Волим да читам занимљивости о књигама и писцима. На пример Коељо је писац који је највише ,превођен' у свету. Оно што ми је највише привукло пажњу је начин на који су неки писци изгубили своје животе. Неки су извршили самоубиство, неки можда, неки су убијени, неки су преминули у великом сиромаштву... Наравно, политика је морала да умеша своје прсте у живот скоро сваког писца.
Хемигвеј је добио Нобелову награду за своје чувено дело ,,Старац и море'',то би свако требао да зан, оно што је мање познато да је 1961.извршио самоубиство својом ловачком пушком.
Бранко Ћопић, чувени дечији писац, је себи окончао живот скочивши са моста у Београду. У опроштајном писму је написао да је намерно скочио на бетон поред реке, јер да је скочио у реку, постојала би могућност да га неко спаси.
Пабло Неруда умро је 1973. у болници, наводно, од рака простате. Међутим огромна је сумња да је убијен, јер његови познаници тврде да је он дан пре смрти био сасвим уреду.
Мајаковски, руски песник и сликар, био је велики бунтовник. Када ми је преминуо отац морао је да напусти школу. Већ са 14 година учествује у социјалистичким демонстрацијама. Са 16 година постаје члан Бољшевичке партије и први пут завршава у затвору. Тада почиње да пише поезију. После изласка из затвора почиње да похађа уметничку школу али убрзо бива избачен због политичког опредељења. Учествовао је у Октобарској револуцији и постао је трн у оку руском режиму. Његов љубавни живот је био веома буран, имао је велики број љубавница. Убио се на рукама једне своје љубавнице, због друге. Већина људи сматра да је ту била умешана политика. Мајаковски је изјавио да је волео живот, какав год био и да мрзи све оно где се смрт јавља. Смрт је остала вечита тајна.
Бранко Миљковић је свој живот ,окончао' у 27. години живота. Нађен је обешен на једном слабашном дрвету на периферији Загреба. Након антирежимског испада у једној кафани, зато што је наглас рекао ,,Зашто убијају песнике у социјализму?'', био је ухапшен. Само неколико дана после тога пронађен је обешен. Сведоци су тврдили да је грана на којој је висео била слабашна и нижа од његове висине и да никако не би могла да издржи његову тежину тела. Данас се сумња да ту је била умешана политика.
Хемигвеј је добио Нобелову награду за своје чувено дело ,,Старац и море'',то би свако требао да зан, оно што је мање познато да је 1961.извршио самоубиство својом ловачком пушком.
Бранко Ћопић, чувени дечији писац, је себи окончао живот скочивши са моста у Београду. У опроштајном писму је написао да је намерно скочио на бетон поред реке, јер да је скочио у реку, постојала би могућност да га неко спаси.
Пабло Неруда умро је 1973. у болници, наводно, од рака простате. Међутим огромна је сумња да је убијен, јер његови познаници тврде да је он дан пре смрти био сасвим уреду.
Мајаковски, руски песник и сликар, био је велики бунтовник. Када ми је преминуо отац морао је да напусти школу. Већ са 14 година учествује у социјалистичким демонстрацијама. Са 16 година постаје члан Бољшевичке партије и први пут завршава у затвору. Тада почиње да пише поезију. После изласка из затвора почиње да похађа уметничку школу али убрзо бива избачен због политичког опредељења. Учествовао је у Октобарској револуцији и постао је трн у оку руском режиму. Његов љубавни живот је био веома буран, имао је велики број љубавница. Убио се на рукама једне своје љубавнице, због друге. Већина људи сматра да је ту била умешана политика. Мајаковски је изјавио да је волео живот, какав год био и да мрзи све оно где се смрт јавља. Смрт је остала вечита тајна.
Бранко Миљковић је свој живот ,окончао' у 27. години живота. Нађен је обешен на једном слабашном дрвету на периферији Загреба. Након антирежимског испада у једној кафани, зато што је наглас рекао ,,Зашто убијају песнике у социјализму?'', био је ухапшен. Само неколико дана после тога пронађен је обешен. Сведоци су тврдили да је грана на којој је висео била слабашна и нижа од његове висине и да никако не би могла да издржи његову тежину тела. Данас се сумња да ту је била умешана политика.
