Bliže nam se sajmovi knjiga. Beogradski sigurno neću da posetim, ali se iskreno nadam da ću ovaj niški. Bila sam u gužvi poslednjih mesec dana zbog fakulteta, ispiti, hvatanje uslova... Nisam imala vreme za čitanje. Započela sam da čitam Prohujalo s vihorom i Vilet i nisam ništa završila. Ne zato što su knjige teške ili dosadne, već zato što im treba posvetiti punu pažnju a ja za to nisam imala vreme. Pročitala sam par 'onih' romana koji se brzo čitaju brzo i zaborave.
Sada, kada budem upisala drugu godinu moraću mnogo više da se posvetim fakultetu, a i čitaću knjige koje su mi potrebne za ispite, pošto su, srećom, sve one naši klasici, nadam se da ću uspeti da podelim utiske i ovde.
Da ne skrećem sa teme, da se vratim mojoj listi...
Jednog sparnog letnjeg dana 1961. godine, šesnaestogodišnja Lorel sakrila se u svoju staru kućicu na drvetu ne bi li na miru sanjarila dok se ostali članovi njene porodice zabavljaju na izletu kraj potoka nedaleko od njihove farme u Sofoku. To idilično popodne u kojem je Lorel maštala o skorom preseljenju u London, o Biliju i o svim lepim iznenađenjima koja joj budućnost može doneti biće prekinuto strašnim zločinom.
Pedeset godina kasnije, iako je poznata i voljena glumica, Lorel oseća da se sve više povija pod teretom senki iz prošlosti. Kada je sestre pozovu da s njima ode na proslavu majčinog devedesetog rođendana, Lorel nazire da se koreni događaja koji joj je promenio život nalaze u majčinoj prošlosti i da ima još malo vremena da ih razotkrije. Korak po korak ona saznaje tajnu istoriju tri osobe – Vivijen, Džima i njene majke Doroti – čije su se sudbine zauvek preplele za vreme Drugog svetskog rata u razrušenom Londonu.
Zabavna romantična priča o mladoj ženi koja traži svoj poziv dok pokušava da spase knjižaru polovnih knjiga.
Megi Dupre, „skinuta s platnog spiska“ kako bi imala priliku da „traga za novim mogućnostima“ u Silicijumskoj dolini, provodi vreme u Knjižari polovnih knjiga Vilin konjic i čeka da se nešto važno desi.
Kada dobije priliku da se učlani u klub čitalaca Udruženja žena izvršnih direktora Silicijumske doline, ona je prihvata, čak i ako to znači da mora da pročita Ljubavnika ledi Četerli za jedno veče. Izdanje do kojeg dolazi je staro, u tvrdom povezu, sa beleškama nekadašnjih ljubavnika na marginama. Ono što će Megi naći u svojoj istrazi o ljubavnicima i njihovoj sudbini, i ono što će o sebi naučiti tokom te potrage, iznenadiće i dirnuti svakog čitaoca.
Ovu knjigu želim, želim, želim, kao i sve ostale ovog autora, ali vidi cenu. Teško je ovo priuštiti i uz sve popuste koje mogu da nahvatam.
Amerika tridesetih godina XX veka. Nakon katastrofalnih peščanih oluja i suša koje su im uništile useve, farmeri iz Oklahome i susednih država proterani su sa zemlje i pušteni da lutaju drumovima u potrazi za poslom. Među njima je i porodica Džoud, koja se sa ostalima zaputila u plodne doline Kalifornije pokušavajući da nađe mesto pod suncem. U Kaliforniji, međutim, pridošlicama je jednako teško: posla nema, kada ga i ima, nadnice su bedne, a došljaci su sve samo ne dobrodošli...
Ovaj roman velikog američkog književnika odmah po objavljivanju uzburkao je javnost i čak razbesneo deo publike zbog opisa ruralne sirotinje, te bio zabranjen u raznim delovima SAD, uključujući Kanzas i Kaliforniju. S druge strane, privukao je ogromnu pažnju i postao jedna od najčitanijih knjiga XX veka, knjiga koja i danas ima uticaja jer se svet nije mnogo promenio.
Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja.
Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost.
Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta.
I za kraj, knjiga koja još nije ni izašla u prodaju, ali se nadam da će uskoro. Drugi roman Hraper Li i nastavak priče Ubiti pticu rugalicu.
Mejkom u Alabami. Džin Luiz Finč vraća se iz Njujorka kući kod svog ostarelog oca Atikusa. U vreme političkih previranja koja prate dodeljivanje građanskih prava crncima i preoblikuju stari Jug, Džin Luizin povratak kući dobija gorkosladak ukus dok otkriva uznemirujuće istine o svojoj porodici, gradiću, ljudima koji su joj najdraži u životu. Uspomene iz detinjstva naviru, a sve njene vrednosti i shvatanja dovedeni su pod sumnju. Izvodeći ponovo na pozornicu nezaboravne likove iz romana Ubiti pticu rugalicu, ovo delo savršeno hvata psihu jedne mlade žene i sveta usred bolnog, mada neophodnog izranjanja iz iluzija o prošlosti, putovanja na kome čoveku vodič može da bude jedino vlastita savest.
Napisan sredinom prethodnog veka, roman Idi postavi stražara donosi čitaocu potpunije i bogatije shvatanje dela Harper Li. Pred nama je nezaboravna priča satkana s mnogo mudrosti, čovečnosti, strasti, humora i preciznosti postignute bez imalo napora – umetničko delo koje ostavlja duboki trag dočaravajući jedno proteklo doba i istovremeno nam saopštavajući mnogo toga o našem sopstvenom vremenu. Idi postavi stražara ne samo što potvrđuje neprolaznu izuzetnost prethodnog romana nego je i njegov suštinski važan pratilac koji dodaje dubinu, kontekst i novo značenje jednom klasičnom delu američke književnosti.
P.S. Svi opisi preuzeti sa sajta Laguna.
Sada, kada budem upisala drugu godinu moraću mnogo više da se posvetim fakultetu, a i čitaću knjige koje su mi potrebne za ispite, pošto su, srećom, sve one naši klasici, nadam se da ću uspeti da podelim utiske i ovde.
Da ne skrećem sa teme, da se vratim mojoj listi...
Ako sve bude kako sam planirala, ova knjiga će već sutra biti u mojim rukama. Obožavam Kejtine knjige i već sam pročitala dve, tako da jedva čekam da pročitam i ovu.
Jednog sparnog letnjeg dana 1961. godine, šesnaestogodišnja Lorel sakrila se u svoju staru kućicu na drvetu ne bi li na miru sanjarila dok se ostali članovi njene porodice zabavljaju na izletu kraj potoka nedaleko od njihove farme u Sofoku. To idilično popodne u kojem je Lorel maštala o skorom preseljenju u London, o Biliju i o svim lepim iznenađenjima koja joj budućnost može doneti biće prekinuto strašnim zločinom.
Pedeset godina kasnije, iako je poznata i voljena glumica, Lorel oseća da se sve više povija pod teretom senki iz prošlosti. Kada je sestre pozovu da s njima ode na proslavu majčinog devedesetog rođendana, Lorel nazire da se koreni događaja koji joj je promenio život nalaze u majčinoj prošlosti i da ima još malo vremena da ih razotkrije. Korak po korak ona saznaje tajnu istoriju tri osobe – Vivijen, Džima i njene majke Doroti – čije su se sudbine zauvek preplele za vreme Drugog svetskog rata u razrušenom Londonu.
Zabavna romantična priča o mladoj ženi koja traži svoj poziv dok pokušava da spase knjižaru polovnih knjiga.
Megi Dupre, „skinuta s platnog spiska“ kako bi imala priliku da „traga za novim mogućnostima“ u Silicijumskoj dolini, provodi vreme u Knjižari polovnih knjiga Vilin konjic i čeka da se nešto važno desi.
Kada dobije priliku da se učlani u klub čitalaca Udruženja žena izvršnih direktora Silicijumske doline, ona je prihvata, čak i ako to znači da mora da pročita Ljubavnika ledi Četerli za jedno veče. Izdanje do kojeg dolazi je staro, u tvrdom povezu, sa beleškama nekadašnjih ljubavnika na marginama. Ono što će Megi naći u svojoj istrazi o ljubavnicima i njihovoj sudbini, i ono što će o sebi naučiti tokom te potrage, iznenadiće i dirnuti svakog čitaoca.
Ovu knjigu želim, želim, želim, kao i sve ostale ovog autora, ali vidi cenu. Teško je ovo priuštiti i uz sve popuste koje mogu da nahvatam.
Amerika tridesetih godina XX veka. Nakon katastrofalnih peščanih oluja i suša koje su im uništile useve, farmeri iz Oklahome i susednih država proterani su sa zemlje i pušteni da lutaju drumovima u potrazi za poslom. Među njima je i porodica Džoud, koja se sa ostalima zaputila u plodne doline Kalifornije pokušavajući da nađe mesto pod suncem. U Kaliforniji, međutim, pridošlicama je jednako teško: posla nema, kada ga i ima, nadnice su bedne, a došljaci su sve samo ne dobrodošli...
Ovaj roman velikog američkog književnika odmah po objavljivanju uzburkao je javnost i čak razbesneo deo publike zbog opisa ruralne sirotinje, te bio zabranjen u raznim delovima SAD, uključujući Kanzas i Kaliforniju. S druge strane, privukao je ogromnu pažnju i postao jedna od najčitanijih knjiga XX veka, knjiga koja i danas ima uticaja jer se svet nije mnogo promenio.
Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja.
Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost.
Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta.
I za kraj, knjiga koja još nije ni izašla u prodaju, ali se nadam da će uskoro. Drugi roman Hraper Li i nastavak priče Ubiti pticu rugalicu.
Mejkom u Alabami. Džin Luiz Finč vraća se iz Njujorka kući kod svog ostarelog oca Atikusa. U vreme političkih previranja koja prate dodeljivanje građanskih prava crncima i preoblikuju stari Jug, Džin Luizin povratak kući dobija gorkosladak ukus dok otkriva uznemirujuće istine o svojoj porodici, gradiću, ljudima koji su joj najdraži u životu. Uspomene iz detinjstva naviru, a sve njene vrednosti i shvatanja dovedeni su pod sumnju. Izvodeći ponovo na pozornicu nezaboravne likove iz romana Ubiti pticu rugalicu, ovo delo savršeno hvata psihu jedne mlade žene i sveta usred bolnog, mada neophodnog izranjanja iz iluzija o prošlosti, putovanja na kome čoveku vodič može da bude jedino vlastita savest.
Napisan sredinom prethodnog veka, roman Idi postavi stražara donosi čitaocu potpunije i bogatije shvatanje dela Harper Li. Pred nama je nezaboravna priča satkana s mnogo mudrosti, čovečnosti, strasti, humora i preciznosti postignute bez imalo napora – umetničko delo koje ostavlja duboki trag dočaravajući jedno proteklo doba i istovremeno nam saopštavajući mnogo toga o našem sopstvenom vremenu. Idi postavi stražara ne samo što potvrđuje neprolaznu izuzetnost prethodnog romana nego je i njegov suštinski važan pratilac koji dodaje dubinu, kontekst i novo značenje jednom klasičnom delu američke književnosti.
P.S. Svi opisi preuzeti sa sajta Laguna.
