четвртак, 29. јануар 2015.

Педесет нијанси сива – Е. Л. Џејмс

Шта да кажем о овој књизи? Одакле да почнем? Шта прво да критикујем?
Књига која је подигла велику прашини када је изашла. Али зашто? Шта су људи видели у њој?

Причу пратимо из угла Ане, тек дипломиране студенткиње књижевности, која среће господина Греја и упушта се са њим у... Везу? Да ли је то веза? Не, никако. И толико о радњи и садражају, све све своди на њихов однос, немам никаквог заплета, узбуђења, ничег. Нема ни увода, прича одма почиње.

Добро, свиђа ми се оквир приче, девојка која се упустила у неки однос са човеком кога тек упознаје, али ништа није изнето на добар начин. Стил је лаган, без претераних описа, поетичности... Не могу да створил слику у глави када читам, сви описи су нејасни и плитки, прекратки. Оно због чега је вероватно популарна јесу сцене секса, које заузимају велико место у књизи, а опет нису ни оне добро написане. Да су бар ти описи добри, па да разумем зашто људи читају, али и то никако не ваља, превише су смешне и грозне. Све је ограничено. Превише понвљања истих речи па и реченица. Предвидива и нереална.

Пошто нема радње да би причала о њој задражали бих се мало на лик Ане која је превише плитка особа, без особина и карактера. Недефинисана. Стално кука како је једна, а овм су сви момци заљубљени у њу и мисле да је савршена. Ту су и оне сцене грицкања доње усне које су ме толико нервирале, где она као то случајно ради, а господина Греја то пали. Ма да! Цура је била невина до своје двадесет прве и онда упознаје милијардер и после два дана му ускаче у кревет. Толико о карактеру. Милијардера, који јој купује лаптоп, кола... Ја бих то назвала овако – курва/проститутка. Жао ми је због речника који користим, али тако је, јер друге речи не могу да се употребе када се говори о оваквој књизи.  Да ли се заљубила у њега? Ја мислим да није. Није то љубав. Са друге стране господин Греј је па... лудак. Ја би то тако назввала. Неко је опседнут ТИМ стварима и доминацијом над женским телом, не може да буде баш нормалан. Глуми неког шмекера, џентламена, а у ствари... даје церама да потпишу уговор да ће он бити доминантан над њима и да ће оне радити све што он захтева. 

Не знам. Или ја не видим добро, можда треба да прође неко време док се прича не слегне. Само знам да је књига као ДЕЛО не вредна, нема овде ни к од књижевности. Свакако не заслужује место на мојој полици. Мислим да није вредно купити је, али може да се прочита, свака књига би требало да носи нешто позитивно. Покушавам да пронађем нешто добро, као што сам рекла, оквир је добар, али ми се никако не свиђа како је писац то представио.

Што се тиче наставака, нисам сигурна да ли ћу да их прочитам. Двоумим се.

Најдражи лик: Кејт
Најгори лик: Ана
Оцена (од 1 до 5): 2
Оно што сам научила из књуге: Не треба се упуштати ТАКВЕ односе, никако.

Следеће читам: Враћам се на Време смрти 

среда, 28. јануар 2015.

Препорука за читање: Рат и холокауст

Нешто сам размишљала, пошто немам баш пуно времена да читам, да се у потпуности посветим књигама, одлучила сам да овде, по темама, поделим и препоручим књиге које сам прочитала, а о већини њих нисам писала овде.
Тако сам одлучила да прва тема буде рат и холокауст, и тако сваког месеца по једна тема. Ових дана је било актуелна управо ова тема на телевизији, осолбођење Аушвица, па сам инспирисан томе одлучила да баш о томе прво пишем, а већ и птице на грани знају да је управо то моја омиљена тема за читање.

Теби, моја Долорес – Др Саша Божовић

Нисам случајно ставила баш ову књигу на прво место. Управо сам се, читајући је у седном разреду, први пут сусрела са темом холокауст. Први пут сам видела како су људи патили и били мучени, први пут ми се окретало клупче у стомаку док сам читала неку књигу.
Књигу је написала докторка Саша Божовић после завршетка Другог светског рата, о страхотама које је претрпела. По бомбардовању Београда, хапсе је и одводе у логор, иако је била трудна, дакле, нико није поштеђен, ни деца, ни страци, ни труднице. У логору се и порађа, добија ћеркицу Долорес, да би је после тога ослободили у замену за заробљенике. Међутим ту се прича не завршава, већ тек почиње. Она одлази међу српске војнике, да би помагала рањеницима, заједно са тек рођеном девојчицом. Књига је снажнија самим тим што је писана по истинитој причи.
Мислим да данас не може да се нађе да се купи. Можда негде као половна.
Оцена(од 1 до 5): 5

Време смрти – Добрица Ћосић
Књига која се састоји из четири дела и која приказује страхоте Прог светског рата код нас. О овој књизи нећу сада писати, пре свега зато што нисам прочитала сва четири дела, тренутно читам други, па када завршим са читањем. Мислим да је опште позната, јер се срећом ради као школска лектира, на жалост, само први део. Додала бих овде и Ћосићеве Деобе где нам сада говори о Другом светском рату. Још језивија и мрачнија.
Срећом те је Лагуна издала све четири књиге Време смрти, било би лепо да изда и остале.

Последњи воз из Хирошиме – Чарлс Пелегрина

Књига само за оне са јаким стомаком. Ово је документарац који на најдетаљнији и најсликовтији начин приказује Хирошиму и Нагасаки у тренутку пре него што су бачене бомбе на њих, тренутак кад су бачене и наравно, како је све то изгледало после саме експлозије. Језивије,  мрачније и детаљније не може. После ове књиге нисам могла да нађем ништа што би ме више потресло. Слике патње и страдања не излазе из моје главе ни данас, четири година после читања.
Књига је у издању Мона и мањане, сада Вулкана, и коштала је око 150 рсд на сајму у Београду пре неколико године.
Оцена(од 1 до 5): 5

Дан после ноћи – Анита Дајамант

Прича прати четри младе девојке заточене у логору. Срећом, бивају спашене једне октобарске ноћи из логора Атлита. Међутим, ту су оне слике страве и ужаса које приказују жене и њихове патње у логору пре ослобођења.
Књигу је итдала Лагуна пре више година, ја сам је била купила на једној од акција.
Оцена(од 1 до 5): 5

Крадљивица књига – Маркус Зусак

Прашина око ове књиге се дигла, као што обично бива, оног тренутка када је изашао филм, ја га нисам погледала, али сам књигу прочитала много раније. Први проблем је био што нигде нисам могла да нађем да је купим. На крају сам издвојила позамашену суму новца, да би после месец дана изашао филм и књига се, гле чуда, нашла у излозима свих књижара, са новим корицама, наравно из филма. (Намерно стављам књигу са старим корицама.) И онда сам могла да је купим у Делфи књижари са попустом, али касно. Како год. Књига је најбоље описана на самој корици (једно од бољих представљања књиге) па ћу узети за сходно да управо то и ставим овде.
,,Ево једне чињенице:умрећете.
1939. Нацистичка Немачка, земља задржава дах. Смрт није имала никада толико посла. Деветогодишња Лизел живи са својом старатељском породицом у Улици Химел. Родитеље су јој одвели у концентрациони логор. Лизел краде књиге. Ово је њена прича и прича о становницима њене улице , кад су бомбе почеле да падају.
Једна важна напомена: Ову књигу прповеда смрт.
То је мала прича о:
Девојчици
Хармоникашу
Неким фанатичним Немцима
Јеврејском боксеру
И стварно много лоповлука
Требало би да знате још нешто: смрт ће посетити крадљивицу књига три пута.''
Сасвим довољно да заголица машту оног ко жели да је прочита.
Као што сам споменула и ова књига је у издању Лагуне.
Оцена(од 1 до 5): 5

Хелгин дневник – Хелга
О Хелгином дневнику сам скоро писала, па да се не понављам.
Оцена(од 1 до 5): 5

Дечак у пругастој пиџами – Џон Бојн

Ова књига нам не приказује толико живу слику логора, колико дечака који живи преко пута 'Ајшица' и његово виђање рата и то како је он видео људе и дечакае који се по дану шетају у пругастим пиџамама прекп пута његове куће заробљени жицом.
Књигу је издао Вулкан и мислим да има и џепно издање. Снимљен је и истоимени филм.
Оцена(од 1 до 5): 5

Све сам књиге оценила са одличном оценом, вероватно зато што све иду на сам врх мојих најдражих књига, нису све савршене, свако да имају по неки недостатак, али мени су превише драге да бих ја приметила. Обожавам ову тематику.
Следећи пут ћу прпоручити тинејџерске књиге јер је са њима све и почело. Са њима се и родила љубав према читању.



четвртак, 22. јануар 2015.

3 за 999

Традиционално себи за рођендан купим књигу. Ове године сам имала среће да ухватим Лагунину изванредну акцију и да купим себи чак три добре књиге за 999 рсд.


Соба – Ема Донахју
За петогодишњег дечака Џека, Соба представља цео свет. Ту је рођен, ту он и његова мајка једу, спавају, играју се, уче. Соба је Џеков дом, али је за његову маму тамница у којој борави од своје деветнаесте – већ седам година. Вођена силом љубави према сину, створила му је читав живот у простору од девет квадратних метара. Испричана Џековим гласом, Соба је прича о великој љубави под страшним околностима и о нераскидљивој спони између мајке и њенеог детета.

Аутобиографија Џека Трбосека – Џејмс Карнак
Ова књига је била и на мојој листи за ову годину, имала сам среће јер је била на акцији.
Ово је биографија Џејмса Карнака, где он приповеда о читавом свом животу укључујући и онај део када је био сериски убица којег сви памте као Трбосека.

Амерички дервиш – Ајад Актар
И ова књига је такође веома дуго на мојој листи жеља.
Хајат Шах је млади Американац. Његов уобичајни живот – одласци у школу, играње бејзбола и видео-игра – обележен је пакистанским  наслеђем и честим препиркама између његових родитеља, који се свађају због нечега што је он одвећ млад да схвати. А онда стиже Мина, и све се мења.

Још једна књига, које тренутно нема у књижари, а коју желим на својој полици је Кућа сећања и заборава. Ова књига је добила Нинову награду и мислим да се зато дигла прашина око ње. Искрено, никад не бих ни погледала које су то књиге Филипа Давида да није добио ову престижну награда. Такви смо ти ми, не примећујемо добре ствари док се не дигне нека галама око њих. Главни јунак је Алберт Вајс жали за братом кога није успео да нађе када их је отац обојицу избацио из сточног вагона свестан да их чека смрт у логору. Рат. Смрт. Патња. Моје омињене теме за читање. Случајно сам прочитала садражај и осталих његових књига и одједном добила жељу да их све проћитам. Тако, да није добио Нинову награду, ја вероватно никад не бих чула за овог изузетног писца. Много мало се пажње посвећује књигама у нашој джави.



Тренутно читам Време смрти – Сувоборска битка. Требаће ми времена да завршим са читањем јер је књига веома добра али и тешка за читање, заслужује пуну пажњу и време. На листи додајем и Педесет нијанси сиве о којој сам чула толико тога. Волим да истражујем и просто морам да је прочитам каква год да она била, тј. колико год  да нема неку велику уметничу вредност.

четвртак, 15. јануар 2015.

Дивне кости – Алис Себолд

Уместо да почнем да обнављам градиво за испите који ми престоје ја сам  за два дана прочитам још једну књигу. А само сам хтела да завирим у њу да видим о чему се беше ради. Толико. Нисам могла да престанем са читањем.

За књигу Дивне кости, сазнала сам случајно на једном сајту где је био чланак о књигама које су превише кнтраверзне и које су негде и забрањене. Одмах ми је привукла пажњу, али нисам хтела баш сада да је прочитам, нисам се ни трудила да дођем до ње. Сасвим случајно сам је пронашла на интернету пре неки дан. Радозналост је све више расла, прво сам одлучила да је прочитам после испитног рока, али сам ипак одлучила да само мало завирим, само првих неколико пасуса.

,,Презивам се Салмон, као риба; зовем се Сузи. Имала сам четрнест година кад сам 6.децембра 1973. убијена...''

И шта више да кажем. То је било довољно да наставим читање. Мислим да је ово књига који сам најбрже прочитала у животу, почела сам јуче ујутру, завршила сам јутрос.

Алис Себолд рођена је у Америци 1967. Токим студирања била је силована, да би се након опоравка вратила на факултет и почела да похађа курс писања. Касније је срела свог силоватеља и пријавила га полицији. Студије није завршила јер је почела да се дрогира. Радила је као конобарица и покушала је да пише о оном што је доживела, али то јој није пошло за руком. Касније је радила као домар у некој сликарској колонији, где је живела у колиби. Покушавала је да пише о силовању, али јој то није ишло од руке, хтела је да кроз себе представи све довојке. Први роман је Срећница, године 2002. објављује Дивне кости, а затим Скоро пун месец 2007. Књига Скоро пун месец почиње реченицом ,, Кад више није преостало ништа да се каже или уради, без по муке убила сам своју мајку.'' Она је жена која већ првом речленицом привуче пажњу оног ко држи њену књигу. Нема увода. Одма дирекно и конкретно почиње да пише.


Сузи је она из чијег угла видимо радњу књиге. Она је мртва. Посматра људе са неба. Једне зимске ноћи, док се враћала из школе преко кукурузишта, њен комшија Харви је намамио у једну ископану јаму, коју је предходно припремио, силовао је, а затим убио.  Прича о том догађају, прича о својој породици и пријатељима, на један веома смирен и веома језив начин. Као да је то сасвим нормално. Породица јој се распада. Њене кости нису пронађене. Харви није ухапшен, иако касније сазнајемо да је то радио мого пута раније, и покушаће поново. Да ли сам превише открила? Не. Овде је расплет већ на почетку. Веома необичан и јак роман. Роман који баш свако треба да прочита. Као што сам већ рекла за Ми деца са станице Зоо. Ова прича, колико год звучало чудно, приказује сурову реалност која нас окружује. Само погледајте колико пута се у предходној гидини чуло да је неке девојчица нестала, силована, убијена. Тешко, мучно и реално.

Најдражи лик: Сузи
Најгори лик: Веровали или не Сузина мајка; нарвано и Харви
Оцена (од 1 до 5): 4
Шта сам научила: Пуно тога – многи мушкарци су само обичне одвратне дивље звери без имало самоконтроле и поштовања. Ако је неко повредио неку девојку, повредиће је поново, ако не њу, онда неку другу. Не могу да кажем да не треба причати са странцима, јер овде видимо да странац није убио Сузи, већ комшија.
Следеће читам: За сад не знам и искрено се надам да нећу ништа док не прође испитни рок.

И још једном, свако, али свако треба да прочита ову књигу, ако не желите да је купите, ево линка где може да се пронађе у електронском издању.


Овај роман добија и свој филм и то у режији Питера Џексона. Не знам да ли ћу га погледати. Плашим се. Могу много тога да прочитам, али не могу скоро ништа да видим.  

среда, 14. јануар 2015.

Прва брачна ноћ – Софи Кинсела

Годину започињем читањем једне лагане књиге. Наравно, списка се не придржавам. L

Софи Кинсела је британска књижевница, и то је псеудоним Меделин Викам. Рпђена је 1971. у Лондону. Свој први романа написала је са 24 година Тенис журка. Свакако је најпознатија по серијалу романа о купохоличарки Беки Блумвуд. По првој књизи из серијала је синимљен и истоимени филм.

Пре Прве брачне ноћи, читала сам Девојку из двадесетих и Сећаш ме се. Када сам пре неки дан скидала књиге са пдф.блогера.ба, скинула сам и све њене књиге. Хтела сам да читам Купохоличарку, али ми је пажњу привукла ова књига.
Прва брачна ноћ је изашла код нас у издању Лагуне, као и све остале Софине књиге, 2013.

Пошто Лоти раскида везу са дугогодишњим момком, одлучује да се уда за своју прву љубав, Бена, који се изненада појављује у њен живот и проси је. Они одлучују да оду на грчко острво Иканос да би се подсетили своје прошлости. Са друге стране пратимо причу Филс, Лотине старије сетре, и то је оно што ми се јако свиђа код ове књиге, можемо да видимо причу из два угла. Филс управо пролази кроз развод и све што жели да уради јесте да њена сестра не прође кроз исту ствар.

Књига је лагана, чита се у једном даху. Ликови су добро формирани. Међутим, као и већина књига ове врсте нема неку велику уметничку вредност.

Најдражи лик: Филс
Најгори лик: Бен и Данијел
Оцена(од 1 до 5): 3
Оно што сам научила из књиге: Не много тога, можда само да се не удам за дечка кога нисам видела годинама и који ме изненада проси, или можда да лепо размислим пре него што нешто урадим.

Следеће читам:  Дивне кости – Алиса Себолд