Svi smo svesni koliko je balksanska YT scena jaka, koliko jutjubera imamo i koliko ih ljudi prati i podržava. Naravno, izdavačke kuće u njima vide idealne mlade ljude čije ime može lako da proda bilo šta.
Mnogi naši yutjuberi su napisali i obajvili knjige za najveće izdavačke kuće, a ja sam dobila potrebu da iznesem svoje mišljenje.
Prvo ono što mi se sviđa - interaktivne knjige. Dakle, knjige koje nisu romani. Takve su Janina knjiga i Leina knjiga (koja tek treba da bude objavljena). Imala sam priliku da ih prelistam i videla sam da su namenjene devojčicama, upravo uzrastu koji ih najviše prati, gde se nalaze saveti i motivacije koje odgovaraju uzrastu i što mi se posebno dopalo, devojčice mogu da daju svoj pečat, odnosno da popunjavaju razne upitnike, crtaju, boje, dizajniraju. Sve sasvim pristojno i prilagođeno uzrastu. Takva je i Milanova knjiga, koja sadrži mnogo savete i pouke, uči lepom ponašanju...
Janin kalendar i Zoranin dnevnik su mi sasvim ok. Janin dnevnik je zamišljen kao neka vrsta planera koji stoji na stolu i gde devojčice mogu da zapisuju svoje obaveze i planove. Sećam se da su postojali slični kalenadari, samo manje kvalitetni, kada sam bila mala sa fotogragijama tadašnjih popularnih pevača i glumica. Zoranin dnevnik mi se ne dopada toliko, prvo zbog velike upotrebe engleskog jezika i mislim da je nekako preteran u svakom smislu.
Imamo i dva romana, jedan koji je objavila Marija Moj slatki život i Zoranin Vanilla Sky. Nisam čitala ni jedan ni drugi, pročitala sam mnoge recenzije na internetu i plašim se da napišem svoje mišljenje samo na osnovu toga. Samo ću reći uopšteno da pisac ne može da bude bilo ko i da je ovde reč samo o IMENU. Verujem da postoje mnoge talentovane devojčice čiji radovi nisu i neće biti objavljeni jer prosto nemaju IME. U današnje vreme, kada je internet, a i jutjub pojeo sve, veoma je teško dati dobru reklamu i dopreti do publike, a yutjuberi imaju odličan način da dopru do publike, pogledajte samo broj pregleda ispod klipova koje objavljuju. Oni od toga zarađuju i žive i verujem da im posao nije baš jednostavan (ideje, snimanje, montiranje...), pa zašto ne bi na lagan način zaradili još koji dinar... I oni i izdavači.
Ono što mi se najmanje doplao jeste Zoranina prva knjiga Life & Style, koja je sasvim besmislena, gde je ona štampala svoje fotografije i pisala o onome šta verovatno može da se čuje na njenom kanalu. Stvarno mi nije jasno čemu tolika upotreba engleskog jezika.
