Imam taj neki planer gde beležim rasporede ispita, obaveza, kog dana koji isprit spremam, kog dana koji post pišem. Skuvam kafu, sednem, napravim divan raspored za dve nedelje i sve to bude uredno i lepo raspoređeno... I onda posle par dana šaram, preuređujem, nepoštujem. Danas svakako nije trebalo da pišem o ovim knjigama, ali mi se baš piše.
Rejnbou Rauel (1973) američka je književnica koja piše knjige za odraslie a i za mlade. I sad sam ja započela da pišem o njoj kao da znam čitavu njenu biografiju, a znam zapravo samo to.
Kod nas su u izdanju Derete prevedene dve njene knjige za mlade Obožavateljka i Eleonora i Park.
Obožavateljka
Kat i Rina (bliznakinje) polaze na koledž. One su velike obožavateljke Sajmona Snoua (aluzija na Hari Potera). Pažnja u knjizi je usmerena na Kat. I dok Rina prerasta tu opsesiju, Kat se na koledžu i dalje bavi Sajmonom. Prvi problem nastaje kada stignu u kamp i kada Rina saopšti sestri da ne želi da deli sobu sa njom jer je vreme da se razdvoje, osmaostale, odrastu, upoznaju nove ljude. Iako Kat to veoma teško podnosi, uspeva nekako da upozna neke ljude i da se koliko toliko sprijatelji sa njima. Brine se i za oca koji je ostao sam. Naravno, kao što je i očekivano, u njenom životu se pojavljuju i dečaci, ljubav, prvi poljupci.
Zanimljivo je što se kroz roman pojavljuju fanfikcije o Sajmonu koje ona piše na jednom forumu i meni su ti delovi bili dosadni i nepotrebni.
Eleonora i Park
Eleonora živi veoma težak života, ima puno braće i sestara i svi oni sa mamo žive kod maminog momka u užasnim uslovima. Sva deca spavaju u jednoj sobi i trpe svakodnevnu torturu ovog gospodina. Eleonora ima narandžastu kosu i malo je punija (ne sviđa mi se što se u knjizi stalno aludira na to), oblači se veoma čudno, pošto kreće u novu školu, mora da putuje busom, gde svako ima svoje mesto. Nemajući izbora, ona seda pored Parka, dečaka koji čita stripove i stalno sluša muziku na vokmenu. Polako, njih dvoje se zbližavaju i počinje da se razvija njihova romansa. Naravno, javljaju se mnoge prepreke, od njenog očuha i majke, preko maltretiranja u školi. Inače, radnja je smeštena 1986, daleko od društvenih mreža i mobilnih telefona. Veliki plus jer radnju sagledavamo i iz ugla Eleonore i iz Parkovog ugla.
Lako se primeti da je autor ove dve knjige ista osoba, isiti je stili, ista je ta smirenost sa kojom piše, iste fraze, čak su i likovi izgrađeni na sličan način. Ono što mi se doplao kod obe knjige jeste što su me i Kat i Eleonora na trenutke nervirale i što mi je smetalo njihovo ponašanje, koje je čak bilo i iritantno, pogotovo kada je reč o odnosu sa momcima. Većina knjiga ovakvog tipa svoje glavne junakinje predstavlja kao savšrene.
Više mi se dopao roman Eleonora i Park jer se bavi ozbiljnijom temom, obrađen je socijalni momenat, piše se o stvarima koje su pomalo tabu, ima jaču priču i snažniju emociju.
U oba romana se sreću divne rečenice koje ja nisam zapisivala dok sam čitala ali se nadam da ću knjige pročitati ponovo.
Zapravo znam jednu iz Eleonore i Parka:
,,Držati Eleonoru za ruku, bilo je kao da u ruci držiš laptir. Ili srce. Kao da držite nešto što je živo i savršeno.''
Vidim na We Heart Itu i Tumblru da su u svetu ove knjige veoma popularne, postoje predivni crteži i kolaži koje izrađuju fnovi.
P.S. Njihove korice su mnogo lepše.
