недеља, 13. октобар 2013.

Beli oleander

Evo knijge koju želim da ćitam ponovo i ponovo. Samo ne mogu nigde da je pronađem da je kupim. Ali dobro, tu je online izdanje. 
,, Svuda hvaljen kao roman retke lepote i snage, Beli oleander pripoveda priču o Ingrid, briljantnoj pesnikinji zatvorenoj zbog ubistva, i njenoj kćeri Astrid, čija se odiseja kroz niz losanđeleskih starateljskih porodica – a svaka je zaseban svet sa svojim zakonima, svojim opasnostima, sopstvenim teškim lekcijama koje valja naučiti – postepeno pretvara u spasonosno i iznenađujuće otkrivanje sopstvene ličnosti.''
Odgledala sam film prošle godine i ostala sam bez teksta. Naježila sam se.... Ne znam odakle da počnem, iako sam čitanje završila pre nedelju dana još uvek sam pod utiskom.
Moram da priznam da su i knjiga i film odlični, svako na svoj način. Iz filma su izbacili dve starateljke kod kojih je Astrid bila, jedne kod koje je gladovala i jedne kod koje su je ujeli psi,  a kasnije je ona izbacila samo zato što je Astred htela da se druži sa komšinicom. 
Na divan način je opisan odnos majle i ćerke, njihova ljubav, mržnja, slaganje i neslaganje. Dok sam gledala film, doživela sam utisak da je Astred jedna devojka bez mana, čista, koja ptai, ali u filmu su izistavili najteže i najjezivije scene. Ne govore ništa o njenim vezama sa starijim muškarcima, drogi, prostituciji. U filmu se ne vidim ljubomora majke kada joj je ćerka u dobroj starateljskoj porodici, ona se plaši da će je izgubiti i ako je u zatvoru on uspeva da natera jedinu dobru starateljku da se ubije. Previše sam otkrila detalje. Uf. Ne volim to da radim, volim da svako doživi knjigu na svoj način, da ne čita i ne sluša ničije mišljenje dok ne dodje do nekog svog mišljenja.
Pronašal sam se u nekim rečenicama, mada to nevoljno priznajem. 
Žamo mi je jedino što nisam uspela da zapišem citate, našla sam neke na internetu, ali moj engleski je veoma loš, tako da... Ali staviću ih nekog drugog dana, sada nemam vreme.

 Scene iz filma...


















Нема коментара:

Постави коментар