петак, 20. мај 2016.

Onore de Balzak

Na današnji dan 20.05.1799. rođen je Balzak, jedan od najvećih pisaca francuske koji poše i stvara u doba realizma. 



Najranije detinjstvo je proveo na imanju svojih roditelja, a od sedme do četrneste godine bio je smešten u Vendomskom koledžu, za sve te godine koje je proveo tamo ni jednom nije otišao kući. Tamo je prošao kroz teške trenutke i morao je da sluša stroge profesore. Već sa dvanaest godina poćinje da piše. Školovanje je nastavio u rodnom mestu, a 1814. prelazi da živi u Pariz. Studira na pravnom fakultetu. Bavio se raznim poslovima, bio je štampar, uzdavač, vlasnik nekih listova, ali je upao u dugove koji su ga pratili čitav život. 

Zanimljiv je njegov ljubavni život sa Evelin Hanska. Sa njom se dopisivao dok je ona još bila u braku sa drugim čovekom. Kada je postala udovica on je odmah zaprosio, ali ga je ona odbila. Proputovali su zajedno kroz mnoge gradove Evrope, da bi na kraju ipak venčali. 

Željan slave i novca pisao je ono što je u tom trenutku bilo popularno. Često je pisao i po 16 sati dnevno, samo da bi što pre završio svoje delo.

Ljudska komedija je zajednički naziv za njegove romane, svi su međusobno povezani i on pruža realnu sliku tadašnjeg pariskog društva. Planirao je da Ljudska komedija sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše samo 91. 

Njegovao najpoznatije delo je Čiča Gorio koje je objavio 1835. Glavni junak je Rastinjak koji je došao iz provincije u Pariz i koji pokušava da se probije u visoko društvo Pariza. Živi u pansionu gospođe Voker. Tu upoznaje starog čiča Gorioa koji veoma voli svoje ćerke i radi sve za njih, dok su se one udale za neke imućne Parižane i dolaze kod njega samo kad im nešto treba. 

Citati:


Ružnoća nad lepotom ima tu prednost što lepota prolazi, a ružnoća ostaje.

Kad bi smo znali strahotu i težinu laži, progonili bi smo je ognjem pre nego druge zločine.

Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muhe, a u koju se hvataju male. 

Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama.


субота, 14. мај 2016.

Povratak u detinjstvo...

Jedan od mojih omiljenih ispita ove godine je Književnost za decu. Iako ima puno toga da se nauči i pročita bilo je zanimljivo čitati ponovo lektire za osnovnu školu i neke druge knjige za decu koje nisam pročitala do sada a koje su veoma popularne, dobre i poučne. Tako da evo jednog posta sa tim knjigama, za one mlađe koji ne znaju šta bi da čitaju, ali i za one starije, da se vrate u detinjstvo.




Branko Ćopić - Orlovi rano lete, Slavno vojevanje, Bitka u Zlatnoj dolini



Branko Ćopić je kralj kada je reč o knjigama za decu. Orlovi rano lete je jedna od mojih omiljenih lektira, i nadam se da ste je svi pročitali, a ne samo da ste gledali film. Verujem da svi znate sadržaj knjige. U selu Lipovu grupa dečaka odlučuje da beži iz škole u Prokin gaj jer ih novi učitelj Paprika tuče. Roditeljima kažu kako su u školu a zapravo se kriju u šumici i igraju. Ovo je knjiga o odrastanju i ratovanju. Ta nestašna deca koja se na početku samo igraju na kraju odlaze u partizane. Zanimljivo je i to da ova knjiga ima još dva nastavka gde je opisano i njihovo vojevanje i još zgoda i nezgoda i puno ljubavi. Moj omiljeni likovi su Jovanče i Lunja. 

Branislav Nušić - Hajduci



Iako je ova knjiga slične tematike kao i Orlovi oduvek sam mnogo, mnogo više volela Orlove. Opet je reč o đačkoj družini, o grupi nestašnih dečaka koji se odlučuju da pobegnu od kuće i odu u hajduke samo zato što ih je jedan nestašni, nevaljali i uobraženi neznalica Brba nagovorio na to. Oni su imali sve, nema nikakvog rata ni loših profesora, samo su eto, slušali budalu i prepali roditelje koji su ih tražili.

Gradimir Stojković - Hajduk u Beogradu



Ovo je najveće iznenađenje. Ovu knjigu sam sada prvi put čitala. Govori o dečaku Grigoriju Hajduku koji se sa roditeljima preselio iz sela u Beograd. Opisano je kako se uklopio u novo odeljenje, šta je sve doživeo, u kog se zaljubio. Knjiga je o odrastanju i uklapanju u novo društvo. Zaista sam uživala čitajući je, slatko sam se ismejala. Ova knjiga ima još čak osam dela i toplo je preporučujem svima, a ja se nadam da ću biti u prilici da pročitam i ostale nastavke. 

Pinokio - Karol Kolodi



Najveće iznenađenje za mene su bile bajke. Ja sam se uvek oslanjala, kao mala, na Diznijeve adaptacije i slikovnice, međutim, sada sam imala priliku da pročitam originalne verzije i bila sam šokirana. Mnogo toga je, naravno, do dečicu došlo u ulepšanom izdanju. Zapravo, većina bajki nema srećan kraj. Što se tiče samog Pinokia, baš sam se iznenadila, knjiga je odlična, mnogo toga je u crtaćima izmenjeno, snažnija je i nosi još jače poruke nego crtaći. Sadržaj znate - Đepeto pravi drvenu lutku Pinokia koji oživljava, ali je veoma nestašan, pravi vema velike nestašluke i ne sluša svog oca koji čak prodaje svoj kaput da bi nu kupio bukvar. Vemoa je jasna poruka - budite dobri i slušajte i cenite svoje roditelje. I obavezno pročitajte ovu knjigu koliko god godina da imate.

Pipi Duga Čarapa - Alstrid Lindgren



Svi su gledali crtaće, ali da li su čitali knjigu? Kratka je i duhovita, brzo se čita i nije toliko snažna, više je za zabavu i opuštanje, ali svako može da se nauči puno toga. Pipi se doselila u vilu Vilakulu sa konjom i majmunom, njana mamam je preminula, tata se izgubio u moru. Tu su njene komšije Anika i Tomi i opisane su njihove avanture. Knjiga je veoma smešna, meni su više puta tekle suze na oči od smeha i Pipinih provala.