Moja najdraža tema za čitanje – Drugi svetski rat. Kada sam
videla na Laguninom sajtu da je izašla ova knjiga morala sam odmah da je kupim,
a vala sam je pročitala u jednom dahu. Dobra je. Po stilu pisanja podeseća na Anu Frank, samo
što je Ana opisivala svoje dane pre odlaska u logor, Helga piše o getu i
logoru. Naravno, ja uvek očekujem nešto jezivije, ali to je verovatno zato što
ne mogu da pronađem knjigu koja je jeziva kao Poslednji voz iz Hirošime.
Helga piše o svom detinjstvu, o početku rata, vidi se da je
nezrela i da loše razume sve što se oko nje dešava, a onad odlazi u geto Terzin
i tamo provodi dve godine, tamo prevermeno sazreva. Oca joj odvode u Aušvic,
ona ostaje još neko vreme u geteu, ali ubrzo i nju i njenu majku šalju u
Aušvajc. One uspevaju da izbegnu gasne komore i budu u grupu koja je poslata na
prinudni rad. Helga je jedna od retkih devojčica koja je preživela logor. Drago
mi je i da knjiga ima Helgine crteže, pa mogu da vidim kako je ona sve to
doživela tada.
Stvarno je grozno šta su ljudi radili u tom Drugom ratu.
Čitala sam puno o tome, prosto je nestvarno, ali se ipak dogodilo. Nadam se da
je neću morati da doživim još jedan rat. Mada Srbiija je poznata po tome da
svaka generacija ljudi mora da prođe kroz bar dva rata, a možda i više. To je
nešto grozno. Nikada neću razumeti zašzo su zatvarali ljude u logore. Zašto su
pokušali da ubiju sve jevreje, šta su im oni skrivili. Nemam tako jak stomak da
gledam slike ili dokumentarce o ratu, za sada ću se držati čitanja.
,,S godinama se čovek stalno vraća u prošlost. Sa mučenjem
shvatam da je nikad nisam ni napustila. Nakon mnogo godinačitala sam ponovo
svoj dnevnik, veoma pažljivo, od početka do kraja. Priznajem, sa malo
nostalgije i na mnogim mestima sa mnogo emocija.''
Helga Hošek Vajs rođena je 1929. godine u Pragu. Njen otac je radio u državnoj banci, a majka je bila krojačica. Od 15.000 dece koja su bila dovedena u logor Terezin i kasnije deportovana u Aušvic preživelo je samo njih 100. Helga je bila jedno od te dece. Nakon rata vratila se u Prag i studirala slikarstvo i umetnost. Postala je poznata slikarka. Crteži i slike od kojih su neki uvršćeni i u izdanje njenog dnevnika objavljeni su 1998. godine u monografiji pod nazivom Crtaj ono što vidiš (Zeichne, was Du siehst).
Helga se udala 1954. godine za muzičara Jirija Hošeka. Ima dvoje dece, troje unučadi i živi u istom stanu u kojem je i rođena.
Helga se udala 1954. godine za muzičara Jirija Hošeka. Ima dvoje dece, troje unučadi i živi u istom stanu u kojem je i rođena.
Helga danas.
Helgini crteži koje je nacrtala dok je bila u getu i logoru.
