Bruklin (film)

Film Bruklin (Brooklyn, 2016) odlučila sam da gledam jer obožavam glumicu Seršu Ronan. (ako se tako izgovara njeno ime, nailazila sam na različite izvore)

IMDb

Radnja je smeštena početkom pedesetih godina prošlog veka. Mlada Irkinja po imenu Eilis odlučuje da napušti majku i sestru i krene put Amerike. Da li kreće za boljim poslom, životom, u nadi da će naći ljubav... Ja sam to shvatila kao beg od male sredine i ljudi koji sve znaju i mešaju se u tuđe živote, tračare. 

U Njujorku stanuje u pansion kod jedne gospođe zajedno sa još nekoliko devojaka (sviđa mi se što je svaka posebna na svoj način i što su lepo izgrađeni njihovi likovi) i počinje da radi u jednoj prodavnici, ali i da pohađa večernju školu za računovođe. Iako tuguje za svojom porodicom radost njenom životu donosi Italijan Toni koga igra Emori Koen. 

Zbog jednog događaja ona mora da se vrati u svoju domovinu i odluči u kojoj će zemlji živeti.

Iako je radnja smeštena početkom pedesetih godina govori o temi koja je i danas aktuelna, mnogi ljudi odlučuju u kojoj će zemlji živeti, da li će ostati sa porodcom ili osobama koje upoznaju i zaljubljuju se. Stalno se pominju i prikazuju ljudi koji su emigrirali u Ameriku u potrazi za boljim životom i verujem da te scene bolje razumeju oni koji su to i doživeli. 

Radnja u drugom delu filma teče sporo što mi je pomalo smetalo. Takođe, očekivala sam da će sam Bruklin iz tog preioda biti više i detaljnije prikazan, očekivala sam da vidim kako se taj deo grada gradio, ali toga gotovo da nema. Iako se pojavljuje veliki broj glumaca, na momente mi je nekako delovalo prazno. Dopadaju mi se glumci, kako su predstavljeni likovi i kostimi. 

Film je 2016. nominovan za Oskarak, a Serša za najbolju glavnu žensku ulogu. 
Ocena: ★★★★☆

U međuvremenu sam saznala da je ovaj film zapravo snimljen po knjizi, malo sam istraživala i shvatila da je ona prevedena kod nas u izdanju Lagune još 2011. (klik ovde). Pošto ne postoji opis knjige, moral sam da zavirim u odlomak, i to je to. Sviđa mi se to što sam pročitala i volela bih da pročitam i knjigu. 

Rejnbou Rauel (knjige)

Imam taj neki planer gde beležim rasporede ispita, obaveza, kog dana koji isprit spremam, kog dana koji post pišem. Skuvam kafu, sednem, napravim divan raspored za dve nedelje i sve to bude uredno i lepo raspoređeno... I onda posle par dana šaram, preuređujem, nepoštujem. Danas svakako nije trebalo da pišem o ovim knjigama, ali mi se baš piše.

Rejnbou Rauel (1973) američka je književnica koja piše knjige za odraslie a i za mlade. I sad sam ja započela da pišem o njoj kao da znam čitavu njenu biografiju, a znam zapravo samo to. 

Kod nas su u izdanju Derete prevedene dve njene knjige za mlade Obožavateljka i Eleonora  i Park.

Obožavateljka

Kat i Rina (bliznakinje) polaze na koledž. One su velike obožavateljke Sajmona Snoua (aluzija na Hari Potera). Pažnja u knjizi je usmerena na Kat. I dok Rina prerasta tu opsesiju, Kat se na koledžu i dalje bavi Sajmonom. Prvi problem nastaje kada stignu u kamp i kada Rina saopšti sestri da ne želi da deli sobu sa njom jer je vreme da se razdvoje, osmaostale, odrastu, upoznaju nove ljude. Iako Kat to veoma teško podnosi, uspeva nekako da upozna neke ljude i da se koliko toliko sprijatelji sa njima. Brine se i za oca koji je ostao sam. Naravno, kao što je i očekivano, u njenom životu se pojavljuju i dečaci, ljubav, prvi poljupci. 

Zanimljivo je što se kroz roman pojavljuju fanfikcije o Sajmonu koje ona piše na jednom forumu i meni su ti delovi bili dosadni i  nepotrebni. 

Eleonora i Park

Eleonora živi veoma težak života, ima puno braće i sestara i svi oni sa mamo žive kod maminog momka u užasnim uslovima. Sva deca spavaju u jednoj sobi i trpe svakodnevnu torturu ovog gospodina. Eleonora ima narandžastu kosu i malo je punija (ne sviđa mi se što se u knjizi stalno aludira na to), oblači se veoma čudno, pošto kreće u novu školu, mora da putuje busom, gde svako ima svoje mesto. Nemajući izbora, ona seda pored Parka, dečaka koji čita stripove i stalno sluša muziku na vokmenu. Polako, njih dvoje se zbližavaju i počinje da se razvija njihova romansa. Naravno, javljaju se mnoge prepreke, od njenog očuha i majke, preko maltretiranja u školi. Inače, radnja je smeštena 1986, daleko od društvenih mreža i mobilnih telefona. Veliki plus jer radnju sagledavamo i iz ugla Eleonore i iz Parkovog ugla. 

Lako se primeti da je autor ove dve knjige ista osoba, isiti je stili, ista je ta smirenost sa kojom piše, iste fraze, čak su i likovi izgrađeni na sličan način. Ono što mi se doplao kod obe knjige jeste što su me i Kat i Eleonora na trenutke nervirale i što mi je smetalo njihovo ponašanje, koje je čak bilo i iritantno, pogotovo kada je reč o odnosu sa momcima. Većina knjiga ovakvog tipa svoje glavne junakinje predstavlja kao savšrene.

Više mi se dopao roman Eleonora i Park jer se bavi ozbiljnijom temom, obrađen je socijalni momenat, piše se o stvarima koje su pomalo tabu, ima jaču priču i snažniju emociju. 

U oba romana se sreću divne rečenice koje ja nisam zapisivala dok sam čitala ali se nadam da ću knjige pročitati ponovo. 

Zapravo znam jednu iz Eleonore i Parka:

,,Držati Eleonoru za ruku, bilo je kao da u ruci držiš laptir. Ili srce. Kao da držite nešto što je živo i savršeno.''

Vidim na We Heart Itu i Tumblru da su u svetu ove knjige veoma popularne, postoje predivni crteži i kolaži koje izrađuju fnovi. 

P.S. Njihove korice su mnogo lepše.

Dva filma u kojima glumi Odri Hepbern

Crno-beli filmovi? Ma ko još to gleda pored ovih današnjih, vidi samo tu tehnologiju koju koriste, sve izgleda kao stvarnost. A tek  3D.

Možda sam se i ja vodila tom mišlju, dok pre mesec dana nisam odlučila da je vreme da odgledam prvi crno-beli film u životu i odlučila se da to bude Praznik u Rimu (samo zato što volim Rim) i tada sam otkrila dva fenomena - Odri Hepbern i ,,kako su stari filmovi dobri''.

Odri Hepbern (1929-1993) bila je bitanska glumica i model. Po završetku Drugog svetskog rata seli se u London gde radi kao balerina i model, a od 1951. dobija i prve uloge na filmu. Za ulogu u filmu Praznik u Rimu dobija Oskara 1953. Po njenom životu snimljen je i film The Audrey Hepburn Story (planiram da ga pogledam uskoro).

Najpoznatiji filmovi u kojima je glumila:
Praznik u Rimu (1953)
Sabrina (1954)
Ljubav po podne (1957)
Doručak kod Tifanija (1961)
Moja lepa gospođice (1964)
Šarada (1963)
Kako ukrsasti milion (1966)

Ja sam do sada odgledala dva i to je bilo dovoljno da se zaljubim.

Praznik u Rimu (Roman Holiday)

Pored Odri, koja u filmu igra princezu En, glavna muška uloga pripala je Gregoru Peku, koji tumači lik Džoa Bredlija. Princeza En je na proputovanju po svetu i trenutno dolazi u Rim, njoj je dosadio život prinzece, odsustvo slobode, stalni nadzor, dužnosti, te jedne noći odlučuje da pobegden od svega i upozna Rim. Sa druge strane je Džo, američki novinar, koji je slučajno pronalazi kako spava na klupici. On je ne prepoznaje, iako je dobio zadatak da napiše ekskluzivu upravo o njoj, ona se predstavlja kao Anja Smit, a on odlučuje da joj pomogne, te je vodi u svom stanu. Sutradan od svog šefa dobija fotografiju princeze En i shvata da upravo ona spava u njegovom krevetu. 

Ono što je važno, film je snimljen na autentičnim lokacijama u Rimu. Kostimi su prelepi. Ma sve je savršeno! Prvi put sam se susrela sa Odri i oduševila se koliko je ona harizmatična, slatka, prelepa. 

Doručak kod Tifanija (Brakfast at Tiffany's)

Ovog puta Odri glumi Holi, devojku koja pripada visokom društvu Njujorka, a zarađuje tako što radi kao poslovna pratnja. Njen stan i njen život su veoma neuredni. U njenoj zgradi doseljuje se pisac po imenu Pol Varžak, koga igra Džordž Pepard, i naravno, kao što je i očekivano, njih dvoje se upoznaju i polako počinje da se razvija njihova romansa. Javalju se prepreke jer u njegovom životu postoji jedna gospođa, ali i u njenom nekoliko gospodina.

Koliko je u prvom filmu koji sam spomenula Rim prikazan savrašeno, toliko je i ovde Njujork. Sviđju mi se komične scene, odavno se nisam ovako nasmejala dok sam gledala neki film. Odri je svoj posao ponovo odradila više nego odlično.

Ono što mi je posebno zapalo za oko jesu njene odevne kombinacije. Tako bih volela da oblačim sve ono što ona nosi u ovom filmu, mada ne znam da li bi iko to umeo da nosi na taj način kao Odri.

Da zaključim, ova dva filma su dobra, i svakako planiram da pogledam još neke gde ona igra, želim da pročitam još nešto o njenom životu i da je upoznam malo više. Sviđa mi se njena harizma, prija mi njena energija. Svakako preporučujem da i vi odgledate ove filmove jer smatram da su klasici svetske kinematografije. 

Trinaest razloga (knjiga i serija)

Volim kada pročitam neku knjigu, a ona postane popularna tek nakon što se po njoj snimi serija ili film i prođe dugi vremenski period.

Naime, knjigu Trinaest razloga, kupila sam na Laguninoj akciji 3 za 999 još 2012. Serija je snimljena prošle godine i tek tada počinje da se piše malo više o ovoj knjizi.

Autor knjige je Džej Ašer (uskoro u izdanju Lagune još jedno njegovo delo).

Knjiga

Radnju pratimo iz ugla mladića Kleja Džensena koji na izgled živi sasvim uobičajni tinejdžerski život (mrzi tu reč) sve dok jednog dana na terasi svoje kuće nađe paket koji sadrži sedam kaseta čeje su strane numerisane brojevima od 1 do 13. Kada uključi stranu sa brojem jedan, shvata da su to snimci koje je snimila Hana Bejker, devojka koja se nedavno ubila i koja je ostavila neku vrstu oproštajnog pisma u vidu ovih snimaka. Jedan od razloga njenog samoubistva je i on.

Naravno, ja ne želim da vam otkrivam ništa više o radnji, ali veruje da svi znate o čemu se radi, mnogo se pisalo o seriji po blogovima, nemoguće da vam je promaklo. 

Knjigu sam čitala davno, još u srednjoj školi i nisam je shvatala previše ozbiljno, na nju sam gledala kao na romana za mlade sa naznakama ljubavi i trilera. Stil je lagan, zanimljiv, i zaista mi je ostala u lepom sećanju i svakako planiram da je pročitam ponovo. 

Serija 

Serija je počela da se emituje prošle godine na Netfliksu. Originalni naslov je TH1RTEEN R3ASON WHY. Glavne uloge su pripale Dilanu Minetu i Ketrin Langford. Naravno, ima dosta odstupanja od knjige. Pre svega što serija ima dve sezone, prva ima 13 epizoda (očekivano) i manje više se fokusira na knjigu, dakle ista je tema, isti su likovi, isti su razlozi Haninog samoubista. Ono što mi se sviđa jeste što je prikazana prošlost i što se pojavljuje Hana i vidimo jasno njenu priču. Svaka epizoda je posvećena jednom razlogu i jednom liku. Međutim, druga sezona je odrađena potpuno nezavisno od knjige, takođe ima 13 epizoda, i govori nam o onome šta se desilo posle završetka Haninih kaseta. Ponovo je svaka epizoda posvećena po jednom liku i ovog puta se Hana javlja kao Klejova halucinacija i data nam je i druga strana priče, odnosno sada oni koji su krivi za Haninu smrt pričaju svoju verziju.

Serija je odrađena odlično, i može se gledati nezavisno od knjige. Glumci su lepi i odlično rade svoj posao, muzika je savršeno uklopljena, svaka epizoda se završava misteriozno što nas tera da što pre pustimo sledeću. Sadrži i brutalne scene silovanja, nasilja, takođe scena koja prikazuje Hanino samoubistvo, tako da je moj savet da neko ko to ne može da gleda jenostavno premota (kao što sam i ja). 

Mislim da ovoj seriji treba posvetiti više pažnje i shvatiti je ozbiljnije. Obratiti više pažnje na vršnjačko nasilje i razloge zbog kojih se Hana ubila, neki od njih su možda za nekog sitnice, ali za nekog su ozbiljni problemi. I kada stanete i razmislite, svakako ćete se setiti neke osobe koja je doživela neku vidi maltretiranja koji je prikazan u seriji i na koji vi niste gledali ozbiljno ili mislili da nije ništa strašno. 

Zaista sve pohvale za seriju i mislim da mladi trebaju veoma pažljivo da je pogledaju, pa čak i dva puta ako je potrebno.

Knjiga, izdavač: Laguna

Gde možete pogledati seriju? Ovde  i Ovde  i verujem da postoji na još mnogim sajtovima. 

Erin Vot - Trilogija o porodici Rojal

Tokom leta sam prolazila kroz fazu kada su mi se stalno čitale knjige za mlade. Imala sam tu sreću da sasvim slučajno dođem do više takvih, tako sam sasvim slučajno naišla i na knjigu Princeza od papira i pročitala je u jednom dahu. Onda sam se zapitala a čemu ovakav kraj i saznala da je zapravo reč o trilogiji. Dobro, kad sam već počela rekoh da je pročitam do kraja. Tada sam odlučila da saznam nešto i o autoru, kad ono...

Erin Vot - zapravo ovo je ime iza koga se kriju dva autora, i moram da priznam da mi je to bilo veoma interesantno. Nažalost, nisam uspela da iskopama ništa o njima, tako da ako neko nešto zna, slobodno neka piše u komentarima.

Princeza od papira

Princeza od papira je prva knjiga u ovoj trilogiji. Radnju pratimo iz ugla Ele Harper koja je srednjoškolka, ali nema roditelje, preciznije, mama joj je preminula, a oca nikada nije upoznala. Ona se sama bori za svoj život i sama zarađuje tako što igra po klubovima. Jednog dana pojavljuje se gospodin koji se predstavlja kao njen staratelj. Naime, njen otac je poginuo i pre smrti joj je ostavio veliko bogatstvo, ali i određene uslove koje bi ona morala da ispoštuje da bi to bogatstvo dobila. Naravno, ona prvo odbija da pristane da pođe sa njim, ali na kraju ipak krene. Kada stignu u kuću gospodina Kaluma Rojala, shvata da on zapravo ima petoricu sinova koji su približno njenih godina i prilikom prvog susreta sa njima vidi da će i te kako imati problema sa svima. 

Od momaka se ističe Rid koji je najviše maltretira, ona još i mora da krene u istu školu sa njima, te trpi ogromnu torturu od ostalih učenika. Možete predpostaviti šta sledi...

Iako mi se radnja nije preterano dopala, svidelo mi se kako su likovi izgrađeni, stil je lagan, dešavanju su takva da prosto teraju da se čita do kraja i vidi kako će se klupko odmotati. Pogotovo je sam kraj knjige takav, da poželite odmah da pročitate nastavak.

Da, da ne zaboravim, ima dosta eksplicitnih scena, iako ja na ovaj serijal gledam kao na romane za mlade. 

Princ od papira

Druga knjiga počinje baš tamo gde se prva završila.  Kao što sam rekla, radnju prve knjige pratimo iz ugla Ele, međutim, kao što je očekivano po naslovu, ovde imamo i poglavlja koja su napisana iz Ridovog ugla. I sada se ja plašim da vam ne otkrijem previše, da vam ne porušim ono mala uzbuđenja koje vas očekuje pri čitanju prve knjige, reći ću samo da se radnja zahuktava, da likovi koji su bili sporedni u prvoj knjizi i za koje smo mislili da su beznačajni, dobijaju na značaju. 

Kraj, još šokantniji od predhodnog.

Palata od papira

Kao što je već i očekivano, poslednja knjiga iz trilogije počinje upravo tamo gde se druga zavšila. Knjiga dobija pomalo i elemente trilera, sve ide u suprotnom pravcu od očekivanog. Opet radnju pratimo iz više uglova što je veliki plus. Na momente je dosadno, jer autorka verovatno pokušava da popuni skoro 300 strana. 

Celokupni utisak

Omiljena knjiga mi je prva, možda i ne bih započela serijal da sam znala da postoje čak tri knjige jer sam želela samo jednu knjigu uz koju bi se odmorila. Iako se sve čita veoma brzo, nema neku umetniču vrednost, postaje pomalo naporno u isčekivanju razrešenja čitave priče. 

Visoko društvo, skupi automobili, privatne škole, jahte, spletke, nepostojanje pravog prijateljstva... Sve ovo podseća na seriju Tračara. 

Izdavačka kuća: Vulkan
Ocena: ★★★☆☆ sa jednim plusićem 

Putovanje kroz vreme? (filmovi)

Danas vam preporučujem četiri filma koji imaju jedan zajednički motiv - putovanje kroz vreme. Iako nisam ljubitelj fantastike (jedina fantastika u mom životu je Hari ❤) ima nešto posebno u ovim filmovima što mi se dopalo. 

About Time (2013)

Film About Time sam sasvim slučajno skinula u laptop jer volim glumicu Rejčel Mak Adams i isprava nisam mogla da ga odgledam jer mi je bio dosadan posle desetak minuta. A onda sam mu dala drugu šansu. Srećom!

IMDb

Tim, koga u fimu igra Domhol Glison (znate ga iz Hari Potera) na svoj 21 rođendan saznaje od oca da  poseduje sposobnost vraćanja u prošlost. Naime, dovoljno je da se zatvori u neki mali i mračni prostor, stegne pesnice i zamisli trenutak u kom želi da se vrati, može da se vrati samo u svoju prošlost i promenei neke stvari. Posle nekog vremena on se seli u drugi grad i upoznaje Meri, a kako bi ta ljubav bila što savršenija, i kako bi ona stekla bolji utisak o njemu, on koristi svoje sposobnosti. Zvuči vam dosadno? Nije, slatko je i romantično. Priča se ne vrti samo oko njihove ljubavi, već je prikazan i Timov odnos sa roditeljima i sestrom Lusi. 

Iako film ima izvesne nedostatke, ja ih stavljam po stranu, jer mi se zaista dopalo kako je sve uklopljeno glumci, muzika, mesta radnje...

Ocena: ★★★★☆

The Time Travel's Wife (2009)

Još dok sam išla u gimnaziju pročitala sam knjigu Vremeplovčeva žena. Nisam bila nešto oduševljena, sećam se da sam naišla na neke poteškoće prilikom čitanja i da su mi neke stvari smetale. Relativno skoro sam otkrila da je po knjizi snimljen i film.

IMBd

Henri, koga u filmu igra Erik Ban, ima taj genetski poremećaj putovanja kroz vreme, naime on ne zna u kom trenutku će nestati i  vratiti se na nulu i to dovodi do problema. Sa druge strane je tu Kler, koju igra Rejčel Mak Adams, i koja pokušava da pređe preko svega toga i održi ljubavnu vezu sa njim.

Iako ima neku posebnu toplinu, najmanje mi se dopao od svih filmova o kojima pišem u ovom postu. 

Ocena: ★★☆☆☆

Midnight in Paris (2011)

Ovaj film sam htela da pogledam samo da bih videla pisce koji su prikazani kada se Gil vraća u prošlost.  

IMBd

Glavan uloga pripala je Ovenu Vilsonu, koji ovde glumi pisca po imenu Gil. Gil je otputovao u Pariz sa svojojm verenicom Ines, koju igra zamislite ko - Rejčel Mak Adams (ovo je zapravo ispalo sasvim spontano i nisam razmišljala o ovome kada sam krenula da pišem ovaj post, ne mogu da verujem da je tri puta igrala devojku/ženu ljudima koji putuju kroz vreme). U Parizu dolazi do malih nesuglasica između njih, Gil odlučuje da prošeta sam kroz Pariz i tačno u ponoć, dok se dosađuje izgubljen na nekim stepenicama, nailazi staromodni automobil sa veselim društvom, oni ga pozivaju da im se pridruži, te on ubrzo shvata da je to neka vrsta vremeplova, koja ga vraća u Pariz dvadesetih godina gde se sreće sa mnogim tadašnjim poznatim umetnicima.

Ocena: ★★★★☆

The Age of Adaline (2015)

U poslednjem filmu koji sam odgledala nema putovanja kroz vreme, ali ima nečeg približnog.

IMBd

Naime, Adalin, koju igra Blejk Lajvil, je kao devojka doživela saobraćajnu nesreću i zbog čudnih okolnosti, ona ne može da stari, dakle iako ima ćerku, trenutno je njena ćerka bakica, dok je Adalin u najboljim godinama. Iako ova mogućnost deluje neverovatno, i mnoge žene bi poželele da je poseduju, ovo joj donosi mnoge nevolje. 

Moram da pomenem i da mi se nikako nije dopao početak filma gde ona pusta krtaki film i na kome je prikazana njena životna priča, mislim da su mogli da nas upoznaju sa tim činjenicama na nki drugačiji način. Inače, film kao film, mi se dopao najviše od svih ovih koje sam danas pomenula, sviđaju mi se kostimi, sviđa mi se kako je Adalin prikazana u različitim periodima, sviđa mi se fotografija,muzika...

Ocena: ★★★★☆

Ako znate neke filmove sa sličnom tematikom slobodno ih pomenite dole u komentarima. ⇩⇩⇩⇩⇩⇩

Sve, baš sve (knjiga i film)

Knjiga Sve, baš sve ima takve korice da je prosto nemoguće ne primetiti ih kad neko objavi fotografiju na Instagramu. Iskreno, u početku me nije privlačila, ali sam je jednom slučajno skinula u elektronskom izdanju sa nekog sajta i pošto nisam imala šta drugo da čitam počela sam da čitam nju.

Knjiga 

Stara korica, nove su sa motivima iz filma i ne sviđaju mi se ni malo. 

Autor knjige Sve, baš sve je Nikola Jun, izdala je izdavačka kuća Urban Reads (klik ovde). Napisana je u prvom licu, radnju pratimo iz ugla devojke po imenu Medelin koja je alergična na sve. Naime njena mama je lekar, i iznela je dijagnozu, posle nesreće kada su poginuli njen suprug i drugo dete, da je Med alergična na baš sve što postoji u spoljnom svetu. Zbog toga joj ne dozvoljava da izlazi van kuće i ne dopušta da iko sme jedne medicinske sestre uđe u kuću. Sve ide normalnim tokom do Medeline sedamnaeste godine i trenutka kada se preko puta njene kuće dosleljuje porodica, a sa njima i momak po imenu Oli. Očekivano, izveđu njih se rađa ljubav, oni komuniciraju preko poruka, poziva. Naravno, posle izvesnog vremena požele i da budu što bliži jedan drugom. Dodala bih još i to da Medelin sanja o moru i Havajima i ima jaku želju da bar jednom oseti talase.

Knjiga mi se dopala, prijatno me iznenadila, svakako sam manje očekivala. Sviđa mi se stil, sviđaju mi se vantekstualni elementi koji su dodati (crteži, tabele), sviđa mi se kraj. Likovi su dobro izgrađeni.

Film

Kada sam pročitala knjigu, to sam i objavila na Instagram i tada mi se javila cura koja mi je rekla da postoji i film snimljen po knjizi koji je nedavno izašao, tako da sam ga brže bolje potražila skinula i odgledala.  

Što se tiče filma, gotovo da u potpunosti prati radnju knjige, naravno ima malih odstupanja, ali to je zanemarivo. Sviđaju mi se glumci Olija glumi Nik Robinson (igra Simona u Love Simon) a Med Amandla Stenberg). Takođe, muzika je savršeno uklopljena uz radnju. 

Ako neke želi potpuno uživanje u knjizi i potpuna iznenađenja (kao ja), neka ne gleda trejler za film, neka ne čita druge recenzije knjige, samo uzmite knjigu i pročitajte je. 

I još nešto, nedavno sam odgledala i film Midnight Sun čija je radnja veoma slična ovoj. 

Preporuka anime filomova #2

Danas, kao što sam i obećala, preporučujem vam još četiri anime filmova.

1. Tvoje ime (Your Name, Kimi no Na wa)

IMBd

Za razliku od većine filmova o kojima sam pisala i o kojima ću pistai Tvoje ime je novijeg datuma i nije u izdanju studija Džibli. 

Anime Tvoje ime je objavljen 2016. Radnja je smeštena u Japanu u sadašnjosti. Glavni likovi su Mitsuki, devojčica koja živi na selu i sanja da jednog dana ode u Tokio, i dečak Taki koji živi u Tokiju. Odjednom zbog nekih čudnih okolnosti njih dvoje počinju da menjaju tela. Dakle, Mitsuki se budi u Takijevom telu u Tokiju i upravlja sa njim kako želi, naravno i Taki se budi i njenom telu. Ne znaju kad će se to dogoditi i da li se događa svaki dan, ali znaju da se zamena dešava tokom spavanja i da je jedina njihova komunikacija preko mobilnih telefona i beležaka koje ostavljaju jedan drugom. 

Moram da priznam da ja film nikad ne bih odgledala da sam pročitala opis jer mi takve stvari ne prijaju, međutim, mene je film oduševio do te mere da sam ga već pogledala više puta. Animacije, likovi, muzika, sve je savršeno uklopljeno.

2. Devojka koja je skakal kroz vremme (Taki o kakeru shojo)

IMBd

Još jedan film čija je radnja smeštena u savremeni svet jest Devojka koja je skakala kroz vreme. 

Makoto je srednjoškolka koja živi normalnim životom. Druži se sa svoja dva prijatelja i sve je uobičajno dok jednog dana slučajno ne nađe u jednom školskom kabinetu neku čudnu spravicu nalik na orah koja joj omogućuje da se vraća u prošlost. Međutim, vremenom shvata da je broj vraćanja u prošlost ograničen, da se ona vraćala zbog gluposti i da sada kada joj je to zaista potrebno ona mora da vodi računa.

3.  Uzletanje ( Kaze tachinu)

IMBd

Anime Uzletanje se razlikuje od ostalih jer je glavni junak istorijska ličnost. Objavljen je 2013.

Naime, prikazuje nam odrastanje i život Jira Horikošija, čoveka koji je veoma daopirneo dizajnu, konstrukciji i usavršanju  japanskih aviona pre Drugog svetskog rata. Na samom početku filma, prikazan je i zemnljitres koji se i zaista dogodio u Japanu 1923. Tom prilikom on i upoznaje svoju buduću suprugu. 

U filmu su prikazani njegovi snovi gde on sanja da leti i kako razgovara sa jednim čuvenim italijanskim pronalazačem, zanimljivo je da stalno pada iza aviona i onda se probudi. 

4. Deca vuka ( Wolf Children)

IMBd

Iako se u većini anime filova dešava po neko čudo, odnosno uvek su prisutni elementi fantastike, ja to uvek prihvatim normalno. Međutim ovde mi je nešto smetalo. 

Naime ovaj film je iz 2012. godine i govori nam o devojci  koja se zaljubljuje u vukodlaka i dobija dva deteta. Međutim, ubrzo nakon toga vukodlaka ubijaju. Deca su nasledila njegove osobine, te je ona primorena da se preseli u jednom selu. 

Iako mi se film dopada jer ima posebnu toplinu, mislim da su animacije mnogo slabije odrađene u odnosu na sve anime filomve koje sam gledala. 

Preporuka anime filomova #1

Šra su to anime? 😲

Anime je stil crtane animacije poreklom iz Japana sa karakterističnom stilizacijom likova i pozadine. Postoji veliki broj sajtova, foruma i blogova koji su posvećeni ovom vidu animacije pa ih možete posetiti ako želite da saznate još nešto. (Wiki, ovde imate najosnovnije informacije)

Prvo serije 

Ako niste gledali Zamjeve kugle, Digimone i Pokemone (one stare) onda sam ja previše matora ili ste vi previše mladi. Moja ljubav prema ovoj vrsti umetnosti rodila se sa Zmajevim kuglama. Obožavala sam taj crtani. Nisam sigurna da l su se Digimoni prikazivali pre ili posle Zmajevih kugli, ali ja se i danas najžim kada čujem ovu pesmu. Zatim su tu i Pokemoni koje sam pomno pratila iako ih nisam toliko volela, a onda se pojavio i Naruto, koji još uvek traje (mislim  Boruto se još prikazuje, ali ja sam to doživela kao nastavak Naruta). E njega već nisam mogla da pogledam do kraja, pogotovo što mi je pre par godina pala savršena ideja da odgledam sve epizode od početka. 

Dakle, ljubav se rodila još davno, a povećala se kada sam relativno skoro otkrila anime filmove i počela i njih da gledam. O serijama koje sam gore navela neću detaljno pisati jer ih smatram klasikom. ( Na ovom sajtu možete naći sve epizode serija, kao i sve filmove o Zmajevim kuglama, a evo i sajta posvećenog Narutu).

Skoro sve moje omiljene anime filmove radio je studio Džibli. Mislim da je to i jedan od prvih i najvećih studija (spisak njihovih filmova imate ovde). A moj omiljeni čovek koji je zadužen za oživljavanje anima je Hajao Mijazaki. 

U planu mi je da u naredna nekoliko posta preporučim neke filmove i jednu seriju a da na kraju zaključim zašto volim anime. U buduće, kada odgledam neki novi anime svakako ću ga preporučiti ovde.

1. Začarani grad (Spirited Away)

IMDb

Nije slučajno ovaj anime na prvom mestu, iako nemam omiljenu knjigu, film, pesmu... Imam omiljeni anime film i to je svakako Začarani grad. 

Film je objavljen 2001. i mislim da je proglašen za jedan od najboljih anime filmova svih vremena, a dobio je i Oskara.

Devojčica Čihiro ima deset godina i kreće na put u novi grad i novu kuću sa mamom i tatom, međutim skreću sa puta. Iz radoznalosti zalaze u neki čudni grad gde naizlaze na gomilu hrane koju mama i tata počinju da jedu kao svinje, a ubrzo se i pretvaraju u njih. Čihiro uplašena i izgubljena pokušava da pobegne, ali shvata da je zarobljena. Sreće dečaka Hakua koji joj pomaže da je ne razotkriju jer se nalazi u Začaranom gradu koji je pun duhva i gde ljudska stvorenja nisu dobrodošla. 

Iako film na početku deluje kao ljubavna priča između devojčice Čihiro i  dečaka Hakua, zapravo je reč o jednoj drugoj posebnoj i neobičnoj ljubavi.  

2. Zamak na nebu (Castle in the Sky)

IMBd

Zamak na nebu je prvi film koji je izradio studio Džbli još 1986. 

Dečak Pacu i devojčica Šita, koja je pala sa neba, pokušavaju da pronađu zamak koji lebdi i čije je crteže i fotografije ostavio Pacuov tata. Dok pokušavaju da stignu do zamka prate ih dve različite bande svaka iz svojih interesa. Iako je sve veoma bajkovito nosi snažnu poruku o prijateljstvu i očuvanju prirode. 

3. Moj komšija Totoro (My Neighbor Totoro)

IMDb

Iako mi ovaj film deluje kao da je za najmlađe ima posebno mesto u mom srcu, pre svega zbog veoma drage muzike. Ovo je takože Džiblijev film i nastao je 1988. 

Radnja je smeštena posle Drugog svetskog rata u Japanu. Otac Tatsuo doseljava se u novu kuću sa svoje dve ćerkice Satsuki i Mei kako bi bili bliži bolnici u kojoj se nalazi njihova mama. Iako kuća u kojoj se doseljuju na prvi pogled izgleda obično otkrivaju da je puna tajni. Prva avantura počinje kada Mei zaluta u šumu i otkrije ogromno stvorenje nalik na mačku.

Totoro je postao toliko popularan da je ostao zaštitni znak i logo studija Džibli. Ova priča ima posebnu toplinu jer sadrži Mijazakijeve autobiografske elemente (njegova mama je taođe bolovala od tuberkuloze). 

4. Veštica Kiki (Kiki's Delivery Service)

 IMBd

Iako ovaj film potiče iz 1989. ja sam ga prvi put odgledala pre neki dan. 

Naime Kiki je veštica koja po pravilo treba da se odvoji od svoje porodice i postane samostalna kada napuni 13 godina, što ona i čini. Njen san je da ode u veliki grad na obali mora što joj se ubrzo i ostvari. Međutim, ništa nije onako kako je ona očekivala. Ljudi su zaboravili na veštice, nije im potrebna njena pomoć, te se ona zapošljava kao dostavljač paketa u jednoj maloj pekari. 

Ovaj film nam pokazuje kako su mnogi ljudi koji žive u gradu otuđeni i stalno u žurbi. 

Gde gledati anime filmove?

Ima ih gotovo svuda na internetu, samo kucajte naslov filma i pored online sa prevodom ili sinhronizovano.

P.S. Sutra vam preporučujem još neke filmove.