субота, 04. јун 2016.

Trejsi Ševalije - Plodovi na vetru

Iako sam obećala sebi da neću čitati knjige koje nisu u programu fakulteta prekršila sam pravilo onog trenutka kada sam iz knjižare pre neki dan iznela novu knjigu Trejsi Ševalije - Plodovi na vetru.
Trejsi je poseban pisac u mom životu. Jedna od prvih knjiga koju sam dobila bila je Devičanski plavo. Posle čitanja te knjige poželela sam da ih imam sve i da ih sve pročitam. Od tada pa do danas uvek sa velikim nestrpljenjem čekam njen novi roman. Slobodno mogu da kažem da je ona jedna od mojih omiljnih pisaca. Kada je konačno došao dan i u prodaju se pojavila knjiga, ja nisam ni pogledala ni sadržaj ni cenu, samo sam odjurila u knjižaru i kupila je i obećala sebi da je do kraja ispitnog roka neću otvoriti. Ali to se nije dogodilo. Već iste večeri otvorila sam je samo da pogledam o čemu se radi. Nisam mogla da prestanem sa čitanjem....

O Trejsi sam već pisala OVDE pa ako nekog zanim....



Trejsi nas ovog puta vodi u Ameriku u 19. vek. Priču pratimo iz više ugla (što volim to), pre svega iz ugla pripovedača, zatim iz ugla junakinje Sejdi, ali imamo i jedan deo koji je u obliku pisama.
Džejms i Sejd su se doselili u Crnu močvaru, iako to nije bio njihov cilj, pošli su za novim životom sa puno dece, ali ih je loš put i blato sprečilo da nastave dalje i zato su morali da se zaustave tu. Imaju puno dece, koja se stalno rađaju, ali lako i umiru. Istaćiče se Robert i Marta kojima je posvećen posebni deo knjige. Sade jabuke i od toga žive. Džejms je bolseno opsednut jabukama, što je na trenutke bilo pomalo jezivo. Sejdi je pijanica, lenčuga, dosadno joj je pa stalno pravi svađe gde ispaštaju njena deca, čak nije ni verna svome mužu. Pored te glavne priče, imamo i onu o Roberu koja prati njegov život po odlasku iz roditeljskog imanja, kako je lutao Amerikom i tragao za boljim životom, sakuplja seme sekvoje i šalje ga u Englesku. Prepliću se prošlost i sadašnjost i prošlost će uzdrmati miran i bezbrižan Robertov život. 


Trejsi pored sekvije.

Ja veoma volim Trejsi i već sam se navikla na njen stil i skoro pa da uvek predvidim kraj, ali me ipak uvek i iznenadi. Veoma mi se dopao deo gde Marta piše pisma svome bratu, volim kada Trejsi ulepša knjigu na taj način i da nam neki drugi ugao, neko drugo viđanje. Može se puno toga naučiti o biljkama, pre svega o jabukama i džinovskim sekvojama. 



IzdavačLaguna;
Godina izdanja: 2016, kod nas 2016;
Broj strana: 312;
Žanr: drama, istorijski;
Ocena (od 1 do 5): 5. 

2 коментара:

  1. Oduševila si me svojim blogo, pa sam se odmah učlanila! Nisam čitala ovu knjigu, ali si me baš zainteresovala za nju. ♥

    Pogledaj moj blog i učlani se ako želiš -> innisall.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  2. Baš si me zainteresovala kako za knjigu,tako i za Trejsi i njeno pisanje. Po tvom opisu vidim da je ovo jedan divni roman i verovatno će se naći na listi knjiga koje želim pročitati :)

    alijindnevnik.blogspot.com

    ОдговориИзбриши