Knjiga
Pariska žena je toliko dugo stajala na mojoj listi za čitanje da sam već i bila
zaboravila o čemu govori. U biblioteci sam je slučajno videla na polici i setih
se da je na nekoj tamo mojoj staroj listi i zato sam je uzela.
Ono što me
iznenadilo jeste činjenica da su glavni junaci Ernest Hemingvej i njgova prva
žena Hedli Ričardson. Uvek sam bila pomalo skeptična oko ovakvih dela, kako iko
može da zna kako su oni živeli pa da napiše knjigu o tome. Znam, ovo je samo
fikcija, roman ko i svaki drugi. Ali opet, ko to sme da piše roman o tako
važnoj ličnosti i izmišlja o njegovom
životu?!
Naravno da
sam prvo otvorila Wikipediu da se podsetim Ernestove biografije da bi stvorila
što jasniju sliku o likovima, vremenu i mestu radnje i da vidim koje su to
istorijske činjenice koje su uticale na stvaranje ovog romana.
Istorija:
Ernest Hemingvej rođen je 1899. u Ameriku. Nije steko neko veliko obrazovanje.
Veoma rano je počeo da piše i voleo je da učestvuje u ratove, pored Prvog i Drugog
svetskog rata učestvovao je i u grčko-turskom ratu, kao i u Španskom građanskom
ratu i to je svakao izvršilo snažan uticaj na stvaranje nekih njegovih dela.
Obišao je gotovo čitav svet, bio je veliki avanturista, jednom rečju – mesto ga
nije držalo (dobro, ovo već nije jedna reč). Ženio se četiri puta, i sada je za
nas važna njegova prva žena Hedli Ričardson koja je bila starija od njega čak
devet godina, a u braku su bili od 1921. do 1927. I već 1927. je stupio u brak sa izvesnom Polin. Bio
je pripadnik pariskog udruženja izgnanika dvadesetih godina dvadesetog veka. O njegovim kasnijeim avanturama neću da pišem,
jer trenutno nisu važne.
Roman:
Radnju pratimo iz ugla Hedli. Počinje u Čikagu na jednoj zabavi 1920. godine.
Tu se ona po prvi put susreće sa Ernestom na jednoj zabavi koji je predstavljen
kao blesavi hiperaktivni dvadesetogodišnjak, pomalo uboraženi jer mu je
omiljeni pisac upravo... Ernest Hemingvej. A ona je, ko što obično biva,
povučena dvadesetosmogodišnja cura koja je nedavno ostala bez majke i bila
tužna. I sad, nju tako mirnu, povučenu i savršenu, privlači ovaj vragolasti
mladić. Iako je njena prijateljica Kejt upozorava da ne stupa sa njim ni u
kakav odnos ona je, naravno, ne posluša i tako započinje njihova ljubavna
avantura. Posle venčanja odlaze u Pariz.
Divno je pretstavljen Pariz iz tog doba. Tamo se susreću sa mnogim poznatim
piscima ka što su Gertruda Stajn, Ezra Paund, Fransis Skot I Zelda Ficdžerald.
Žive u bedi, ali se zato stalno opijaju. Dobijaju I sinćića koga zovu Bambi.
Radnja romana se završava 1928. Ernest je u brak sa Polin stupio 1927. Ova
činjenica nam otkriva kraj, ali navodi da se zapitamo zbog čega se to dogodilo.
Ernest i Hedli, venčanje
Hedli, venčanje
Ernest i Hedli, Švajcarska
Hedli, Ernest i njihov sin Bambi
Mislim da
ovde nema preterane ljubavne patetike. Ljubav I njihova osećanja mi ne deluju
preterano iskreno, prebrzo su se zaljubili, a Ernest gotovo da ne govori o tome
šta oseća.
Radnja teče
hronološki, osim par malih digresija na početku. Na moment je usporena I gotovo
da se ništa ne dešava (a ja sam trenutno raspoložena da čitam 'brze'
knjige). U početku mi je bilo dosadno, ali istorijski gedano, znala sam
da će se njih dvoje rastati na kraju I jedva sam čekala da vidim koji je razlog
tog rastanka. Tako da sam posle početne
zbunjenosti I dosade počela da čitam brže I više.
Ernest i Polin
Ono što sam
naučila jeste koliko je u to vreme bilo teško piscima, čime su sve morali da se
bave da bi opstali, preživeli, zaradili za hleb. Kako je tekao proces stvaranja
njihovih dela, koliko im je vremena trebalo za stvaranje, a koliko za
objavljevanje. Danas je pisanje postlo neozbiljno, svako piše I objavljuje.
Dela nastaju brzo, još brže dolaze do izdavača, ali se još brže zaboravi na
njih. Većina dela koja su nastajal dugo I još duže čekala da budu objavljena
dugo I žive.
Kao što
rekoh, uvek imam neko čudno mišljenje, neki čudan osećaj kad čitam knjige gde
su glavni junaci zaista postojali, a još ako to nije ni autobiografija, ni
biografija, ni dnevnik, ni memoari, već fikcija, onda je to mišljenje još
čudnije i nestabilnije. Ova knjiga me
nije ubedila, ali sam zato istraživala o životima likova koji su se ovde
pojavili I bilo je vrlo zanimljivo. Pogotovo me oduševio odnos F. Skota (pisaca
Velikog Gedsbija) I njegove žene Zelde, koji se takođe pojavljuju u delu, ali
sam ja detaljno pregledala internet I pročitala njihove biografije, a njihova
priča je jedan poseban roman.
Čudno je
čitati ovakve knjige. Znaš da je Ernest postojao, znaš da je postojala Hedli,
pa evo dole fotografija sa njihovog venčanja I putovanja, tu su I događaji I
ljudi koji se spominju u njihovim biografijama, koji su se zaista dogodili
izaista postojali, ali opet je sve
nekako čudno kada ipak znaš da je sve to u ovoj knjizi napisano ka fikcija, ovo
nije biografija. I sama autorka na kraju navodi da je ovo izmišljeno ali da se
ipak verno držala svih izvora koje je našla o njihovom odnosu da bi dala što
verniju I istinitiju sliku njihovog odnosa I braka.
Čudno.
Naslov
originala: The Paris Wife;
Godina
izdanja: 2011, kod nas 2011;
Broj strana:
372;
Izdavač:
Laguna;
Žanr:
istorijski, ljubavni, drama;
Ocena (od 1
do 5): 4.
