Erin Vot - Trilogija o porodici Rojal

Tokom leta sam prolazila kroz fazu kada su mi se stalno čitale knjige za mlade. Imala sam tu sreću da sasvim slučajno dođem do više takvih, tako sam sasvim slučajno naišla i na knjigu Princeza od papira i pročitala je u jednom dahu. Onda sam se zapitala a čemu ovakav kraj i saznala da je zapravo reč o trilogiji. Dobro, kad sam već počela rekoh da je pročitam do kraja. Tada sam odlučila da saznam nešto i o autoru, kad ono...

Erin Vot - zapravo ovo je ime iza koga se kriju dva autora, i moram da priznam da mi je to bilo veoma interesantno. Nažalost, nisam uspela da iskopama ništa o njima, tako da ako neko nešto zna, slobodno neka piše u komentarima.



Princeza od papira

Princeza od papira je prva knjiga u ovoj trilogiji. Radnju pratimo iz ugla Ele Harper koja je srednjoškolka, ali nema roditelje, preciznije, mama joj je preminula, a oca nikada nije upoznala. Ona se sama bori za svoj život i sama zarađuje tako što igra po klubovima. Jednog dana pojavljuje se gospodin koji se predstavlja kao njen staratelj. Naime, njen otac je poginuo i pre smrti joj je ostavio veliko bogatstvo, ali i određene uslove koje bi ona morala da ispoštuje da bi to bogatstvo dobila. Naravno, ona prvo odbija da pristane da pođe sa njim, ali na kraju ipak krene. Kada stignu u kuću gospodina Kaluma Rojala, shvata da on zapravo ima petoricu sinova koji su približno njenih godina i prilikom prvog susreta sa njima vidi da će i te kako imati problema sa svima. 
Od momaka se ističe Rid koji je najviše maltretira, ona još i mora da krene u istu školu sa njima, te trpi ogromnu torturu od ostalih učenika. Možete predpostaviti šta sledi...
Iako mi se radnja nije preterano dopala, svidelo mi se kako su likovi izgrađeni, stil je lagan, dešavanju su takva da prosto teraju da se čita do kraja i vidi kako će se klupko odmotati. Pogotovo je sam kraj knjige takav, da poželite odmah da pročitate nastavak.
Da, da ne zaboravim, ima dosta eksplicitnih scena, iako ja na ovaj serijal gledam kao na romane za mlade. 

Princ od papira

Druga knjiga počinje baš tamo gde se prva završila.  Kao što sam rekla, radnju prve knjige pratimo iz ugla Ele, međutim, kao što je očekivano po naslovu, ovde imamo i poglavlja koja su napisana iz Ridovog ugla. I sada se ja plašim da vam ne otkrijem previše, da vam ne porušim ono mala uzbuđenja koje vas očekuje pri čitanju prve knjige, reći ću samo da se radnja zahuktava, da likovi koji su bili sporedni u prvoj knjizi i za koje smo mislili da su beznačajni, dobijaju na značaju. 
Kraj, još šokantniji od predhodnog.

Palata od papira

Kao što je već i očekivano, poslednja knjiga iz trilogije počinje upravo tamo gde se druga zavšila. Knjiga dobija pomalo i elemente trilera, sve ide u suprotnom pravcu od očekivanog. Opet radnju pratimo iz više uglova što je veliki plus. Na momente je dosadno, jer autorka verovatno pokušava da popuni skoro 300 strana. 

Celokupni utisak



Omiljena knjiga mi je prva, možda i ne bih započela serijal da sam znala da postoje čak tri knjige jer sam želela samo jednu knjigu uz koju bi se odmorila. Iako se sve čita veoma brzo, nema neku umetniču vrednost, postaje pomalo naporno u isčekivanju razrešenja čitave priče. 

Visoko društvo, skupi automobili, privatne škole, jahte, spletke, nepostojanje pravog prijateljstva... Sve ovo podseća na seriju Tračara

Izdavačka kuća: Vulkan
Ocena: ★★★☆☆ sa jednim plusićem