Ana i francuski poljubac - Stefani Perkins

Postoje tako noći za vreme ispitnih rokova kada po čitavu noć ne mogu da spavam i onda ne znam šta da radim, obično gledam neke videe na YT (u poslednje vreme teorije zavere i nerešena ubistva), ali jedna noć je bila zaista teška, i pošto nisam znala šta da radim uzela sam da čitam knjigu Ana i francuski poljubac.

Kada je knjiga objavljena pre par godina, prvo mi je privukla pažnju, delovala je zanimljivo (za odmoriti mozak), međutim kada sam pročitala sadržaj i prvih par pasusa delovalo mi je kao kliše, već viđeno, sterotipno... Zatim sam pročitala i par utisaka na blogovima koje pratim i nisu bili najsjajniji (moj omiljeni post na ovu temu je na blogu  Nemam ime, ima komentar) i nije mi bilo u planu da čitam. Ali kao što rekoh, duge noći bez sna, pa čovek ne zna šta će sa sobom.

Ana i francuski poljubac

Autorka romana je američka književnica Stefani Perkins, pored ovog romana, kod nas su prevedena još dva njena Lola i momak iz susetstva i Ajla i srećan kraj.

Radnja romana Ana i francuski poljubac smeštena je u Parizu. Glavna junakinja je Ana, iz čije perspektive i pratimo priču. Ona je Amerikanka, njen otac je poznati pisac (ismevanje Nikolas Sparksa?) i on je eto bez njene dozvole odlučio da je pošalje u Pariz u neki američki internat za bogatašku decu (pri tom, ona već u prvih par poglavlja naglašava da nisu bogataši, da je pre toga išla u državnu školu, da je njena garderoba mnogo jeftinija od one koju nose drugi učenici). I tako radnja započinje njenim dolaskom u internat, gde ona pokušava da se ukopli, upoznaje devojku po imenu Meredit, zatim i njeno društvo koje čine Rašim i Džoš koji su u vezi,  ali i prelepi i presavrešeni momka kog zovu Sant Kler. Ono što je veoma iritantno jeste da u daljem teksto ona kada god govori o njemu ne pomnje njegovo ime, već sintagme tipa lepi momak iz hodnika, prezgodni momak ili kako već. Ali taj lepi momak iz hodnika ima devojku (koja je starija i nije sa njima u domu), a posle nekoliko poglavlja saznajemo da je u njega zaljubljena i Meredit. Naravno, svako malo iskusan čitalac može predvideti šta će se dogoditi. Važno je spomenuti i još to da Ana u rodnom gradu ima drugaricu Bridžit i jednog, da kažemo dečka, sa kojim za malo da bude zajedno, ali je baš tada pošla za Evropu. 

Stil je lagan, lepršav, knjiga može da se pročita za dve noći. Radnja je, kao što sam već napisala, već viđena. Likovi su plitki, bez karaktera, jednolični. Ana je predstavljena kao devojka koja je naivna, izgubljena, pomalo zbunjena, ali ja sam tu njenu naivnost shvatila kao glumu. Knjiga bez neke velike vrednosti. Ne nosi nikakvu poruku, čak mislim da nosi negativnu zbog nekih Aninih postupaka i stavova (ali da vam ne otkrivam, jer možda poželite da je pročitate). Verovatno ću za par nedelja već i zaboraviti o čemu se radi, ali mi je svakako pomogla tih noći da prođu brže jer je sve  lagano, ali te i nekako vuče da čitaš više i brže. Svakako sam uvek za opciju da se u ovakvim situacijama čitaju upravo ovako neka lagana štiva za odmoriti mozak i skrenuti misli. Ne, nije sve tako crno, nije da mi se ništa nije dopalo, i ne kajem se što sam je pročitala. Veoma mi se dopalo kako je predstavljena profesorka engleske književnosti, kako su, doduše kratko, predstavljeni neki kulturni spomenici i znamenitosti Pariza. Rado ću pročitati i nastavke kad mi je potrebno neko lagano štivo. 

Rečenica kojom počinje knjiga:

,,Evo šta znam o Francuskoj: Madlen, Amelija i Mulen ruž.''

Izdavač: Laguna;

Godina izdanja: 2014, kod nas 2016;

Naslov originala: Anna and The Franch Kiss (kao što vidte, naslov su preveli onako kako je i treba);

Žanr: Tinejdž, ljubavni, čiklit;

Mesto i vreme radnje: Pariz, sadašnjost;

Korice: Odgovaraju naslovu i temi, odgovara uzrastu kome je  knjiga namenjena, privlače pažnju (mnogo lepše od stranih izdanja);

Ocena:  ★★☆☆☆

Proces - Franc Kafka

Većina reprezentativnih klasika se nalazi na spisku obavezne ili izborne školske lektire. Verujem, da su retki učenici koji im se zaista posvete i pročitaju ih pažljivo, sa razumevanjem i kasnije razmišljaju o njima. Čitanje lektira se uglavnom svodi na pretrčavanje kroz knjigu, čitanje radi prepričavanja (za slučaj da profesor pita o nekom detalju) i zato što se mora. Neke klasike sam i ja tako čitala, nisam im pridavala puno pažnje, ali sam znala da ću im se jednog dana vratiti, kada budem imala više čitalačkog iskustva i kada budem zrelija.

Osam godina kasnije, ponovo sam pročitala Kafkin Proces.

Proces je Kafkin roman pisan na nemačkom, objavljen 1925. Iako deluje kao da je priča o glavnom junaku Jozefu K. zaokružena, ovo je zapravo nedovršeni roman (konkretno, na kraju osme glave piše da ona nije dovršena).

Rečenica kojom počinje roman:

Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen.

Roman prikazuje sudski proces koji se vodi protiv glavnog junaka Jozefa K. Iako sadržaj na prvi pogled asocira na krimi roman, sve što se dešava je bizarno, alogično i apsurdno. Događaji se nižu kao u snu i čine se neverovatnim, ali su u isto vreme uverljivi i verodostojni. Upravo ta kombinacija sna i jave je Kafkina vizija sveta.

Kada sam prvi put čitala roman sve što sam želela da zna jeste koja je Jozefofa krivica, međutim, sada sam više pažnje usmerila na to kako on reaguje povodm hapšenja i šta čini povodom situacije u kojoj se nalazi. Više sam pažnje posvetila razgovorima o sudu i pokušavala da uvidim sličnost sa današnjom realnom situacijom i uvidim koliko je Kafka bio vanvremenski i koliko se neke stvari nisu promenile od tada.

Delovi koji su mi bili najzanimljviji jesu razgovor sa slikarom Titorelijom koji Jozefu nudi tri mogućnosti izlaska iz situacije u kojoj se nalazi: Starno oslobođenje, prividno oslobođenje i odugovlačenje. Gde zapravo vidimo da stvarni izlaz ne postoji.

Zaboravio sam da vas najpre upitam kakvu vrstu oslobođenja želite. Ima tri mogućnosti - stvarno oslobođenje, prividno i odugovlačenje. Stvarno oslobođenje je, naravno, najbolje, samo što na ovu vrstu odluke ja nemam nikakvog uticaja. Po mom mišljenju nema ni jednog čoveka koji bi mogao da utiče na stvarno oslobođenje.

Drugi momenat koji mi je zapao za oko jeste opis pejzaža koji K. vidi prilikom puta do mesta gde će biti pogubljen.

Voda koja se na mesečini presijavala i podrhtavala račvala se oko jednog malog ostrva na kome se kao sabijeno zgrnulo lišće drveća i žbunja. Ispod njih su, sada nevidljivo, vodile putanje posute šljunkom, a na njima behu udobne klupe na kojima se K. leti često protezao i tegljio.

Upravo u času kada ga vode u smrt, Jozef se priseća lepih dana kada je bio slobodan i bezbrižan.

Poslednja rečenica romana:

,,Kao pseto!'' reče on, i činilo se da će ga stid nadživeti.

Ono što se nije promenilo i što je na mene ostavilo sličan utisak i kada sam prvi put čitala i sada, jeset ta smirenost sa kojom se sve završava.

Još neki citati:

...katkad se može činiti da je sve već palo u zaborav, da su se spisi izgubili i da je odluka o oslobođenju konačna. Ali, upućen čovek zna da nije tako. Ni jedan se spis ne izgubi, sud niša ne zaboravi.

Naša vlast, koliko je poznajem, a poznajem samo najniže stupnjeve, ne traži krivca među građanima, nego je, kako u zakonu stoji, krivac sam privuče, pa onda šalje nas, stražare. Takav je zakon.

Postupak se, naime, vodi tajno, ne samo za javnost već i za optuženike.

Žene imaju veliku moć. Kad bih nekoliko žena koje poznajem mogao nagovoriti da zajedno rade u moju korist, mogao bih uspeti.(...) Pokaži nekom istražnom sudiji neku ženu iz daljine i on će preskočiti preko svog stola i optuženog samo da dođe do nje.

Prizori budućnosti - Džej Ašer, Kerolin Mekler

Na mojoj listi želja koju sam nedavno objavila ovde nalazila se i knjiga Prizori budućnosti, iako me tematika isprva nije privukla, odlučila sam da je pročitam zbog autora (Ašer je napisao Trinaest razloga). 

Radnja je smeštena u 1996. godinu. Ema i Džoš su komšije, druže se od detinjstva, ali je između njih došlo do nesporazuma te se udaljavaju jedan od drugog. Ema od njga dobija uređaj (zaista ne mogu da se setim kako se zove) koji je u to vreme služio za povezivanje na internet. Ona pokušava da se uloguje na svoj mejl, ali joj se pojavljuje sajt na kome piše Fejsbuk i na kome se nalazi njena fotografija i neki podaci iz života iz budućnosti, tačnije iz 2011. Ovaj događaj zbližava Emu i Džoša i oni shvataju da je to njihova budućnost i da svaki njihov postupak donosi neke promene u toj budućnosti. I dok je Džoš oženjen najlepošom devojkom iz škole i živi u ogromnoj kući na obali jezera, Ema i nema neku sreću sa muževima. Naravno, ona će na određene načine pokušati da promeni svoju budućnost.

Radnja traje samo nekoliko dana, dakle sve je jezgrovito i kratko što mi se dopalo, ne bi valjalo da ovo čeprkanje po budućnosti traje duže. Priču pratimo iz Eminog i Džošovog ugla, za mene je to uvek plus. Dobila sam to što sam očekivala, dakle živite u sadašnjosti i uživajte!

Knjiga se čita za jedan dan, nije ništa spektakularno, tu je da se uz nju opustite i odmorite mozak. 

Izdavač: Laguna;

Naslov originala: The Future of Us;

Broj stranica: 360;

Ocena: ★★★☆☆;

Trudiću se da nadalje kada piše o knjigama iskomentarišem i prevod naslova i korice. 

Što se tiče prevoda više mi se sviđa preveden naslov od originalnog jer oni zaista vide samo neke prizore iz budućnosti. Korice mi se ne dopadaju, mogli su da stave nešto romantičnije i nešto bliže tematici. 

Moj ne tako savršeni život - Sofi Kinsela (+ Delfi aplikacija)

Videla sam u FB grupi Delfi kutak da je pokrenuta aplikacija Delfi knjižara i da svako ko je skine uz određeni promo kod može da dobije jedan roman po izboru u elektronskom formatu. Iako sam ljubitelj knjiga u fizičkom obliku, više puta sam pisala o tome da neke knjige prosto ne želim da imam na svojoj polici i da se zadovoljavam time da ih pročitam ovako. 

Što se tiče same aplikacije trenutno je dostupna samo za android telefone, skida se besplatno u Play prodavnici i veoma je jednostavna za korišćenje. Nudi se mogućnost kupovine velikog broja knjiga, za sada samo onih u izdanju Lagune, ali po veoma povoljnim cenama (retko koja knjiga prelazi 500 rsd). Kada je kupite, odmah je dobijete u elektronskom formatu i čitate u aplikaciji. Vidim da su se u grupi mnogi žalili na veličinu fonta, sporo učitavanje, ali meni je najiskrenije sve ovo dobro. Ako se malo istraži, veličina fonta može da se promeni, brzina je možda zbog telefona (kod mene se knjiga učita za desetak sekundi), postoje i bukmarkeri... Sve pohvale!

Kao što rekoh, dobili smo mogućnost da preuzmemo jednu knjigu po izbru, i ja sam dugo razmišljala i odlučila da to ne bude ništa ozbiljno i veliko, već knjiga koju sigurno neću kupiti, već samo eto želim da je pročitam - Sofi Kinsela - Moj ne tako savrešeni život.

Iskreno, ovu knjigu sam htela da pročitam još kada je objavljena jer sam mislila da obrađuje temu koja je veoma aktuelna danas: življenje dva života - jedan miran, skroman kod kuće i jedan raskošan, sjajan na društvenim mrežama.

Od Sofi sam do sada čitala: Prva bračna noć, Imam tvoj broj, Potraga za Odri, Devojka iz Dvadestih i Sećaš me se? Sve knjige su slične, romantične komedije, lepršave, što bi se reklo - za odmoriti mozak. 

Moj ne tako savršeni život

Kejti, ili kako ona voli da je zovu Ket, nedavno se doselila iz provincije u London. Ima 26 godina i radi za marketinšku kompaniju. Na samom početku nas uvodi u priču i upoznaje sa svojim životom, vidimo da je opsednuta šeficom Demetrom za koju misli da vodi savršen život jer živi u luksuznoj kući, ima muža i dvoje dece, nosi skupu garderobu, dok Kat putuje skoro dva sata do posla i nosi garderobu sa buvljaka. Već na samom početku romana, ona upoznaje izvesnog Aleksa, koji je putem mejla odmah poziva na neku vrstu sastanka, a onda se ispostavi da on ima i neku važnu ulogu u toj kompaniji. (Koji momak poziva svoju, da kažem radnicu, jer ona tehnički radi za njega, i to posle petominutnog razgovora? Lakše ću poverovati da postoji Hari Pote!) Iako je knjiga dobila ogroman minus, nastavila sam da čitam. 
Dalje saznajemo još i da Ket slika tuđu hranu, pića, život i to objavljuje na svom Insta profilu. Dakle, ciljano ulazi u kafiće i slika tuđe porudžbenice samo da bi ih objavila. Kad sam malo bolje razmislila, i meni se dešavalo da neko sa kim izađem u kafić slika moju porudžbinu (pije čaj, i sad čaj nije dovoljno kul, i onda fotne moju moku i objavi je). 

Ono što mi je zasmetalo odmah na početku jeste predug opis putovanja do posla i skakanje sa teme na temu, za ovakav žanr previše nebitnih detalja i sitnica, imam utisak da su tu samo da bi se popunile stranice. Radnja ne ide u pravcu u kom sam očekivala i sve više me je zanimao Demetrin život i to što Kejt govori o njemu, nego ono što govori o sebi jer sam je doživela kao plitku, površnu, dosadila mi je ta priča o malim, savršenim, jadnim, devojkama, koje misle da su ružne, a u koje se zaljubljuje svaki mladić koga sretnu.

Izdavač: Laguna;

Godina izdanja: 2017;

Naslov originala: My Not So Perfect Life;

Broj strana 423;
Ocena: ★★☆☆☆

Za kraj, još par fotografija i rečenica o aplikaciji. 

Ovako izgleda ponuda knjiga, kada kliknete na određenu knjigu, naravno imate opis, cenu, broj strana, odlomak, mogućnost da ostavite komentar i ocenite knjigu.

Ovako izgleda biblioteka. Samo kliknete na knjigu i otvorite je. 

A ovako kada počenete da čitate.

Što se tiče plaćanja, ja se u to ne razumem baš najbolje, ali videla sam da to funkcioniše tako što se unose podaci sa kreditne kartice....

Čudo (Wonder) - film

Film Čudo (2017) nikada mi nije privukao pažnju, čak nisam pogledala ni najavu, sve dok mi pre neki dan nije izašao kao preporuka na IMDb-u, kada sam videla o čemu se radi, odmah sam poželela da ga pogledam.

IMDb

Agi ima deset godine, imao je 27 operacija koje su mu pomogle da diše, vidi i čuje bez aparata. On je svestan da nije kao druga deca. Živi sa mamom, tatom i starijom sestrom Viom. Film počinje kada on prvi put kreće u školu i to u peti razred jer se do tada školovao kod kuće. Ožiljke na svom licu pokušava da sakrije tako što nosi astronautsku kacigu. U školi se susreće sa ogromnim problemima jer su neka deca veoma okrutna i ne prihvataju ga. 

Sviđa mi se što je priča prikazan i iz uglova drugih likova, posebno Viinog. Moram priznati da mi je bilo veoma teško da gledam taj deo jer odlično znam kako joj je pošto se nalazim u gotovo istoj situaciji (moj brat ima svoj problem koji nije kao Agijem, ali je iste težine). I da, pogledajte poster filma↑, nije sestra slučajno iza roditelja i brata. 

Očekivala sam da je akcenat stavljen samo na Agijevo uklapanje u školu, ali drago mi je da su se dotakli i ostalih likova a pre svega porodice  i njihovih problema, osećanja, mišljenja.  

Film prikazuje realnost od koje svi bežimo. Znam da u svakoj školi postoje deca koja nisu prihvaćena (bilo da imaju neki fizički nedostatak ili neki drugi problem) i koja prolaze možda i kroz veće probleme od Agijevih i čije priče neće imati ovakav kraj.

Ovo je porodični film i treba ga svako pogledati, pre svega deca, ali i roditelji. 

Što se tiče glumaca Agija igra Džejkob Trembli (dečak koga možda znate po ulozi u fimu Soba), mamu igra Džulija Roberts, tatu Oven Vilson, a seku Izabela Vidovic. Svi su odlično odradili svoj posao. 

Film je snimljen po knjizi koja nosi isti naslov, autor je R. H. Palasio, izdavaćka kuća Dereta.

P.S. Uvek se trudim da ne pišem detaljno o filmovima da ne namećem svoje mišljenje onima koji tek planiraju da ga pogledaju ili da ne otkrijem previše od radnje i pokvarim uzbuđenja i iznenađenja. 

Knjige koje su napisali jutjuberi...

Svi smo svesni koliko je balksanska YT scena jaka, koliko jutjubera imamo i koliko ih ljudi prati i podržava. Naravno, izdavačke kuće u njima vide idealne mlade ljude čije ime može lako da proda bilo šta.

Mnogi naši yutjuberi su napisali i obajvili knjige za najveće izdavačke kuće, a ja sam dobila potrebu da iznesem svoje mišljenje.

Prvo ono što mi se sviđa - interaktivne knjige. Dakle, knjige koje nisu romani. Takve su Janina knjiga i Leina knjiga (koja tek treba da bude objavljena). Imala sam priliku da ih prelistam i videla sam da su namenjene devojčicama, upravo uzrastu koji ih najviše prati, gde se nalaze saveti i motivacije koje odgovaraju uzrastu i što mi se posebno dopalo, devojčice mogu da daju svoj pečat, odnosno da popunjavaju razne upitnike, crtaju, boje, dizajniraju. Sve sasvim pristojno i prilagođeno uzrastu. Takva je i Milanova knjiga, koja sadrži mnogo savete i pouke, uči lepom ponašanju...

Janin kalendar i Zoranin dnevnik su mi sasvim ok. Janin dnevnik je zamišljen kao neka vrsta planera koji stoji na stolu i gde devojčice mogu da zapisuju svoje obaveze i planove. Sećam se da su postojali slični kalenadari, samo manje kvalitetni, kada sam bila mala sa fotogragijama tadašnjih popularnih pevača i glumica. Zoranin dnevnik mi se ne dopada toliko, prvo zbog velike upotrebe engleskog jezika i mislim da je nekako preteran u svakom smislu.

Imamo i dva romana, jedan koji je objavila Marija Moj slatki život i Zoranin Vanilla Sky. Nisam čitala ni jedan ni drugi, pročitala sam mnoge recenzije na internetu i plašim se da napišem svoje mišljenje samo na osnovu toga. Samo ću reći uopšteno da pisac ne može da bude bilo ko i da je ovde reč samo o IMENU. Verujem da postoje mnoge talentovane devojčice čiji radovi nisu i neće biti objavljeni jer prosto nemaju IME. U današnje vreme, kada je internet, a i jutjub pojeo sve, veoma je teško dati dobru reklamu i dopreti do publike, a yutjuberi imaju odličan način da dopru do publike, pogledajte samo broj pregleda ispod klipova koje objavljuju. Oni od toga zarađuju i žive i verujem da im posao nije baš jednostavan (ideje, snimanje, montiranje...), pa zašto ne bi na lagan način zaradili još koji dinar... I oni i izdavači.

Ono što mi se najmanje doplao jeste Zoranina prva knjiga Life & Style, koja je sasvim besmislena, gde je ona štampala svoje fotografije i pisala o onome šta verovatno može da se čuje na njenom kanalu. Stvarno mi nije jasno čemu tolika upotreba engleskog jezika.

Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše (film)

Još jedan film za koji nisam znala da je snimljen po knjizi (isti slučaj kao sa filmom Bruklin). Još kada je najavljen dobila sam želju da ga pogledam i jedva sam čekala da nađem neki dobar snimak na internetu, srećom,  za to mi nije trebalo puno vremena.

IMDb

Dakle, film snimljen po romanu koja je kod nas preveden u izdanju Lagune pre mnogo godina i koji je napisan u epistolarnoj formi. (klik ovde)

Film je sniman prošle godine, objavljen u aprilu ove godine. Glavne uloge tumače Lili Džejms i Mišel Hojsman (ako se tako čita njegovo ime 😓).

Radnja je smeštena u periodu tek po završetku Drugog svetskog rata kada Londom pokušava da se oporavi. Malad književnica Džulijet, koja je tokom rata izgubila roditelje, pokušava da nađe inspiraciju za novo delo. U međuvremenu, dobija pismo od izvesnog Dozija koji živi na ostravu Grenzi, sa njim započeinje prepisku i saznaje da na ostravu postoji udruženje koje nosi naziv Udruženje ljubitelja knjiga i pite ljuskaše, saznaje da je to udruženje nastalo kao alibi za vreme okupacije da bi ti ljudi koji su ostali zarobljeni na ostravu mogli da se druže. Džulijet to shvata kao dobru inspiraciju za svoje pisanje te se odmah upućuje na tom ostravu. Na samom polasku njen momak je zaprosi, ali ona ne izgleda srećno iako to prihvata. 

Na ostravu se upoznaje sa članovima udruženja i pokušava da sazna sve o devojci koja je osnovala klub - Elizabet, koja seada nema. 

U ovom filmu sam dobila sve ono što sam tražila u filmu Bruklin, a nisam našla. Prelepi, ma savršeni kadrovi, kako je prikazan London iz tog perioda, a tek ostravo. Sve je divno! Dopala mi se Lili Džejms i odmah sam poželala da odgledam još neki film u kome ona glumi. Sviđa mi se kako teče radnja i kako su prikazana sećanja na rat (upozorenje: postoje neke škatljive scene, ja to ne volim, htela sam da umrem jer nisam očekivala), sviđa mi se kako se film razvija i kako ide u nekom drugom pravcu, pomalo neočekivanom. Ako kažem šta mi se još dopalo bio bi to spojler, tako da ću se ovde zaustaviti. Svakako preporučujem film. 

Ocena: ★★★★☆

Bruklin (film)

Film Bruklin (Brooklyn, 2016) odlučila sam da gledam jer obožavam glumicu Seršu Ronan. (ako se tako izgovara njeno ime, nailazila sam na različite izvore)

IMDb

Radnja je smeštena početkom pedesetih godina prošlog veka. Mlada Irkinja po imenu Eilis odlučuje da napušti majku i sestru i krene put Amerike. Da li kreće za boljim poslom, životom, u nadi da će naći ljubav... Ja sam to shvatila kao beg od male sredine i ljudi koji sve znaju i mešaju se u tuđe živote, tračare. 

U Njujorku stanuje u pansion kod jedne gospođe zajedno sa još nekoliko devojaka (sviđa mi se što je svaka posebna na svoj način i što su lepo izgrađeni njihovi likovi) i počinje da radi u jednoj prodavnici, ali i da pohađa večernju školu za računovođe. Iako tuguje za svojom porodicom radost njenom životu donosi Italijan Toni koga igra Emori Koen. 

Zbog jednog događaja ona mora da se vrati u svoju domovinu i odluči u kojoj će zemlji živeti.

Iako je radnja smeštena početkom pedesetih godina govori o temi koja je i danas aktuelna, mnogi ljudi odlučuju u kojoj će zemlji živeti, da li će ostati sa porodcom ili osobama koje upoznaju i zaljubljuju se. Stalno se pominju i prikazuju ljudi koji su emigrirali u Ameriku u potrazi za boljim životom i verujem da te scene bolje razumeju oni koji su to i doživeli. 

Radnja u drugom delu filma teče sporo što mi je pomalo smetalo. Takođe, očekivala sam da će sam Bruklin iz tog preioda biti više i detaljnije prikazan, očekivala sam da vidim kako se taj deo grada gradio, ali toga gotovo da nema. Iako se pojavljuje veliki broj glumaca, na momente mi je nekako delovalo prazno. Dopadaju mi se glumci, kako su predstavljeni likovi i kostimi. 

Film je 2016. nominovan za Oskarak, a Serša za najbolju glavnu žensku ulogu. 
Ocena: ★★★★☆

U međuvremenu sam saznala da je ovaj film zapravo snimljen po knjizi, malo sam istraživala i shvatila da je ona prevedena kod nas u izdanju Lagune još 2011. (klik ovde). Pošto ne postoji opis knjige, moral sam da zavirim u odlomak, i to je to. Sviđa mi se to što sam pročitala i volela bih da pročitam i knjigu. 

Rejnbou Rauel (knjige)

Imam taj neki planer gde beležim rasporede ispita, obaveza, kog dana koji isprit spremam, kog dana koji post pišem. Skuvam kafu, sednem, napravim divan raspored za dve nedelje i sve to bude uredno i lepo raspoređeno... I onda posle par dana šaram, preuređujem, nepoštujem. Danas svakako nije trebalo da pišem o ovim knjigama, ali mi se baš piše.

Rejnbou Rauel (1973) američka je književnica koja piše knjige za odraslie a i za mlade. I sad sam ja započela da pišem o njoj kao da znam čitavu njenu biografiju, a znam zapravo samo to. 

Kod nas su u izdanju Derete prevedene dve njene knjige za mlade Obožavateljka i Eleonora  i Park.

Obožavateljka

Kat i Rina (bliznakinje) polaze na koledž. One su velike obožavateljke Sajmona Snoua (aluzija na Hari Potera). Pažnja u knjizi je usmerena na Kat. I dok Rina prerasta tu opsesiju, Kat se na koledžu i dalje bavi Sajmonom. Prvi problem nastaje kada stignu u kamp i kada Rina saopšti sestri da ne želi da deli sobu sa njom jer je vreme da se razdvoje, osmaostale, odrastu, upoznaju nove ljude. Iako Kat to veoma teško podnosi, uspeva nekako da upozna neke ljude i da se koliko toliko sprijatelji sa njima. Brine se i za oca koji je ostao sam. Naravno, kao što je i očekivano, u njenom životu se pojavljuju i dečaci, ljubav, prvi poljupci. 

Zanimljivo je što se kroz roman pojavljuju fanfikcije o Sajmonu koje ona piše na jednom forumu i meni su ti delovi bili dosadni i  nepotrebni. 

Eleonora i Park

Eleonora živi veoma težak života, ima puno braće i sestara i svi oni sa mamo žive kod maminog momka u užasnim uslovima. Sva deca spavaju u jednoj sobi i trpe svakodnevnu torturu ovog gospodina. Eleonora ima narandžastu kosu i malo je punija (ne sviđa mi se što se u knjizi stalno aludira na to), oblači se veoma čudno, pošto kreće u novu školu, mora da putuje busom, gde svako ima svoje mesto. Nemajući izbora, ona seda pored Parka, dečaka koji čita stripove i stalno sluša muziku na vokmenu. Polako, njih dvoje se zbližavaju i počinje da se razvija njihova romansa. Naravno, javljaju se mnoge prepreke, od njenog očuha i majke, preko maltretiranja u školi. Inače, radnja je smeštena 1986, daleko od društvenih mreža i mobilnih telefona. Veliki plus jer radnju sagledavamo i iz ugla Eleonore i iz Parkovog ugla. 

Lako se primeti da je autor ove dve knjige ista osoba, isiti je stili, ista je ta smirenost sa kojom piše, iste fraze, čak su i likovi izgrađeni na sličan način. Ono što mi se doplao kod obe knjige jeste što su me i Kat i Eleonora na trenutke nervirale i što mi je smetalo njihovo ponašanje, koje je čak bilo i iritantno, pogotovo kada je reč o odnosu sa momcima. Većina knjiga ovakvog tipa svoje glavne junakinje predstavlja kao savšrene.

Više mi se dopao roman Eleonora i Park jer se bavi ozbiljnijom temom, obrađen je socijalni momenat, piše se o stvarima koje su pomalo tabu, ima jaču priču i snažniju emociju. 

U oba romana se sreću divne rečenice koje ja nisam zapisivala dok sam čitala ali se nadam da ću knjige pročitati ponovo. 

Zapravo znam jednu iz Eleonore i Parka:

,,Držati Eleonoru za ruku, bilo je kao da u ruci držiš laptir. Ili srce. Kao da držite nešto što je živo i savršeno.''

Vidim na We Heart Itu i Tumblru da su u svetu ove knjige veoma popularne, postoje predivni crteži i kolaži koje izrađuju fnovi. 

P.S. Njihove korice su mnogo lepše.

Dva filma u kojima glumi Odri Hepbern

Crno-beli filmovi? Ma ko još to gleda pored ovih današnjih, vidi samo tu tehnologiju koju koriste, sve izgleda kao stvarnost. A tek  3D.

Možda sam se i ja vodila tom mišlju, dok pre mesec dana nisam odlučila da je vreme da odgledam prvi crno-beli film u životu i odlučila se da to bude Praznik u Rimu (samo zato što volim Rim) i tada sam otkrila dva fenomena - Odri Hepbern i ,,kako su stari filmovi dobri''.

Odri Hepbern (1929-1993) bila je bitanska glumica i model. Po završetku Drugog svetskog rata seli se u London gde radi kao balerina i model, a od 1951. dobija i prve uloge na filmu. Za ulogu u filmu Praznik u Rimu dobija Oskara 1953. Po njenom životu snimljen je i film The Audrey Hepburn Story (planiram da ga pogledam uskoro).

Najpoznatiji filmovi u kojima je glumila:
Praznik u Rimu (1953)
Sabrina (1954)
Ljubav po podne (1957)
Doručak kod Tifanija (1961)
Moja lepa gospođice (1964)
Šarada (1963)
Kako ukrsasti milion (1966)

Ja sam do sada odgledala dva i to je bilo dovoljno da se zaljubim.

Praznik u Rimu (Roman Holiday)

Pored Odri, koja u filmu igra princezu En, glavna muška uloga pripala je Gregoru Peku, koji tumači lik Džoa Bredlija. Princeza En je na proputovanju po svetu i trenutno dolazi u Rim, njoj je dosadio život prinzece, odsustvo slobode, stalni nadzor, dužnosti, te jedne noći odlučuje da pobegden od svega i upozna Rim. Sa druge strane je Džo, američki novinar, koji je slučajno pronalazi kako spava na klupici. On je ne prepoznaje, iako je dobio zadatak da napiše ekskluzivu upravo o njoj, ona se predstavlja kao Anja Smit, a on odlučuje da joj pomogne, te je vodi u svom stanu. Sutradan od svog šefa dobija fotografiju princeze En i shvata da upravo ona spava u njegovom krevetu. 

Ono što je važno, film je snimljen na autentičnim lokacijama u Rimu. Kostimi su prelepi. Ma sve je savršeno! Prvi put sam se susrela sa Odri i oduševila se koliko je ona harizmatična, slatka, prelepa. 

Doručak kod Tifanija (Brakfast at Tiffany's)

Ovog puta Odri glumi Holi, devojku koja pripada visokom društvu Njujorka, a zarađuje tako što radi kao poslovna pratnja. Njen stan i njen život su veoma neuredni. U njenoj zgradi doseljuje se pisac po imenu Pol Varžak, koga igra Džordž Pepard, i naravno, kao što je i očekivano, njih dvoje se upoznaju i polako počinje da se razvija njihova romansa. Javalju se prepreke jer u njegovom životu postoji jedna gospođa, ali i u njenom nekoliko gospodina.

Koliko je u prvom filmu koji sam spomenula Rim prikazan savrašeno, toliko je i ovde Njujork. Sviđju mi se komične scene, odavno se nisam ovako nasmejala dok sam gledala neki film. Odri je svoj posao ponovo odradila više nego odlično.

Ono što mi je posebno zapalo za oko jesu njene odevne kombinacije. Tako bih volela da oblačim sve ono što ona nosi u ovom filmu, mada ne znam da li bi iko to umeo da nosi na taj način kao Odri.

Da zaključim, ova dva filma su dobra, i svakako planiram da pogledam još neke gde ona igra, želim da pročitam još nešto o njenom životu i da je upoznam malo više. Sviđa mi se njena harizma, prija mi njena energija. Svakako preporučujem da i vi odgledate ove filmove jer smatram da su klasici svetske kinematografije.