Marina - Safon, citati

Dobra knjiga, između ostalog, je ona kojoj se vraćaš ponovo. Ja sam se prošle nedelje vratila Marini. Ona je svakako jedna od najboljih knjiga koju sam pročitala. Priča, stil, rečenice, opisi, sve je savršeno. Uzbuđenje i misterija. Mrak i strepnja. Sve to ona sadraži. Ljubav. Tugu. Gubitak. Mislim da svako treba da je pročita. Može toliko toga da se nauči.

Sad prilažem citate koje sam sama izvukla iz nje, već sam stavljala na blogu citate iz ove knjige, ali sam ih tada bila kopirala sa interneta.

Marina mi jee jednom rekla da se sećamo samo onoga što se nikad nije dogodilo. Proći će čitava večnostpre nego što shvatim značenje njenih reči. No, bolje da krenem od početka, koji je u ovom slučaju kraj.

Oskare, ponekad ispričati istinu nije baš dobra ideja.

  

Nestaju samo oni koji imaju kuda da odu.

To da nisam zano da nam okean vremena pre ili kasnije vrati sećanja koja samo zakopali u njima.

Svi mi držimo pod knjuč neku tajnu na tavanu duše.

Strpljenje je majka znanja.

Ovde se nalaze uspomene stotina ljud, njihovi životi, njihova osećanja, njihove nade, njihova odsustva, snovi koje nikada nisu ostvarili, razočarenja, patnje i neuzvraćene ljubavi koje su otrovale njihove živote... sve je to ovde zarobljeno zauvek.

Ne može se razumeti ništa o životu sve dok čovek ne razume smrt.

Ponekad se stvarne priče dešavaju samo u mašti... Sećamo se samo onoga što se nikad nije dogodilo.

Vreme radi sa telom ono što glupost radi sa dušom.

Istina se ne nalazi, istina pronalazi čoveka.

Priroda je kao dete koja se igra našim životima. Kada se umori od svojih polomljenih igračaka, napušta ih i zamenjuje drugima. Naša je odgovornost da pokpimo delove i da ih rekonstruišemo.

Onaj ko ne zna kuda ide nikuda i ne stiže.

Mladost je kao hitovita devojak. Ne umemo da je razumemo i cenimo sve dok ne ode sa drugim da se više nikad ne vrati.

 

Te noći Mijal mi je ispričao da on veruje  da nam život, svakom od nas, daje retle trenutke čiste sreće. Ponekad su to samo dani ili nedelje. Ponekad godine. Sve zavisi od naše sudbine. Sećanje na te trenutke prati nas zauvek i pretvara se u zemlju pamćenja u koju pokušavamo da se vratimo tokom našeg života, ne uspevajući.

Previše toga je ispričano i sve same laži. Kad bi ljudi promislili o četvrom delu onoga što izgovore, ovaj svet bi bio raj.

Ubiti pticu rugalicu, citati

,,Oni, naravno, imaju pravo da tako misle i zaslužuju poštovanje zbog svojih stavova.'',  Rekao je Atikus, ,,ali pre nego što mogu živeti sa drugima, moram moći živeti sam sa sobom. Savest je jedna od stvari o kojoj se ne odlučuje glasovima većine.''

,,Dušo, nikad nije uvreda kad ti neko uputi reč koju smatra ružnom. Po tome samo vidiš kao je osoba jadna, a tebe ne povređuje.''

,,Ne mora čovek uvek pokazivati sve što zna. Nije damski. I kao drugo, ljudi ne vole da se druže sa nekim ko zna više od njih. To ih ljuti. Ne možeš ih promeniti time što ćeš ih ispravno govoriti, ali moraju sami poželeti da nauče, a ako ne žele ništa tu ne možeš sem da ćutiš ili da govoriš njihovim jezikom.''

,,Zbog pakal u koji ljudi jedni druge guraju, a da o tome i ne razmišljaju. Zbog pakal kojim belci povređuju crnece, a da i ne pomisle kako su i oni ljudi.''

,,Vi znate istinu, a istina je ovo: neki crnci lažu, neki su crnci nemorallni, nekim se crnicima ne može verovati kada je reč o ženama – bilo crnim ili belim. Ali to je istina koja se odnosi na ceo ljudski rod, a ne na pojedinu rasu. U ovoj sudnici nema osobe koja nikad nije slagala, koja nikad nije učinila nešto nemoiralno, i nema muškarca koji nikad nije pogledao ženu sa pohotom.''

Ubiti pticu rugalicu, Harper LI

Moja najbolja drugarica iz srednje škole mi  je pročitala knjigu Ubiti pticu rugalicu i rekla da je dobra, pa sam odlučila da je i ja pročitam. Nisam ništa očekivala. Jednostavno sam našla PDF na internetu i počela da čitam. Nisam znala ni o čemu se radi.

Knjigu je napisala Harper Li, objavljen je 1960, nagrađen je Pulicerovom nagradom 1961.

                                              Harper Li

Radnju knjige pratimo iz očiju Skaut, male devojčice koja živi sa ocem Atikusom, koji je advokat, i starijim bratom Džemom. Žive u jednom malo mestu u Ameriku, tridesetih godina prošlog veka u vreme velike rasne netrpeljivosti između belaca i crnaca. Ili je možda bolje da kažem mržnje belaca prema crncima. Ta rasna i staležna netrpeljivost je prikazana iz ugla dece, deluje naivno, ali nije. Kad se malo više zadubi u čitanje, vidi se da ovo nije samo dečija knjiga već je nešto više. Stil je lagan i brzo se čita. Početak je malo konfuzan. 
Može se reći da paralelno idu dve priče - jedna naivna i dečija. gde Skaut, Džem i Bil pokušavaju da vide Bua, suseda koji nikad ne izlazi iz kuće, druga priča je ona ozbiljnija, koja je i glavna tema romana gde je prikazano suđenje Tomu. Naime, Tom je crnac koji je osumnjičen da je sliovao jednu siromašnu belkinju, a Atikus je njegov advokat. Prikazano je kako su deca doživela taj događaj i kako je okolina uticala na njih zato što njihov otac mora da brani crnca.
Pouka knjige je više nego jasna - čemu ta netrpeljivot između rasa? I crnci i belci su ljudi i treba da imaju ista prava.

Godine 1961. po romanu je snimljen film To Kill a Mockingbird koji sam sinoć odgledala. I flim je podjednako dobar kao i knjiga.

 Scena iz filma - Atikus i Tom na sudu.

Scena iz filma - Jem i Skaut

Dablin Strit + Dobre ili loše knjige

Završila sam čitanje Dablin Strita. Odavno nisam čitala neku laganu knjigu. 
Koliko sam mogla da vidim po korici ove knjige ovo je erotski romana, koliko vidim na Laguninom sajtu, nazi se visoko na top listi, ima dosta komentara, uglavnom su pozitivni. Pitala sam se, šta ljudi vide u ovome?

Ja sam, kada sam počinjala da čitam, naravno, prvo čitala lagane knjige, tinejdžerske, pa onada one tipa Aleksandra Poter, Sofi Kinsela, ali kada sam pošla u Gimnaziju, počela sam da čitam samo ozbiljnije knjige. Čitala sam i erotske romane (Grabljivica), ali to ne ide na moju listu, nikako. Najviše volim da čitam misterije (ne akcije i kriminalističke, ne one koje se vode pod kriminalističke, to nikako, već one koje se vode pod trilere, ima tu razlike) i knjige o ratu. To me nekako ispunjava. Jednostavno volim da se naježim dok čitam. Iz svih knjiga koje sam pročitala do sada sam naučila nešto novo i pametno, mada ne mogu da kažem da su sve knjige bile  kvalitetne, ali je svaka imala bar nešto, bar jedan mali delić koji zalužuje pažnju. Mislim da ne postoje loše knjige. Sve što je napisano i što je dospelo u naše rekue je svakako dobro. 
Nisam odavno pročitala neku tralala knjigu (kako ja volim da ih zovem), knjigu uz koju možeš da se opuštiš i ne misliš ni na šta. Možda neću da je pamtim čitavog života, da je pročitam ponovo, možda ću već sledeće nedelje da zaboravim šta sam pročitala, ali postoje knjige koje se čitaju u trenutku i za trenutak. Zaslužuje da se pročita.

Džoš, glavna junakinja ove knjige, je u drugoj godini srednje škole izgubila roditelje i sestru, da bi pobegla od prošlosti seli se u Dablin, seli se u novi stan i upoznaje cimerku Eli i počinje da se muva sa njenim starijim bratom. Pokušava da napiše knjigu. Tu ide još jedna priča, ona iz prošlosti, koja je pomalo mistična i koja se polako otkriva kroz knjigu, Zašto je Džoš takva kava jeste, za to je kriva njena prošlost. Napisana je u prvom licu, posebno mi se sviđaju opisi njenih osećanja, to je zaista savršeno napisano. Gotovo da čitalac može da oseti ono što ona opisuje. Što se tiče erotike, nije toliko strašno, par detaljnih opisa i to je sve. Meni je recimo knjiga Avanture nevaljale devojčice erotičnija od ove, iako ne nosi ovaj epitet.

,,Bila sam tinejdžerka. Mislila sam da sam najpametnija. Ali više nisam dete i nisam najpametnija.''

Kristijana F

Ja kad zavolim neku knjigu prosto poludim za njom. Još ako su njeni likovi stvarni, kao što je sličaj sa Anom Frank, Helgom ali i sa Kristijanom F. Pre neki dan je izašla vest na Telegrafu o njoj, i ja prosto imam veliku potrebu da je podelim ovde, ipak je to jedna od mojih najdražih knjiga.

 Scena iz filma.

Kristijana F, danas ima 52 godine i boluje od hepatitisa C. Kako Telegraf prenosi (a ja sam se sad uživela, pa kao neka novinarka, ovo ono. Šalu na stranu, uvek kada nešto preuzmem sa tuđeg sajta volim d naglasim da to nije moje.), ona je dala interviju za sajt Vice.com

Zahvaljujući velikom uspehu filma, Kristijana je postala veoma poznata i tražena, te je svoj život nastavila u Los Anđelesu, gde je promovisala film, ali se družila i drogirala sa brojnim poznatim ličnostima. Postala je najpoznatiji svetski zavisnik, a iz tog kruga nikada nije uspela da se izvuče.

Spavala je, između ostalih, sa mužičarima Dejvidom Bouvijem i Nikom Kejvom. Iz Amerike je morala da ode jer ju je policija uhvatila sa drogom i opijumom. Sada živi u Berlinu i izdala je svoje memoare pod nazivom “Moj drugi život” u saradnji sa novinarkom Sonjom Vuković, gde opisuje svoj život od 1978. do danas.

Scena iz filma. 

Kristijana je imala teško detinjstvo, bila je zapostavljena i prepuštena ulici.

- Bila sam zapostavljena. Otac je maltretirao mene i sestru jer je pio. A majka, ona je stalno išla da se viđa sa ljubavnikom i bila je opsednuta samom sobom. Zbog toga što me nije bilo sramota da ispričam svoju životnu priču, odjednom sam postala poznata i svi su želeli da pričaju sa mnom. Osećala sam se strašno, kao neko zamorče. Svi su se pitali da li sam mrtva, da li ću izdržati, da li sam i dalje zavisnik. Ni za šta drugo nisu bili zainteresovani, osim za to što sam zavisnik. Zato se kajem što sam uradila film i knjigu – rekla je Kristijana.

Knjiga “Mi deca sa stanice Zoo” prikazivala je užasan život tinejdžera iz Zapadnog Berlina tog vremena, život dece koja su se prepustila porocima, prostituciji i čiji je život već tada bio osuđen na propast. Knjiga je tih godina bila jako kontroverzna, jer je narkomanija među tinejdžerima bila tabu tema. Zbog toga što je njihova priča ispričana otvoreno i hrabro, ova knjiga je postala kultno štivo. 

Prošlo je 40 godina od kada je prvi put probala hašiš. Mnogi Kristijanini prijatelji su umrli, a ona je, kako kaže, nekim čudom i dalje živa. Nikad nije htela da se odvikne od droge koju je počela da uzima od 12-te godine, a postala je zavisna i od alkohola.Boluje od hepatitisa C koji je dobila osamdesetih godina, a zbog njega i cirozu jetre.

- Mogu da umrem svakog časa, ali ne žalim ni za čim u životu, jer mislim da ništa nisam propustila. U redu sam. Ne bih nikome preporučila da ide mojim putem, ali to je moj život – rekla je Kristijana.

Kristjana danas.

  Ja ponavljam, kao i uvek, da uvu kjigu treba SVAKO da pročita, čisto da vidi šta je zapravo ta dtoga. Svako bi bilo dobro i da se uvede kao obavezna lektira za osnovce. Posle ove knjige, samo nekom žešćem idiotu može da padne na pamet da se drogira.

20 zanimljivosti o knjigama

Pozajmila sa sajta delfi.rs

1. „Mobi Dik“ je u prvom izdanju odštampan bez epiloga, pošto je mašina za štampu zakazala.

 2. Aleksandar Dima je zaposlio pisca iz senke da mu pomogne oko pisanja „Tri musketara“.

3. „Pedeset nijansi: Siva“ je najprodavanija knjiga u Britaniji svih vremena.

4. Pre nego što je napisao „Da Vinčijev kod“ Dan Brown je bio pop muzičar.

5. Vladimir Nabokov je „Lolitu“ napisao na papirićima dok je putovao po Americi i skupljao leptire.

6. A njegova žena Vera ga je potom sprečila da spali rukopis.

7. Franc Kafka je zamolio prijatelja da spali sva njegova dela. „Proces“, „Zamak“ i „Amerika“ su odštampani protiv njegove volje.

8. Džoker je trebalo da bude ubijen u prvom izdanju stripa „Betmen“.

 9. Webster je 25 godina radio na prvom izdanju svog rečnika.

10. Malo je falilo da se „Veliki Getsbi“ nazove – „Ispod crvene, bele i plave“.

11. Šerlok Holms je najčešće prikazivan lik na filmu i televiziji ikada.

12. „Avanture Toma Sojera“ je prva knjiga napisana na pisaćoj mašini.

13. U „Guliverovim putovanjima“ su opisani sateliti planete Mars. I to nekih 100 godina pre nego što su to potvrdili astronomi.

14. Čarls Dikins je „Božićnu priču“ napisao za samo 6 nedelja.

 15. „Gordost i predrasude“ su originalno nazvane – „Prve impresije“.

16. „Robinzon Kruso“ je prva engleska novela ikada napisana.

17. Šekspir je poznat po smišljanju reči. Recimo njegove su: trač, advertajzing, šampion, zavisnost i mnoge druge.

18. „Alisa u Zemlji čuda“ je bila zabranjena u Kini zbog životinja koje govore.

19. Markes nikada nije dozvolio da „Sto godina samoće“ postane film.

20. Prva rukom pisana „Biblija“ (posle otkrića štamparske prese) je koštala 8 miliona dolara i trebalo je 12 godina da bude završena.

Knjige koje želim da pročitam

Kada sam već započela priču o listama knjiga da je i završim.
Šta želim da pročitam? Pa, puno toga. Moja lista je zaista duga.

Ove knjige stoje na mojoj polici i strpljivo čekaju:

1. Leševe na videlo - Hilari Mante
2. Zamak u Pirinejeima - Jjustejn Gorder
3. Milosrđe - Toni Morison
4.  Kapija suza - Ejbraham Vergeze
5. Tajna beležnica Fride Kalo - Fransisko Hagenbek
6. Rat i mir - Tolostoj
7. Orkanski visovo . Emili Berton
8. Gordost i predrasude - Džejn Ostin
9. Deobe - Ćosić
10. Smrt i njeni hirovi - Saramago
11. Dom - Toni Morison
12. Stakleni grad - Imodžen Robertson
13. Bezumlje - Orasio Kasteljanos Moja
14. Ponoćna ruža - Lusinda Rajli

Knjige koje imam u PDF:

1. 1984 - Orvel
2. Besnilo - Pekić
3. Pesme - Bukovski
4. Oliver Tvist - Dikins
5. Velika očekivanaj - Dikins
6. Gospodar prstenova - Tolkin
7. Pripovetke - Edagar Alan Po
8. Bedni ljudi - Dostojevski
9. Idiot - Dostojevski
10. Kockar - Dostojevski
11. Tvrđava - Selimović
12. Mrtve duše - Bulgakov
13. Paulo Koeljo
14. Lolita - Nabokov

 Knjige koje nemam:

1. Jadnici - Viktor Igo
2. Ljubav u doba kolere - Markes
3. Ubiti pticu rugalicu - Harper Li
4. Deca ponoći - Salman Ruždi
5. Kvaka 22- Jozef Heler
6. Na zapadu ništa novo - Remark
7.  Uliks - Džems Džojs
8. Madam Bovari - Flober
9. Mobi Dik

Lista je mnogo duža, ali za početak ovo...

E - knjige ili KNJIGE?

Sve manje ljudi danas kupuje knjige. Zato što je lekše pronaći knjigu na internetu onlajn ili u pdf formatu. Internet je svima dostupan, pa tako svako može bukvalno besplatno da nađe koje god knjige poželi. Tako je moja cimerka našla pozamašenu listu od preko 300 naslova i za jedan dan eto nama u laptopove preko 300 knjiga, od Aristotela do Safona.

 Zašto je pdf čitanje bolje? Pre svega, besplatno je (ako se izuzme plaćanje interneta), stane ti sve u laptop ili tablet, pošto je to sada svima dostupno, ili u nekom od onih pametnih telefona. Knjige su danas preskupe. Pogotvou Laguna, već je drug put kritikujem, pored svih popusta koje imam ja trebam prilično da uštedim za jednu knjigu. O klasicima da ne govorim, zato što ili ne mogu sebi da ih priuštim, ako ih uopšte pronađem, a i dešava se da kada ih pronađem, na sajmu, budu ili na hrvatskom ili na makedonskom. A sada, besplatno, imam sve knjige Dostojevskog.

Zašto je čitanje KNJIGA bolje? Smešno pitanje. Osetiš miris knjige, dodirneš korice i listove, stoji ti u sobi na polici i kad god je vidiš budeš ponosan na to što je imaš.

Naravno, ja nikad neću odustati od kupovanja knjiga, koliko god da bile skupe, koliko god ova tehnologija bila napredna. Ali ako ljudi nastave ovako da se ponašaju za nekih dvadesetak godina sve knjižare će biti zatvorene, deca neće ni znati šta je to knjiga. Knjige će da se viđaju, možda, samo u muzeju.