Devojka od papira - Gijom Muso
,,Poput igre svetlosti, negde između stvarnosti i mašte...
Kada život zavisi samo od jedne knjige.
Pre samo nekoliko meseci, Tom Bojd je imao sve u životu: bio je slavni pisac bestselera, živeo u mondenskom kvartu Los Anđelesa i uživao u srećnoj vezi sa svetski poznatom pijanistkinjom. Međutim, nakon ružnog raskida, Tom se zatvorio u svoj svet. Zbog slomljenog srca, ponestalo mu je inspiracije, a društvo mu prave samo poroci.
Jedne večeri, sasvim neočekivano, na vrata će mu pokucati prelepa nepoznata žena. Ona tvrdi da je Bili, junakinja iz njegovih romana, koja je dospela u stvaran svet zbog štamparske greške u njegovoj poslednjoj knjizi. Iako njena priča deluje potpuno neverovatno, Tom polako počinje da veruje da je to prava Bili. Ona je lepa, ona je očajna, ona će umreti ako on prestane da piše! Tom mora da napiše novi roman da bi se Bili vratila u svet mašte, a ona će njemu pomoći da ponovo osvoji svoju izgubljenu ljubav. Šta još može da izgubi?
Tom i Bili će se zajedno otisnuti u napetu avanturu, gde se stvarnosti mašta prepliću u zavodljivoj i smrtonosnoj igri...''
Nisam očekivala ovako dobru knjigu. Potpuno sam zaboravila kako Gijom ume dobro da piše. Sviđa mi se što mogu da vidim priču iz više uglova, vidimo je iz perspektive glavnog lika, ali i iz perspektive ostalih likova, ali i iz sadašnjosti, kao i iz prošlosti. Postaje sve zanimljivija i zanimljivija, a pisac prekine kada je najzanimljivije, tako da moraš da pročitaš još par strana dok ne stigneš do onog za čime tragaš. Najviše od svega mi se dopada kako je predstavljen glavni lik i njegovi stavovi prema knjigama, kako on vidi pisce i ljudi koje čitaju knjigu. Tu je i onaj Gijomov stil pisanja, on se uvek vrati u prošlost svojih likova i bar jedan nije čista duša, bez ikakvih ispada u detinjstvu.
Još uvek sam pod utiskom, zaista mi se dopala ova knjiga.
Citati
,,Na kraju krajeva, šta je knjiga, Milo? Jednostavna slova, poređana određenim redom na papiru. Nije dovoljno staviti konačnu tačku na neku priču da bi ona zaživela. Ja u svojim fiokama ima nekoliko neobjavljenih rukopisa, ali ih smatram mrtvim pričama jer niko nije bacio pogled na njih. Knjige dobijaju život tek čitanjem. Čitalac joj daje život, sastavljajući slike koje stvaraju imaginarni svet u kojem likovi žive.''
,,Život nije video igra gde se može krenuti od početka. Vreme prolazi, a mi prolazimo sa njim i najčešće radimo ono što možemo, a ne ono što bismo hteli. Ostatak čini sudbina, a sreća ponekad doda neko zrnce soli. To je sve.''
