavljen po dolasku knjiga, ali njih nema pa nema. Slala sam Laguni mejl, ne odgovaraju! Da neće možda da me prevare? Ne znam šta da radim? Čekaću još ove nedelje, vidim da su ostali dobitnici dobili svoje poklone, a meni nikako da stigne. Nadam se da hoće.... 

Sredila sam svoje police....

Konačno sam došla kući. Pošto sam se preselila u novi stan (i konačno ću živeti sama), odlučila sam da je možda najbolja opcija da donesem sve knjige kući da ih lepo složim, da vidim šta sve imam, a kad se sredinom avgusta bude vratila za Niš onda ću poneti samo one koje su mi neophodne. 

Sada ima dve police, dok nisam donela knjige iz Niša bila je samo ova jedna velika.




Na prve dve police su knjige koje sam kupovala kad sam tek počinjala da čitam. To su uglavnom knjige za mlade, čiklit, istorijski romani i ljubavni.



Ovde su moje omiljene knjige. Na prvoj su uglavnom romani sa tematikom rata i misterije, na drugoj svetski klasici, nobelovci, knjige za sva vremena. A na poslednjoj su Ćopić, Meša i Andrić i još neki naš klasik. Iza ovih knjiga se kriju neke knjige koje mi nisu toliko važne(Miri Jam).


Ovu policu sam juče postavila. Tu su knjige koje sam pokupila kad su 'čistili' biblioteku u Nišu. uglavnom naši klasici i lektire za osnovnu školu. Tu su još i knjige iz Blica, kao i rečnici i Danice.

понедељак, 04. јул 2016.

Dragi dnevniče....

Dragi dnevniče,
Sređujem danas laptop i nađem fotografiju mojih dnevnika. Kako da je neko zario ruku u moj stomak i izvukao sve moje organe. E upravo sam takav osećaj imala. 
Dnevnik sam pisala od svoje osnove škole. U tim sveskama je bio moj život, sve moje tajne, želje, svi nestašluci. Volela sam te sveske, volela sam da ih čitam i sećam se i lepih i loših terenutaka, da se smejem i stidim svojih postupaka....
Imala sam običaj da odmah pišem kad se vratim iz škole ili sa fakulteta, kad se vidim sa momkom, dok je sećanje još sveže i da pišem vrlo detaljno....
Kada sam prošle godine pala godinu na fakultet doživela sam nervni slom, u naletu besa bacila sam sve svoje dnevnike i sve uspomene koje su bile u toj kutiji (ulaznice, papirići, čestitke... razne bezvredne sitnice koje kad pogledam, podsete me na neki događaj).  Tu su bile i moje priče, pesme... To nikada neću moći da vratim, ne mogu ni da ih napišem ponovo, ništa nije dobro kao original. 

I eto, to je jedna moja kratka priča koja je tu da vas podstakne da pišete dnevnik i što je najvažnije da nikada ne bacite svoje dnevnike jer vrede... Mnogo vrede!
A možda vas i inspirišu i ove lepe fotografije sa Tumblr i We <3 it, mene jesu da počnem ponovo da pišem.




 I da, pazite da ga vaša mama ne nađe... ;)