Ljubav prema pisanoj reči rodila se davno. Od osnovne škole do sada pročitala sam veliki broj knjige, neke su ostale u mon sećanju, a neke sam u potpunosti zaboravila, neke bih da čitam ponovo i vidim da li se moje mišljenje promenilo...
Skoro sam počela da vodim dnevnik pročitanih knjiga i veoma sam ponosna na to, na neki način me iščupao iz čitalačke krize i motivisao da čitam više. Zašto to sada pišem? Jutros sam shvatila kolko je važan taj zapisani utisak o pročitanim knjigama, kada sam se setila ovog bloga, ušla na njega i počela da čitam moje utiske od pre nekoliko godina. Raznežila sam se, obuzela me neka toplina. Bilo mi je i smešno i tužno, bila sam ponosna na neke rečenice, a na druge sam se smejala kolko su glupave. Sve u svemu, shvatila sam da se neki moji utisci nalaze samo ovde, da je ovo neka vrsta mog onlajn čitalačkog dnevnika. Žao mi je što sam prestala sa pisanjem, što postoji ta velika rupa i što je na stotine knjiga koje sam pročitalao ostalo bez utisaka...
Sa druge strane, tu je moj Instagram profil Ljubav na prvo čitanje, gde sam bar koliko toliko ostavljala, pored lepih slika, i po koju rečenicu o pročitanoj knjizi. Iako više ljudi danas čita tekstove ispod slika na Instagramu, nego li blog-postove, blogovi imaju neku posebnu toplinu i nemaju ograničenost koja postoji na Instagramu.
Neke postove sam stavila na privatno, uglavnom one koji su o utiscima sa sajma, neka svoja razmišljanja, neke koji imaju previše privatnih i ličnih fotografija i rečenica, ostale sam zdržala. Ne zamerite i ne smjete se puno ako ih budete čitali, svi mi se menjamo i sazrevamo, a ovo je divan način da se uoče te promene.
Nadam se da ću pisati redovnom, najviše o knjigama, ali sam uvek rada da se dotaknem i filmova, serija, planiranja, učenja... Ideje samo naviru, pošto nisam dugo pisala sada bih da pišem o svemu i svačemu, toliko toga sam pročitala i pogledala što vredi da bude ovde.
