уторак, 04. август 2015.

Beli oleander - Dženet Fič, citati

Pre skoro dve godine pročitala sam knjigu Beli oleander. Posvetila sam joj jedan post (možete ga videti ovde), međutim, tom prilikom nisam podelila citate. Sada, kada imam koji trenutak vše slobodnog vremena rekoh da ih podelim jer su zaista dobri, vredi ih pročitati.
Dodala bih još i to da knjigu još uvek nisam pronašla, da imam samo elektronsko izdanje, film sam posle toga gledala još par puta i uvek na mene ostavi snažan utisak i nikad ne dosadi. 
Ovo je knjiga koju vredi pročitati ili barem treba pogledati film.



U mržnji uživam više nego u bilo kojoj ljubavi. Ljubav je mušičava.

Sasvim je prirodna želja de se uništi ono što se nikad ne može imati.

Da li sam ja večiti baksuz, komad svemirskog otpada izbačen iz svemirske kapsule?

Ako biti zao znači biti motivisan samim sobom, biti centar sopstenog sveta, živeti po sopstvenim pravilima, onda je svaki umetnik, svaki mislilac, svaki originalni um zao.

Život uvek treba da bude ovakva, slažeš li se? Kao sporo uživanje u dobrom obroku. Nažalost većina ljudi nema talenat za to. Čim nešto započnu odmah žele to da okončaju kako bi počeki nešto novo. 

Dok sam šetala po kraju shvatila sam da u svakoj kući može postojati zasebna stvarnost. U jednom jedinom bloku mogli bi se naći predeset svetova. Niko, zapravo, zaista ne zna šta se zbiva iza susednih vrata.

Dušo, tako to biava kad se zaljubiš, prisustvuješ elementarnoj nepogodi.


Čovek može sve da podnese. Bol koji ne možemo da podnesemo potpuno će nas ubiti.

Moja majka bi rekla da je prospast sveta ako izgubiš samopoštovanje.

Beleži. Pamti sve, svaku uvredu, svaku suzu. Istetoviraj sve na unutrašnju snagu uma. U životu je suštinski važno poznavati otrove. Rekla sam ti - niko ne postaje umetnik samo ako ne mora.

Zamorna. Zahtevna. Ljubav te koristi. Predomišlja se.

Postoje zločini suviše suptilni da bi im se moglo suditi.

Suviše si nostalgična, želiš da te pamćenje osigura, da te uteši. Prošlost je dosadna. Važna je samo ličnost, i ta ta ličnost stvara od onog što je naučila.  Mašta koristi šta joj treba, a ostalo odbacuje - ti pak želiš da podigneš muzej. 



Usamljenost je ljudska priroda. Gaji je. Što te više razjeda iznutra, to tvoja duša ima više prostora za rast. Nikad ne očekuj da ćeš prerasti usamljenost. Ne nadaj se da ćeš naći ljude koji će te razumeti, osobe koje će ispuniti taj prostor. Intelignentna, osetljiva osoba je izuzetak. Ako očekuješ da nađeš ljude koji će te razumeti, postaćeš razočarana i ubilački nastrojena. Ne možeš postići ništa više do da razumeš sebe, spoznaš šta želiš i da ne dopustiš stoci da ti stane na put.



Šte će vam lepota kao ne umete da je upotrebiti poput čekića ili ključa? Inače je to samo pojava koju će drugi koristiti, zavideti, prezirati... A tako mnogo devojaka govori: upotrebi mi, sanjaj me...

Žene uvek daju muškarcima prednost. Upravo zato je sve otišlo dođavola.

Šta je prošlost? Samo gomila prašnjavih novina u garaži nekog starca?

Ljubav. Izopštila bih tu reč iz rečnika. Kakava nepreciznost. Ljubav, koja ljubav, kakva ljubav? Sentiment, fantazija, čežnja, požuda? Opsesija, proždiruća potreba? Ljubav je priča za laku noć, plišani meda, omiljeni, bez jednog oka.


Nikada nije naučila osnovnu lekciju o uličarima: ako im pokažete bar malo pažnje, zalepiće se za vas kao čičak. 

Ljubav je ček koji se ne može falsifikovati, ljubav je naplata  koja kad - tad dospeva.



Uvek sam umela da razikujem droljavu istinu od elegantne klaži.

Ne okreći kkamenje ukoliko ne želiš da vidiš beličasta stvorenja koja žive pod njim.

Нема коментара:

Постави коментар