Добросав
Добрица Ћосић рођен је 29. децембра 1921. у Великој Дренови, премину је 18. маја
2014. у Београду. Могу слободно да кажем један од наших последњих великих писаца. Био је писац романа, есеја, политичар,
редован члан САНУ, али и први председник Савезне Републике Југославије
(1992-1993).
Похађао
је пољопривредну школу у Александровцу, али је морао да је прекине због Другог
светског рата, касније је завршио Вишу политичку школу. О његовој умешаности у
политику нећу да пишем, мада се по нешто може закључити из његових дела. Први
је добитни Нинове награде за своје дело Корени.
Први
пут сам се са његовим делом сусрела у основној школи, тада се чита један
одломак из његовог романа Деобе, то је она прича која говори о страдању Срба у
Другом светском рату, где их Немци затварају у једну цркву, а затим је пале. У
средњој школи се читају Корени, а затим и први део Време смрти, ја сам поред
тога прочитала и другу књигу Време смрти, остају ми дакле још две. Иако овај
пост претежно треба да говори о управо прочитаној књизи, ја просто морам да
споменем још нека његова дела.
Добрицин
први роман је Далеко је сунце који излази 1951, где представља своје доживљаје
из народноослободилачке борбе.
Роман
Корени излази 1954. и њиме почиње прича о Прерову и Катићима. Роман нам
представља српску патријахалну породицу из села с краја 19. века. Ово дело је веома важно зато што се Катићи јављају
и у наредним Ћосићевим делима. Могло би се рећи да је главни лик Аћим Катић од
кога је све и почело. Ту су и његови синови Вукашин и Ђорђе. Вукашин се школовао
у француску и на самом почетку се враћа на село да би саопшти оцу да се жени за
ћерку Аћимовог политичког супарника. Са својом женом добија ћерку и сина,
Милену и Ивана. Аћим га се одриче. С друге стране Ђорђе и Симка не могу да
добију дете после дугог брака. Аћим покушава да наговори сељаке на буну. Симка
остаје трудна са слугом Толом Дачићем и дбоја сина Адама.
Време
смрти садржи четири књиге које су написане од 1972. до 1979. Овде нам писац приповеда
о Првом светском рату и враћа се породици Катић. Прва књига носи име Прерово
иде у рат. Дело започиње саопштењем о убијању Франца Фердин, а затим нас Ћосић
води у Прерово где приказује скуп људи који слушају списак погинулих на фронту.
Ту су и Аћим, Ђорђе Катић и Тола Дачић који слушају имена погинулих јер су и
њихова деца у војску, Адам и остала четири Толина сина. Сада боље упознајемо
Вукашниа и његову децу коју Аћим никада није видео. Важно место у роману
заузимају историјске личности Живојин Мишић и Никола Пашић. Ово је тек увод у
време смрти које тек настаје.
Друга
књига овог романа је Сувоборска битка која би требало да заузме централни део у
овом посту, али ја се расписала. Овде нам Ћосић веома детаљно и сликовито
описује стање српске војске пре саме битке и за време битке. Све време се држи
само ове битке и приказује мноштво ликова, старих и али и нових. Велико место
заузима прича о ђачком батаљону у којем је и Иван Катић. Видимо судбину ђака,
који су морали да се одрекну књига и учења и да пођу на фронт да се боре за
своју домовину. Приказује нам и Адама, али и Толу Дачића који још увек лута
међу војском трагајући за својим синовима. Приказана је сва суровост рата, сва
беда, патња и бол, реалност, суровост, ужас. Јунаке прати зима, мраз, глад,
мрак. Немају довољно оружја. Влада велика неслога. Иако је стил прилично тежак
и помало кнфузан држи пажњу до самог краја, крај није завршетак приче јер се
завршава прилично мистично, надам се да ће се та мистерија решити у трећој
књизи. Када Ћосић описује своје јунаке или дигађаје он то ради тако глатко и
детаљно да се ствара кристално јасна слика у глави онога који чита. Нема никаквих
нејасноћа нити заблуда. Понекад скрене
са фронта и прикаже нам Живојина Мишића и његово планирање даље одбране и
напада.
Године 1961. објављен је роман Деобе који се
сатоји од три дела и говори о Другом светском рату. Као што сам назив каже
писац управо пише о деобама међу народ, на пратизане и четнике.
Време
зла се састоји из три књиге које су написане од 1984 до 1986. И овог пута је
главна тема политика и овде се држи ликова из породице Катић.
Још
једно 'време' приказује 1996. у роману Време власти.
На
крају спомињем и Време змија које представља пишчеве записе из дневника из
период за време НАТО бомбардовања 1999.
Слободно
се може рећи да су Ћосићева дела једна
од најважнијих за српску културу и историју.
