Posle tebe - Džodžo Mojes

Dvoumila sam se da li da pročitam nastavka knjige Dok nisam srela tebe plašeći se da će mi pokvariti utisak, s druge strane, mrzim kada ne završim stvari do kraja, pokušala sam da čitam nešto drugo, ali nije išlo, što je najgore, pokušala sam da čitam i Posle tebe, ali ni to nije išlo sve do jednog momenta.

Knjiga Posle tebe je nastavak priče o Lu. (O knjizi Dok nisam srela tebe pisala sam ovde.) Lu prolazi kroz veoma težak period. Pati za Vilom, sa porodicom je izgubila kontakt, radi kao konobarica na aerodromu, posećuje neku grupnu terapiju sa ljudima koji su izgubili neku voljenu osobu. Jedne noći doživljava nesreću tako što pada sa terase svog novog stana te završi u bolnicu. Pokušava da se promeni, menja svoj stil i nekako je zrelija, ozbiljnija. Jedne noći neko zakuca na njena vrata i to je onaj momenat koji je sasvim neočekivan, gde mi je donja vilica pala do poda i koji se pojvaio u trenutku kada stvarno više nisam mogla da izdržim da čitam. Ja vam neću otkriti ko se pojavio jer onda nikako ne bi bilo zanimljivo onima koji se odluče da čitaju ovu knjigu.

Ovo nije ljubavna priča, nema patetika. Naravno da će Lu upoznati jednog momka, ali to je samo epizoda, akcenat je staljen na odnos između Lu i one osobe koja je zakucala na njena vrata.

Ono što bih još dodala jeste da je pripovedač ponov Lu, da je stil malo ozbilniji, da je sam pisac sazreo kao i junaci. Za razliku od prvog dela, koji je bio vrlo dinamičan, ovde postoje neki događaji i opisi koji su sasvim nevažni za sam tok radnje i dosadni. Recimo, na više strana opisuje kako lekari iz hitne pomažu pijancim ispred nekog kafića - sasvim nevažno, dosadno, nepotrebno. 

Žao mi je što ne mogu da napišem par rečenica o liku koji se pojavljuje jer je zaista odlično izgrađen, kao što rekoh, moglo bi da pokvari utiske onima koji posle ovoga požele da pročitaju knjigu.  

Mislim da nije neophodno da se pročita knjiga Dok nisam srela tebe da bi se razumeo ovaj nastavak, dovoljno je samo pogledati film. 

Ovo je jedna vrlo poučna priča koju sve devojčice treba pažljivo da pročitaju, pogotovo neke delove. 

 Naslov originala: After you;

Godina izdanja: 2015, kod nas 2016;

Izdavač: Vulkan, može se pronaći i elektronska verzija ovde;

Broj strana: 336;

Vreme radnje: 2009;

Mesto radnje: Engleska;
Žanr: drama;

Ocean (od 1 do 5): 4.

Dok nisam srela tebe - Džodžo Mojes (knjiga i film)

Ponekad počenem da čitam neku knjigu o kojoj ne znam ništa, ne pročitam ni sadržaj, ni preporuku. Volim to uzbuđenje koje osetim zbog neizvesnosti. 

Postoje knjige o kojima sve znam, koje postanu popularne i o kojima svi pišu, a još i izađe film snimljen po njima. Obično pomislim da ih ja neću pročitati jer znam sadržaj i neće mi biti zanimljivo dok budem čitala. Ipak, pre neki dan sam slučajno naišla na one sajtove sa elektronskim izdanjima pa i na knjige Džodžo Mojes i odlučila sam da čitam knjigu Dok nisam srela tebe. Iskreno, par puta sam htela da pogledam film jer mi nikako nije bilo u planu da čitam ovu knjigu, ali srećom nisam. 

Knjiga 

Vil doživljava nesreću zbog koje ostaje vezan za kolica. Sa druge strane Lu ostaje bez posla jer se kafić u kome je radila zatvara. Posle niza neuspelih poslova, dobija ponudu da radi kao negovateljica jednog mladića koji je doživeo saobraćajnu nesreću. Nemajući drugog izbora ona prihvata tu ponudu. Naravno, ono što sledi je Vilov i Luin susret.

Lu je u dugoj vez sa Patrikom koji vežba za neku čuvenu trku i koji je opsednut tome. Lu je brbljiva, blesava i čudno se oblači. Vil je imao devojku, imao uspešan posao, bio je avanturista, voleo da putuje.

Knjiga je napisana u prvom licu iz Luine prespektive, ali postoje i poglavlja gde imamo i perspektivu drugih junaka Vilove mjake, vilovog oca, Najta, koji je, inače, Vilov bolničar, kao i Luine sestre.

Stil je lagan, ono što mi se veoma dopalao jeste što mnogi ključni momenti nisu opisani što unosi posebnu dramu prilikom čitanja i daje slobodu onom ko čita da zamisli kako se zapravo to dogodilo. Iako sam znala i sadržaj i kraj, jer se o ovoj knjizi itekako pisalo, uživala sam i osetila sam ONO uzbuđenje. 

Svidja mi se kako su izgrađeni likovi, najviše mi se dopalo kako je predstavljena Luina porodica jer me veoma podsetila na moju. 

Film

Danas sam pogledala i film. Svideo mi se isto oniliko koliko i knjiga. Izbacili su neke sitne detalje u ondosu na knjigu, ali to nikako nije promenilo radnju i emocije koje donose i knjiga i film. Glavne uloge pripale su Emiliji Klark i Semu Klaflinu i mislim da su oni odlično odradili svoj posao. 

Naslov originala: Me before you;

Godina izdanja: 2012, kod nas 2012;

Izdavač: Vulkan, može se pronaći i elektronska verzija ovde;

Broj strana: 328;

Vreme radnje: 2007;

Mesto radnje: Engleska;

Ocean (od 1 do 5): 4.

Dnevnik anđela čuvara - Kerolin Džes Kuk

Odlučih se da čitam knjigu Dnevnik anđela čuvara samo zog ovog dnevnik (volim da čitam dnevnike). Nisam imala pojma o čemu se radi.  Ubrzo sam shvatila da knjiga nema formu dnevnika već je samo napisana u prvom licu. Posle par stranice ništa mi nije jasno, ne razumem o čemu ona piše. Žena je mrtva i sada je sam sebi anđeo čuvar. Odnosno, ona mora da proživi svoj život ponovo i da vodi računa o sebi. Meni je to delovalo strašno glupavo i htela sam da odustanem od čitanja, ali rekoh ajde da vidim možda se nešto i dogodi. Stil je pitak i sve se brzo dešava. Tako da je naša junakinja već u nekom mračnom stanu gde pomaže jednoj devojci da se porodi. Devojka pri porođaju umire, rađa se mala devojčica, a anđeo shvata da je prisustvovala  sopstvenom rađanju. I tako počinje njena avnatura. Ona prati sebe i pokušava da pomogne sebi, a pri tom, prava ona to ne zna, a anđeo je reši da promeni svoj život i da tera živu sebe da sve radi ispravno. I tako ona, na ovaj način otkriva mnoge tajne o svom životu koje nije znala. Iako se Rut (tako se zove anđeo) trudi da ispravi greške, pitanje je koliko će joj to uspeti, da li se nečiji život može promeniti? Zvuči glupavo? I jeste. Ja nikako ne volim knjige sa ovakom tematikom, ali sam uživala u čitanju zbog načina na koji je sve opisano. Ovo nije neko dubokoumno štivo iz kojeg ćete naučiti bogzna šta, ali ima nešto u sebi što mi nije dalo da zaspim i prestanem da čitam. Mada ako zanemarimo brbljivog anđela, i ako ovu priču posmatramo bez nje, ovo je zapravo odlična priča o odrastanj žene čija je majka narkomanka umrela pri njenom rađanju, a njeno detinjstvo se svelo na 'šetanje' od jende do druge hraniteljske porodice, preko doma za napuštenu decu, puno droge I alkohola, do… Neću više da otkrivam, ko želi neka pročita knjigu. Ono što me vuklo da sve brže I brže čitam jeste činjenica da Margo zapravo ne zna kako je umrla a jako želi da sazna, I mene je to veoma zanimalo. Srećeom te otkriju na kraju, inače bih se razočarala kao kada sam čitala Potraga za Odri. 

Na početku sam pomislila da je ovo komedija I da liči na knjigu Sofi Kinsele Devojka iz dvadesetih, ali ovde nema nikakve komedije, ovo je drama sa velikim d, sa mnogo jezivih I potresnih scena, sa mnogo patnje I nesreće.

Naslov originala: The Gaurdian Angel's Journal;

Godina izdanja: 2011, kod nas 2012;

Izdavač: Vulkan;

Broj strana: 288;

Vreme radnje: počinje 60-tih godina prošlog veka, završava se danas;

Mesto radnje: Engleska - Amerika - Australija;

Ocean (od 1 do 5): 4.

Olujna sestra - Lusinda Rajli

Verujem da sam više puta pomenula da volim knjige Lusinde Rajli. Kako je koja izlazila tako sam je i kupovala i odmah čitala. Nedavno je izašla i knjiga pod naslovom Olujna sestra i ona zapravo predstavlja drugu knjigu iz serijala Sedma sestara. 

Naime, na obali Ženavskog jezera postoji palata u kojoj je odraslo šest sestara koje je njihov Tata Solt usvojio. On je iznenada umro te sve sestre, koje su već odrasle i imaju svoj život, dolaze u svoj stari dom da čuju testament. Tata je svakoj ostavio koordinate izvesnog mesta na ovom svetu koje ima otkriva tajnu njihoveog porekla, ali ne više od toga, one same moraju da odluče da li će tragati za svojim poreklom. Ono što je zanimljivo jeste da sve one nose imena po Plejadam iz grčke mitologije, takođe sedam sestara, koje imaju i svoje sazvežđe. (nemojte da se zbunite što čas spominjem njih šest a čas sedam, naime, jedna sestra nedostaje i ja se nadam da će na samom kraju i Lusinda otkriti ko je i gde je)

U prvoj knjizi nam je prikazana najstarija sestra Maja i njeno putovanje u Brazil. O tome sam pisala ovde. Uživala sam u toj knjizi i naučila sam puno toga o Brazilu i sada sam, naravno, očekivala bar podjednako dobro upoznavanje sa nekom drugom državom.

Drugi roman nam prikazuje sledću sestru Ali (što je i podnaslov knjige Alina priča). Ona je naime na moru i voli da jedri. Tek što je upoznala momka po imenu Teo i uživa na jahti sa njim, te se spremaju da pođu na izvesnu trku, kad ona dobije vest o smrti smog tate, te se vraća kući. Otkriva da njeno poreklo ima veze sa Norveškom, ali ne odlučuje da odmah krene u potragu za svojim poreklom već se vraća svom dragom, što je mene iznerviralo, jer sam morala da pročitam čitavih 150 strana, možda i više, da već jednom počne da se dešava nešto i da gospođica konačno uradi nešto što nije blebetanje o svojoj ljubavi. Zatim, sam početak kada ona dolazi u svoj dom je već opisan u Majinoj priči, samo iz drugog ugla. Mislila sam da će mi biti dosadno da opet prolazim kroz to, neki delovi zaista jesu bili dosadni ali mi je i na  neki način pomoglo da se prisetim nekih pojedinosti. Sve u svemu, iznenada se događa nešto što će je naterati da ipak krene u potragu za svojim poreklom.  

Što se tiče priče koja je vezan za prošlost smeštena je u godinu 1875. Prvo nam je prikazan život devojke po imenu Ana koja živi sa pordicom u jednom norveškom selu. U posetu im dolazi izvesni gospodin koji traga za lepim devojčakim glasovima, uz dozvolu njenih roditelja on je odvodi u grad da usavrši svoj glas i peva. Ona pre polaska obećava svom drugi iz detinjstava da će se za godinu dana, koliko je po planu da ostane u gradu, vratiti I prihvatiti njegovu veridbu. Sa druge strane, prikazan nam je momak po imenu Jens koji je buntovan, voli da se provodi sa društvom, pije I posećuje dame lakog morala, ali onda  je tu njegova majka koja insistira je insistirala da nauči da svira razne instrumente te ga nagovara de se prijavi da svira u orkestar. I kako obično biva, naravno da će život Ane i Jensa ukrstiti. 

Kao što i obično biva sa Lusindinim knjigama, uvek se prepliću prošlost i sadašnjost i uvek je bolje prikazana prošlost. Sadašnjost je ispripovedana iz ugla Al, dakle u prvom licu, prošlost je napisana u trećem licu. Iskreno, previše opisa, previše nevažnih I ne bitnih detalja koji nemaju nikakvu svrhu u radnju I samo su tu da popune ove sline listove. Radnja u početku teče presporo, kao što napisah gore, tek posle više od 150 strana počinje da se dešava nešto, a I kada se dogodi, opet se sve usporova, pogotovo kada govori o segmmentima koji su posvećeni sadašnjosti. 

Naučila sam mnogo toga o jedrenju, životu kompozitora s kraj 19.veka, organizovanju opera i pevačima-duhovima koji su stajali iza scene i pevali umesto glumaca koji su samo otvarali usta a uzimali svu slavu za sebe. Lepo sam upoznala i Norvešku i život kako na selu, tako i u gradu. 

Moram priznati da mi se mnogo više dopala prva knjiga. Sledeća priča je Zvezdina I nadam se da će je Laguna brzo prevesti kao što je i ovu. 

 Lajpciški konzervatorijum

 Norveška

Glumci s kraja 19.veka

Naslov originala: The Strom Sister;
Godina izdanja: 2015, kod nas 2017;
Izdavač: Laguna;
Broj strana: 612;
Vreme radnje: sadašnjost - 2007, prošlost 1875;
Mesto radnje: Egejsko more, Ženavsko jezero, Felemark (Norveška), Lajpcig; 
Ocean (od 1 do 5): 4.

Fotografije preuzete sa ovog sajta gde možete saznati i nešto više i Lusindinim knjigama. 

Trilogija magle - Safon

Karlos Luis Safon je španski pisac. Rođen je 1964. Verujem da je mnogima poznat po knjizi Senka vetra i njenim nastavcima. Sva njegova dela je kod nas  prevela i izdala izdavačka kuća Čarobna knjiga. Ja sam do sada pročitala Marinu, Senku vetra, Igru anđela i Zatočenika nebesa. Nedavno sam kupila i poslednji nastavk Grad duhova koji je izašao u dve knjige ali ga nisam pročitala, plan mi je bio da obnovim gradivo, odnosno da pročitam ponovo sve knjige i podsetim se nekih detalja jer sam knjige čitala još dok sam bila srednjoškolka. Moram da naglasim da su sve odlične i da ih toplo i uvek preporučujem svima, za sve koji vole misterije sa malo horora. Knjige se prosto ne ispuštaju iz ruke, a neke rečenice i opisi ostaju zauvek u sećanju.

Samo da naglasim,za one koji ne znaju, da knjiga Marina ne ulazi u serijal Senka vetra već je priča za sebe i podjednako je dobra.

Safon je napisao i jedan serijal koji je posvećen malđim čitaocima. Reč je o trilogiji koju čine Princ magle, Ponoćna palata i Septembarska svetla. Pošto dela nisu obimna i lagana su jer su namenjena omladini, a imam ih u pdf-u veoma dugo, odlučila sam da ih pročitam.

Princ magle

Kako sam pisac kaže u predgovoru ovog romana, Princ magle je prva knjiga koju je napisao sa 26 godina, pošto nije moga da pronađe izdavača, dosetio se da rukopis pošalje na jedan konkurs i tom prilikom je dobio nagradu, te tako izdao knjigu. Knjigu je pisao za decu uzrasta od 13 do 14 godina, ali kako pisac kaže, da zanim i one sa 23 ( ta sam), ali čak i one sa 83.

Glavni junak romana je dečak po imenu Maks, radnja je smeštena u 1943. Maks ima 13 godina, a njegov otac je časovničar. Ima dve sestre Alisiju i Irinu. Na samom početku saznajemo da se Maks sa porodicom seli na obalu mora da bi se sklonili od rata. On od svog oca na poklon dobija sat sa natpisom Maksova vremenska mašina. Već na samom dolasku u to novo mesto Maks shvata da nešto nije u redu jer sat na stanici ne radi, a sve izgleda kao da je vreme stalo. Onog trenutka kada se usele u staru kuću, počinju da se dešavaju misteriozne i jezive stvari. Valja naglasiti da je u toj kući nekada živeo bračni par iz Londona, te da se njihovo jedino dete koje su dobili utopilo u moru. Maks otkriva zapušteni vrt pun statua koje su urasle u korov.  Sutradan upoznaje nešto starijeg dečaka po imenu Roland koji živi u svetioniku sa svetioničarem koji ga je usvojio kada su njegovi roditelji poginuli.

Kao što obično biva kad je reč o Safonivim knjigama  I ovde imamo priču u priči, naime, pored ove koju sam ja pomenula o Maksu I njegovim avanturama, tu je I ona koju priča svetioničar o Princu magle. Princ magle je čudesn čovek koji ispunjava ljudima želje, ali za uzvrat traži od njih da mu se oduže, obično tako što im ubiti prvo dete koje im se bude rodilo.

Priče će se pri kraju stopiti u jednu.  

Knjiga je pisana u trećem licu, u prvom delu je pažnja usmerena samo na Maksa, ali kako se radnja zahuktava tako pisac posvećuje sve više segmenta I ostalim junacima I daje nam njihovu tačku gledišta.

Citati:

Naslov originala: El principe de la niebla;

Izdavačka kuća: Čarobna knjiga;

Godina izdanja: 1993, kod nas 2004;

Mesto radnje: Barselona;

Godina radnje: 1943;

Žanr: knjiga za omladinu, misterija;

Broj strana: 114.

Ocean (od 1 do 5): 3;

Ponoćna palata

Prošlost – Kalkuta 1917. Na početku dela pisac nam prikazuje poručnika Pika koji se iskrcava u noći sa svog broda u Kalkutu, sav u očajanju pokušava da dođe do doma Ajrami Bose dok u naručju drži dve bebe, odamah za njim u luku stiže još jedan brod  sa misteriznim čovekom koji šalje svoje ljude da uhvate Pika.

Ajrami je imala ćerku po imenu Klijan, I sada joj je Pik doneo njenu decu I vest da joj je ćerka preminula. Pošto su deca u opasnosti ona odlučuje da ih razdvoji, iako su oni bliznci,  I promeni njihov identitet jer samo tako ona mogu preživeti. Jedini trag koji ostavlja je medaljon koji se sastoji iz dva dela – sunca I meseca. Svakom detetu ostavlja po jednu polovinu.

Sadašnjost – Kalkuta 1932. Pisac nam sada prikazuje družinu dece od po 16 godina koja je odrasla u domu za nezbrinutu decu, kucnuo je čas da svako od njih pođe svojim putem. U noći kada prave oproštajnu zabavu u domu se pojavljuje starica koja dolazi u društvu jedne devojčice I u tom trenutku počinje avantura. Ben, jedan od dečaka, saznaje od vlasnika doma da mora da se sakrije jer se pojavi neki čovek koji želi da ga ubije.

I ne bih više ništa da vam otkrivam, da ne pokvarim uzbuđenje koje bi trebalo da se javi tokom čitanja.

Neki delovi su ispripovedani u trećem licu, a neke nam pripoveda Ijana, jedan od dečaka iz družine.

Citati:

Naslov originala: El palacio de la medianoche;

Izdavačka kuća: Čarobna knjiga;

Godina izdanja: 1994, kod nas 2004;

Mesto radnje: Kalkuta;

Godina radnje: 1916, 1932;

Žanr: knjiga za omladinu, misterija;

Broj strana: 173;

Ocean (od 1 do 5): 3;

Septembarska svetla

Na samom početku dela pisac nam prikazuje pismo koje je upućeno izvesnoj Ireni. Mladić koji piše seća se događaja iz njihove zajedničke prošlosti I boravak na nekoj obali. Saznajemo još I da je on poslao mnoga pisma, ali da mu ona ne odgovorava.

Godina je 1937, Pariz, Ireni tek što je preminuo otac po imenu Arman Sovel koji je za sobom ostavio velike dugove. Njena majka zatim dobija ponudu da radi u jednoj privatnoj palati koja se nalazi na obali Normandije. Poziva je Lazarus Jan, izumitelj igračaka, nekadašnji vlasnik fabrike igračaka koja je trenutno zatvorena, ali se nalazi u blizini njegovog doma. I tako, gospođa Simona kreće u Normandiju sa svoje dvoje dece verujući u bolji život. Lazarus im daje kućicu na litici da tu žive, a što se tiče njegove palate ona je puna ‘’živih’’ igračaka koje se kreću kroz svaku prostoriju, a ni jedan jedini predmet nije izgledao kao da pripada ovom svetu. Njegova supruga Aleksandra je nepokretna, a osim njih u palate živi I devojčica Hana koja je kuvarica I pomoćnica. On pridošlicama objašnjava da im je zabranjeno da posećuju fabriku, spratove kuće, a posebno deo gde živi njegova supruga.

Sa druge strane, pisac nam pripoveda I o mladalačkoj ljubavi između Irene I Ismaela. Piše I dečijoj nevinosti, snovima I maštanjima, o avanturama. Ismael ima svoj jedranjak I voli da posećuje ostrvce na koje se nalazi zapušteni svetionik. 

Naslov originala:Las luces de septiember;

Izdavačka kuća: Čarobna knjiga;

Godina izdanja: 1994, kod nas 2004;

Mesto radnje: Pariz, Normandija;

Godina radnje: 1936, 1937;

Žanr: knjiga za omladinu, misterija;

Broj strana: 157;

Ocean (od 1 do 5): 4;

Celokupni utisak

Moram priznati da sam uživala u čitanju svih knjiga i da mi je žao što ih nisam ranije pročitala jer ih posedujem veoma dugo. Najviše mi se dopala treća knjiga Septembarska svetlost, priča mi je delovala najpotpunije.

Sve knjige su karakteristične po tome što su priča u priči, uvek se prepliću prošlost i sadašnjost, pune su mgije i pomalo zastrašujućih i grotesknih scena. Pisac posebnu pažnju posvećuje opisivanju eksterijera i to radi vrlo lepo. Uvek ima neki junak koji drži neki poučni monogolg o životu, o prolaznosti života, knjigama... 

Sofi Kinsela – Potraga za Odri

Sofi Kinsela je pseudonim engleske književnice  Medlin Vikam. Poznata je po serijalu Kupoholičarka. Većinu njenih knjiga je kod nas prevela i objavila Laguna.

 Ja sam još u srednjoj školi pročitala knjigu Devojka iz dvadesetih, kasnije sam kupila i pročitala i knjigu Sećaš me se? Moram da priznam da sam uživala čitajući te dve knjige, pre svega sam se slatko ismejala jer su veoma duhovite. Kasnije sam u elektronskom izdanju pročitala i knjige Imam tvoj broj i Prva bračna noć. Što se tiče knjige Potraga za Odri, ko što obično biva, odavno sam htela da je pročitam, ali nikako da dođem do nje. Slučajno sam je pronašla u Narodnoj biblioteci. Inače, otišla sam da uzmem Isidoru Sekulić i njene Saputnike, a uzela sam tri knjige koje namaju niakvu sličnost.

Potraga za Odri je prva Sofina knjiga koja je posvećena mladima. Priču pratimo iz 'očiju' devojke po imenu Odri. Ona živi sa roditeljima, majkom koja je opsednuta čitanjem časopisa i pokušajima da sve što tu pročita i isproba, starijim bratom koji se ne odvaja od kompjutera i igranja igrica i mlađim bratom. Odri nosi uvek tamne naočare i nikog ne gleda u oči, ne izlazi iz kuće bez preke potrebe i ne komunicira ni sa kim osim sa članovima svoje porodice. Njoj se dogodilo nešto u školi o čemu ona ne želi da priča, samo zanomo da se zbog toga tri devojke izbačene a nju su roditelji ispisali. Odjednom se u njen život pojavljuje momak po imenu Lajnus koji se druži sa njenim bratom i izgleda da ono dobro razume njeno stanje, te odlučuje da joj pomogne da se oslobodi straha. Ona zbog terapije snima vlogove i taj deo mi je veoma zanimljiv, stil i način na koji to Sofi predstavlja, ona uvek unese neki dodatak u svojim knjigama koji ruši monotonost teksta kucanog jednim fontom i stil pianja.

Knjigu preporučujem svim devojčicama i onim malo starijima koji žele da se opušte i nasmeju, pogotovo uz postupke drage mi mama Ane. Knjiga nema neku veliku vrednost, stil je naravno, kao i uvek kada je reč o Sofinim knjigama lagan i lepršava, radnja uglavnom teče brzo. Čita se za jedno veče pogotovo zato što se onaj ko čita pita šta se dogodili sa Odri u školi. To je jedino što me je veoma razočaralo, ali neću da kažem na koji način.

Naslov originala: Finding Audrey;

Godina izdanja: 2015, kod nas 2015;

Izdavač: Laguna;

Broj strana: 305;

Žanr: komedija, knjiga za mlade;

Mesto radnje: Engleska;

Godina radnje: predpostavljam oko 2015;

Ocena (od 1 do 5): 4. 

Samo da smo zajedno – Džudi Blum

Dok sam išla u osnovnu školu polako se rađala moja ljubav prema čitanju knjiga, a u to vreme sam znala ponekad I da kupim neki od časopisa koji su tada bili popularni Bravo, Ok (danas je to HEj), Top Girl... Tu su bile I strane koje su bile posvećene knjigama koje se tek izašle, sećam se da sam tu I videla knjigu Samo da smo zajedno i tako jako sam htela da je pročitam. Čak sam seckala i te preporuke i lepila ih u svom dnevniku. 

Uskrs sam provela u Nišu, te su moji došli da me posete. Sa mamom sam šetala po Tvrđavi i svaratile smo do Gradske bašte ili Letnje, nisam baš sigurna kako se zove. Tamo u sredini postoji letnjikovac sa četiri police pune knjiga. Nisam baš sigurna da li te knjige smeju da se iznesu odatle kao što je bio slučaj sa onim Bankomatom u Narodnoj biblioteci. To su uglavnom komunističke knjige, knjige o Titu, romani o Drugom svetskom ratu domaćih autora, o partizanima, stare lektire, dečje knjige, knjige kojima nedostaje deo (npr. Braća Karamazovi samo druga knjiga, ili Tihi Don  samo treća). Sve u svemu, našla sam među tim knjigama i ovu i nisam mogla da se suzdržim a da je ne uzmem. Niko mi ništa nije reko od ljudi i čuvara, a nisam ni smela da pitam, ako već ne smem da je iznesem, očekivala sam da će me neko upozoriti, ali nije. I tako sam ja došla do knjige koju sam kako dete tako jako želela. Mislim da još uvek nisam toliko matora da čitam ovakve knjige, svakako se opustim i vratim u svoje detinjstvo, setim se problema koji su tada delovali kao da su ogromni, a danas izgledaju tako smešno.

I posle ovog ogromnog uvoda, da kažem par reči i o knjizi.

Knjigu Samo da smo zajedno napisala je američka književnica Džudi Blum koja je inače pozanata po pisanju knjiga za mlade. Radnju pratimo iz ugla glavne junakinj Stefani. Ona se upravo preslelila sa majkom i mlađim bratom Brusom u novi kraj, bliže svojoj najboljoj drugarici Rejčel. Pre polaska u školu upoznaje još jednu pomalo neobičnu devojčicu po imenu Alison koja se takođe doselila u toj ulici. I sada ta Alison unosi malo pometnje u dugogodišnje prijateljstvo između Stefani i Rejčel. Moram spomenuti i to da se Stefani suočava i sa još nekim problemima. Iznenada otkriva da se njeni roditelji razvode, sa druge strane Rejčel je veoma uspešna u svemu što radi, da li će Stefani ipak osetiti ljubomoru prema svojoj najbolj drugarici zbog tolikih uspeha? Da li tri devojčice mogu da budu najbolje drugarice ili je troje gužva? I da, treba znati i to da je knjiga napisana još davne 1987. što znači da je radnja smeštena u to doba, ali ne želim da to vas koji ste možda poželeli da pročitate ovu knjigu odvrati od čitanje, jer sem toga što se ovde ne pojavljuje savremene tehnologija kao što su pametni telefoni, laptopovi, društvene mreže, već drugarice koriste fiksni telefon da bi razgovarale i kada se nađu da bi se družile razgovaraju i ne bulje u svoje telefone, ništa ne ukazuje na to, jer su problemi o kojim književnica piše vanvremenski i postoje i danas među drugaricama.

Stil je lagan jer knjiga je i pisana za devojčice od 12 do 14 godina. Rečenice su kratke, jasne, jednostavne. Radnja teče brzo i sve je vrlo jasno i motivisano. Toplo preporučujem knjigu svim devojlicama, a i onim malo starijim, koje žele da se vrate u školske dane na jedno popodne. Meni je zaista trebala jedna ovakva knjiga da se opustim psole svih onih silnih knjiga koje čitam na fakultetu.

Izadavač: Laguna;

Naslov originala: Just As Long As We're Together;

Godina izdanja: 1987, kod nas 2009;

Žanr: Knjiga za mlade, komedija;

Broj strana: 222;

Mesto radnje: Amerika, okolina Njujorka;

Godina radnje: 1987;

Ocena (od 1 do 5): devojlica u meni daje visku četvorku.

Dva romana Svetlane Aleksijevič

Za Svetlanu Aleksijevič sam čula onog trenutka kada je 2015. dobila Nobelovu nagradu. Za knjigu Rat nema žensko lice sam se odmah i zainteresovala i poželela da je pročitam i kupim jer mnogo volim da čitam o ratu, a još više me privukla činjenica da je knjiga dobila tako veliku nagradu. Još više sam se zainteresovala za ovu autorku ong trenutka kada je izašao roman Černobiljska molitva jer me i ta tema veoma zanim, međutim one nikako nisu došle ni na red za kupovinu, ni na red za čitanje, tačnije u Nardonu biblioteku u Nišu nisu imali ni jednu njenu knjigu. Pošto se konačno završio ispitni rok htela sam da se odmorim uz nekoliko dobrih knjiga. Već sam odavno isplanirala da se nagradim novom i poslednjom Safonovom knjigom i kompletiram taj serijal, koja nije nimalo jeftina, tako da od kupovini drugih knjiga nije bilo ni govora. Međutim, obradovala sam se kada sam videla da su u biblioteku dobili dve knjige Svetlane Aleksijevič.

Svetlana Aleksijevič je beloruska književnica rođena 1948. Napisala je pet knjiga dokumentarne proze gde pre svega piše o ratu i katastrofama. Za svoj rad je 2015. dobila Nobelovu nagradu. Ona je stvorila posebnu književnu vrstu ,,roman glasova''. Stalno poštujući estetiku dokumentarne proze koristeći ispovesti ljudi koji su zaista prošli kroz događaje o kojima piše.  Prva knjiga koja je objavila kod nas je Rat nema žensko lice koji je kod nas prevela i izdala izdavačka kuća Čarona knjiga, dok je Laguna prevela i izdala knjige Černobiljska molitva i Poslednji svedoci.

Rat nema žensko lice

Knjiga govori o ženama, pre svega devojkama u Drugim svetskom ratu I to onim koje su se borile na stranu Sovjetskog Saveza. Napisana je na veoma neobičan način. Svetlana nas na samom početku upoznaje sa svojom idejom. Naime, ona je obišla mnoge preživele žene I zabeležila njihove priče o ratu. Kako ona naglašava , ne piše o ratu već o ljudima u ratu. Ovde nema likova, nema radnje, ona samo iznosi njihove priče, sudbine, događaje. Nisu to samo nabacane priče bez ikakvog reda, već je sve lepo organizovano. Jedno poglavlje posvećuje pričama o tome kako su se odlučile da se bore, drugo medicinskim sestrama, u sledećem o njihovim prvim ubistvima, kako su se osećale kada su ubile prvog Nemca, tu je I poglavlje posvećeno ljubavnim pričama, kuvaricama, snajperistkinjama.

Knjiga ne mora da se čita od početka ka kraju, jednostavno može da se pročita bilo koja priča jer one nisu međusobno povezane. Stil je lagan, pitak, čitljiv. Kada sam počela da čitam pomislila sam kako iznosi mnoge okrutne I jezive detalje, ali kako sam zalazila dublje teko se ta jeza gubila. Neke priče su veoma kratke I bez nekog velikog smisla, neke su na više strana sa više detalja, neke su previše mučne I jezive I nikako nisu za one koji imaju slab želudac.

Moram priznati da sam očekivala više, sve vreme kao da mi je nedostajalo više uzbuđenja. Ipak, ovo je dokumentarna ptoza, zasnovana na istinitim pričama I nema junake I događaje koji bi se provlačili kroz čitavo delo I za koje bi se čitalac vezao.

Izdavač: Čarobna knjiga;

Godina izdanja: 2016;

Naslov originala: У войны не женское лицо;

Broj strana: 320;

Ocena (od 1 do 5): 3.

Citati:

Rat je isuviše intimno preživljavanje. I tako beskrajno, kao I čovekov život.

Čovek je veći od rata. Pamtim upravo ono gde je veći. Njime rukovodi nešto što je jače od istorije. Ja treba da gledam šire – da pišem istinu o životu I smrti uopšte, ne samo istinu o ratu. Treba da postavim pitanje Dostojevskog koliko je ljudskog u čoveku, I kako tog čoveka u seni zaštititi? Ne sumnjivo je da je zlo sablažnjivo. Ono je veštije od dobra. Primamljivije. Što dublje ponirem  u beskrajni svet rata, sve ostalo postaje bezbojno, poštaje običnije od običnog. Grandiozan I pohlepan svet. Sada razumem usamljenost čoveka koji se vratio odande. Kao sa druge planete, ili sa onog sveta. U njemu je znanje koje drugi nemaju, I mogu dag a steknu samo tamo, u blizini smrti. Kad on pokušava da nešto pročota u reči ima osećaj katastrofe. Čovek zanemi. On želi da ispriča, ostali bi hteli da razumeju, ali svi su nemoćni.

Černobiljska molitva

Verujem da ste svi čuli za Černobiljsku katastrofu, ali za one koji ne znaju šta se tačno desilo ja ću ovde napisati par rečenica. Černobiljska katastrofa je najveća nuklearna nesreća u istoriji koja se dogodila 26. aprila 1986. u nuklearnoj elektrani Lenjin u blizini grada Pripjat u Ukrajini. Elektrana se sastojala od četiri reaktora, izgradnja je počela 1970. a u celosti je završena 1983. Posle katastrofe neki reaktori su nastavili sa radom, ali je zatvorena 2000. Iako se elektrana nalazi u Ukrajnu, ona je na smoj granici sa Belorusijom, tako da je najviše posledica pretrpela upravo Belorusija. Zračenje koje je prouzrokovala katastrofa osetio je gotovo čitav svet, naravno u mnogo manjim količinama u odnosu na Belorusiju i Ukrajnu. Grad Pripjat je evakuisan, u krugo od 30 km zabranjen je pristup zbog velikog zračenja.

Što se tiče samog dela već sam se na prvoj strani naježila kada sam pročitala citat kojim književnica započinje ovo delo:

Mi smo vazduh, mi nismo zemlja... 

Zatim iznosi istorijske beleške, tekstove iz novina i upoznaje  nas sa onim šta se dogodilo i koje su posledice toga. Nastavak je gotovo identičan kao kod predhodne knjige. Ponovo iznosi priče preživelih. Piše o ženama vatrogasaca koji su se prvi suočili sa zračenjem I šta je bilo sa njima posle toga, o deci, o roditeljima, o onima koji su odbili da se isele I onima koji su se vratili u svoje domove. Opet je sve veoma precizno raspoređeno, ali I sve može da se čita preko reda.

Priča koja je na mene ostavila najači utisak je jedna od prvih koju priča žena vatrogasca koji je učestvovao u gašenju požara, o tome kako se njegovo telo raspadalo, kako je ono odbijala da ga ostavi samog u bolnicu, kako je on preneo zračenje na bebu koju je ona noslia u stomaku.

 Izdavač: Laguna;

Godina izdanja: 2016;

Naslov originala: ;

Broj strana: 344;

Ocena (od 1 do 5): 4.

Plavi bicikl - Režin Deforž

Za serijal Plavi bicikal znam veoma dugo. Čini mi se da sam oduvek htela da pročitam ove knjige i da ih imam na svojoj polici. Želela sam ih sve odjednom, a ne da kupim samo neke delove, a onda da ostale zapostavim. Prvo nisam imala para, a onda su se oni prvi delovi iz serijala rasprodali, tako da sam odustala od kupovine. Sada, kada redovno posećujem biblioteku, a retko nailazim tamo na dobre knjige jer su sve ‘na čitanje’, odlučih da proverim da li imaju ceo ovaj serijal, jer da nisu imali ne bih ni počela sa čitanjem, volim da mi čitanje bude kompletno. Pošto su imali, uzeh prve dve knjige i odmah navalih na čitanje. Odlučila sam da, za početak, svake druge nedelje uzimam po dve i da dam sebi rok od nedelju dana za svaku, jer nisam znala koliko su 'čitljive' i koliko ću obaveza imati oko fakulteta, ali je taj plan veoma brzo paou u vodu….

Odlučila sam da ovde predstavim ceo seriijal I zato će ovaj post biti znatno duži.

Režina Deforž – rođena je 1935. u Francuskoj. Svojim pisanjem izazvala je burne reakcije francuske kulturne javnosti. Ona je prva žena koja je samostalno otvorila izdavačku kuću u Francuskoj. Knjige su joj bile cenzurisane I opisivane kao agresivna literature. Jasno se vide politički stavovi, a tu su I erotske scene kao I slike stradanja za vreme rata.

Dakle, serijala se sastoji iz šest knjiga. Poznat je kao Plavi bicikal, a tako se i zove prva knjiga. Radnja je smeštenja u Francusku, počinje sa početkom Drugog svetskog rata (eto, ako se neko pita zašto sam poečela sa čitanjem, zbog toga) a završava se u Vijetnamu sa Vijetnamski ratom. Glavna junakinja je Lea Delmas.

Plavi bicikl

Prvi deo (1939-1942)

Kao što i piše ispod samog naslova, ovo je prvi deo i radnja se dešava između 1939. I 1942. Priča započinje tako što nas autorka upoznaje sa porodicom Delmas koja živi u Francuskoj, nedaleko od Bordoa. Žive na imanju pod imenom Montijak i imaju velike posede vinograda. Glavna junakinja je Lea, a pored nje u toj porodici žive još i njeni roditelji i dve sestre Lora I Fransoaz. Priprema se proslava povodom veridbe njenog suseda Lorana, a ona shvata da je zapravo zaljubljena u njega iako okružena brojnim udvaračima. U toku proslave stiže vest da je Nemačka napala Poljsku, te i da Francuska ulazi u rat. Ona izjavljuje ljubav Loranu koji je neodlučan, ali se ipak ženi Kamij. Da bi mu naprkostila, Lea prihvata veridbu sa Kamijinim bratom Klodom, koji na njenu sreću, gine već na samom početku rata. Pored toga, pojavljuje se još i misteriozni Fransoa koji joj se udvara, a ona ga kao mrzi. Odlazi u Pariz i prihvata Lorenovu ponudu da pazi na Kamij koja je u rizičnoj trudnoći. I kao da nema dovoljno mladića oko sebe, pojavljuje se još misterijozniji Rafael Mal. Mislite da sam previše otkrila? Nikako, to se sve dešava na prvih pedesetak stranica.

Lea je predstavljena kao vragolasta, razmažena devojčica. Detinjasta je I misli da može da vrti svakog oko malog prsta. Nevaspitana je. Ne zna šta hoće I kog od svojih udvarača hoće. Svesna je svoje moći I rado je koristi da bi došla do svojih ciljeva. Stalno se ističe njena lepota i njena savršenost što me užasno nevira.  Ne volim kada se neki lik ističe na takav način, a to se uglavnom dešava na početku svake knjige. Do kraja knjige ona će polako sazreti I postati veoma razumna I hrabra devojka.

Roman je napisan u trećem licu, tako da nam je radnja prikazana iz ugla sveznajućeg pripovedača. Sve vreme teče brzo I ume da bude uzbudljiva. Kako se rat zahuktava tako se I radnja zahuktava I počinje biti sve uzbudljivije za čitanje.

Naslov originala: La bicyclette  bleue;

Godina izdanja: 1981, kod nas 2006;

Broj strana: 359;

Žanr: istorijski, drama, ljubavni;

Izdavač: Laguna;

Ocena (od 1 do 5): 4.

Avenija Anrija Martena 101

Drugi deo (1942 – 1944)

Drugi deo započinje onde gde se prvi završio. Francuska je uveliko pod okupacijom Nemačke. Lea odlazi u Pariz I radi za pokret otpora koji se protivi Nemačkim i Francuskim valastima. Zajedno sa drugim pripadnicima pokušava da oslobodi prijateljicu Saru koja je Jevrejka I koju su zarobili Nemci. U međuvremen uhapse I Kiamij koja joj je sada prirasla srcu. Njen drug iz detinjsta Matija je stao na stranu Nemaca. Njeno imanje polako propada. Prikazano je stanje Francuske za vreme okupacije, kako su se Nemci I Francuzi ophodili prema narodu, kako su neki Francuzi stali na stranu Nemaca, kako su nedužni završavali u logore, kako je jedna mala grupa ljudi pokušala da se organizuje protiv vlasti, na šta su sve ljudi bili spremni da bi sačuvali svoju glavu.

Ne bih da otkrijem više ništa, jer bi tako morala da otkrijem I neke detalje koji su se desili na kraju prvog dela, tako da bi to pokvarilo raspoloženje onog ko uzme da čita. Sve vreme sam očekivala da će Lea završiti u kući u Aveniji Anrija Martena, ali to se nije dogodilo te sam se malo razočarala.

Stil je lagan, radnja teče veoma brzo I veoma je uzbudljiva. Prikazan je sav užas rata. Moglo bi se reći da je ovaj deo dinamičniji I suroviji od predhodnog.

Naslov originala: 101, Avenue Henri-Martin;

Godina izdanja: 1983, kod nas 2007;

Broj strana: 319;

Žanr: istorijski, ljubavni, drama;

Izdavač:  Laguna;

Ocena (od 1 do 5): 4

Đavo se tome još nije nadao

Treći deo (1944-1945)

Okupacija Francuske još uvek traje. Lea I Kamij su na imanju I dobijaju obaveštenje da treba da se sklone jer im preti hapšenje. Na narednim stranicama prikazano je njihovo skrivanje I delanje pokreta otpora I pratizana što je bili pomalo konfuzno I dosadno. Vremenom se radnja sve više zahuktava I postaje ozbiljnije. Mnogi likovi ginu. Lea odlazi u Pariz u vreme oslobođenja tog grada, tako da je veoma lepo  prikazano oslobođenje Pariza I brbo koje su trajale u toku oslobođenja. U drugom delu Lea stupa u Crveni krst I polazi na front  u Nemačku da pomaže zarobljenicima.

Mislim da je ovaj deo bio najpotresnij za čitanje jer je toliko likova poginulo a ja sam mnoge od njih zavolela jer sam se već dugo družila sa njima pa mi je pomalo bilo teško.  

Naslov originala: Le Diable en rit encore;

Godina izdanja: 1985, kod nas 2009;

Broj strana:333;

Žanr: istorijski, ljibavni, drama;

Izdavač: Laguna;

Ocena (od 1 do 5): 5.

Crni tango

Četvrti deo (1945-1947)

Rat je završen. Četvrti deo započinje baš onde gde se završio treći. Lea je stigla na svoje imanje koje se uveliko obnvlja. Dobija zadatak preko Crvenog krsta da ode u Nemačku I prisustvuje suđenju ratnih zločinaca. Posle izvesnog vremena polazi za Argentinu gde su pre nje otišli Franso I Sara sa ciljem da se osvete nacistima.

Sara je preživela I boravak u logoru Bergen-Belsen (možda je nekom taj logor poznat kao onaj gde je peminula I Ana Frank nekoliko dana pre oslobođenja (oslobođenje je prikazano u trećoj knjizi)), njen lik zauzima veliki deo u ovom nastavku. Ona je spremna da se osveti nacistima, pogotovo dvema doktorkama koje su vršile eksperimente na njoj. Kako osveta utiče na čoveka možete videti kroz njen lik.

Iako je rat završen oseća se užas I strahota, jezive slike se provlače jer su prikazana sećanja na ratne zločine onih koji su preživeli. Lea, Sara, Fransoa I neki novi likovi nastavljaju sa svojim tajnim organizacijama ovog puta protiv nacista I to u Argentini, tako da nam je u drugom delu ovog nastavka prikazana Argentina, ali ja se nisam oduševila, očekivala sam više, pogotovo što sam još uvek bila pod utiajem predhodnog dela koji je bio prilično snažan I dobar. Ovde kao da mi je nešto nedostajalo.

Glupost koju sam napravila jeste ta da sam pročitala poslednju rečenicu čim sam uzela knjigu. Nemojte to da radite. Previše otkriva.  

Naslov originala: Nori tango;

Godina izdanja: 1996, kod nas 2009;

Broj strana: 309;

Žanr: istorijski, ljubavni, drama;

Izdavač: Laguna;

Ocena (od 1 do 5): 3;

Ulica svile

Peti deo (1947-1949)

Peti deo zpočinje venčanjem Lee i Fransoa. Ona je na putu iz Argentine shvatila da je trudna, dok Fransoa po dolasku u Francusku prihvata zadatak da ode u Vijtnam (Vijetnam je bio francuska kolonija oko Drugog svetskog rata izbili su sukobi jer su hteli da se osamostale, te su se pored Francuza, naravno, umešale i druge velike svetske sile) da izvidi situaciju i izveštava Francuze I proba da sklopi primirje. Lea ostaje u Parizu gde se susreće sa nacistima, odlazi na imanje gde se I porađa. Zbog straha da će je nacisti ubiti odlučuje da krene put Vijetnama. U međuvremenu, književnica nam paralelno pripoveda šta se zbiva sa Fransoom koji je tamo, u kući prijatelja koji je nedavno preminuo sa njegova tri sina koji su različito politički opredeljeni, te će dođi do sukoba između njih (mislim da je ovim Režin pokazala kako su u to vreme zbog politike braća bila spremna da se suprostave jedni drugima…). Tu je I Lijen koja je od detinjstva zaljubljena u Fransou, a on se konačno vratio, ali i njen najmlađi brat Kijen koji ne može da odli Lei kao i svi muškarci u ovoj knjizi.

Pojavljuje se I Ho Ši Min, koji je zaista postojao, I sa kojim Fransoa treba da prigovara, ali izgleda da je za pregovore kasno.

Malo previše politike u odnosu na predhodne delove, a ja se u nju slabo razumem, tako da su mi neki sukobi ostali sasvim nejasni jer nisam znala zbog čega se više bore.

Mislim da je književnica ovom knjigom htela da predstavi samo stanje u Vijetnamo, Lea I ostali likovi kao das u slučajno ubačeni, kao da su tu bez ikakvog cilja. Osim njenog traganja za njim skoro da se ništa I ne dešava.

Naslov originala: Rue de la Soie;

Godina izdanja: 1996, kod nas 2009;

Broj strana: 317;

Žanr: istorijski, ljubavni, drama;

Izdavač: Laguna;

Ocena (od 1 do 5): 3.

Poslednje uporište

Šesti deo (1950-1954)

Kao što sam već navikla I ovaj, šesti deo, započinje tamo gde se predhodni završio. Iako sam očekivala da će se radnja vratiti u Francusku, to se nije dogodilo, te sam se malo razočarala. Zapravo, Lea I Fransoa se vraćaju na kratko u Francusku gde ovaj dobija naređenje da mora nazad u Vijentam gde ovog puta polaze zajedno, ali ne sami. Opet smo u Vijetnamu, a rat je još u već jeku nego u predhodnoj knjizi. Iako sam očekivala da će se njihova ljubav stabilizovati I da će oni već jednom skrasiti I mirovati I to se nije desilo. Leu I Fransoa opet jure neki zlikovci I njihovi životi su ponovo ugroženi. Skoro da se radnja sve vreme vrti u krug, više nisam ni znala ko je na čijoj strain I ko je koga oteo.  Tek pred kraj je postal uzbudljivo kada sam počela da se pitam da li će njih dvoje konačno sastati I nisam više ni znala šta da oćekujem jer sam shvatila da koliko god da je knjiga predvidiva književnica je itekako umela da iznenadi kad god sam se najmanje nadala.

Naslov originala: La Derniere Colline;

Godina izdanja: 1996, kod nas 2009;

Broj strana: 365;

Žanr: istorijski, ljubavni, drama;

Izdavač: Laguna;

Ocena (od 1 do 5): 3.

Celokupni utisak:

Ono što mi je od samog početka smetalo I što se provlačilo kroz većinu knjiga jeste to Leino koketiranje sa svim tim mladićima I to što nikako nije bila verna ni jednom od njih I nije ni sama znala šta želi. Loran, braća Raul I Žan, Franso, Matija, Kijan I mnogi drugi sa kojima je ona  vodila ljubav u nepriličnim situacijama, kada se dešavalo nešto veoma ozbiljno, a ona izgleda pronalazila utehu u tome. Išla je do te granice da je bila sa Loranom dok je on bio oženjen njenom drugaricom, te da je u isto vreme spavala sa oba brata. E na tu scenu sam se zgrozila.

Tokom prve dve ili tri knjige sam želela da se Lea već jednom skrasi I bude sa Fransoom I da ostavi Lorana I Kamij da uživaju u njihovoj ljubavi, ali sam umeđuvremenu toliko zavolela lik Fransoa da sam a sve manje da volim Leiono ponašanje prema muškarcima da  sam poželela da se ta ljubav nikad ne ostvari, da Lea ostane sam jer je tako najbolje. Onda sam opet promenilia svoje mišljenje kako su se nastavci ređali. Nešto mi je smetalo u njihovoj ljubavi, nešto je bilo neiskreno, prvo sam mislia da je Lea, a onda Fransoa kada je trudnu napustio I otišao u Vijetnam jer mu je država važnija. Ne znam…

Sviđa mi se kako se Lein lik vremenom razvijao i sazrevao, kao je ona uozbiljila, ali njen stav o muškarcima i požuda se nisu izgubili. Sve vreme sam imala utiska da ih sve ona samo iskorišćava radi hrane, smeštaja, i... onih stvarčica.

Iako je radnja dinamična I uzbudljiva ponekad je delovalo da se sve vrti u krug, pokret otpora organizuje besmislene stvari, šalju jedni drugima besmislene porukue, uzbuđenje I iščekivanje raste, a ništa se zapravo ne dešava.

Možda deluje kao običan roman, ali verujem da je mnogo ozbiljniji, pogotovo za Francuze, jer je veoma detaljno opisan sukob Francuza sa Francuzima I Francuza protiv Nemaca, ko je bio na čijoj strain, ko je kome pomagao, ko je koga izdao, kako su ljudi ginuli I ko ih je zapravo ubijoa. A u poslednja dva nastavka I odnos Francuza I Vijetnamaca. Veoma verno, surovo, jezivo I strahovito je opisan Drugi svetski rat u Francuskoj da će I oni koji imaju kameno srce zadrhtati. Oni kojima je želudac slab I ne mogu da čitaju o užasima I mučenjima nek zaobiđu ovaj serijal.

Prve tri knjige prikazuju vreme Drugog svetskog rata I one su mi svakako mnogo draže od poslednje tri koje prikazuju vreme posle rata I početak Vijetnamskog rata. U prvim knjigama centralno mesto je zuzimala Lea, ali kako su stranice proticale tako su mnogo više pažnje dobijali I ostali likovi. Iako su junaci u prvom planu, veoma verno su prikazani detalji iz rata, kao I politička situacija koja je bila za vreme rata I kasnije posle rata ali I u Vijetnamu.

Sve u svemu, serijal me skoro pa oduševio, pročitala sam sve knjige za nekih nedelju dana I zavolela likove I imala utisak da ih poznajem I da stvarno postoje. Mada su prve tri mnogo bolje I mislim da bi bilo svasvim dobro I da se serijal tu završio. Ako neko želi da čita o Drugom svetskom ratu u Francuskoj slobodno neka uzme prve tri knjige, ako želi da se upozna sa situacijom posle rata I sazna nešto o nacistima koji su bežali u Argentini, to može pronaći u četvrtom delu, a u ostalim ono što se dešava na početku Vijetnamskog rata u Vijetnamu. Žao mi je što ove knjige ne krase moje police I mislim da ću teško dodći do njih. Vredi ih imati I pročitati. Dobre su!

I da, veliki minus za Režin ili gospođu koja je prevela knjigu (Biljanu Kukoleča), više puta u poslednje dve knjige se pojavljuje čovek koji je invalid I lutalica a oslovljen je sa ČUDOVIŠTE. I da je sama književnica to napisala I da je ova u slobodi prevoda dodelila taj nečuveni epitet ovom čoveku nije sasvim normalno. Bila sam veoma zgrožena.

Omiljena knjiga iz serijala: Đavo se tome još smeje;

Ocena serijala (od 1 do 5): 4.

Jedan pogrešan korak - Marko Popović

Sredinom jula se podigla velika prašina oko objavljivnja novog trilera u izdanju Lagune, po naslovu i koricama pomislila sam da je to prevod nekog stranog autora, međutim kad sam pročitala sadržaj i imena glavnh junaka shvatih, samo po imenima, da je delo napisao naš čovek. 

Volim da čitam trilere, a skoro nisam pročitala neki dobar, ovaj mi je odmah privukao pažnju i dobih želju da ga pročitam. 

Knjiga je stigla u ponedeljak, ja sam tek juče došla do nje jer sam bila u Nišu i verujte, nisam mogla da zaspim dok ne završim čitanje. 

Knjigu Jedan pogrešan korak napsao je Marko Popović. Ako želite još više da se informišite najbolje da posetite njegovu FB stranicu jer on redovno deli sve što je važno i vezano za ovo delo - Jedan pogrešan kora. 

A ja sam se zaljubila posle prve rečenice i predgovora jer me je odmah nešto privuklo i predosetila sam da me čeka nešto uzbudljivo. 

Već u predgovoru nas pisac upoznaje sa jednim od glavnih junaka - Goran je posle dve godine izašao iz zatvor, susreće se sa svojim bratom Dušanom, dobija posao i radi kao kurir. Četiri godine nakon Goranovog izlaska iz zatvora... Dušan nestaje. 
Na početku nam je prikazan kriminalac Beli, čiji je sin navodno poginuo u saobraćajnoj nesreći pre pet godina, a sada dobija misteriozni poziv od patologa Dušana koji mu govori da je njegov sin zapravo ubijen, a da bi mu objasnio kako traži od Belog veliku količinu novca. 
Posle toga - Dušan je nestao.
Dušana policija još i osumnjiči za ubistvo, a nepoznati ljudi prete Dušanovoj ženi i sinu. Goran odlučuje da sam krene u potragu za svojim bratom i zaštiti snaju i bratanca. Sve dublje zalazi u mračni svet kriminala i sve se dublje upliće. Na samom kraju, naravno, saznajemo ko ga je oteo i zbog čega, a ja sam se svkako iznenadila. Vremenom saznajemo i ko je to napravio pogrešan korak i kada i šta je prouzrokovalo niz događaja koji su se kasnije dogodili. 
Naravno, pošto je reč o trileru ja ne želim da otkrijem više ništa. Uživala sam sve vreme i jedva čekala da dođem do kraja. I nemojte se plašiti domaćih autora. Znam da većina ljudi koji posećuju moj blog mnogo više čita dela stranih autora, ovo nije ni nalik nečemu što smo do sada videli kod nas. 

Delo je napisano u više poglavlja koja ne nose naslov već su samo numerisana brojevima. Napisano je u trećem licu iz ugla sveznajućeg pripovedača. Stil je lagan i čitljiv i napisan tako da navede čitaoca da čita u jednom dahu do samog kraja i vidi šta se zapravo dogodilo. Javlja se veliki broj likova, ali su svi izgrađeni odlično. 
I čitajte pažljvo jer je sve važno za sklapanje čitave priče.

A ja se samo nadam da će nas Marko uskoro obradovati još jednim ovakvim trilerom. 

Izdavač: Laguna;
Godina izdanja: 2016;
Žanr: triler;
Broj strana: 334;
Ocena (od 1 do 5): 5;