Film Čudo (2017) nikada mi nije privukao pažnju, čak nisam pogledala ni najavu, sve dok mi pre neki dan nije izašao kao preporuka na IMDb-u, kada sam videla o čemu se radi, odmah sam poželela da ga pogledam.
Agi ima deset godine, imao je 27 operacija koje su mu pomogle da diše, vidi i čuje bez aparata. On je svestan da nije kao druga deca. Živi sa mamom, tatom i starijom sestrom Viom. Film počinje kada on prvi put kreće u školu i to u peti razred jer se do tada školovao kod kuće. Ožiljke na svom licu pokušava da sakrije tako što nosi astronautsku kacigu. U školi se susreće sa ogromnim problemima jer su neka deca veoma okrutna i ne prihvataju ga.
Sviđa mi se što je priča prikazan i iz uglova drugih likova, posebno Viinog. Moram priznati da mi je bilo veoma teško da gledam taj deo jer odlično znam kako joj je pošto se nalazim u gotovo istoj situaciji (moj brat ima svoj problem koji nije kao Agijem, ali je iste težine). I da, pogledajte poster filma↑, nije sestra slučajno iza roditelja i brata.
Očekivala sam da je akcenat stavljen samo na Agijevo uklapanje u školu, ali drago mi je da su se dotakli i ostalih likova a pre svega porodice i njihovih problema, osećanja, mišljenja.
Film prikazuje realnost od koje svi bežimo. Znam da u svakoj školi postoje deca koja nisu prihvaćena (bilo da imaju neki fizički nedostatak ili neki drugi problem) i koja prolaze možda i kroz veće probleme od Agijevih i čije priče neće imati ovakav kraj.
Ovo je porodični film i treba ga svako pogledati, pre svega deca, ali i roditelji.
Što se tiče glumaca Agija igra Džejkob Trembli (dečak koga možda znate po ulozi u fimu Soba), mamu igra Džulija Roberts, tatu Oven Vilson, a seku Izabela Vidovic. Svi su odlično odradili svoj posao.
Film je snimljen po knjizi koja nosi isti naslov, autor je R. H. Palasio, izdavaćka kuća Dereta.
P.S. Uvek se trudim da ne pišem detaljno o filmovima da ne namećem svoje mišljenje onima koji tek planiraju da ga pogledaju ili da ne otkrijem previše od radnje i pokvarim uzbuđenja i iznenađenja.
