четвртак, 29. јануар 2015.

Педесет нијанси сива – Е. Л. Џејмс

Шта да кажем о овој књизи? Одакле да почнем? Шта прво да критикујем?
Књига која је подигла велику прашини када је изашла. Али зашто? Шта су људи видели у њој?

Причу пратимо из угла Ане, тек дипломиране студенткиње књижевности, која среће господина Греја и упушта се са њим у... Везу? Да ли је то веза? Не, никако. И толико о радњи и садражају, све све своди на њихов однос, немам никаквог заплета, узбуђења, ничег. Нема ни увода, прича одма почиње.

Добро, свиђа ми се оквир приче, девојка која се упустила у неки однос са човеком кога тек упознаје, али ништа није изнето на добар начин. Стил је лаган, без претераних описа, поетичности... Не могу да створил слику у глави када читам, сви описи су нејасни и плитки, прекратки. Оно због чега је вероватно популарна јесу сцене секса, које заузимају велико место у књизи, а опет нису ни оне добро написане. Да су бар ти описи добри, па да разумем зашто људи читају, али и то никако не ваља, превише су смешне и грозне. Све је ограничено. Превише понвљања истих речи па и реченица. Предвидива и нереална.

Пошто нема радње да би причала о њој задражали бих се мало на лик Ане која је превише плитка особа, без особина и карактера. Недефинисана. Стално кука како је једна, а овм су сви момци заљубљени у њу и мисле да је савршена. Ту су и оне сцене грицкања доње усне које су ме толико нервирале, где она као то случајно ради, а господина Греја то пали. Ма да! Цура је била невина до своје двадесет прве и онда упознаје милијардер и после два дана му ускаче у кревет. Толико о карактеру. Милијардера, који јој купује лаптоп, кола... Ја бих то назвала овако – курва/проститутка. Жао ми је због речника који користим, али тако је, јер друге речи не могу да се употребе када се говори о оваквој књизи.  Да ли се заљубила у њега? Ја мислим да није. Није то љубав. Са друге стране господин Греј је па... лудак. Ја би то тако назввала. Неко је опседнут ТИМ стварима и доминацијом над женским телом, не може да буде баш нормалан. Глуми неког шмекера, џентламена, а у ствари... даје церама да потпишу уговор да ће он бити доминантан над њима и да ће оне радити све што он захтева. 

Не знам. Или ја не видим добро, можда треба да прође неко време док се прича не слегне. Само знам да је књига као ДЕЛО не вредна, нема овде ни к од књижевности. Свакако не заслужује место на мојој полици. Мислим да није вредно купити је, али може да се прочита, свака књига би требало да носи нешто позитивно. Покушавам да пронађем нешто добро, као што сам рекла, оквир је добар, али ми се никако не свиђа како је писац то представио.

Што се тиче наставака, нисам сигурна да ли ћу да их прочитам. Двоумим се.

Најдражи лик: Кејт
Најгори лик: Ана
Оцена (од 1 до 5): 2
Оно што сам научила из књуге: Не треба се упуштати ТАКВЕ односе, никако.

Следеће читам: Враћам се на Време смрти 

3 коментара:

  1. Jao cula sam da knjiga bolesna i ne planiram da je citam, kad sam videla da je postala najprodavanija knjiga ikada pomislila sam `How dare you stand where he stood!` (Hari je najbolji haha) :)

    rancicmilena.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  2. Jedna žena je čitala knjigu ,bila je oduševljena.Niti sam je čitala ,niti nameravam.Čula sam dosta kritika o knjizi.I evo još jedne.Tako da većina potvrđuje da knjiga nije dobra posebno ne za trinaestogodišnjakinju poput mene.

    ОдговориИзбриши
  3. Nemoj da gubiš vreme na preostala dva dela, prvi je još i najbolji. :)

    ОдговориИзбриши