Već sam nekoliko puta spomenula da mi je jedan od najdražih
pisaca Edgar Alan Po i moram da priznam da sam se mnogo više zanimala za njegov
život nego za njegova dela. Oduvek me je fascinirao i oduvek sam težila ka tome
da saznam što više zanimljivosti o njegovom životu. Kada ga dobro upoznam i
kada uspem da priuštim njegova dela svakako će mi čitanje biti lakše i
zanimljivije.
Moja omiljena pesma (nemam omiljenu knjigu, ni pisca, ali
imam omiljenu pesmu) je upravo njegova Anabel Li. Volim i Gavrana, ali mi je
prva mnogo draža.
Jedna od mojih omiljenih priča je Izdajničko srce i
preporučujem je svima!
Poa uglavnom crtaju i prikazuju sa mačkama ili sa gavranom.
Gavran je na neki način njegov zaštitni znak. Međutim, on je prvobitno hteo da
nazove ovu pesmu Papagaj! Hteo je da stavi pticu koja može da govori i srećom
je to promenio. Ova pesma ima tačno 100 stiha.
Godine 1838. Po piše priču o kanibalizmu gde ljudi koji su
zarobljeni na jednom brodu bez hrane odlučuju da pojedu malog od palube pod
imenom Ričard Parker. Godine 1848. upravo se to i dogodilo, na jednom brodu
ljudi su ostali bez hrane i odlučili su da pojednu malog od palube i ne bi tu
bilo mnogo čuđenja, da se on nije zvao Ričard Parker!
Obično su velike pisce inspirisale žene, ali Poa je
inspirisala njegova mačka Katarina. Ali to nije njegova jedina mačka. Često je
pisao sa njima, ali su se često javljale u njegovim delima. Tu je njegova
poznata horor priča ,Mačka'.
U 19.veku pisci su svoja dela pisali rukom, to je znatno
otežavalo njihov posao. Po je to radio tako što je sam pravio rolne papira
spajajući voskom svoje listove i tako ih urolane slao urednicima.
Za ljude njegovog vremena njegove priče su bile previše
morbidne, nisu se prepuručivale onim sa slabim stomakom. Mnogi su smatrali da
ih ne treba objavljivati.
Uvek se potpisivao samo sa A.
Bio je usvojen.
Svi ga znamo kao mračnog pisca, zanamo njegove detektivske i
horor priče, ali on je pisao i humorističke.
Poova fotografija koja se najčešće sreće je nastala samo
četiri dana posle njegovog pokušaja samoubistva.
Bio je oženjen svojom trinaestogotišnjom rođakom Virdžinijom
Klem.
Imao je srčane tegobe, epilepsiju, koleru, besnilo.
Prećeg oktobra 1849. pronađen je na ulici u delirijumu.
Četiri dana posle toga je preminuo. Izveštaj lekara je nestao. Nikada nije
utvrđeno da li se ubio ili ga je neko ubio.
Postovi posvećeni Edgaru:
