Helgin dnevnik

Moja najdraža tema za čitanje – Drugi svetski rat. Kada sam videla na Laguninom sajtu da je izašla ova knjiga morala sam odmah da je kupim, a vala sam je pročitala u jednom dahu. Dobra je.  Po stilu pisanja podeseća na Anu Frank, samo što je Ana opisivala svoje dane pre odlaska u logor, Helga piše o getu i logoru. Naravno, ja uvek očekujem nešto jezivije, ali to je verovatno zato što ne mogu da pronađem knjigu koja je jeziva kao Poslednji voz iz Hirošime.
Helga piše o svom detinjstvu, o početku rata, vidi se da je nezrela i da loše razume sve što se oko nje dešava, a onad odlazi u geto Terzin i tamo provodi dve godine, tamo prevermeno sazreva. Oca joj odvode u Aušvic, ona ostaje još neko vreme u geteu, ali ubrzo i nju i njenu majku šalju u Aušvajc. One uspevaju da izbegnu gasne komore i budu u grupu koja je poslata na prinudni rad. Helga je jedna od retkih devojčica koja je preživela logor. Drago mi je i da knjiga ima Helgine crteže, pa mogu da vidim kako je ona sve to doživela tada.

Stvarno je grozno šta su ljudi radili u tom Drugom ratu. Čitala sam puno o tome, prosto je nestvarno, ali se ipak dogodilo. Nadam se da je neću morati da doživim još jedan rat. Mada Srbiija je poznata po tome da svaka generacija ljudi mora da prođe kroz bar dva rata, a možda i više. To je nešto grozno. Nikada neću razumeti zašzo su zatvarali ljude u logore. Zašto su pokušali da ubiju sve jevreje, šta su im oni skrivili. Nemam tako jak stomak da gledam slike ili dokumentarce o ratu, za sada ću se držati čitanja.


,,S godinama se čovek stalno vraća u prošlost. Sa mučenjem shvatam da je nikad nisam ni napustila. Nakon mnogo godinačitala sam ponovo svoj dnevnik, veoma pažljivo, od početka do kraja. Priznajem, sa malo nostalgije i na mnogim mestima sa mnogo emocija.''

Helga Hošek Vajs rođena je 1929. godine u Pragu. Njen otac je radio u državnoj banci, a majka je bila krojačica. Od 15.000 dece koja su bila dovedena u logor Terezin i kasnije deportovana u Aušvic preživelo je samo njih 100. Helga je bila jedno od te dece. Nakon rata vratila se u Prag i studirala slikarstvo i umetnost. Postala je poznata slikarka. Crteži i slike od kojih su neki uvršćeni i u izdanje njenog dnevnika objavljeni su 1998. godine u monografiji pod nazivom Crtaj ono što vidiš (Zeichne, was Du siehst). 
Helga se udala 1954. godine za muzičara Jirija Hošeka. Ima dvoje dece, troje unučadi i živi u istom stanu u kojem je i rođena.

Helga danas.

Helgini crteži koje je nacrtala dok je bila u getu i logoru.