Ljubav na prvo čitanje: Sestre Bronte

Sestre Bronte su za sobom ostavile dela koja posle čitava dva veka od njihovog objavljivanja i dalje žive i zrače podjednako istom svetlošću kao i prvog trena.

Trenutno posedujem tri njihove knjige i veoma dugu tragam za preostale dve iz ove kolekcije. Nekako, kada vidim i dodirnem ova izdanja uživam još više, stari papir i miris hartije upotpunjavaju doživljaj.

Šarlot Bronte (21. april 1816, Toronto - 31. mart 1855, Havort) - Dela: Džejn Ejr, Širli, Vilet

Emili Bronte (30. jul 1818, Toronto - 18. decembar 1848, Havort) - Dela: Orkanski visovi

En Bronte (17. januar1820, Toronto - 28. maj 1849, Havort) - Dela: Agnes Grej, Stanarka napuštenog zamka

Šarlot Bronte

Emili Bronte

En Bronte

Kao što možemo da vidimo po godinama rođenja i smrti sve sestre Bronte živele su veom kratko, njihov život je obeležen oskudicom i porodičnim tragedijama.

Živele su u Havortu (Engleska), njihov otac, Patrik Bronte, bio je sveštenik. Njihova majka se zvala Marija. Imali su šestoro dece. Iz Toronta se sele u Havort, malo, siromašno, pusto mesto, gde vladaju razne bolesti. Tako da je Marija odmah po dolasku preminula. Brigu o deci preuzima njena sestra Elizabet. Patrik 1824. šalje svoje četiri ćerke u internat gde vladaju užasni uslovi (deo atmosferem Šarlot prikazuje u romanu Džejn Ejr kad je opisivan Lovud). Kasnije, zbog uslova kojim su bile izložene, njegove dve kćeri, najstarija Marija (tada je imala svega 12 godina) i godinu dana mlađa Elizabeta, umiru. Internat je ostavio jake posledice i na Šarlot, uticao je na njeno zdravlje ali I psihičko stanje.

Internat u kojem su se školovale

Neki kažu da je za bujnu maštu ove četiri sestre zaslužna njihova sluškinja koja im je pričala priče o duhovima, ali I očeva bibliteka. Smišljale su priče o izmišljenim zemljama. Šarlot je radila kao učiteljica, a En kao guvernanta (En svoje iskustvo prenosi u romanu Agnes Grej). Pošto tu nisu imale dorbre uslove, Šarlot i Emili, 1842. odlaze u Brisel (Brisle je inspiracija za Vilet) da bi se školovale. Šarlot je pre puta bila zaprošena od strane očevog prijatelje, ali ona odbija jer želi da se uda iz ljubavi. U školi se zaljubljuje u profesora Ežea, ali ova ljubav je neuzvraćena. Vraćaju se kući zbog smrti svoje tetke. Šarlot se vraća po drugi put u Brisel, ali ne ostaje dugo zbog teških uslova.

Otac počije da gubi vid. Ali problemi prate i brata Branvela, koji je pored toga što je bio dobar pesnik bio još bolji slikar, međutim upuštio se u vezu sa ženom svoga poslodavca tako da gubi mesto učitelja i odaje se alkoholu.

Godine 1846. izlaze zbirke njihovih pesama, ali pod muškim imenima Karer, Elis i Ekton Bel. Sledeće godine izlaze njihovi prvi romani - Džejn Ejr, Orkanski visovi i Agnes Grej, da bi En, već 1848. izdala Stanarku napuštenog zamka. Knjige su odmah veoma dobro prihvaćene. Iste te godine umire im brat, ali i Emili, naredne godine umire i En, obe od tuberkuloze. Šarlot je živela malo duže i za to vreme objavila još Širli i Vilet, ali ovog puta pod svojim pravim imenom. Odbija još jednu bračnu ponudu, da bi ipak prihvatila treću za Artura Nikolsoma, ali je posle samo devet meseci braka preminula je i to u toku trudnoće.

Naslovna strana prvog izdanja Džej Ejr

Patrik je nadživeo svu svoju decu i umro u svojoj dubokoj starosti.

Kao i većina velikih pisaca i sestre Bronten su imale veoma tragičnu sudbinu, ostavile su mali broj dela, ali veoma vredan. Iako su pisale u isto vreme svako njihovo delo je posebno i ima svoj jedinstveni stil. Svaka ima osobit način na koji prikazuje likove i ističe njihove osobine. Šarlotina dela su puna emocija. En je ironična i realstična. A Emili, ona je napisala jednu od najpoznatijih ljubavnih priča na svetu - Orkanske visove. Sve su one pisale o stvarima o kojima ne bi smele, njihove junakinje su bile znatno slobodnije nego što je to bilo dozvoljeno za to vreme.