четвртак, 05. март 2015.

Дневник једне наркоманке, непознат аутор

Није ми било у плану да читам неку књигу, поготово не ову, али сам сличајно налетела на њу, видела да је кратка, да је писана у форми дневника, а то је нешто што обожавам. Што да не? Већ сам читала једну одличну књигу која говори о младима и наркотицима, наравно, реч је о Ми деца са станице Зоо, тако да ми је ова кењига још више привукла пажњу. Нема никаквог описа, нема имена аутора, једноставно почиње приказ из дневника, тако да нисам знала шта ме чека сем тог наслова који сам имала на врху документа.
Главна јунакиња је петнаестогодишња девојчица. Не знамо где је радња смештена ни када се дешава. Видимо на почетку да она има типичне проблеме које имају млади, момци, школа, родитељи, селидба, дијета.  Пише о проблемиа кроз које пролази кад пође у нову школу. Једне вечери, код једне другарице учествује у једној игри где сви добијају по флашу Кока-коле, а у некима је таблета LSD-a и она је она 'срећница' у чијој је флаши била. Тада се први пут сусреће са дрогом. Кроз следеће две године она пролази кроз пакао. Пошто се књига састоји од страница дневника ми немамо баш много широк преглед њеног живота, нема пуно описа, нема пуно радње. Само износи хронолишки оно што јој се дешава. Стил је на нивоу њених година, са мало речи, кратких реченица и недоречености. Међутим, то је управо оно што представља дневник. Све се дешава некако пребрзо. Ако упоредим са књигом Ми деца са станице Зоо, наравно да је много боља Ми деца са станице Зоо, али и ову бих радо препоручила свима. Млади треба да виде какво зло доноси дрога и да беже од ње што даље.

Оцена (од 1 до 5): 3

Књигу у електронском издању можете пронаћи на овом блогу.

1 коментар:

  1. Pise da je blog uklonjen,dosta me je zainteresovala knjiga,probacu da je nadjem:)

    ОдговориИзбриши