Ja kad zavolim neku knjigu prosto poludim za njom. Još ako su njeni likovi stvarni, kao što je sličaj sa Anom Frank, Helgom ali i sa Kristijanom F. Pre neki dan je izašla vest na Telegrafu o njoj, i ja prosto imam veliku potrebu da je podelim ovde, ipak je to jedna od mojih najdražih knjiga.
Kristijana F, danas ima 52 godine i boluje od hepatitisa C. Kako Telegraf prenosi (a ja sam se sad uživela, pa kao neka novinarka, ovo ono. Šalu na stranu, uvek kada nešto preuzmem sa tuđeg sajta volim d naglasim da to nije moje.), ona je dala interviju za sajt Vice.com
Scena iz filma.
Zahvaljujući velikom uspehu filma, Kristijana je postala veoma poznata i tražena, te je svoj život nastavila u Los Anđelesu, gde je promovisala film, ali se družila i drogirala sa brojnim poznatim ličnostima. Postala je najpoznatiji svetski zavisnik, a iz tog kruga nikada nije uspela da se izvuče.
Spavala je, između ostalih, sa mužičarima Dejvidom Bouvijem i Nikom Kejvom. Iz Amerike je morala da ode jer ju je policija uhvatila sa drogom i opijumom. Sada živi u Berlinu i izdala je svoje memoare pod nazivom “Moj drugi život” u saradnji sa novinarkom Sonjom Vuković, gde opisuje svoj život od 1978. do danas.
Scena iz filma.
Kristijana je imala teško detinjstvo, bila je zapostavljena i prepuštena ulici.
- Bila sam zapostavljena. Otac je maltretirao mene i sestru jer je pio. A majka, ona je stalno išla da se viđa sa ljubavnikom i bila je opsednuta samom sobom. Zbog toga što me nije bilo sramota da ispričam svoju životnu priču, odjednom sam postala poznata i svi su želeli da pričaju sa mnom. Osećala sam se strašno, kao neko zamorče. Svi su se pitali da li sam mrtva, da li ću izdržati, da li sam i dalje zavisnik. Ni za šta drugo nisu bili zainteresovani, osim za to što sam zavisnik. Zato se kajem što sam uradila film i knjigu – rekla je Kristijana.
Knjiga “Mi deca sa stanice Zoo” prikazivala je užasan život tinejdžera iz Zapadnog Berlina tog vremena, život dece koja su se prepustila porocima, prostituciji i čiji je život već tada bio osuđen na propast. Knjiga je tih godina bila jako kontroverzna, jer je narkomanija među tinejdžerima bila tabu tema. Zbog toga što je njihova priča ispričana otvoreno i hrabro, ova knjiga je postala kultno štivo.
Prošlo je 40 godina od kada je prvi put probala hašiš. Mnogi Kristijanini prijatelji su umrli, a ona je, kako kaže, nekim čudom i dalje živa. Nikad nije htela da se odvikne od droge koju je počela da uzima od 12-te godine, a postala je zavisna i od alkohola.Boluje od hepatitisa C koji je dobila osamdesetih godina, a zbog njega i cirozu jetre.
- Mogu da umrem svakog časa, ali ne žalim ni za čim u životu, jer mislim da ništa nisam propustila. U redu sam. Ne bih nikome preporučila da ide mojim putem, ali to je moj život – rekla je Kristijana.
Kristjana danas.
Ja ponavljam, kao i uvek, da uvu kjigu treba SVAKO da pročita, čisto da vidi šta je zapravo ta dtoga. Svako bi bilo dobro i da se uvede kao obavezna lektira za osnovce. Posle ove knjige, samo nekom žešćem idiotu može da padne na pamet da se drogira.
