субота, 11. јул 2015.

O miševima i ljudima - Stajnbek


Ako želite da pročitate DELO, KNJIŽEVNO DELO u pravom smislu te reči, onda uzmite Stajnbeka.


Džon Stajbek je američki književnik, rođen 1902, preminuo je 1968. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Pored veoma kontraverznog romana O miševima i ljudima (objavljen 1937), napisao je još Kvart Tortilja, Istočno od raja, Zima našeg nezadovoljstva, Plodovi gneva... Laguna je izdala dva njegova dela - O miševima i ljudima i Istočno od raja, a Plodovi gneva izlaze za par dana. Iako želim da pročitam i ostala njegova dela, trenutno nikako ne mogu, jer izdvojiti 1300 rsd za jednu jedinu knjigu, a ako nemate popust, onda 1700 rsd, to zaista nije normalno, humano.

,,Oni su neobičan par: Džordž je mali, vispren i tamnoput; Leni, krupan čovek koji poseduje um malog deteta. Ipak, oni čine „porodicu“, držeći se jedan drugog kako bi pobedili usamljenost i otuđenost. 

Kao radnici u kalifornijskim prašnjavim poljima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, oni grabesvaki posao koji stignu. Jer Džordž i Leni imaju plan: da postanu vlanici komada zemlje i barake koju mogu nazvati svojom. Kad pronađu posao na ranču u dolini Salinas, ostvarenje njihovih snova čini se da je nadohvat ruke. Ali čak ni Džordž ne može sačuvati Lenija od provokacija koketne žene niti predvideti kobne posledice Lenijevog nepokolebljivog pokoravanja stvarima kojima ga je Džordž učio.''


Stalno sam govorila o nekim dobrim knjigama, misleći da su savršeno napisane, da je sve tako dobro uklopljeno, da se ne može naći neka mana. A onda je došla ova knjiga, ja sam još uvek pod utiskom i iz mene govori uzbuđenje, ali mislim da će i godinama unapred, koje god knjige prođu kroz moje ruke, ova  biti jedna od boljih.
O čemu se radi - to sam već iskopirala gore, da se ne ponavljam, dodala bih samo, da se radnja odvija u samo par dana, da ima malo odlič izgrađenih likova, delo napisano na nekih stotina strana. Sa malo reči rečeno je sve. Stil je neverovatan, toliko realan da je to nemoguće opisati. Pisac na početku svakog poglavlja opisuje prostor gde se radnja dešava, a onda iznosi na veoma poseban način ono što se dešava. Čovek ne može da ostane ravnodušan pred ovihi stotinak strana. Ne može da se ne zapita o prijateljstvu, sebičnosti, moralu... Da li osuđujem Džordža? Ja ne mogu da ga osudim, možda većina ljudi može, ali ja ne. A šta reći o Leniju? Um malog deteta zarobljen u odraslog jakog čoveka koji ne zna da kontroliše svoju snagu. Kada sam počela da čitam knjigu prvo sam posislila na Beketovu dramu Čekajući Godoa, ova dva lika su me malčice podsetila na likove iz drame, možda zbog te praznine koja lebdi oko junaka i jednog i drugog dela. 

1 коментар:

  1. Odavno mi je na listi, moraću da ga potražim prvo prilikom, ne vredi sad da odgađam, uhvatio me je neizdrž. :)

    ОдговориИзбриши