Izgleda da sam ja svaštočit. Kada me pitaju koji žanr obično
čitam ja prosto ne mogu da se odlučim. Dobro, najviše volim knjige o ratu,
volim misterije, volim istorijske romane, volim klasike,
volim da se opuštim uz neku laganu ljubavnu priču...
Nisam skoro kupila ni jednu knjigu ali sam počela češće da
se družim sa bibliotekom, pogotovo volim da sama preturam po policama i biram
knjige samo po naslovu ili uzimam one za koje se setim da sam bar u nekom
trenutku mog života poželela da ih pročitam ili videla dobru preporuku. Tako
sam jedme srede ujutu otišla u biblioteku i uzela Parisku ženi i Čovek jeveliki vazan na ovom svetu, a već u četvrtak uveče pošla da ih vratim i uzmem
dve nove knjige. Osećala sam se malo nelagodno, verovatno su pomislili da sam
one dve uzela čisto reda radi I da ih nisam ni pročitala. Tom prilikom sam
uzela Ja sam Malala i Grad lopova. I sama ne znam zašto baš te dve knjige.
Nikada nisam imala veliku želju da ih pročitam, ali sam ipak bila veoma
radoznala da vidim o čemu se radi....
,,Ispovest devojčice koju su Talibani pokušali da ubiju jer se
zalagala za pravo na obrazovanje.''
Ova rečenica se nalazi na korici knjige i upravo ona na
najjednostavniji način prikazuje ono o čemu se radi u ovoj knjizi.
Ovo su memoari Malalae, devojčice koja je rođena u Pakistanu
i tu je i provela svoje detinjstvo sve dok Talibani nisu pokušali da je ubiju
jednog dana kada se vraćala iz škole samo zato što se zalagala za pravo
devojčica. Ovde je ona opisala čitav svoj dotadašnji život. Kako se rodila u
siromašnoj porodici, kao je dobila dva mlađa brata, kako je njen tata osnovao
školu, kako je provela detinjstvo, kako su pokušali da je ubuju, kako se
oporavljala, kako je nastao Pakistan I kako je došlo do rata. Vema je lepo prikazana Pakistan, ljudi koji
žive tamo, običaji koji se poštuju. Tamo devojke i žene ne smeju da idu bez
maram, a ni bez pratnje muškarca na ulicu, a Malala je već na početku knjige
naglasila da je želela da to promeni. Ovo je istinita priča, a glavni događaj
se odigrao 2012. Ona je posle toga napustila Pakistan I nastavila da se bori za
pravo devojčica I pre svega njihovo obrazovanje. Ona je 2013. dobila Nobelovu
nagradu za mir I tim postal najmlađa osoba koja je dobila to priznanje u
istoriji.
Napisana je jezikom devojčice, iskeno i pmalo naivno,
jednostavno. Sastoji se iz više delova. Prvo je tu prolog – Dan kada se moj
svet promenio, gde nas ona upoznaje sa onim o čemu će pistai. I ja sam onda
pomislila kako čitanje može da bude dosadno jer ja već znam šta će se na kraju
dogoditi. I jeste bilo dosadno u početku, ali sam onda počela sve više da se
interesujem za Pakistan I život u njemu. Knjiga je dalje podeljena na pet
delova koji imaju posebna poglavlja. Prvi deo nosi naslov Pre Talibana I
opisuje Malalalino detinjstvo I situaciju u državi pre dolaska Talibana. Drugi
deo je Dolina smrti I opisuje stanje doline u kojoj je živela po dolasku
Talibana. Treći Tri devojlice, tri metka je o njenom ranjavanju. Četvrti Između
života I smri o oporavku. I poslednji Drugi život gde nam piše o onom što je
sledilo posle njenog oporavka. Prilaže još I fotografije iz porodičnog albuma,
rečnik I hronologiju važnih događaja.
Sa ovom kulturom se surećem tek drugi put (pre ovoga Halid
Husein I njegove knjige o Avganistanu)… (Sad se setih da sam kao dete pročitala
i knjigu koja se, činimi se, zove Ništa druko nije važno, ne mogu da se setim
kako se zove autorka, ali znam da je napisala i knjigu Riznica snega. Čini mi se da je i knjiga Ništa
drugo nije važno govorila o ovoj oblasti i ovom ratu. Ali to sad nije važno.)
Htela sam da kažem da me ova oblast ne zanim puno, tako nisam bila preterano
uzbuđena kad sam počela da čitam, sve je bilo nekako usporeno, ali sam se u
drugoj polovini malo više zainteresovala. Sve mi nekako deluje nestvarno i
zbunjujuće. Ali ko želi da se upozna sa Pakistanom i trenutnim stanjem tamo,
neka pročita ovu knjigu.
Naslov originala: I am Malala;
Godina izdanja: 2013, kod nas 2014;
Izdavač: Evro-giunti;
Broj strana: 296;
Žanr: autobiografija;
Ocena (od 1 do 5): 3.
