Pre neki dan me Sanja Mitić zamolila da stavim ovde neke citate iz Mešinog romana Derviš i smrt. Odlična ideja Sanja. Odabrala sam neke i stavljam ih ovde. Nijo ovo ni polovina lepih rečenica iz ovog čuvenog dela. Trebala bi mi čitava večnost i još jedno čitanje da sve izvučem. Zato stavljam jedan delić, mali ali veoma vredan.
Čovekova
sudbina ispisuje stranice njegovog života. Tek poslednja se zove SMRT do koje
će stići svako svojim putem: neko u večnom traganju za istinom, a neko pomiren
sa svojom sudbinom.
(Ljubica
Reljin, predgovor Derviš i smrt)
Sve će
proći. Ali kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i
život. Zar je nada u tome da sve prođe?
Šta se
to odjednom desi, koji se to kamen iz temelja izmakne pa sve počne da se ruši i
odronjava? Život je izgleda čvrsta zidanica, ni jedna pukotina se nije vidjela,
a iznenadan potres, besmotren i neskrivljen, porušio je ponosnu zidinu kao da
je od pijeska.
Riječica
je slična meni, bujna i plahna ponekad, a češće tiha, nečujna.
Idi od
mene, odvratna nemoći, zavaravaš me raznim slikama rasterećenja, koje nisu čak
ni želje.
Život je
širi od svakog propisa. Moral je zamisao, aživot je ono što biva. Kako da ga
uklopimo u zamisao a da ga neoštetimo? Više je štete naneseno životu zbog
sprečavanja grijeha, nego zbog grijeha.
Hteo bih
da govori o svojoj nesreći. Rekao sam da mi izgleda najveća, jer je moja. A voleo
bih da je tuđa, i ne bih žurio da je saznam, kao što sada žurim da je kažem.
Ljudi preziru
one koji ne uspeju, a mrze one koji se uspu iznad njih. Navikni se na prezir
ako želiš mir, ili na mržnju ako priznajež borbu. Ali ne ulazi u okrašaj ako
nisi siguran da ćeš oboriti protivnika. Ne upiri prstom u tuđe nepoštovanje ako
nisi dovoljno jak da to ne moraš dokazivati.
Trebalo
bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše
bi se podnosio dan što traje, ne bi se merio onim što više ne postoji. Ovao se
mešaju utvre i život, pa nema ni čistog sijećanja ni čistog života. Dave se i
osporavaju, neprestano.
Ljudi lako
zaboravljaju ono čime ne ponose.
Ugodno
je bilo gledati kako se love njene žive ruke, kako se zaboravljaju u igri,
ugodno je bilo slušati je kako govori, ne, nije trebalo ništa da govori,
dovoljno je bilo da postoji.
Dobar čovek
vidi dobrotu u svakome, a loš vidi u svemu zlo. Nemoj svoj duševni mir
narušavati tako što ćeš misliti o nedostacima drugih. Ako te neko povredi prođi
preko toga. I budi kao ruža koja daje miris svima, a ne samo dobrima; ili drvo
koje daje hlad i onom koji želi da ga
saseče.
...i u
teškom položaju čovek koji je duhovno razvijeniji od drugih, ukoliko ga ne
štiti položaj, i strah koji taj položaj daje, postaje usamljenik: njegova su
mjerila drukčija, i nikome ne koriste, a njega izdvajaju...
Smisao
je gorak: čovek treba da se odriče svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak
i razočarenje neizbježni. Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne unište drugi. Moramo
se odreći svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja.
Srećom,
ljudi lako zaboravljaju ono što ih se ne tiče.
Cjenim
nova prijateljstva, ona su ljuba koja nam je uvjek potrebna, ali stara
prijateljstva su više nego ljubav, jer su dio nas samih.
Čovjek
je vjeran samo sebi.
Ko ne
ume da pliva, ne treba da skače u vodu, nadajući se da će ga neko izvući.
