Милица Јаковљевић

 Верујем да би већина девојака и жена данас рекло да никад није читала књиге Мир-Јам, нити има намеру да их чита. Као да је срамота читати их. Верујем да већина њих заправо лаже, свака друга жена је бар једном у рукама држала неки романа или причу који је за собом оставила ова наша књижевница или су пак помно пратиле серије које су сада актуелне и које су снимљене готово по сваком њеном роману.

Ја сам се са њом сусрела већ на самом почетку уласка у свет књига, мама ми је била купила пар њених књига које су могле да се нађу за неких 100 динара код уличних продавац, а касније сам купила и прочитала остале. То је било још пре почетка снимања серија које су бар мало вратиле популарност овој књижевници. Књиге сам прочитала давно и никада им се нисам вратила поново, не зато што ми се нису допале, већ зато што нисам имала времена. Мислим да су добре, не и одличне. По томе колико их је жена у мом крају прочитало и позајмило од мене види се по самим њиховим корицама и страница, изгужване су од окретања.

Зато сам одлучила да Милици Јаковљевић посветим заслужени пост и нисам случајно изабрала баш овај датум јер је данас 128 година од њеног рођења.

Милица Јаковљевић, народу можда познатија као Мир-Јам, рођена је 22.априла 1887. у Јагодини. Детињство и младост провела је у Крагујевцу, а након Првог светског рата сели се у Београд. Говорила је руски и француски језик. Завршила је учитељску школу и предавала деци на селу. Започиње своју новинарску каријеру у Новостима, где и објављује љубавне приче и романе из делова. Девојке и жене су просто луделе за њеним делима. Мало је њих које нису читале њене књиге између два рата, које су и те како остављале јак утисак и виђање света на младе девојке. Има лаган и веома сликовит стил, помало патетичан, али јединствен. Њене књиге су једноставне, помало узбудљиве, увек са тематиком љубави и патње.  На посебан начин описује жену на прелазу из класичне патриотске српске породице у девојку савременог доба. Јасно се скоро у свакој књизи види линија подвучена између старијих ликова и девојака које полако почињу да заборављају на патриотско понашање (одличан пример за то је Анђелка (Рањени орао) која је осуђена зато што је изгубила невиност пре брака). Иако се никад није удавала знала је да представи брачни живот. Можда је управо због представљања девојака на тај начин и осуђена после Другог светског рата да лоше утиче на морал младих девојака. Она је у једном тренутку била најпопуларнија књижевница у Југославији, а већ је у следећем била исмевана и осуђивана због свог стила и 'јефтиних' прича. Преминула је 22.децембра 1952. Вест о њеној смрти није објавио нико. Њен брат је такође био писац, Стеван Јаковљевић, аутор Српске трилогије.

Неки је данас називају српском Џејн Остин.

Као што рекох, њене књиге нису савршене, али имају неку топлину и нешто што их држи у живт већ пола века.

Књиге:

Рањени орао

Можда данас и најпознатија њена љубавна прича, верујем, свима добро позната због истимене серије. Анђела већ на почетку дела бива осуђена зато што је изгубила невиност пре брака, муж је оставља одмах посе сазнања о томе. Она бива на неки начин одбачена од свих, док је тако затворена у себе среће мистериозног младића, авиатичара у ког се заљубљује. Част да заиграју у првој серији о Миличиним романима имали су Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић.

Грех њене мајке

Неда је кћи једног банкара, на почетку дела добија вест да је њен отац банкротирао и убио се. Са мамом одлази на село, да би је тамо отели и присилили на венчање за непознатог младића, а да би њена мама, у међувремену мислећи да се Неда удавила, скочила у реку и убила се. Имали смо прилики да гледамо серију и, просто морам то да споменем, превише кењкаву и љигаву глумицу, која никако није знала да представи лик онаквим кавим га је Мир-Јам представила.

Непобедиво срце

Мени можда мало дража књига од предходне две, где је сада пажња више усмерена на мушког јунака, који долази у богаташку кућу да учи банкаревог сина, и као што је очекивано, заљубљује се у његову кћи. И поново нам на мале екране причу преносе Слобода и Иван.

Самац у браку

Радмило, адвокт из села, одлучује се да запроси богаташицу из града Љиљану, која на тај брак пристаје чисто да би напркостила момку са којим се виђала у Београду, и као што наслов каже, он остаје сам иако је у браку. Имали смо прилике да одгледамо и ово дело и на малим и великим екранима, само, чиними се, под неким другим називом. Баш сам се зачудила када сам видела да за главног дасу није изабран Иван, већ Милош Биковић. J

То је било једне ноћи на Јадрану

Можда тренутно најпопуларнија књига, наравно због серије која се тренутно емитује ( и овде су морали да промене име). Овг пута су у центру две сестре, Кринка и Лола, и две љубавне приче које се у неким тренуцима преплићу. Ова књига ми је посебно дрга јер је део радњ смештен у Венецији, мом омиљеном граду.

Сада правим малу дигресију, јер сам завршила са књигама које су екранизоване. Зашто је сад мени то важно, верујем да књиге не би поново оживеле да није било серија.

Мала супруга

Ђурђица је девојка из села, мираџика, коју родитељи удају за лекара, који се жени из користи и поред тога има љубавницу са којом не прекида однос. Неке сцене у овој књизи су биле прилично јаке и помало потресне.

У Словеначким горама

Млада девојак полази са мајком на одмор у словеначке планине и тамо се сусреће са једним младићем и наравно заљубљује.

Дама у плавом и Девојка са зеленим очима

Две збирке приповедака, обе су ми подједнако драге, у свакој има по нека добра и јака прича. Мало се разликују од романа зато што нису толико патетичне, немају све срећне крајеве и нису све љубавне, не приказују само однос између младића и девојке већ се сада дотиче породичних односа и пријатељства.

Остале њене књиге нисам прочитала, па тако не бих ни писала о њима.

Ако се неко пита где се могу наћи њене књиге одговор је - свуда. Буквално је свака мање позната издавачка кућа издала њена дела, могу се наћи код сваког уличног продавца за неку малу цену, а што се тиче електронских издања, до сада нисам наишла на њих. И немојте се извлачити на оно – одгледаћу серије, књиге су много боље, а и наравно, радња је у серијама прилично измењена, што може да доведе до погрешног разумевања саме књиге.

И да закључим, мислим да су Миличина дела сасвим просечна, ни превише јака, али ни превише безвредна, иако је радња патетична и помало предвидива, уме она да направи и нагли преокрет и да изненади читаоца. И можда сам већ написала, али сам сигурно више пута поменула када сам причала са неким о њеним делима, да су поједини њени описи савршени и равни великим писцима.