Чудесна судбина и смрт великих писаца #2

Први део можеш прочитати овде.

Сергеј Јесењин, руски песник, убио се у соби број 5 петроградског хотела ,,Англетер''. Пронађен је обешен за радијатор, пресечених вена. Сматра се да је иза његове смрти стајала совјетска полиција.

Албер Ками, француски писац, Нобеловац, страдао је у саобраћајној несрећи. Многи сматрају да је саобраћајна несрећа била намештена.

Оскар Вајлд је на почетку своје каријер био славан и богат, имао је жену и двоје деце. Међутим, у једном тренутку је започео аферу са Алфредом Дагласом. У то време је хомосексуалност била забрањена. Дагласов отац га је тужио. Вајлд је морао да проведе две године у затвору. Када је коначно изашао ослабљен и болестан, сви су га одбацили, није смео да виђа своју децу. Умро је у Паризу у великом сиромаштву.

Бајрон ,луд, лиш и опасан за оне који га познају'' тако су га неки описивали. Са три године је остао без оца, одгајила га је дадиља која га је тукла и сексуално злостављала. Био је хром. Када је био на колеџу нису му дозволили да чива псе, па је као љубимца набавио медведа. Због скандала да је имао аферу са полусестром морао је да напушти Енглеску. Путовао је Европом и имао је разне афере за женама, али и са мушкарцима. Преминуо је од грознице.

Пушкин је био опседнут бојевима. Учествовао је у чак двадесет девет. Када су на двору почеле да круже гласине да га жена вара са француским официром Пушкин га је позвао на двобој. Тако је и окончан његов живот, као и живот једног његовог јунака из романа у стиховима ,,Евгеније Оњегин''.

Виктпр Иго је своја дела писао потпуно го, а својим собарима би наредио да му сакрију сву одећу да не би остао у искушењу да прекине писање и изађе из куће.

Балзак је писао у континуитету и по 48 сати. Остао је будан тако што је пио велику количину кафе.

Чудесна судбина и смрт великих писаца #1

Волим да читам занимљивости о књигама и писцима. На пример Коељо је писац који је највише ,превођен' у свету. Оно што ми је највише привукло пажњу је начин на који су неки писци изгубили своје животе. Неки су извршили самоубиство, неки можда, неки су убијени, неки су преминули у великом сиромаштву... Наравно, политика је морала да умеша своје прсте у живот скоро сваког писца.

Хемигвеј је добио Нобелову награду за своје чувено дело ,,Старац и море'',то би свако требао да зан, оно што је мање познато да је 1961.извршио самоубиство својом ловачком пушком.

Бранко Ћопић, чувени дечији писац, је себи окончао живот скочивши са моста у Београду. У опроштајном писму је написао да је намерно скочио на бетон поред реке, јер да је скочио у реку, постојала би могућност да га неко спаси.

Пабло Неруда умро је 1973. у болници, наводно, од рака простате. Међутим огромна је сумња да је убијен, јер његови познаници тврде да је он дан пре смрти био сасвим уреду.

Мајаковски, руски песник и сликар, био је велики бунтовник. Када ми је преминуо отац морао је да напусти школу. Већ са 14 година учествује у социјалистичким демонстрацијама. Са 16 година постаје члан Бољшевичке партије и први пут завршава у затвору. Тада почиње да пише поезију.  После изласка из затвора почиње да похађа уметничку школу али убрзо бива избачен због политичког опредељења. Учествовао је у Октобарској револуцији и постао је трн у оку руском режиму. Његов љубавни живот је био веома буран, имао је велики број љубавница. Убио се на рукама једне своје љубавнице, због друге. Већина људи сматра да је ту била умешана политика. Мајаковски је изјавио да је волео живот, какав год био и да мрзи све оно где се смрт јавља. Смрт је остала вечита тајна. 

Бранко Миљковић је свој живот ,окончао' у 27. години живота. Нађен је обешен на једном слабашном дрвету на периферији Загреба. Након антирежимског испада у једној кафани, зато што је наглас рекао ,,Зашто убијају песнике у социјализму?'', био је ухапшен. Само неколико дана после тога пронађен је обешен. Сведоци су тврдили да је грана на којој је висео била слабашна и нижа од његове висине и да никако не би могла да издржи његову тежину тела. Данас се сумња да ту је била умешана политика. 

Beli oleander

Evo knijge koju želim da ćitam ponovo i ponovo. Samo ne mogu nigde da je pronađem da je kupim. Ali dobro, tu je online izdanje. 
,, Svuda hvaljen kao roman retke lepote i snage, Beli oleander pripoveda priču o Ingrid, briljantnoj pesnikinji zatvorenoj zbog ubistva, i njenoj kćeri Astrid, čija se odiseja kroz niz losanđeleskih starateljskih porodica – a svaka je zaseban svet sa svojim zakonima, svojim opasnostima, sopstvenim teškim lekcijama koje valja naučiti – postepeno pretvara u spasonosno i iznenađujuće otkrivanje sopstvene ličnosti.''
Odgledala sam film prošle godine i ostala sam bez teksta. Naježila sam se.... Ne znam odakle da počnem, iako sam čitanje završila pre nedelju dana još uvek sam pod utiskom.
Moram da priznam da su i knjiga i film odlični, svako na svoj način. Iz filma su izbacili dve starateljke kod kojih je Astrid bila, jedne kod koje je gladovala i jedne kod koje su je ujeli psi,  a kasnije je ona izbacila samo zato što je Astred htela da se druži sa komšinicom. 
Na divan način je opisan odnos majle i ćerke, njihova ljubav, mržnja, slaganje i neslaganje. Dok sam gledala film, doživela sam utisak da je Astred jedna devojka bez mana, čista, koja ptai, ali u filmu su izistavili najteže i najjezivije scene. Ne govore ništa o njenim vezama sa starijim muškarcima, drogi, prostituciji. U filmu se ne vidim ljubomora majke kada joj je ćerka u dobroj starateljskoj porodici, ona se plaši da će je izgubiti i ako je u zatvoru on uspeva da natera jedinu dobru starateljku da se ubije. Previše sam otkrila detalje. Uf. Ne volim to da radim, volim da svako doživi knjigu na svoj način, da ne čita i ne sluša ničije mišljenje dok ne dodje do nekog svog mišljenja.
Pronašal sam se u nekim rečenicama, mada to nevoljno priznajem. 
Žamo mi je jedino što nisam uspela da zapišem citate, našla sam neke na internetu, ali moj engleski je veoma loš, tako da... Ali staviću ih nekog drugog dana, sada nemam vreme.

 Scene iz filma...

Ukleti pesnici

Na početku trećeg razreda srednje škole, kada smo počeli da radimo modernu i simbolizam, imali smo jednu veoma zanimljivu nastavnu jedinicu - Ukleti pesnici. Svidele su mi se njihove pesme, počela sam malo da istražujem o njihovim boemskim životima. Zaslužili su da im posvetim jedan mali postić. :)

Šarl Bodler je bio beskućnik koji je sav novac koji bi uspeo da skupi trošio na opijum.  Artur Rembo i Pol Verlen živeli su zajedno u homoseksulanoj vezi, koja se završila tako što je Verlan pucao Rembou u ruku. Edgar Alan Po napusti je fakultet zbog kockarskih dugova. Luis Kerlo, autor ,,Alise u zemlji čuda''  pokazivao je veliku sklonos ka pedofiliji, govorilo se i da se drogirao, tako da neki stručnjaci smatraju da su scene iz njegove čuvene knjige zapravo ono što je on video kada je bio pod dejstvom droge. Zajedničke karakteristike za sve, sem boemskog života i toga da su bili izuzetni stvaraoci, bile su i revolucionarni polet, apsolutno negiranje standardnih normi ponašanja, sukob sa članovima porodice i vlastima, ljubav prema izmenjenim stranama svesti, odbačenost od strane društva bar u jednom periodu života, sklonost ka porocima i često hodanje na granici između života i smrti. 

Šarl Bodler

Bodler je nasledio veliku sumu novca, ali je za nekoliko godina već biou u dugovima. Bio je zaljubljen u ćerku jedne prostitutke, koja je bila poznata kao ''Crna Venera'', na nju je trošio veliku količinu novca. 
U jednom trenutku počeo je da oseća kako njegov život nema nikakvog smisla. Planirao je da izvraši samoubistvo jer se davio u dugovima. Nedugo nakon neuspelog samoubistva postao je beskućnik.
Objavo je zbirku pesama ,,Cveće zla'' 1857. Pesme su bile obavijene mračnim motivima, misticizmom, pesimizmon, zbog toga su slabo prihvaćene u društvu. Zbog zbirke je bio osuđen. Umro je u svojoj četradeset šestoj godini.

Veze

Priroda je hram gde mutne reči sleću

Sa stubova živih ponekad, a dole

ko kroz šumu ide čovek kroz simbole

ma što ga putem prisnim pogledima sreću.

Ko odjeci dugi što daljem se svode

u jedinstvo mračno i duboko što je

ogromno ko noć i kao svetlost, boje

mirisi i zvuci razgovore vode.

Neki su mirisi ko put dečija sveži,

zeleni ko polje, blagi ko oboje,

- drugi iskvareni, pobednički, teži,

što u beskraj prostiranje svoje,

kao ambra, mošus, tamjan, raskoš njuha

koji peva zanos čula nam i duha.

Prvo izdanje zbirke ,,Cveće zla'' sa beleškama autora.

Ilustracija zbirke pesama ,,Cveće zla''.

Artur Rembo

 Rembo je prvi put bio uhapšen već sa šesnaest godina kada je pokušao da bez novca za kartu pobegne iz Pariza. Prvoeo je nedelju dana u zatvoru, ali po povratku kući je pobegao od nje jer je tvrdio da ga majka previše kontroliše. 
Konzumirao je alkohol, opijum i hašiš. Bio je u vezi sa Verlenom.
Već sa devetnest godina odrekao se svega što je napisao i spalio je zbirku pesama ,,Sezona u paklu''. Umro je u svojoj trideset sedmoj godini.

 Ofelija

 Na mirnom crnom valu gde zvezde sanjaju
Bela Ofelija poput velikog krina
Leluja velovima koji uranjaju...
Odjek hajke stiže iz šuma, iz daljina.

Već vekovima Tužna Ofelija tako
Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.
Već vekovima krotka ludost njena lako
Romori svoju romansu u lahor, u veče.

Vetar velove vije, grudi joj celiva,
voda ljuljuška velove, spletene, bele;
Na ramenu joj drhte, plaču rese iva,
Nad čelom koje sanja trske se nadnele.

Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;
Katkada u jovi zaspaloj budi gnezda
Iz kojih mali drhtaj prhne u trenu:
- Tajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.
II
Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova!
Da, Ti umre, dete, odnele su te vode.
- Vetrovi što se ruše s norveških bregova
Šaptali su ti reči opore slobode;

To dah jedan što ti guste svijao kose
Čudne nosaše zvuke tvom dahu što sanja;
Slušao ti je srce pev prirode, što se
Javi uzdahom noći i tužaljkom granja.

To ti glas lugih mora, grcaj nedogledan
Slomi detinju grud, a preblaga je bila;
To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan,
Jadni ludak, nemo sede do tvog krila.

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!
Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;
Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja
- Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.
III
A pesnik kaže da preko zvezdane pruge
Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge;
Ofelija plovi, veliki krin vrh vala. 

Stefan Malarme

 Labud

 Devicansko Danas, zivahno i krasno
zanesenim krilom da l' razbiti smede
jezero sledjeno, s injem, kud se dede
letova zastalih lednik blistav jasno.

Negdasnji se Labud seca, sli kasno:
divan je,no zalud slobodu on htede,
jer opevo nije kraj gde da provede
vek, kad mraz jalov sinu camom strasno.

Vratom stresce belu tu smrt sto je stece
prostorom kaznjena ptica kog porece,
al' na uzas tla sto perje joj sputava.

Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,
ukocen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud,izgnan beskorisno....

Pol Verlen

 Verlen je vodio veoma mračan život. Bio je homoseksualac i jedan deo svog života proveo je u vezi sa Remboom. Zbog Rembooa je ostavio trudnu ženu. Sa partnerom je živeo veoma burnim životom, opijali su se i pušili hašiš. Kada jebi pod uticajem alkohola bio je veoma nasilan pa je zlostavljao ženi i novorođenog sina. 
Verlen i Remboa su neko vreme proveli živeći zajedno u Londonu. Zbog češćih sukoba Verlen se odselio u Pariz. Međutim, shvatio je da ne može da živi bez svog partnera. Pozvao ga je da se vide u jednom hotelu u Briselu. Tu je došlo do ponovnog sukoba i Verlen je Remboou ranio u ruku. Rembo nije hteo da ga prijavi policiji, ali sukobi su se nastavili i on se predomislio. Verlen je zbog toga proveo dve godine u zatvoru. Kada je izašao zaposlio se kao učitelj. Zaljubio se u jednog svog učenika koji mu je bio velika inspiracija.
Poslednje godine života proveo je kao veliki zavisnik alkohola. Njegove pesme vile su prožete seksom, prostitucijom i stanjem van sveti.

Mesečina

 

  Пејзаж без премца, то је ваша душа
Где иду љупке маске, плешу кринке,
А сви, док звонка лаута се слуша,
К'о да су тужни испод чудне шминке.

Премда у песми сетно им трепере,
Победна љубав, живот дневног сјаја,
У срећу као да немају вере,
А песма им се с месечином спаја,

Са месечином и тужном и лепом
Од које птице сањају у борју
И водоскоци у заносу слепом
Јецају, витки, у своме мраморју.

Citati #3

 Čovek nije ljubomoran kad voli, već kad želi da bude voljen.

 Život se sastoji od malih stvari. Vrlo retko pojavljuju se prilike u kojima odjednom možemo učiniti puno. Istinska veličina sastoji se u tome da budemo veliki u malim stvarima.

Charles Simmons

 Mi volimo iskrenost samo kod osoba koje nas vole, a iskrenost ostalih nazivamo bezobrazlukom.

Andre Mocroks

 Kada sam imao pet godina majka mi je rekla da je sreća ključ života. Kad sam pošao u školu pitali su me šta želim da budem kad porastem. Napisamo sam ,,srećan''. Rekli su mi da nisam razumeo zadatak, a ja sam im odgovorio da oni nisu razumeli život.

Džon Lenon

 Kad ljudi vide da ti bolje ide bez njih žele te nazad.

 Nikada ništa ne znaš o ljudim dok ih posmatraš sa strane.

 Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoću.

Mika Antić

 Svet je pozornica, a život dolazi na nju: dođeš, vidiš,odeš.

Demokrit

Cilj nije najbitniji u životu. Život, međutim, nećeš provesti na cilju na putu do cilja. Zato je važnije kakav si put izabrao nego kakav cilj imaš.

Milorad Pavić

Mi deca sa stanice Zoo

Još uvek nisam sredila misli. Upravo sam završila sa čitanjem ove knjige. Obećala sam da neko vreme neću čitati, ali slučajno sam naletela na pdf ove knjige. Pročitala sam je za nepuna tri dana. Nisam se odvajala od laptopa, oči su mi kao kod sovice.

Tražila sam tešku knjigu, pa dobola sam je. Jaka. Teška. Veoma bolna knjiga. Mislim da svako treba da je pročita.

Mi deca sa stanice Zoo je dramatična ispovest nemačke devojčice Kristijane F. koja je sa samo dvanest godina počela da puši hašiš, a sa trinest godina je prvi put uzela heroin i postala narkomanka. Knjiga se veoma lako čita, ali prepuna je jezivih scena. Napisana je u prvom licu, negde sam pročitala da je Kristijana pričala nekim novinarima, puna dva meseca, o svom iskustvu i da su oni to pretvorili u knjigu. 
Sve je počelo sa problemima u porodici, otac je tuko svakog dana, roditelji su joj se razveli, promenila je školu, htela je da privuče pažnju popularnih devojaka i mladića. Radila je ono što je mislila da je cool. Počela je prvo da uzima hašiš, zatim tablete. Rekla je da nikada neće preći na heroin, ali prešla je. Novac je zarađivala prvo tako što je krala, onda je počela da se bavi prostitucijom, pa i da diluje drogu. Uvlačila u sve veće probleme. Stalno je ponavljala da će prestati, pokušavala je, ali je bila čista nedelju dana i ponovo bi se vraćala na ono staro. 
Čitala sam, i bila sam ubeđana da ću doći do dela kada će se zauvek osloboditi droge, ali to se nije dogodilo.
Istraživala sam na internetu. Kristijana postoji, ili je bar postajala. Čak je imala i sina, ali su joj ga oduzeli. Sa drogom nikada nije prestala. Poslednji put je viđena 2008.kako kupuje drogu u Centru Berlina i od tada joj se izgubio svaki trag, ako je verovati Wikipediji i pogovoru knjige koju sam pročitala.
Snimljen je i film, ja ga za sada sigurno neću odgledati. Ako je doslovno rađen po knjizi...moj stomak to neće izdržati. Verovatno bih imala košmare mesecima. Ovako je bolje, sama stvaram likove u glavi, i preskačem bolne scene.

Kristijana F.

Scene iz istoimenog filma...

Knjiga je veoma poučna. Samo je treba doživeti na pravi način. Ide na samom vrhu moje liste najdražih knjiga.