петак, 05. мај 2017.

Samo da smo zajedno – Džudi Blum


Dok sam išla u osnovnu školu polako se rađala moja ljubav prema čitanju knjiga, a u to vreme sam znala ponekad I da kupim neki od časopisa koji su tada bili popularni Bravo, Ok (danas je to HEj), Top Girl... Tu su bile I strane koje su bile posvećene knjigama koje se tek izašle, sećam se da sam tu I videla knjigu Samo da smo zajedno i tako jako sam htela da je pročitam. Čak sam seckala i te preporuke i lepila ih u svom dnevniku. 
Uskrs sam provela u Nišu, te su moji došli da me posete. Sa mamom sam šetala po Tvrđavi i svaratile smo do Gradske bašte ili Letnje, nisam baš sigurna kako se zove. Tamo u sredini postoji letnjikovac sa četiri police pune knjiga. Nisam baš sigurna da li te knjige smeju da se iznesu odatle kao što je bio slučaj sa onim Bankomatom u Narodnoj biblioteci. To su uglavnom komunističke knjige, knjige o Titu, romani o Drugom svetskom ratu domaćih autora, o partizanima, stare lektire, dečje knjige, knjige kojima nedostaje deo (npr. Braća Karamazovi samo druga knjiga, ili Tihi Don  samo treća). Sve u svemu, našla sam među tim knjigama i ovu i nisam mogla da se suzdržim a da je ne uzmem. Niko mi ništa nije reko od ljudi i čuvara, a nisam ni smela da pitam, ako već ne smem da je iznesem, očekivala sam da će me neko upozoriti, ali nije. I tako sam ja došla do knjige koju sam kako dete tako jako želela. Mislim da još uvek nisam toliko matora da čitam ovakve knjige, svakako se opustim i vratim u svoje detinjstvo, setim se problema koji su tada delovali kao da su ogromni, a danas izgledaju tako smešno.
I posle ovog ogromnog uvoda, da kažem par reči i o knjizi.
Knjigu Samo da smo zajedno napisala je američka književnica Džudi Blum koja je inače pozanata po pisanju knjiga za mlade. Radnju pratimo iz ugla glavne junakinj Stefani. Ona se upravo preslelila sa majkom i mlađim bratom Brusom u novi kraj, bliže svojoj najboljoj drugarici Rejčel. Pre polaska u školu upoznaje još jednu pomalo neobičnu devojčicu po imenu Alison koja se takođe doselila u toj ulici. I sada ta Alison unosi malo pometnje u dugogodišnje prijateljstvo između Stefani i Rejčel. Moram spomenuti i to da se Stefani suočava i sa još nekim problemima. Iznenada otkriva da se njeni roditelji razvode, sa druge strane Rejčel je veoma uspešna u svemu što radi, da li će Stefani ipak osetiti ljubomoru prema svojoj najbolj drugarici zbog tolikih uspeha? Da li tri devojčice mogu da budu najbolje drugarice ili je troje gužva? I da, treba znati i to da je knjiga napisana još davne 1987. što znači da je radnja smeštena u to doba, ali ne želim da to vas koji ste možda poželeli da pročitate ovu knjigu odvrati od čitanje, jer sem toga što se ovde ne pojavljuje savremene tehnologija kao što su pametni telefoni, laptopovi, društvene mreže, već drugarice koriste fiksni telefon da bi razgovarale i kada se nađu da bi se družile razgovaraju i ne bulje u svoje telefone, ništa ne ukazuje na to, jer su problemi o kojim književnica piše vanvremenski i postoje i danas među drugaricama.
Stil je lagan jer knjiga je i pisana za devojčice od 12 do 14 godina. Rečenice su kratke, jasne, jednostavne. Radnja teče brzo i sve je vrlo jasno i motivisano. Toplo preporučujem knjigu svim devojlicama, a i onim malo starijim, koje žele da se vrate u školske dane na jedno popodne. Meni je zaista trebala jedna ovakva knjiga da se opustim psole svih onih silnih knjiga koje čitam na fakultetu.

Izadavač: Laguna;
Naslov originala: Just As Long As We're Together;
Godina izdanja: 1987, kod nas 2009;
Žanr: Knjiga za mlade, komedija;
Broj strana: 222;
Mesto radnje: Amerika, okolina Njujorka;
Godina radnje: 1987;
Ocena (od 1 do 5): devojlica u meni daje visku četvorku.

Нема коментара:

Постави коментар