Karlos Luis Safon je španski pisac. Rođen je 1964. Verujem
da je mnogima poznat po knjizi Senka vetra i njenim nastavcima. Sva njegova
dela je kod nas prevela i izdala
izdavačka kuća Čarobna knjiga. Ja sam do sada pročitala Marinu, Senku vetra,
Igru anđela i Zatočenika nebesa. Nedavno sam kupila i poslednji nastavk Grad
duhova koji je izašao u dve knjige ali ga nisam pročitala, plan mi je bio da
obnovim gradivo, odnosno da pročitam ponovo sve knjige i podsetim se nekih
detalja jer sam knjige čitala još dok sam bila srednjoškolka. Moram da naglasim
da su sve odlične i da ih toplo i uvek preporučujem svima, za sve koji vole
misterije sa malo horora. Knjige se prosto ne ispuštaju iz ruke, a neke
rečenice i opisi ostaju zauvek u sećanju.
Samo da naglasim,za one koji ne znaju, da knjiga Marina ne
ulazi u serijal Senka vetra već je priča za sebe i podjednako je dobra.
Safon je napisao i jedan serijal koji je posvećen malđim
čitaocima. Reč je o trilogiji koju čine Princ magle, Ponoćna palata i
Septembarska svetla. Pošto dela nisu obimna i lagana su jer su namenjena omladini,
a imam ih u pdf-u veoma dugo, odlučila sam da ih pročitam.
Princ magle
Kako sam pisac kaže u predgovoru ovog romana, Princ magle je
prva knjiga koju je napisao sa 26 godina, pošto nije moga da pronađe izdavača,
dosetio se da rukopis pošalje na jedan konkurs i tom prilikom je dobio nagradu,
te tako izdao knjigu. Knjigu je pisao za decu uzrasta od 13 do 14 godina, ali
kako pisac kaže, da zanim i one sa 23 ( ta sam), ali čak i one sa 83.
Glavni junak romana je dečak po imenu Maks, radnja je
smeštena u 1943. Maks ima 13 godina, a njegov otac je časovničar. Ima dve sestre
Alisiju i Irinu. Na samom početku saznajemo da se Maks sa porodicom seli na
obalu mora da bi se sklonili od rata. On od svog oca na poklon dobija sat sa
natpisom Maksova vremenska mašina. Već na samom dolasku u to novo mesto Maks
shvata da nešto nije u redu jer sat na stanici ne radi, a sve izgleda kao da je
vreme stalo. Onog trenutka kada se usele u staru kuću, počinju da se dešavaju
misteriozne i jezive stvari. Valja naglasiti da je u toj kući nekada živeo
bračni par iz Londona, te da se njihovo jedino dete koje su dobili utopilo u
moru. Maks otkriva zapušteni vrt pun statua koje su urasle u korov. Sutradan upoznaje nešto starijeg dečaka po imenu
Roland koji živi u svetioniku sa svetioničarem koji ga je usvojio kada su
njegovi roditelji poginuli.
Kao što obično biva kad je reč o Safonivim knjigama I ovde imamo priču u priči, naime, pored ove
koju sam ja pomenula o Maksu I njegovim avanturama, tu je I ona koju priča
svetioničar o Princu magle. Princ magle je čudesn čovek koji ispunjava ljudima
želje, ali za uzvrat traži od njih da mu se oduže, obično tako što im ubiti
prvo dete koje im se bude rodilo.
Priče će se pri kraju stopiti u jednu.
Knjiga je pisana u trećem licu, u prvom delu je pažnja
usmerena samo na Maksa, ali kako se radnja zahuktava tako pisac posvećuje sve
više segmenta I ostalim junacima I daje nam njihovu tačku gledišta.
Citati:
Naslov originala: El principe de la niebla;
Izdavačka kuća: Čarobna knjiga;
Godina izdanja: 1993, kod nas 2004;
Mesto radnje: Barselona;
Godina radnje: 1943;
Žanr: knjiga za omladinu, misterija;
Broj strana: 114.
Ocean (od 1 do 5): 3;
Ponoćna palata
Prošlost – Kalkuta 1917. Na početku dela pisac nam prikazuje
poručnika Pika koji se iskrcava u noći sa svog broda u Kalkutu, sav u očajanju
pokušava da dođe do doma Ajrami Bose dok u naručju drži dve bebe, odamah za njim
u luku stiže još jedan brod sa
misteriznim čovekom koji šalje svoje ljude da uhvate Pika.
Ajrami je imala ćerku po imenu Klijan, I sada joj je Pik
doneo njenu decu I vest da joj je ćerka preminula. Pošto su deca u opasnosti
ona odlučuje da ih razdvoji, iako su oni bliznci, I promeni njihov identitet jer samo tako ona mogu
preživeti. Jedini trag koji ostavlja je medaljon koji se sastoji iz dva dela –
sunca I meseca. Svakom detetu ostavlja po jednu polovinu.
Sadašnjost – Kalkuta 1932. Pisac nam sada prikazuje družinu
dece od po 16 godina koja je odrasla u domu za nezbrinutu decu, kucnuo je čas
da svako od njih pođe svojim putem. U noći kada prave oproštajnu zabavu u domu
se pojavljuje starica koja dolazi u društvu jedne devojčice I u tom trenutku
počinje avantura. Ben, jedan od dečaka, saznaje od vlasnika doma da mora da se
sakrije jer se pojavi neki čovek koji želi da ga ubije.
I ne bih više ništa da vam otkrivam, da ne pokvarim
uzbuđenje koje bi trebalo da se javi tokom čitanja.
Neki delovi su ispripovedani u trećem licu, a neke nam pripoveda
Ijana, jedan od dečaka iz družine.
Citati:
Naslov originala: El palacio de la medianoche;
Izdavačka kuća: Čarobna knjiga;
Godina izdanja: 1994, kod nas 2004;
Mesto radnje: Kalkuta;
Godina radnje: 1916, 1932;
Žanr: knjiga za omladinu, misterija;
Broj strana: 173;
Ocean (od 1 do 5): 3;
Septembarska svetla
Na samom početku dela pisac nam prikazuje pismo koje je
upućeno izvesnoj Ireni. Mladić koji piše seća se događaja iz njihove zajedničke
prošlosti I boravak na nekoj obali. Saznajemo još I da je on poslao mnoga
pisma, ali da mu ona ne odgovorava.
Godina je 1937, Pariz, Ireni tek što je preminuo otac po imenu
Arman Sovel koji je za sobom ostavio velike dugove. Njena majka zatim dobija
ponudu da radi u jednoj privatnoj palati koja se nalazi na obali Normandije.
Poziva je Lazarus Jan, izumitelj igračaka, nekadašnji vlasnik fabrike igračaka
koja je trenutno zatvorena, ali se nalazi u blizini njegovog doma. I tako,
gospođa Simona kreće u Normandiju sa svoje dvoje dece verujući u bolji život.
Lazarus im daje kućicu na litici da tu žive, a što se tiče njegove palate ona
je puna ‘’živih’’ igračaka koje se kreću kroz svaku prostoriju, a ni jedan
jedini predmet nije izgledao kao da pripada ovom svetu. Njegova supruga
Aleksandra je nepokretna, a osim njih u palate živi I devojčica Hana koja je
kuvarica I pomoćnica. On pridošlicama objašnjava da im je zabranjeno da
posećuju fabriku, spratove kuće, a posebno deo gde živi njegova supruga.
Sa druge strane, pisac nam pripoveda I o mladalačkoj ljubavi
između Irene I Ismaela. Piše I dečijoj nevinosti, snovima I maštanjima, o
avanturama. Ismael ima svoj jedranjak I voli da posećuje ostrvce na koje se
nalazi zapušteni svetionik.
Naslov originala:Las luces de septiember;
Izdavačka kuća: Čarobna knjiga;
Godina izdanja: 1994, kod nas 2004;
Mesto radnje: Pariz, Normandija;
Godina radnje: 1936, 1937;
Žanr: knjiga za omladinu, misterija;
Broj strana: 157;
Ocean (od 1 do 5): 4;
Celokupni utisak
Moram priznati da sam uživala u čitanju svih knjiga i da mi
je žao što ih nisam ranije pročitala jer ih posedujem veoma dugo. Najviše mi se
dopala treća knjiga Septembarska svetlost, priča mi je delovala najpotpunije.
Sve knjige su karakteristične po tome što su priča u priči,
uvek se prepliću prošlost i sadašnjost, pune su mgije i pomalo zastrašujućih i
grotesknih scena. Pisac posebnu pažnju posvećuje opisivanju eksterijera i to
radi vrlo lepo. Uvek ima neki junak koji drži neki poučni monogolg o životu, o
prolaznosti života, knjigama...
