Dirljiv portret porodice progonjene duševnim bolom.
„Ispričaću vam šta se dogodilo zato što će to biti zgodan način da predstavim svog brata. Zove se Sajmon. Mislim da će vam se svideti. Stvarno tako mislim. Ali za nekoliko strana biće mrtav. A posle toga više nikada nije bio isti… Pisanje o prošlosti je način da se ona iznova proživi, način da se ona opet odmota. Stavljamo svoja sećanja na komade hartije kako bismo znali da će ona uvek postojati. Ali ova priča nikada nije bila uspomena – ona je pronalaženje načina da se zaboravi. “
Ovo je jedna dirljiva knjiga o čoveku koji oseća grižu savest i odgovornost za smrt svog starijeg brata koji je bio dečak sa nekom vrstom posebnih potreba.
Volim da čitam knjige koje imaju neobičan stil pisanja. Volim da se mešaju prošlost i sadašnjost. Da svako poglavlje ima naslov ili neki citat. Volim da svako poglavlje bude priča za sebe. Volim da pisac prekine kada je najzanimljivije i onda me muči. Da se misterija reši na samom kraju i ne razočara me. Upravo sve to i ima ovaj roman. Pored toga je jedan od likova dete sa specijalnim potrebama, autistično je, a ja lično mislim da ne možeš pisati o takvom detetu ako ne poznajše bar jedno dete koje je autistično. Volim takve knjige.
Ima nekih zamornih delova, ali samo je pisac uspeo da na jedan savršen način prikaže ljudsku psihu.
,,Ima knjiga koje ne možeš da prestaneš da čitaš, koje ti ne daju da zaspiš čitave noći. Ima knjiga koje te puštaju u skrivene delove života i prikazuju ih sa slikovitom verodostojnošću. Ima knjiga koje ti, zahvaljujući pukoj veštini odabira svake reči, danima ostaju u glavi. Tamo gde mesec nije jedna je od tih knjiga – hrabar roman jednog od naujuzbudljivijih novih glasova u savremenoj književnosti.''
Citati
„Ispričaću vam šta se dogodilo zato što će to biti zgodan način da predstavim svog brata. Zove se Sajmon. Mislim da će vam se svideti. Stvarno tako mislim. Ali za nekoliko strana biće mrtav. A posle toga više nikada nije bio isti… Pisanje o prošlosti je način da se ona iznova proživi, način da se ona opet odmota. Stavljamo svoja sećanja na komade hartije kako bismo znali da će ona uvek postojati. Ali ova priča nikada nije bila uspomena – ona je pronalaženje načina da se zaboravi. “
Ovo je jedna dirljiva knjiga o čoveku koji oseća grižu savest i odgovornost za smrt svog starijeg brata koji je bio dečak sa nekom vrstom posebnih potreba.
Volim da čitam knjige koje imaju neobičan stil pisanja. Volim da se mešaju prošlost i sadašnjost. Da svako poglavlje ima naslov ili neki citat. Volim da svako poglavlje bude priča za sebe. Volim da pisac prekine kada je najzanimljivije i onda me muči. Da se misterija reši na samom kraju i ne razočara me. Upravo sve to i ima ovaj roman. Pored toga je jedan od likova dete sa specijalnim potrebama, autistično je, a ja lično mislim da ne možeš pisati o takvom detetu ako ne poznajše bar jedno dete koje je autistično. Volim takve knjige.
Ima nekih zamornih delova, ali samo je pisac uspeo da na jedan savršen način prikaže ljudsku psihu.
,,Ima knjiga koje ne možeš da prestaneš da čitaš, koje ti ne daju da zaspiš čitave noći. Ima knjiga koje te puštaju u skrivene delove života i prikazuju ih sa slikovitom verodostojnošću. Ima knjiga koje ti, zahvaljujući pukoj veštini odabira svake reči, danima ostaju u glavi. Tamo gde mesec nije jedna je od tih knjiga – hrabar roman jednog od naujuzbudljivijih novih glasova u savremenoj književnosti.''
Citati
,,Najveći deo života nije ništa. Najveći deo života je puko proticanje vremena, a popriličan deo čak i toga provedemo u spavanju.''
,,Neka sećanja odbijaju da budu zaključena u vremenu i prostoru. Ona idu za nama, otvaraju špijunku uz metalnu škripu, i gledaju radoznalim očima.''
,,Ako ljudi misle da si LUD, onda če sve što radiš, sve što misliš, imati na sebi otisnuto LUD.''