Postoje tako noći za vreme ispitnih rokova kada po čitavu noć ne mogu da spavam i onda ne znam šta da radim, obično gledam neke videe na YT (u poslednje vreme teorije zavere i nerešena ubistva), ali jedna noć je bila zaista teška, i pošto nisam znala šta da radim uzela sam da čitam knjigu Ana i francuski poljubac.
Kada je knjiga objavljena pre par godina, prvo mi je privukla pažnju, delovala je zanimljivo (za odmoriti mozak), međutim kada sam pročitala sadržaj i prvih par pasusa delovalo mi je kao kliše, već viđeno, sterotipno... Zatim sam pročitala i par utisaka na blogovima koje pratim i nisu bili najsjajniji (moj omiljeni post na ovu temu je na blogu Nemam ime, ima komentar) i nije mi bilo u planu da čitam. Ali kao što rekoh, duge noći bez sna, pa čovek ne zna šta će sa sobom.
Ana i francuski poljubac
Autorka romana je američka književnica Stefani Perkins, pored ovog romana, kod nas su prevedena još dva njena Lola i momak iz susetstva i Ajla i srećan kraj.
Radnja romana Ana i francuski poljubac smeštena je u Parizu. Glavna junakinja je Ana, iz čije perspektive i pratimo priču. Ona je Amerikanka, njen otac je poznati pisac (ismevanje Nikolas Sparksa?) i on je eto bez njene dozvole odlučio da je pošalje u Pariz u neki američki internat za bogatašku decu (pri tom, ona već u prvih par poglavlja naglašava da nisu bogataši, da je pre toga išla u državnu školu, da je njena garderoba mnogo jeftinija od one koju nose drugi učenici). I tako radnja započinje njenim dolaskom u internat, gde ona pokušava da se ukopli, upoznaje devojku po imenu Meredit, zatim i njeno društvo koje čine Rašim i Džoš koji su u vezi, ali i prelepi i presavrešeni momka kog zovu Sant Kler. Ono što je veoma iritantno jeste da u daljem teksto ona kada god govori o njemu ne pomnje njegovo ime, već sintagme tipa lepi momak iz hodnika, prezgodni momak ili kako već. Ali taj lepi momak iz hodnika ima devojku (koja je starija i nije sa njima u domu), a posle nekoliko poglavlja saznajemo da je u njega zaljubljena i Meredit. Naravno, svako malo iskusan čitalac može predvideti šta će se dogoditi. Važno je spomenuti i još to da Ana u rodnom gradu ima drugaricu Bridžit i jednog, da kažemo dečka, sa kojim za malo da bude zajedno, ali je baš tada pošla za Evropu.
Stil je lagan, lepršav, knjiga može da se pročita za dve noći. Radnja je, kao što sam već napisala, već viđena. Likovi su plitki, bez karaktera, jednolični. Ana je predstavljena kao devojka koja je naivna, izgubljena, pomalo zbunjena, ali ja sam tu njenu naivnost shvatila kao glumu. Knjiga bez neke velike vrednosti. Ne nosi nikakvu poruku, čak mislim da nosi negativnu zbog nekih Aninih postupaka i stavova (ali da vam ne otkrivam, jer možda poželite da je pročitate). Verovatno ću za par nedelja već i zaboraviti o čemu se radi, ali mi je svakako pomogla tih noći da prođu brže jer je sve lagano, ali te i nekako vuče da čitaš više i brže. Svakako sam uvek za opciju da se u ovakvim situacijama čitaju upravo ovako neka lagana štiva za odmoriti mozak i skrenuti misli. Ne, nije sve tako crno, nije da mi se ništa nije dopalo, i ne kajem se što sam je pročitala. Veoma mi se dopalo kako je predstavljena profesorka engleske književnosti, kako su, doduše kratko, predstavljeni neki kulturni spomenici i znamenitosti Pariza. Rado ću pročitati i nastavke kad mi je potrebno neko lagano štivo.
Rečenica kojom počinje knjiga:
Rečenica kojom počinje knjiga:
,,Evo šta znam o Francuskoj: Madlen, Amelija i Mulen ruž.''
Izdavač: Laguna;
Godina izdanja: 2014, kod nas 2016;
Naslov originala: Anna and The Franch Kiss (kao što vidte, naslov su preveli onako kako je i treba);
Žanr: Tinejdž, ljubavni, čiklit;
Mesto i vreme radnje: Pariz, sadašnjost;
Korice: Odgovaraju naslovu i temi, odgovara uzrastu kome je knjiga namenjena, privlače pažnju (mnogo lepše od stranih izdanja);
Ocena: ★★☆☆☆
