петак, 23. децембар 2016.

HARRY POTTER BOOK TAG

I po ko zna koji put sam 'ukrala' tag sa bloga The Stuff Dreams Are Made Of. Šta da radim kad je ovaj sad poseban i zanimljiv. 👼
Nisam dugo bila na internetu, tako da nisam bila u toku sa dešavanjima na mojim omiljenim blogovima, ali sada vidim da je toliko ljudi uzelo da čita Hari Potera i svi objavljuju postove o tome ili izbacuju slikice na Instangramu. Da li je to zbog ove nove knjige koja je probudila u njima nostalgiju? Ne znam... Samo hoću da kažem da sam i ja počela pre manje od mesec dana da čitam čitav serijal ponovo, po treći put. Ja, na moju veliku žalost (😢😢😢😢😢😢), nemam knjige, imam samo izdanja u pdf-u, ali i to vredi. Trenutno mi je ostalo još nekoliko poglavlja iz sedme knjige i mislim da će to biti gotovo do kraja godine. I drago mi je da godinu završavam ovim serijlaom i ovim postom. 




1. Omiljena knjiga

Svakako je to Dvorana tajni. To je zato što je to prva knjiga koju sam pročitala, prvi susret sa Harijem. Pre toga nisam gledala ni jedan film, tačnije, mislim da su do tada bila izašla tek prva tri filma, ali ja nisam pogledala ni jedan. Knjiga je na mene ostavila veoma snažan utisak i odmah sam zavolela čitav serijal i poželela da pročitam sve i odgledam filmove, ali to je tada bilo veoma teško jer nisam imala ni internet ni mogućnost da dođem do dela koja su bila objavljena kod nas. To je jedina knjiga koju sam pročitala četiri puta. 

2. Omiljeni film

Opet Dvorana tajni i opet zato što je to prvi film koji sam odgledala i na mene je ostavio najveći utisak. To je deo koji sam odgledala i najviše puta.



3. Najmanje omiljena knjiga
Evo razmišljam i nemam odgovor na ovo pitanje.

4. Delovo knjige /  filma, koji su vas rasplakali?

Moram pre svega da priznam da uz filmove uvek plačem kada se završavaju, te scene me uvek rastuže i uvek se osećam kao da je deo mene nestao ili umro.
Plakala sam kada je umro Sirijus. Plakala sam pre neko veče dok sam čitala šesti nastavak, kada je umro Dambldor i kada je Hagrid plakao za njim. Najviše sam plakala kada sam završila čitanje poslednje knjige i kada sam završila gledanje poslednjeg filma.



5. Kada bi mogla da se zabavljaš sa bilo kojim likom iz Hari Poter univerzuma ko bi to bio?

Možda Sedrik Digori... Mada, ja sam nekako uvek bila pomalo zaljubljena i u Rona. O da... 



6. Omiljeni lik?

Hari, Hermiona, Luna, Lupin... A, piše lik... Ja nikako ne mogu da izdvojim jednog...

7. Šta bi bio tvoj patronus?

Ja bih da to bude vuk, aliiii... 



8. Koju od relikvija smrti biste izabrali?
Svakako nevidljivi ogrtač. Oduvek sam htela jedan. 

9. U kojoj kući biste bili na Hogvortsu?

Kad sam bila manja htela sam da to bude Grifindor. U Sliterin svakako ne bih. Sada me najviše privlači Rejvenklo.

10. Ako biste mogli da upoznate samo jednog člana glumačke postave ko bi to bio?

Ema Votson. Ja se divim toj curi šta je sve postigla u životu, veliku slavu i popularnost, zaradila ogromne pare, a ipak 'ostala na zemlji' i završila školu.

11. Da li ste igrali Hari Poter igrice?

Ne.

12. Kada biste bili u kvidič timu, koju biste poziciju igrali?

Mislim da me ne bi primili. Nemam ni trunku talenta za sport.

13. Omiljeni negativac?

Belatriks. Mnogo volim njen lik. Ali me svakako najviše nervirala Dolores. Izluđivala me i tako sam bila besna na nju... Mislim da me ni jedan lik u istoriji književnosti nikad nije nervirao kao ona i da ni jedan lik ne mrzim toliko kao nju.



14. Da li ste bili zadovoljni krajem?

Onim krajem koji se završava sedmim nastavkom jesam. Ali videćemo šta će biti kada pročitam Ukleto dete.

15. Koliko vam Hari Poter znači?

Veoma. I nadam se da ću jednog dana imati svoje primerke knjiga. Žao mi je što ovaj svet nisam otkrila malo ranije. 




четвртак, 22. децембар 2016.

Moja 2016.

Postoji neka tradicija ovde, gde skoro svi blogeri sumiraju svoje utiske pred sam kraj godine, te pišu o tome šta je obeležilo njihovu predhodnu godinu, koje su knjige pročitali, koje su kupili, koji su im omiljeni kozmetički proizvodi, koji su im omiljene odvene kombincaije, koji su im omiljeni blogovi ili YT kanali... Moram da priznam da se i meni  veoma dopada ta ideja te se vrlo rado pridružujem u sumiranju utisaka.



💓Knjige💓

📘Pročitane knjige u 2016:



📙📓📖Omiljene knjige pročitane u 2016:

👍Plavi bicikla
👍Nečista krv
👍Sva svetlost koju ne vidimo
👍Grad lopova
👍Ostrvo
👍Sedam sestara
👍Pariska žena

💰💲Najbolje kupovine:

📓Lavirint duhova – Veliko iznenenađenje ali I malo razočaranje za kraj godine. Naime, veoma sam se obradovala kad se iznenada pojavila vest da će se u roku od nedelju dana pojaviti u prodaju nastavka Senke vetra. Ja nisam znala ni da taj nastavak postoji I prijatno sam se iznenadila. Sa Senkom vetra sam se susrela još u srednjoj školi kada mi je biblioterka preporučila da je pročita, a zatim sam pročitala I nstavke I bila sam oduševljena I Safon se pojavio na samom vrhu mojih omiljensih pisaca. Kasnije sam nekako uspela da sakupim novac I kupim sve tri knjige iz tog serijala, ali ne I Marinu. Da ne dužim, jer planiram da pročitam sve knjige ponovo I posvetim im postove. Šta me je razočaralo. Pre svega cena knjige, morala sam da izdvojim čitavih 1100 rsd I ovo je tek prvi deo. Dakle, kada izađe drugi, moraću verovatno još toliko. Razočarao me je I sam kvalitet knjige, korice pretanke I lako se savijaju, papir pregrub, slova nejasna I mutna. Za tu cenu, svakako su mogli da odrade bolji posao.
📕Sva svetlost koju ne vidimo
📙Koreni
📚Velika očekivanja
📒Gospođa Bovari
📑Slika Dorijana Greja

Neki zanimljivi događaji:

👌Osvojila sam nagradu na Laguninom foto-konkursu i dobila dve knjige . Prva nagrada u mom životu.
💛Narodna biblioteka Stevan Sremac u Nišu je organizovala Bankomat knjiga gde su odlagali stare knjige koje im nisu potrebne a koje smo mi, knjiški moljci, rado uzeli (ja sam MALO preterala i prešla dozovljenu količinu, ali meni će te knjige svakako značiti, pre svega, za školovanje). Tako samo moju policu obogatila za veliki broj domaćih klasika, kao I stranih (Domanović, Ćosić, Nušić, Ilić, Vikotr Igo, Džejn Ostin, Bodler, Gete, Dikens…).
😃Moja prva saradnja – pisac Marko Popović me je obradovao kada mi je poslao svoj roman Jedan pogrešan korak i iako sam se plašila da čitam delo domaćeg savremenog pisca zbog nekih predrasuda taj strah je nestao i ja sam se oduševila i jedva čekam njegov novi roman.

Stvari koje su me nervirale:

😓Nemam internet! Eto, pošto sam studnet i studiram u drugom gradu, te moji moraju da plaćaju stan, struju, grejanje, knjige, hranu, školarinu, autobuske karte... Ni na pamet mi nije palo da im tražim još i da mi plaćaju internet. To je razlog zašto nema postova. Dakle, postove mogu da objavljujem tek kad odem kući, što je jednom u mesec dana.
😡,,Super post. Link ka blogu.’’ Svi smo to radili kada smo napravili blogove, jer kako inače ljudi da vide tvoj blog ako ne mogu ni na koji drugi način da dođu do njega već samo preko nekog drugog bloga ili ako blog bude toliko dobar ppa dođe do nekog časopisa ili sajta. Ali se to prešlo sve granice. Devojčicama je počelo da bude jedino važno da imaju što više pratilaca i pregleda, da ostvare saradnje sa kineskim sajtovima i dobiju neke besplatne gluposti koje mogu da nađiu u svakoj kineskoj radnji kojih kod nas ima na svakom ćošku. Vermenom mi je postalo sasvim ne važno koliko pregleda imam i komentara. Važno mi je da je neko, bar jedan jedini pojedinac, dobio ideju za čitanje ili želju da pročita bar jednu jedinu knjigu koju sam ja spomenula ovde i to je za mene već uspeh, a ona brojka u nekom uglu je sasvim ne važna.
😨Lažna darivanja! Da li ste primetili? Ja jesam. Naprave darivanje i onda nameste da ga dobije izmišljena osoba samo da bi dobili što više pregleda. Tako da sam odustala i od učestvpvanja i od organizovanja zbog problema koji je nastao priliko slanja knjige oveg leta, a to je posebna priča.


Omiljeni blogovi:


I za kraj! Moje police ovu godinu završavaju ovako 😄





среда, 09. новембар 2016.

7 smrtnih grehova ćitanja – Book tag

Kad je reč o Book tag-ovima ja sam tu. Ovaj tag sam već videla na blogovima Sts'h Book Couner i The Stuff Dreams Are Made Of pa sam, naravno, morala da ga ukradem.
I da, uvek isti problem, ne mogu da se odlučim za jedan naslov... J



1.Pohlepa (najskuplja i najjeftinija knjiga koju poseduješ)
Veliku sumu sam izdvojila za Sofijin svet, Sva svetlost koju ne vidimo, komplet Ćosićevih knjiga – Vreme smrti. Mislim da nisam nikada dala više od 1200 rsd za jednu knjigu, ali sam znala da potrošim po 3000 – 4000 na jednu kupovinu, tj. da kupim 3 – 4 knjige.  Najjeftinija je Mali princ koju sam platila svega 100 rsd, a tu su i oni klasici u izdanju Novosti koje sam takođe plaćala po 100 rsd.

2. Bes (Pisac sa kojim imaš love/heat odnos)
    Obično nemam ovaj proble. Dešava se da volim nekog pisca, ali da on skrene sa puta i onda prestanem da čitam njegova dela. Takav slučaj je bio sa Gjomom Musoom, Koeljom...

    3. Proždrljivost (Knjiga koju si 'progutala' nekoliko puta bez griže savesti)
      Hari Potoer! I ponovo ću to uraditi.

     4. Lenjost (Knjiga koju si zapostavila zbog lenjosti)
Veoma dugo je knjiga Sva svetlost koju ne vidimo stajal na mojoj polici dok konačno nisam uzela da je čitam. Isto tako sam još pre više od godinu dana jedva dočekala da kupim knjigu Idi postavi stražara i nisam je ni otvorilia. 

 5. Ponos (Knjiga o kojoj najčešće pričaš da bi se predstavila kao intelektualac)
Ne radim to. Ali, priznajem, volim da kažem da imam veliki broj knjiga i da sam još veći pročitala.

6. Požuda (Tvoja knjiška simpatija)
Ima ih puno. Verovatno ne mogu ni da se setim svih. Ali stalno se dešava da se 'zaljubim' u nekog lika dok čitam knjigu. Oven iz knjige Samo slušaj. Fransoa – serijal Plavi bicikl... 

7. Zavist (Knjiga koju bi želela dda dobiješ na poklon)
Hari Poter! Ako može svih osam delova. Hvala! 

       Ko voli i želi, nek kopira pitanja i odgovori. <3 

Moram još ovde da podelim i ono što mi se dogodilo pre neki dan. Jedna porodica iz mog sela se selila u novu kuću te su hteli da izbace knjige koje su im 'samo sakupljale prašinu' pa su me pozvali da pogledam i ako želim da uzmem nešto od toga. Kad ono - Sabrana dela Hemingveja, komplet pripovedaka Ive Andrića, Dobrica Ćosić i još neke lektire. 
Kako nisam bila na Sajmu knjiga ovo je više nego divno. 











уторак, 08. новембар 2016.

Plavi bicikl - Režin Deforž

Za serijal Plavi bicikal znam veoma dugo. Čini mi se da sam oduvek htela da pročitam ove knjige i da ih imam na svojoj polici. Želela sam ih sve odjednom, a ne da kupim samo neke delove, a onda da ostale zapostavim. Prvo nisam imala para, a onda su se oni prvi delovi iz serijala rasprodali, tako da sam odustala od kupovine. Sada, kada redovno posećujem biblioteku, a retko nailazim tamo na dobre knjige jer su sve ‘na čitanje’, odlučih da proverim da li imaju ceo ovaj serijal, jer da nisu imali ne bih ni počela sa čitanjem, volim da mi čitanje bude kompletno. Pošto su imali, uzeh prve dve knjige i odmah navalih na čitanje. Odlučila sam da, za početak, svake druge nedelje uzimam po dve i da dam sebi rok od nedelju dana za svaku, jer nisam znala koliko su 'čitljive' i koliko ću obaveza imati oko fakulteta, ali je taj plan veoma brzo paou u vodu….

Odlučila sam da ovde predstavim ceo seriijal I zato će ovaj post biti znatno duži.

Režina Deforž – rođena je 1935. u Francuskoj. Svojim pisanjem izazvala je burne reakcije francuske kulturne javnosti. Ona je prva žena koja je samostalno otvorila izdavačku kuću u Francuskoj. Knjige su joj bile cenzurisane I opisivane kao agresivna literature. Jasno se vide politički stavovi, a tu su I erotske scene kao I slike stradanja za vreme rata.
Dakle, serijala se sastoji iz šest knjiga. Poznat je kao Plavi bicikal, a tako se i zove prva knjiga. Radnja je smeštenja u Francusku, počinje sa početkom Drugog svetskog rata (eto, ako se neko pita zašto sam poečela sa čitanjem, zbog toga) a završava se u Vijetnamu sa Vijetnamski ratom. Glavna junakinja je Lea Delmas.

Plavi bicikl
Prvi deo (1939-1942)

Kao što i piše ispod samog naslova, ovo je prvi deo i radnja se dešava između 1939. I 1942. Priča započinje tako što nas autorka upoznaje sa porodicom Delmas koja živi u Francuskoj, nedaleko od Bordoa. Žive na imanju pod imenom Montijak i imaju velike posede vinograda. Glavna junakinja je Lea, a pored nje u toj porodici žive još i njeni roditelji i dve sestre Lora I Fransoaz. Priprema se proslava povodom veridbe njenog suseda Lorana, a ona shvata da je zapravo zaljubljena u njega iako okružena brojnim udvaračima. U toku proslave stiže vest da je Nemačka napala Poljsku, te i da Francuska ulazi u rat. Ona izjavljuje ljubav Loranu koji je neodlučan, ali se ipak ženi Kamij. Da bi mu naprkostila, Lea prihvata veridbu sa Kamijinim bratom Klodom, koji na njenu sreću, gine već na samom početku rata. Pored toga, pojavljuje se još i misteriozni Fransoa koji joj se udvara, a ona ga kao mrzi. Odlazi u Pariz i prihvata Lorenovu ponudu da pazi na Kamij koja je u rizičnoj trudnoći. I kao da nema dovoljno mladića oko sebe, pojavljuje se još misterijozniji Rafael Mal. Mislite da sam previše otkrila? Nikako, to se sve dešava na prvih pedesetak stranica.
Lea je predstavljena kao vragolasta, razmažena devojčica. Detinjasta je I misli da može da vrti svakog oko malog prsta. Nevaspitana je. Ne zna šta hoće I kog od svojih udvarača hoće. Svesna je svoje moći I rado je koristi da bi došla do svojih ciljeva. Stalno se ističe njena lepota i njena savršenost što me užasno nevira.  Ne volim kada se neki lik ističe na takav način, a to se uglavnom dešava na početku svake knjige. Do kraja knjige ona će polako sazreti I postati veoma razumna I hrabra devojka.
Roman je napisan u trećem licu, tako da nam je radnja prikazana iz ugla sveznajućeg pripovedača. Sve vreme teče brzo I ume da bude uzbudljiva. Kako se rat zahuktava tako se I radnja zahuktava I počinje biti sve uzbudljivije za čitanje.

Naslov originala: La bicyclette  bleue;
Godina izdanja: 1981, kod nas 2006;
Broj strana: 359;
Žanr: istorijski, drama, ljubavni;
Izdavač: Laguna;
Ocena (od 1 do 5): 4.

Avenija Anrija Martena 101
Drugi deo (1942 – 1944)


Drugi deo započinje onde gde se prvi završio. Francuska je uveliko pod okupacijom Nemačke. Lea odlazi u Pariz I radi za pokret otpora koji se protivi Nemačkim i Francuskim valastima. Zajedno sa drugim pripadnicima pokušava da oslobodi prijateljicu Saru koja je Jevrejka I koju su zarobili Nemci. U međuvremen uhapse I Kiamij koja joj je sada prirasla srcu. Njen drug iz detinjsta Matija je stao na stranu Nemaca. Njeno imanje polako propada. Prikazano je stanje Francuske za vreme okupacije, kako su se Nemci I Francuzi ophodili prema narodu, kako su neki Francuzi stali na stranu Nemaca, kako su nedužni završavali u logore, kako je jedna mala grupa ljudi pokušala da se organizuje protiv vlasti, na šta su sve ljudi bili spremni da bi sačuvali svoju glavu.
Ne bih da otkrijem više ništa, jer bi tako morala da otkrijem I neke detalje koji su se desili na kraju prvog dela, tako da bi to pokvarilo raspoloženje onog ko uzme da čita. Sve vreme sam očekivala da će Lea završiti u kući u Aveniji Anrija Martena, ali to se nije dogodilo te sam se malo razočarala.
Stil je lagan, radnja teče veoma brzo I veoma je uzbudljiva. Prikazan je sav užas rata. Moglo bi se reći da je ovaj deo dinamičniji I suroviji od predhodnog.

Naslov originala: 101, Avenue Henri-Martin;
Godina izdanja: 1983, kod nas 2007;
Broj strana: 319;
Žanr: istorijski, ljubavni, drama;
Izdavač:  Laguna;
Ocena (od 1 do 5): 4

Đavo se tome još nije nadao
Treći deo (1944-1945)

Okupacija Francuske još uvek traje. Lea I Kamij su na imanju I dobijaju obaveštenje da treba da se sklone jer im preti hapšenje. Na narednim stranicama prikazano je njihovo skrivanje I delanje pokreta otpora I pratizana što je bili pomalo konfuzno I dosadno. Vremenom se radnja sve više zahuktava I postaje ozbiljnije. Mnogi likovi ginu. Lea odlazi u Pariz u vreme oslobođenja tog grada, tako da je veoma lepo  prikazano oslobođenje Pariza I brbo koje su trajale u toku oslobođenja. U drugom delu Lea stupa u Crveni krst I polazi na front  u Nemačku da pomaže zarobljenicima.
Mislim da je ovaj deo bio najpotresnij za čitanje jer je toliko likova poginulo a ja sam mnoge od njih zavolela jer sam se već dugo družila sa njima pa mi je pomalo bilo teško.  

Naslov originala: Le Diable en rit encore;
Godina izdanja: 1985, kod nas 2009;
Broj strana:333;
Žanr: istorijski, ljibavni, drama;
Izdavač: Laguna;
Ocena (od 1 do 5): 5.

Crni tango
Četvrti deo (1945-1947)

Rat je završen. Četvrti deo započinje baš onde gde se završio treći. Lea je stigla na svoje imanje koje se uveliko obnvlja. Dobija zadatak preko Crvenog krsta da ode u Nemačku I prisustvuje suđenju ratnih zločinaca. Posle izvesnog vremena polazi za Argentinu gde su pre nje otišli Franso I Sara sa ciljem da se osvete nacistima.
Sara je preživela I boravak u logoru Bergen-Belsen (možda je nekom taj logor poznat kao onaj gde je peminula I Ana Frank nekoliko dana pre oslobođenja (oslobođenje je prikazano u trećoj knjizi)), njen lik zauzima veliki deo u ovom nastavku. Ona je spremna da se osveti nacistima, pogotovo dvema doktorkama koje su vršile eksperimente na njoj. Kako osveta utiče na čoveka možete videti kroz njen lik.
Iako je rat završen oseća se užas I strahota, jezive slike se provlače jer su prikazana sećanja na ratne zločine onih koji su preživeli. Lea, Sara, Fransoa I neki novi likovi nastavljaju sa svojim tajnim organizacijama ovog puta protiv nacista I to u Argentini, tako da nam je u drugom delu ovog nastavka prikazana Argentina, ali ja se nisam oduševila, očekivala sam više, pogotovo što sam još uvek bila pod utiajem predhodnog dela koji je bio prilično snažan I dobar. Ovde kao da mi je nešto nedostajalo.
Glupost koju sam napravila jeste ta da sam pročitala poslednju rečenicu čim sam uzela knjigu. Nemojte to da radite. Previše otkriva.  

Naslov originala: Nori tango;
Godina izdanja: 1996, kod nas 2009;
Broj strana: 309;
Žanr: istorijski, ljubavni, drama;
Izdavač: Laguna;
Ocena (od 1 do 5): 3;


Ulica svile
Peti deo (1947-1949)

Peti deo zpočinje venčanjem Lee i Fransoa. Ona je na putu iz Argentine shvatila da je trudna, dok Fransoa po dolasku u Francusku prihvata zadatak da ode u Vijtnam (Vijetnam je bio francuska kolonija oko Drugog svetskog rata izbili su sukobi jer su hteli da se osamostale, te su se pored Francuza, naravno, umešale i druge velike svetske sile) da izvidi situaciju i izveštava Francuze I proba da sklopi primirje. Lea ostaje u Parizu gde se susreće sa nacistima, odlazi na imanje gde se I porađa. Zbog straha da će je nacisti ubiti odlučuje da krene put Vijetnama. U međuvremenu, književnica nam paralelno pripoveda šta se zbiva sa Fransoom koji je tamo, u kući prijatelja koji je nedavno preminuo sa njegova tri sina koji su različito politički opredeljeni, te će dođi do sukoba između njih (mislim da je ovim Režin pokazala kako su u to vreme zbog politike braća bila spremna da se suprostave jedni drugima…). Tu je I Lijen koja je od detinjstva zaljubljena u Fransou, a on se konačno vratio, ali i njen najmlađi brat Kijen koji ne može da odli Lei kao i svi muškarci u ovoj knjizi.
Pojavljuje se I Ho Ši Min, koji je zaista postojao, I sa kojim Fransoa treba da prigovara, ali izgleda da je za pregovore kasno.
Malo previše politike u odnosu na predhodne delove, a ja se u nju slabo razumem, tako da su mi neki sukobi ostali sasvim nejasni jer nisam znala zbog čega se više bore.
Mislim da je književnica ovom knjigom htela da predstavi samo stanje u Vijetnamo, Lea I ostali likovi kao das u slučajno ubačeni, kao da su tu bez ikakvog cilja. Osim njenog traganja za njim skoro da se ništa I ne dešava.

Naslov originala: Rue de la Soie;
Godina izdanja: 1996, kod nas 2009;
Broj strana: 317;
Žanr: istorijski, ljubavni, drama;
Izdavač: Laguna;
Ocena (od 1 do 5): 3.

Poslednje uporište
Šesti deo (1950-1954)

Kao što sam već navikla I ovaj, šesti deo, započinje tamo gde se predhodni završio. Iako sam očekivala da će se radnja vratiti u Francusku, to se nije dogodilo, te sam se malo razočarala. Zapravo, Lea I Fransoa se vraćaju na kratko u Francusku gde ovaj dobija naređenje da mora nazad u Vijentam gde ovog puta polaze zajedno, ali ne sami. Opet smo u Vijetnamu, a rat je još u već jeku nego u predhodnoj knjizi. Iako sam očekivala da će se njihova ljubav stabilizovati I da će oni već jednom skrasiti I mirovati I to se nije desilo. Leu I Fransoa opet jure neki zlikovci I njihovi životi su ponovo ugroženi. Skoro da se radnja sve vreme vrti u krug, više nisam ni znala ko je na čijoj strain I ko je koga oteo.  Tek pred kraj je postal uzbudljivo kada sam počela da se pitam da li će njih dvoje konačno sastati I nisam više ni znala šta da oćekujem jer sam shvatila da koliko god da je knjiga predvidiva književnica je itekako umela da iznenadi kad god sam se najmanje nadala.

Naslov originala: La Derniere Colline;
Godina izdanja: 1996, kod nas 2009;
Broj strana: 365;
Žanr: istorijski, ljubavni, drama;
Izdavač: Laguna;
Ocena (od 1 do 5): 3.

Celokupni utisak:
Ono što mi je od samog početka smetalo I što se provlačilo kroz većinu knjiga jeste to Leino koketiranje sa svim tim mladićima I to što nikako nije bila verna ni jednom od njih I nije ni sama znala šta želi. Loran, braća Raul I Žan, Franso, Matija, Kijan I mnogi drugi sa kojima je ona  vodila ljubav u nepriličnim situacijama, kada se dešavalo nešto veoma ozbiljno, a ona izgleda pronalazila utehu u tome. Išla je do te granice da je bila sa Loranom dok je on bio oženjen njenom drugaricom, te da je u isto vreme spavala sa oba brata. E na tu scenu sam se zgrozila.
Tokom prve dve ili tri knjige sam želela da se Lea već jednom skrasi I bude sa Fransoom I da ostavi Lorana I Kamij da uživaju u njihovoj ljubavi, ali sam umeđuvremenu toliko zavolela lik Fransoa da sam a sve manje da volim Leiono ponašanje prema muškarcima da  sam poželela da se ta ljubav nikad ne ostvari, da Lea ostane sam jer je tako najbolje. Onda sam opet promenilia svoje mišljenje kako su se nastavci ređali. Nešto mi je smetalo u njihovoj ljubavi, nešto je bilo neiskreno, prvo sam mislia da je Lea, a onda Fransoa kada je trudnu napustio I otišao u Vijetnam jer mu je država važnija. Ne znam…
Sviđa mi se kako se Lein lik vremenom razvijao i sazrevao, kao je ona uozbiljila, ali njen stav o muškarcima i požuda se nisu izgubili. Sve vreme sam imala utiska da ih sve ona samo iskorišćava radi hrane, smeštaja, i... onih stvarčica.
Iako je radnja dinamična I uzbudljiva ponekad je delovalo da se sve vrti u krug, pokret otpora organizuje besmislene stvari, šalju jedni drugima besmislene porukue, uzbuđenje I iščekivanje raste, a ništa se zapravo ne dešava.
Možda deluje kao običan roman, ali verujem da je mnogo ozbiljniji, pogotovo za Francuze, jer je veoma detaljno opisan sukob Francuza sa Francuzima I Francuza protiv Nemaca, ko je bio na čijoj strain, ko je kome pomagao, ko je koga izdao, kako su ljudi ginuli I ko ih je zapravo ubijoa. A u poslednja dva nastavka I odnos Francuza I Vijetnamaca. Veoma verno, surovo, jezivo I strahovito je opisan Drugi svetski rat u Francuskoj da će I oni koji imaju kameno srce zadrhtati. Oni kojima je želudac slab I ne mogu da čitaju o užasima I mučenjima nek zaobiđu ovaj serijal.
Prve tri knjige prikazuju vreme Drugog svetskog rata I one su mi svakako mnogo draže od poslednje tri koje prikazuju vreme posle rata I početak Vijetnamskog rata. U prvim knjigama centralno mesto je zuzimala Lea, ali kako su stranice proticale tako su mnogo više pažnje dobijali I ostali likovi. Iako su junaci u prvom planu, veoma verno su prikazani detalji iz rata, kao I politička situacija koja je bila za vreme rata I kasnije posle rata ali I u Vijetnamu.
Sve u svemu, serijal me skoro pa oduševio, pročitala sam sve knjige za nekih nedelju dana I zavolela likove I imala utisak da ih poznajem I da stvarno postoje. Mada su prve tri mnogo bolje I mislim da bi bilo svasvim dobro I da se serijal tu završio. Ako neko želi da čita o Drugom svetskom ratu u Francuskoj slobodno neka uzme prve tri knjige, ako želi da se upozna sa situacijom posle rata I sazna nešto o nacistima koji su bežali u Argentini, to može pronaći u četvrtom delu, a u ostalim ono što se dešava na početku Vijetnamskog rata u Vijetnamu. Žao mi je što ove knjige ne krase moje police I mislim da ću teško dodći do njih. Vredi ih imati I pročitati. Dobre su!
I da, veliki minus za Režin ili gospođu koja je prevela knjigu (Biljanu Kukoleča), više puta u poslednje dve knjige se pojavljuje čovek koji je invalid I lutalica a oslovljen je sa ČUDOVIŠTE. I da je sama književnica to napisala I da je ova u slobodi prevoda dodelila taj nečuveni epitet ovom čoveku nije sasvim normalno. Bila sam veoma zgrožena.

Omiljena knjiga iz serijala: Đavo se tome još smeje;

Ocena serijala (od 1 do 5): 4.

петак, 14. октобар 2016.

Jedan pogrešan korak - Marko Popović

Sredinom jula se podigla velika prašina oko objavljivnja novog trilera u izdanju Lagune, po naslovu i koricama pomislila sam da je to prevod nekog stranog autora, međutim kad sam pročitala sadržaj i imena glavnh junaka shvatih, samo po imenima, da je delo napisao naš čovek. 

Volim da čitam trilere, a skoro nisam pročitala neki dobar, ovaj mi je odmah privukao pažnju i dobih želju da ga pročitam. 

Knjiga je stigla u ponedeljak, ja sam tek juče došla do nje jer sam bila u Nišu i verujte, nisam mogla da zaspim dok ne završim čitanje. 



Knjigu Jedan pogrešan korak napsao je Marko Popović. Ako želite još više da se informišite najbolje da posetite njegovu FB stranicu jer on redovno deli sve što je važno i vezano za ovo delo - Jedan pogrešan kora

A ja sam se zaljubila posle prve rečenice i predgovora jer me je odmah nešto privuklo i predosetila sam da me čeka nešto uzbudljivo. 

Već u predgovoru nas pisac upoznaje sa jednim od glavnih junaka - Goran je posle dve godine izašao iz zatvor, susreće se sa svojim bratom Dušanom, dobija posao i radi kao kurir. Četiri godine nakon Goranovog izlaska iz zatvora... Dušan nestaje. 
Na početku nam je prikazan kriminalac Beli, čiji je sin navodno poginuo u saobraćajnoj nesreći pre pet godina, a sada dobija misteriozni poziv od patologa Dušana koji mu govori da je njegov sin zapravo ubijen, a da bi mu objasnio kako traži od Belog veliku količinu novca. 
Posle toga - Dušan je nestao.
Dušana policija još i osumnjiči za ubistvo, a nepoznati ljudi prete Dušanovoj ženi i sinu. Goran odlučuje da sam krene u potragu za svojim bratom i zaštiti snaju i bratanca. Sve dublje zalazi u mračni svet kriminala i sve se dublje upliće. Na samom kraju, naravno, saznajemo ko ga je oteo i zbog čega, a ja sam se svkako iznenadila. Vremenom saznajemo i ko je to napravio pogrešan korak i kada i šta je prouzrokovalo niz događaja koji su se kasnije dogodili. 
Naravno, pošto je reč o trileru ja ne želim da otkrijem više ništa. Uživala sam sve vreme i jedva čekala da dođem do kraja. I nemojte se plašiti domaćih autora. Znam da većina ljudi koji posećuju moj blog mnogo više čita dela stranih autora, ovo nije ni nalik nečemu što smo do sada videli kod nas. 

Delo je napisano u više poglavlja koja ne nose naslov već su samo numerisana brojevima. Napisano je u trećem licu iz ugla sveznajućeg pripovedača. Stil je lagan i čitljiv i napisan tako da navede čitaoca da čita u jednom dahu do samog kraja i vidi šta se zapravo dogodilo. Javlja se veliki broj likova, ali su svi izgrađeni odlično. 
I čitajte pažljvo jer je sve važno za sklapanje čitave priče.

A ja se samo nadam da će nas Marko uskoro obradovati još jednim ovakvim trilerom. 

Izdavač: Laguna;
Godina izdanja: 2016;
Žanr: triler;
Broj strana: 334;
Ocena (od 1 do 5): 5;

среда, 21. септембар 2016.

Pariska žena – Pola Meklejn

Knjiga Pariska žena je toliko dugo stajala na mojoj listi za čitanje da sam već i bila zaboravila o čemu govori. U biblioteci sam je slučajno videla na polici i setih se da je na nekoj tamo mojoj staroj listi i zato sam je uzela.


Ono što me iznenadilo jeste činjenica da su glavni junaci Ernest Hemingvej i njgova prva žena Hedli Ričardson. Uvek sam bila pomalo skeptična oko ovakvih dela, kako iko može da zna kako su oni živeli pa da napiše knjigu o tome. Znam, ovo je samo fikcija, roman ko i svaki drugi. Ali opet, ko to sme da piše roman o tako važnoj ličnosti i  izmišlja o njegovom životu?!
Naravno da sam prvo otvorila Wikipediu da se podsetim Ernestove biografije da bi stvorila što jasniju sliku o likovima, vremenu i mestu radnje i da vidim koje su to istorijske činjenice koje su uticale na stvaranje ovog romana.
Istorija: Ernest Hemingvej rođen je 1899. u Ameriku. Nije steko neko veliko obrazovanje. Veoma rano je počeo da piše i voleo je da učestvuje u ratove, pored Prvog i Drugog svetskog rata učestvovao je i u grčko-turskom ratu, kao i u Španskom građanskom ratu i to je svakao izvršilo snažan uticaj na stvaranje nekih njegovih dela. Obišao je gotovo čitav svet, bio je veliki avanturista, jednom rečju – mesto ga nije držalo (dobro, ovo već nije jedna reč). Ženio se četiri puta, i sada je za nas važna njegova prva žena Hedli Ričardson koja je bila starija od njega čak devet godina, a u braku su bili od 1921. do 1927. I već  1927. je stupio u brak sa izvesnom Polin. Bio je pripadnik pariskog udruženja izgnanika dvadesetih godina dvadesetog veka.  O njegovim kasnijeim avanturama neću da pišem, jer trenutno nisu važne.



Roman: Radnju pratimo iz ugla Hedli. Počinje u Čikagu na jednoj zabavi 1920. godine. Tu se ona po prvi put susreće sa Ernestom na jednoj zabavi koji je predstavljen kao blesavi hiperaktivni dvadesetogodišnjak, pomalo uboraženi jer mu je omiljeni pisac upravo... Ernest Hemingvej. A ona je, ko što obično biva, povučena dvadesetosmogodišnja cura koja je nedavno ostala bez majke i bila tužna. I sad, nju tako mirnu, povučenu i savršenu, privlači ovaj vragolasti mladić. Iako je njena prijateljica Kejt upozorava da ne stupa sa njim ni u kakav odnos ona je, naravno, ne posluša i tako započinje njihova ljubavna avantura.  Posle venčanja odlaze u Pariz. Divno je pretstavljen Pariz iz tog doba. Tamo se susreću sa mnogim poznatim piscima ka što su Gertruda Stajn, Ezra Paund, Fransis Skot I Zelda Ficdžerald. Žive u bedi, ali se zato stalno opijaju. Dobijaju I sinćića koga zovu Bambi. Radnja romana se završava 1928. Ernest je u brak sa Polin stupio 1927. Ova činjenica nam otkriva kraj, ali navodi da se zapitamo zbog čega se to dogodilo.

Ernest i Hedli, venčanje
Hedli, venčanje
Ernest i Hedli, Švajcarska
Hedli, Ernest i njihov sin Bambi

Mislim da ovde nema preterane ljubavne patetike. Ljubav I njihova osećanja mi ne deluju preterano iskreno, prebrzo su se zaljubili, a Ernest gotovo da ne govori o tome šta oseća.

Radnja teče hronološki, osim par malih digresija na početku. Na moment je usporena I gotovo da se ništa ne dešava (a ja sam trenutno raspoložena da čitam  'brze'  knjige). U početku mi je bilo dosadno, ali istorijski gedano, znala sam da će se njih dvoje rastati na kraju I jedva sam čekala da vidim koji je razlog tog rastanka.  Tako da sam posle početne zbunjenosti I dosade počela da čitam brže I više.

Ernest i Polin

Ono što sam naučila jeste koliko je u to vreme bilo teško piscima, čime su sve morali da se bave da bi opstali, preživeli, zaradili za hleb. Kako je tekao proces stvaranja njihovih dela, koliko im je vremena trebalo za stvaranje, a koliko za objavljevanje. Danas je pisanje postlo neozbiljno, svako piše I objavljuje. Dela nastaju brzo, još brže dolaze do izdavača, ali se još brže zaboravi na njih. Većina dela koja su nastajal dugo I još duže čekala da budu objavljena dugo I žive.

Kao što rekoh, uvek imam neko čudno mišljenje, neki čudan osećaj kad čitam knjige gde su glavni junaci zaista postojali, a još ako to nije ni autobiografija, ni biografija, ni dnevnik, ni memoari, već fikcija, onda je to mišljenje još čudnije i nestabilnije.  Ova knjiga me nije ubedila, ali sam zato istraživala o životima likova koji su se ovde pojavili I bilo je vrlo zanimljivo. Pogotovo me oduševio odnos F. Skota (pisaca Velikog Gedsbija) I njegove žene Zelde, koji se takođe pojavljuju u delu, ali sam ja detaljno pregledala internet I pročitala njihove biografije, a njihova priča je jedan poseban roman.

Čudno je čitati ovakve knjige. Znaš da je Ernest postojao, znaš da je postojala Hedli, pa evo dole fotografija sa njihovog venčanja I putovanja, tu su I događaji I ljudi koji se spominju u njihovim biografijama, koji su se zaista dogodili izaista postojali,  ali opet je sve nekako čudno kada ipak znaš da je sve to u ovoj knjizi napisano ka fikcija, ovo nije biografija. I sama autorka na kraju navodi da je ovo izmišljeno ali da se ipak verno držala svih izvora koje je našla o njihovom odnosu da bi dala što verniju I istinitiju sliku njihovog odnosa I braka.

Čudno.

Naslov originala: The Paris Wife;
Godina izdanja: 2011, kod nas 2011;
Broj strana: 372;
Izdavač: Laguna;
Žanr: istorijski, ljubavni, drama;

Ocena (od 1 do 5): 4.

Grad lopova – Dejvid Benifo

Šta sam očekivala na osnovu naslova? Krimić. A ja ih mrzim. Zašto sam onda uzela ovu knjigu? Zato što sam pročitala sadržaj i nisam mogla da prestanem da se smejem jer mi je to bilo prosto urnebesno tako da sam morala da vidim o čemu se radi.


Lav je Jevrejin koji je premlad za vojksu, radi kao dobrovoljni vatrogasac. Hapse ga jer je pljčkao telo mrtvog nemačkog padobranca. U zatvoru sreće Kolju, mladića koji je optužen za dezerterstvo. Umesto da ih ubiju, šalju ih da sakupe u gradu u kome vlada velika glad gomilu jaja za... pazite sad – svadbenu tortu neke pukovnikove ćerke. E ta jaja su presudila da uzmem ovu knjigu, bila sam previše radoznala i nisam mogla da odolim.

Ono što nisam znala, jer nisam pročitala sadržaj do kraja, jeste da je radnja smeštena u Lenjingradu za vreme Drugog svetskog rata. Ono što istorijski znamo jsete da su Lenjingrad opkolili Nemci sa ciljem da unište njegovo stanoviništvo. Grad je pod opsadom bio od 8. septembra 1941. do 18. januara 1944. ukupno 872 dana. (za više informacija posetite Vikipediju).

Radnju pratimo iz ugla Lava, dečaka koji, kao što rekoh, nije imao dovoljan broj godina za vojsku, koji živi sam u jednoj zgradi jer su njegovog oca verovatno ubili ili odveli u Sibir zato što je pisao pesme neprikladne sadržine za tadašnju vlast, a majka I sestra se povlače pre opsade grada, dok on odlučuje da ostane I sa svojim drugovima iz zgrade, Verom I dvoje blizanca (zaboravila sam kako se zovu) pomaže tako što će gasiti požare koji nastaju posle bombardovanja. Tako njih četvorica jedne noći vide nemačkog padobranca kako pada, shvataju da je mrtav I pljačkaju ga. U međuvremenu nailazi patrol I hvata Lava dok ostali beže. Strpa ga u zatvor gde mu se pridružuje Kolja koga su uhapsili jer je optužen da je pobegao sa fronta. Umesto da ih streljaju, kao što je bio red, odvode ih kod pukovnika koji ih zadužuje da za manje od nedelju dana pronađu 12 jaja za svadbenu tortu njegove ćerke. I sve bi to bilo lako da u gradu ne vlada toliko velika glad. Jaja niko nije video mesecima.  Tako njih dvoje kreću u potragu I susreću se sa raznim ljudima I problemima, te nam daju realnu sliku opsednutok Lenjigrada.  

Kada vidiš da je knjiga o ratu očekuješ nešto jezivo, gadno, surovo I ozbiljno. Ova knjiga ima samo prve tri odlike, jeste jaziva, gadna, surova, ali nikako nije ozbiljna. Ovo je knjiga gde se u jednom trenutku smeješ a u sledećem ti srce zadrhti. Iako je stanje očajno, prikazan je niz komičnih situacija. Lav I Kolja su sušte suprotnosti, dok je Lav povučen, tih, zabrinut, ozbiljan, Kolja je blesav, luckast, šaljivdžija, ne razmišlja puno već odma prelazi na delo.

Knjiga je napisana u prvom licu, radnja teče hronološki. Izdeljena je u više poglavlja bez naslova. Radnja teče vrlo brzo I prikazuje kratak period iz njihovog života. Stalno se nešto dešava, bilo jezivo I strašno, bilo smešno I blesavo. I da, ima puno, puno psovki, nisam skoro čitala knjigu sa toliko psovkei.

Naslov originala: City of Thieves;
Godina izdanja: 2008, kod nas 2010;
Izdavač: Laguna;
Broj strana: 296;
Žanr: istorijski, drama;

Ocena (od 1 do 5): 4.

Ja sam Malala - Malala Jusafazi

Izgleda da sam ja svaštočit. Kada me pitaju koji žanr obično čitam ja prosto ne mogu da se odlučim. Dobro, najviše volim knjige o ratu, volim misterije, volim istorijske romane, volim klasike, volim da se opuštim uz neku laganu ljubavnu priču...


Nisam skoro kupila ni jednu knjigu ali sam počela češće da se družim sa bibliotekom, pogotovo volim da sama preturam po policama i biram knjige samo po naslovu ili uzimam one za koje se setim da sam bar u nekom trenutku mog života poželela da ih pročitam ili videla dobru preporuku. Tako sam jedme srede ujutu otišla u biblioteku i uzela Parisku ženi i Čovek jeveliki vazan na ovom svetu, a već u četvrtak uveče pošla da ih vratim i uzmem dve nove knjige. Osećala sam se malo nelagodno, verovatno su pomislili da sam one dve uzela čisto reda radi I da ih nisam ni pročitala. Tom prilikom sam uzela Ja sam Malala i Grad lopova. I sama ne znam zašto baš te dve knjige. Nikada nisam imala veliku želju da ih pročitam, ali sam ipak bila veoma radoznala da vidim o čemu se radi....

,,Ispovest devojčice koju su Talibani pokušali da ubiju jer se zalagala za pravo na obrazovanje.''

Ova rečenica se nalazi na korici knjige i upravo ona na najjednostavniji način prikazuje ono o čemu se radi u ovoj knjizi.
Ovo su memoari Malalae, devojčice koja je rođena u Pakistanu i tu je i provela svoje detinjstvo sve dok Talibani nisu pokušali da je ubiju jednog dana kada se vraćala iz škole samo zato što se zalagala za pravo devojčica. Ovde je ona opisala čitav svoj dotadašnji život. Kako se rodila u siromašnoj porodici, kao je dobila dva mlađa brata, kako je njen tata osnovao školu, kako je provela detinjstvo, kako su pokušali da je ubuju, kako se oporavljala, kako je nastao Pakistan I kako je došlo do rata.  Vema je lepo prikazana Pakistan, ljudi koji žive tamo, običaji koji se poštuju. Tamo devojke i žene ne smeju da idu bez maram, a ni bez pratnje muškarca na ulicu, a Malala je već na početku knjige naglasila da je želela da to promeni. Ovo je istinita priča, a glavni događaj se odigrao 2012. Ona je posle toga napustila Pakistan I nastavila da se bori za pravo devojčica I pre svega njihovo obrazovanje. Ona je 2013. dobila Nobelovu nagradu za mir I tim postal najmlađa osoba koja je dobila to priznanje u istoriji.

Napisana je jezikom devojčice, iskeno i pmalo naivno, jednostavno. Sastoji se iz više delova. Prvo je tu prolog – Dan kada se moj svet promenio, gde nas ona upoznaje sa onim o čemu će pistai. I ja sam onda pomislila kako čitanje može da bude dosadno jer ja već znam šta će se na kraju dogoditi. I jeste bilo dosadno u početku, ali sam onda počela sve više da se interesujem za Pakistan I život u njemu. Knjiga je dalje podeljena na pet delova koji imaju posebna poglavlja. Prvi deo nosi naslov Pre Talibana I opisuje Malalalino detinjstvo I situaciju u državi pre dolaska Talibana. Drugi deo je Dolina smrti I opisuje stanje doline u kojoj je živela po dolasku Talibana. Treći Tri devojlice, tri metka je o njenom ranjavanju. Četvrti Između života I smri o oporavku. I poslednji Drugi život gde nam piše o onom što je sledilo posle njenog oporavka. Prilaže još I fotografije iz porodičnog albuma, rečnik I hronologiju važnih događaja.  

Sa ovom kulturom se surećem tek drugi put (pre ovoga Halid Husein I njegove knjige o Avganistanu)… (Sad se setih da sam kao dete pročitala i knjigu koja se, činimi se, zove Ništa druko nije važno, ne mogu da se setim kako se zove autorka, ali znam da je napisala i knjigu  Riznica snega. Čini mi se da je i knjiga Ništa drugo nije važno govorila o ovoj oblasti i ovom ratu. Ali to sad nije važno.) Htela sam da kažem da me ova oblast ne zanim puno, tako nisam bila preterano uzbuđena kad sam počela da čitam, sve je bilo nekako usporeno, ali sam se u drugoj polovini malo više zainteresovala. Sve mi nekako deluje nestvarno i zbunjujuće. Ali ko želi da se upozna sa Pakistanom i trenutnim stanjem tamo, neka pročita ovu knjigu.

Naslov originala: I am Malala;
Godina izdanja: 2013, kod nas 2014;
Izdavač: Evro-giunti;
Broj strana: 296;
Žanr: autobiografija;

Ocena (od 1 do 5): 3.

Čovek je veliki fazan na ovom svetu - Herta Miler

Herta Miler je rumunska književnica rođena 1853. od 1987. živi u Berlinu. Godne 2009. dobila je Nobelovu nagradu za književnost.


Dela koja su prevedena kod nas u izdanju Lagune: Ljuljaška daha, Čovek je veliki fazan na ovom svetu, Lisac je oduvek bio lovac.

Proše godine sam pročitala roman Ljuljaška daha i odmah nakon toga sam htela da pročitam i preostala dva koja su prevedena kod nas ali sam iz nekog razloga odustala od toga ili nisam imala vremena. Tako sam sredinom septembra  pod velikim stresom zbog pada ispita otišla do biblioteke bez ikakvog cilja. Predhodnih mesec dana provela sam isključivo spremajući ispite i ne misleći na knjige i onda sam rešila da se opustim uz neko lagano štivo, ali mi sa te police gde stoje ta 'lagana'  izdanja nije zapalo ništa za oko. Tako sam prvo ugledala knjigu Čovek je veliki fazan na ovom svetu, a pošto nije bila obimna odlučih da uzmem još neku i našla sam tamo i Parisku ženu koju tako dugo želim da pročitam.

Radnja romana je smeštena u Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka. Prikazuje nam jednu porodicu nemačkog porekla koja pokušava da dođe do pasoša i iseli se iz sela i ode u Nemačku kao i većina Nemaca koji su u to doba živeli u Rumuniju. Otac Vindiš je vodeničar, njegova žena Katarina bila u ruskom logoru za vreme rata, a njihova ćerka Amalija je vaspitačica. Prikazana nam je njihova sudbina na veoma ralan način. Šta su sve bili spremni da urade samo da bi došli do pasoša.
Delo je kratko. Radnja ne teče hronološki već je čas prikazana sadašnjost, čas prošlost. Skoro svi likovi su nekako bezosećajni i prazni. Kao da nešto nedostaje. Očekivala sam malo više, ali se nisam ni razočarala. Knjiga se čita za nepuna dva sata. Ima nekoliko zaista mučnih i odvratnih opisa gde sam morala i da zastanem ali i da mi se smuči ili da mi pak bude neprijatno što to čitam (čitala sam erotske romane bez trunke neprijatnosti, čitala sam I one gde su opisane najveće gadosti rata, ali mi nikada nije bilo kao sada).

Naslov originala: Der Mensch ist ein grober Fasan auf der Welt;
Godina izdanja: 1986, kod nas 2011;
Broj strana: 150;
Izdavač: Laguna;
Žanr: drama;

Ocena (od 1 do 5): 3.

Knjiga o Milutinu - Danko Popović

Za ovu knjigu sam čula od moje koleginice sa fakulteta, odmah sam je skinula sam interneta (ko želi samo neka kuca Knjiga o Muliutinu) ali je nisam pročitala. Pročitala sam je na pragu ispitnog roka, kao što uvek radim, umesto da spremam ispite.


Danko Popović – rođen 1928. u Aranđelovcu, preminuo 2009. u Kragujevcu. Njegovo pravo ime je Slobodan. Završio je pravni fakultet u Beogradu. Napisao je više radio drama i filmskih scenarija, napisao je i nekoliko romana i knjiga pripovedaka. Delo koje se istaklo je roman Knjiga o Milutinu. U njegovu čast postoji i nagrada ''Nagrada Danko Popović'' koja se dodeljuje u okviru manifestacije Pod Dankovom lipom.
Zbirke pripovedaka: Svečanosti, Kukurek i kost.
Romani: Čarapići, Oficiri, Kuća Lukića, Gospodari, Knjiga o Milutinu, Udovice, Svinjski ujed.

Knjiga o Milutniu – Knjiga nam govori o čoveku koji se zove Milutni, on je šumadijski seljak. Pripoveda nam u prvom licu na veoma neobičan način o tome kroz šta je sve proš za vreme ratovanja. Sada je vreme Drugog svetskog rata a on se nalazi u zatvoru. On je seljak i vojnik, preživeo je sve ratove, o Balkanskom nam ne govori, već počinje od Prvog svetskog rata. Njegova dva brata i otac su poginuli u predhodinim ratovima. Kako su se ophodili prema seljacima-vojnicima, šta je sve video, kako je stradao i od koga naš narod, koliko su vojnici bili neinformisani o tome gde idu, protiv koga ratuju, od koga ginu? A zatim priča o Drugom svetskom ratu I onome šta se sve desilo u Šumadiji. Kako su se ponašali četnici, a kako partizani, kako su se Srbi međusobno ubijali umesto da se brane od Nemaca. Sve je to on vema iskreno i pomalo naivno opisao u ovoj svojoj ispovesti. Vema jednostavno, ali vemo snažno delo.
Napisana je u više poglavlja koja imaju svoj naslov I skoro svako može da se čita kao zasebna priča, svako opisuje neki novi događaj, a Milutin se direktno obraća čitaocu kao da baš njemu priča.

Godina izdanja: 1985;
Broj strana: 74;
Žanr: drama, rat;
Izdavač: Delo sam skinula sa interneta, ne piše ko je izdavač;

Ocena (od  1 do 5): 5.