Већ
сам се неколико пута дотакла ове теме, када сам писала о роману Даблин стрит и
Педесет нијанси сива. Доблин стрит сам већ некако могла и да 'скувам', као што
сам и написала том приликом, предпоставила сам да ћу већину ствари и да
заборавим после недељу дана, што се и догодило, готово да се ничег и не сећам. И
сад се питам, какве су то књиге чији садражај заборавим. Вероватно књиге за
тренутак. Наравно да сам уживала док сам читала. Научила сам нешто – да док си
дете мислиш да све знаш, али кад порастеш онда схватиш да ништа не знаш. Управо
ту реченицу понављам стално. Што се тиче Педесет нијанси, већ сам рекла да је
то једна прилично глупа и плитка књига.
Није срамота
читати романе из ове категорије. Верујем да их многи читају, само не причју о
томе. Искрено, мислим да би ми било прилично непријатно да одем у књижару и
тражим књигу такве садржине, али сада је ту интернет и лагано могу без било
какве непријатности да скинем и прочитам скоро све што пожелим. Када уђеш на
неком од сајтова издавачких кућа имаш и категорију 'еротика' која је и те како
богата. Праву експлозију је направио роман Педесет нијанси сиве, али и те како
има много, много квалитетнијих романа из ове категорије. И сад се опет питам и
мучим себе да ли је уопште нормално и добро читати књиге из ове категорије? Или
је то само обично губљење времена? Да ли је морално? Али ја се никад нисам стидела
оног што читам. Волим класике и мистерије, али волим да се дотакнем и оног у
потпуности супротног од тога. У осталом, и многе добре и велике књиге, па чак и
класици, дотичу се еротике и имају трачак оваквих сцена, само што када се
класификују оне поред себе имају неки други епитет (класик, љубавни, историјски,
драма). Књиге Филипе Грегори, које се воде у категорију историјских романа, су
препуне еротских сцена, ту је и роман који је добио Нобелову награду Авантуре
неваљале девојчице који је, опет, препун оваквих сцена и мнго одвратнијх од
оних у Педесет нијанси сиве. И зашто су сада те књиге мање еротичније од оних
које се воде у категорију еротских? Дотакла бих се и два класика Мадам Бовари и
Љубавник леди Четерли који су ето класици, али и еротски романи. И слободно
могу да тврдим, да књиге које сам споменула, а не воде се под категорију
еротских романа, имају много више еротских и детаљнијих сцена од оних који се
воде под категорију еротских.
Сакако
би ми било непријатно да тек тако кажем на глас да тренутно читам еротски
роман, много је лакше рећи читам Даблин стрит, можда тај неко и не зна где он
припада.
Дотакла
сам се ове теме јер се управо спремам да прочитам књигу Саманте Јанг – Лондон роуд.
Иако сам рекла да ћу се трудити да читам мало озбиљније књиге сада бих ипак да
читам нешто лагано. За озбиљније кењиге треба одвојити више времена и посветити
им пуну пажњу, док се неке књиге, као што су ове, читају ради разоноде и
опуштања.
